Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Javnost i odgovornost

04. 11. 2016.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Uloga medija u kontroli javnih finansija

Svaki građanin ima pravo da zna kako lokalne samouprave planiraju i troše njegov novac. Pravo građana je da o tome pitaju vlast, ali i medije čija je uloga da kontrolišu javna sredstva i rade za građane. Dve poluge kontrole javnog novca, mediji i NVO skoro da uopšte ne sarađuju. S druge strane, građani nemaju predstavu o tome kako se upravlja njihovim novcem, a vlast je najsrećnija kada niko ne zaviruje u budžete koji su u Srbiji najčešće netransparentni i u mnogim stavkama teško objašnjivi, rečeno je sinoć na tribini Boom 93 o ulozi medija u kontroli javnog novca.

Tribina je održana u Radio cafeu, a učestvovali su novinari i medijski eksperti, Zoran Sekulić, Dušan Mašić i Mitko Jakovlevski.

Kad je reč o ulozi medija u kontroli trošenja javnog novca, medijska scena poslovno i finansijski se nalazi u kritičnoj situaciji, a dobar deo koncepta projektnog finansiranja dobio je socijalnu funkciju. Projekti se kroje u velikoj meri ne zbog javnog interesa, već zarad pukog preživljavanja medija, ocenio je predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija, Zoran Sekulić.

„U takvoj situaciji mediji nisu dovoljno zainteresovani ni mnogo motivisani ni u mogućnosti da se bave kontrolom trošenja tog novca. Bojim se da za sada nešto što je bila lepa želja u pregovaranjima o tekstu medijskih zakona u privim godinama primene ne ne daje neke rezultate, već se pretvara u svoju suprotnost“, rekao je on.

Na medijskoj sceni su pre tri godine ukupni reklamni budžeti iznosili oko 175 miliona evra na godišnjem nivou. Ove godine teško da će biti više od 135 miliona evra, rekao je Sekulić.  On je naveo da imamo državu koja se formalno povukla iz vlasništva u medijima u jednom procesu koji nije u potpunosti završen i koji je dao protivrečne  rezultate. Država je do 2015.godine iz budžeta izdvajala oko 25 miliona evra za medije u kojima je bila u vlasništvu,  od toga okvirno 5 miliona evra iz republike, 3 miliona na pokrajinskom nivou i oko 16 miliona evra sa nivoa lokalnih samouprava.

Ono što može da se primeti jeste da su prelaskom na projektno finansiranje budžeti znatno manji nego što je bila količina novca kojeg je država ranije davala medijima u kojima je bila vlasnik, istakao je Sekulić.

Medijski konsultant, Mitko Jakovlevski izneo je poražavajuće podatke koje je pokazalo istraživanja koje je sprovedeno u 12 gradova Srbije.

„Poslednji projekat koji sam radio zvao se „To je naš novac“, gde smo se bavili načinom na koji se troši javni novac. Došli smo do poražavajućih rezulata. Negde blizu 29 odsto ispitanika nisu znali da su poreski obveznici i šta taj termin znači. Istraživanje je pokzalo i da nisu svesni da oni pune nečije budžete i na koji se način to radi. Preko 90 odsto je reklo da bi oni rado učestvovali i donosili odluke ali da ne znaju kako, dok je 100 odsto ispitanika pokazalo apsolutno nepoverenje da mogu na bilo koji način da nešto promene ili da utiču na tokove javnog novca“.

Novinari koji su učestvovali u tim istraživanjima  su smatrali da je izveštavanje o javnim finansijama  zahtevan posao za koji su potrebne velike edukacije ili velika saznanja.

„Kao da to već nije deo redovnog posla u medijima koji su osnovni kontrolori rada organa, i to ne samo opštine već i javnih preduzeća. U 12 gradova se nijedan građanin nije sećao ni jedne emisije, ni jednog priloga posvećenog načinu na koji on može učestvovati u pripremanju budžeta i njegovoj kontroli“, rekao je Jakovlevski.

Što se tiče projekata medija koji se odobravaju na konkursima, kada bi neki stranac čitao sadržaje pomislio bi da je Srbija uređena zemlja u kojoj teče med i mleko, ocenio je on.

 

javni interes se prepoznaje tako što prvo vidite da li postoje ili ne postoje mediji. živim u londonu već 12 godina i bukvalno na dnevnom nivou pratim šta se dešava ovo. To se nekim ljudima ne sviđa.

Problem su mediji. milism da gotovo više i nemamo medije. To je tragedija nas koji se više od 20 godina bavimo medijima. Još veća tragedija za sve vas koji bi želili da mediji odigraju tu ulogu koju bi trebalo da odigraju. bez toga nema ni ove teme o kojoj pričamo. Nema kontrole ni finansija, ni vlasti, nema nikoga ko bi postavio pitanja i tražio odgovore koji vas zanimaju.

Medijski ekspert, Dušan Mašić smatra da je situacija u medijima teška, ali da su sami novinari i mediji zaslužni zbog toga. Najveće žrtve su građani koji nemaju šansu da se obrate bilo kome, pa čak i medijima kako bi rešili određene stvari.

„Dok se stvari ne dovedu u normalu, dok se stvari ne počnu da se zovu pravim imenom, do tada ćemo ponovo živeti u vremenu Dafiment banke, od stvari koje se samo predstavljaju da su takve, do lažnih inditucija, lažnih budžeta, lažnih izveštaja, fiktivnih preduzeća. Tu će se nešto dešavati, a mi i vi nećemo imati pojma o čemu se radi“, rekao je on.

Mašić kaže da veruje u medije i u prave novinare koji će naći način da se otrgnu iz kandži, ne cenzure, već medijske kontrole.

„Sve vlasti, ne samo ova, našle su način kako da u najvećoj meri kontrolišu medije. Nadam se da će se nešto desiti i da će ljudi razumeti kako od njih zavisi i da svi imate pravo da tražite da znate kako se troše vaše pare. Tako su i ovi mediji vaši i njihov je zadatak da rade za vas, a ne samo da donose pare svom vlasniku. Ovo su javne frekvencije. Ne samo da imate pravo da pitate opštinu hde odlaze vaše pare,već i medije koji tu rade za vas“, zaključio je Mašić.

Javna debata organizovana je uokviru projekta „Hoću da znam“ (Transparentnost javnih finansija i odgovornost vrsilaca  Javnih funkcija). Projekat finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014.

 

Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu isključiva odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Evropske unije.

ned

06.11.

2016.

Budala [neregistrovani] u 23:25

Debata jako dobra

Po mom mišljenju debata je bila jako dobra, jer su i Masic i Sekulic iskusni u svom poslu i vrlo precizni. Kad ovaj narod shvati, a norocito ovi iz SNS, da neslaganje sa onim što Vučić radi i govori ne predstavlja mržnju prema Vučiću, nije ni metod ni cilj da ga se 'sruši' sa vlasti, vec da samo zelimo da znamo sta i kako funkcionise u ovoj zemlji.

Odgovori
ned

06.11.

2016.

Stefan [neregistrovani] u 23:21

Mediji moraju da postanu korektiv drustva

Vlast treba da prestane sa lažima i obmanama, te da odgovorno sprovodi zakon i uspostavi drzavni sistem ove zemlje, ako misli da Srbija ostane i opstane drzava, inace ode sve u tri lepe. Niko nece imati vajdu od toga!

Odgovori

Ostavi komentar