Radio Boom93 :: Eko patrola http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/rss.html sr http://www.boom93.com/sw4i/thumbnail/3515288ef1a98dc0160b2403e902a524_XL.jpg?thumbId=136396&fileSize=20860&contentType=image/jpeg&lastModified=1470067441000 Radio Boom93 :: Eko patrola http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/rss.html U najavi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/43525/u-najavi-postrojenje-za-preciscavanje-otpadnih-voda.html Požarevac bi naredne godine trebalo da pristupi planiranju izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Požarevac sa svojih pedesetak hiljada stanovnika otpadne vode kanalizacijom izručuje u Brežanski kanal koji se uliva u Veliku Moravu. Plan je da se naredne godine počne sa izradom studije i idejnog projekta postrojenja. ]]>

Požarevac danas neprečišćene otpadne vode izliva u reku, a pre pola veka imao je uslovno postrojenje za prečišćavanje. Ostaci starog postrojenja koje je zadovoljavalo potrebe nešto više od 20.000 stanovnika i danas su vidljivi na mapama Požarevca. 

Zanimljivo je da čitav Požarevac nikada nije bio pokriven mrežom kanalizacije. Iako su postojale tvrdnje da projekat za izgradnju novog postrojenja postoji, u budžetu za 2018.godinu izdvojena su sredstva od 25 miliona dinara kojima bi trebalo da se finansira izrada studije i idejnog rešenja za novo postrojenje.

U obrazloženju ovog projekta navodi se da je dalji razvoj kanalizacionog sistema od izuzetne važnosti za Grad Požarevac.

„Sva otpadna voda se prikuplja i ispušta u Brežanski kanal koji se uliva u Veliku Moravu. Posledica ovakvog stanje je da kvalitet vode u Brežanskom kanalu znatno pogoršan. Izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda imala bi višestruke pozitivne efekte na kvalitet vode u Velikoj Moravi. Projekat će omogućiti smanjenje zagađenja podzemnih voda i smanjenje zagađenja Brežanskog kanala i Velike Morave“, piše u obrazloženju.

Javna nabavka bi trebalo da se raspiše u drugom kvartalu naredne godine, a studija i idejni projekat za izgradnju postrojenja za prikupljanje otpadnih voda bi trebalo da budu završeni do kraja 2019.godine.

Inače, u Srbiji se prerađuje samo 8% otpadnih voda. Požarevac je jedan od gradova koji nema uređen sistem prečišćavanja otpadnih voda.

Kako je nedavno izjavio ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, u Srbiji ima 44 postrojenja za preradu otpadnih voda od kojih samo 32 funkcionišu, a od njih samo nekoliko radi adekvatnim kapacitetom i u potpunosti prečišćava vodu".

Trivan je kazao i da tek 55% stanovništva ima priključak za kanalizaciju.

"Od 450 naselja u Srbiji koja imaju više od 2.000 stanovnika procenat priključenosti na kanalizaciju je 72%, što je svetski prosek, ali u naseljima koja imaju manje od 2.000 stanovnika broj onih koji su priključeni na kanalizaciju pada ispod 5%", rekao je on.

Procenjuje se da će u narednih 25 do 30 godina biti potrebno oko 15 milijardi evra za rešavanje svih ekoloških problema, pre svega za adaptaciju na klimatske promene.

Pred Požarevcem su veliki izazovi, obezbediti zdravu vodu za piće stanovnicima svih naselja, ali i primeniti standarde u odvođenju i prečišćavanju otpadnih voda. Iako je utisak da novac nije problem zbog izdašnog budžeta, ono što najviše zabrinjava je dinamika.

O izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda govorilo se i 2014.godine kada je najavljivano da će Požarevac sa već postojećim projektom čijom bi realizacijom bile zadovoljene potrebe oko 50.000 stanovnika aplicirati za sredstva kod Nemačke investicione banke.

Pomenuto postrojenje je bilo projektovano da košta oko 11,5 miliona evra, a grad je tada računao da bi mogao da dobije 70 do 95 odsto ukupne vrednosti projekta.

U svakom slučaju, biće potrebno mnogo rada i kvalitetnijeg planiranja, ne samo zbog ispunjavanja normi i direktiva koje će nam se nametati kroz otvaranje poglavlja u pregovorima o pristupanju EU, već i zbog stvaranja uslova za pristojne uslove života svih građana koji žive na ovom području.

 

Tekst je proizvod projekta „Eko patrola“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa. 

]]>
Tue, 26 Dec 2017 17:46:00 +0100 Eko patrola http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/43525/u-najavi-postrojenje-za-preciscavanje-otpadnih-voda.html
„Kostolac B3“ projekat prema standardima http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/43547/%E2%80%9Ekostolac-b3%E2%80%9C-projekat-prema-standardima.html Proširenje kapaciteta kopa Drmno i izgradnja novog termobloka „Kostolac B3“ planiraju se prema najstrožim evropskim standardima i važećim tehničkim propisima, uz uvažavanje rezultata modeliranja zagađenja u okolini. Ovo je jedna od klјučnih stvari koja je bitna za građane koji žive u okolini elektroenergetskog kompleksa u Kostolcu, ali i stanovništvo Srbije i Rumunije koja teritorijalno gravitira ovom području. ]]>

Takvu poruku srpska delegacija je ranije ove godine istakla i u javnoj raspravi koja je održana u rumunskom gradu Oravica, u neposrednoj blizini srpsko-rumunske granice.

Novi blok B3 u Drmnu u budućnosti će doprineti smanjenju zagađenja, jer će, kada bude u funkciji, praktično zameniti neke manje efikasne kapacitete koji postoje, što je i u skladu sa strategijama na ovom polju.

"Kada bi, primera radi, novi blok radio u meteorološki najnepovolјnijim uslovima, a pri maksimalnom radnom opterećenju svih blokova na lokaciji Kostolac A i B, vrednost koncentracija zagađujućih komponenata opet bi bila dva puta manja od graničnih vrednosti za kvalitet vazduh ", ističe Aleksandar M. Jovović, profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine u Vladi Srbije, Aleksandar Vesić kaže kako je Srbija u potpunosti posvećena procesu pristupanja Evropskoj uniji.

„Što znači da već implementiramo sve propise i standarde, posebno u oblasti zaštite životne sredine“, rekao je on.

Samo povećanje kapaciteta godišnje proizvodnje uglјa sa 9 na 12 miliona tona nema uticaja na prekogranični transport zagađenja, ali ostaje u domenu lokalnih uticaja. Područje eksploatacije uglјa će na Drmnu ostati isto, odnosno neće se menjati se granice kopa u odnosu na već predviđene rudarskim projektima.

Poslednji veliki termoenergetski kapacitet u Srbiji izgrađen je pre više od dve i po decenije. Novi blok elektrane će se graditi pored postojeća dva bloka u Drmnu. Blok će biti snage 350 KW, a očekivana godišnja proizvodnja se procenjuje na oko 2,5 milijardi kilovat-časova električne energije.

Ukupna vrednost investicije je 613 miliona američkih dolara.

Kada su u pitanju zaštita životne sredine, ministar energetike Aleksandar Antić je rekao da se sve radi po najvišim ekološkim standardima.

„Mi imamo sve dozvole. Uspeli smo da obezbedimo da ovaj objekat ima studiju uticaja na životnu sredinu. Dokument je prošao ozbiljnu javnu raspravu i kod nas i u Rumuniji, što dokazuje da mi ovde gradimo jedno najsavremenije energetsko postrojenje u skladu sa najvišim ekološkim standardima. Mislim da je to važna poruka s obzirom da održivi razvoj stavljamo u prvi plan“.

Podrazumevane emisije štetnih materija  gasova i praškastih materija trebalo bi da budu u dozvoljenim graničnim vrednostima.

Blok B3 bi trebalo da bude završen 2020.godine.

U poslednjih deset godina EPS je investirao tri milijarde evra u modernizaciju proizvodnih kapaciteta, ekologiju, unapređenje distributivne mreže i pripreme za gradnju novih elektrana.

Kao rezultat povećana je snaga za 200 MW u termoelektranama (TE), a za 140 u hidroelektranama (HE), kao i proizvodnja u TE sa 18 na 25 TWh.

Prema nacrtu Akcionog plana koji je predstavljen pre nekoliko dana, EPS će u zaštitu i unapređenje životne sredine od 2016. do 2025. godine uložiti 864 miliona evra, što će doneti smanjenje emisija sumpor dioksida za 90 odsto, azotnih oksida za 45 odsto i praškastih materija za 95 odsto u poređenju sa periodom od 2008. do 2012. godine.

Mirjana Filipović, državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike, kaže da EPS ima određene obaveze koje mora da ispuni zbog članstva Srbije u Energetskoj zajednici (EZ), ali i pristupnih pregovora sa Evropskom unijom (EU). Ona je istakla da se dosta radi na tome da ta kompanija dostigne standarde koji važe u EU, ali je i podsetila da te norme nisu postojale kada je Srbija gradila svoje najveće energetske kapacitete.

 

Tekst je proizvod projekta „Eko patrola“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa. 

]]>
Wed, 20 Dec 2017 14:14:00 +0100 Eko patrola http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/43547/%E2%80%9Ekostolac-b3%E2%80%9C-projekat-prema-standardima.html
Zelena energija u Kostolcu http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/43546/zelena-energija-u-kostolcu.html Krajem prošlog meseca potpisan je ugovor o kreditu od 80 miliona evra za gradnju vetroparka "Kostolac" između EPS-a i Nemačke razvojne banke -KfW. Ovo je još jedan korak do početka izgradnje postrojenja koje energiju koriste iz obnovljivih izvora. Prethodni je učinjen najpre usvajanjem prostornog plana područja posebne namene kostolačkog ugljenog basena, aa nedavno i usvajanjem izmena i dopuna ovog dokumenta. ]]>

Izmenama i dopunama prostornog plana utvrđena sa pravila uređenja i pravila građenja za pet prostornih celina sa pratećom infrastrukturom u cilju izgradnje energetskih objekata za proizvodnju električne energije iz neobnovljivih izvora, vetra i sunca.

Dve solarne elektrane bi trebalo da budu izgrađene u Petki, a ukupno 20 vetrogeneratora u Petki, Drmnu, Ćirikovcu i Klenovniku.

Tako je na prostoru odlagališta Drmno predviđena izgradnja sedam vetrogeneratora, a na odlagalištu  Petka tri vetrogeneratora i solarna elektrana. Na odlagalištu Ćirikovac se predviđa  izgradnja četiri, a na lokalitetu Klenovnik šest vetrogeneratora.

Opšti cilj izrade Izmena i dopuna Prostornog plana bio je doprinos povećanju korišćenja neobnovljivih i obnovljivih izvora energije, uz smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu i u vezi s tim zaštitu, kontrolisano i održivo korišćenje prirodnih resursa kao obnovljivih izvora energije.

V.d. generalnog direktora EPS Milorad Grčić rekao je da će kapacitet budućeg vetroparka u Kostolcu biti 66 megavata što je ekvivalent potrošnji oko 30.000 potrošača.

„Sam vetropark treba da počne sa gradnjom 2019.godine. Očekivani prvi kilovati će biti realizovani 2020.godine“, rekao je Grčić.

Vetropark je vredan ukupno oko 97 miliona evra, 80 miliona je iz kredita Nemačke banke, od čega je milion evra bespovratno, dok će EPS obezbediti oko 15 miliona evra sopstvenih sredstava.

Grčić je rekao i da je izgradnja vetroparka pokazatelj da energetski sistem Srbije sigurnim koracima ide ka usaglašavanju proizvodnje električne energije sa proizvodnjom zelene energije na nivou koji postoji u EU.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić naglasio je da obnovljivi izvori energije nemaju alternativu, kao i da je to način proizvodnje energije koji će biti jedini u budućnosti.

„Svi ćemo se jednog dana, ako ne mi onda naša deca ili naši unuci, probuditi u Srbiji u kojoj će sva energija biti proizvedena iz obnovljivih izvora. Iz tog razloga mi imamo veliku obavezu prema generacijama koje dolaze da uđemo vrlo odgovorno i ozbiljno u te procese.“

Cilj je da do 2020. godine 27 odsto potrošnje energije bude iz obnovljivih izvora,  rekao je Antić.

Za sada 100 megavata proizvodi iz obnovljivih izvora, dok se gradi još 500 megavata.

Direktor kancelarije KfW u Srbiji Arne Gos rekao je da ovaj projekat na neki način pravi put ka sve većoj upotrebi energije koja se proizvodi obnovljivim izvorima energije, kao i da se njime smanuje emisija ugljen-dioksida.

Plan je da se u okviru vetroparka podigne 20 stubova sa vetrogeneratorima na prostoru zatvorenih površinskih kopova i odlagališta.

Visina stubova biće 117 metara, a poluprečnik elise 63 metara, tako da će ukupna visina vetrogeneratora biti 180 metara.

Stubovi sa vetrogeneratorima trebalo bi da budu postavljani na četiri lokacije, u Klenovniku, Ćirikovcu, Petki i Drmnu.

Postavlja se pitanje šta imamo od ulaganja u vetroparkove?

 Procenjuje da bi Jedan vetropark ukupne snage 150 MW bi Republici Srbiji u toku svog radnog veka doneo direktnu zaradu od oko 250 miliona EUR. Od ovoga bi 130 miliona evra išlo u republički budžet kroz poreze na imovinu, dobit, dividende, a oko 50 miliona evra bi išlo u građevinski i elektrosektor tokom izgradnje.

Uzimajući u obzir činjenicu da vetroparkovi najviše struje proizvedu tokom zime, čak 70 odsto, nije teško zaključiti koliki je značaj izgradnje vetroparkova u Srbiji, s obzirom da u tom periodu najviše uvozimo struju i po najvećim cenama. Međutim prema izjavama pojedinih stručnjaka, ukoliko se ispune zahtevi koje nam je postavila Evropska unija u narednih par godina, uvozićemo samo deset odsto električne energije.

 

Tekst je proizvod projekta „Eko patrola“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa. 

]]>
Fri, 15 Dec 2017 13:54:00 +0100 Eko patrola http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/43546/zelena-energija-u-kostolcu.html
Šta Požarevac planira sa otpadom? http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/43543/sta-pozarevac-planira-sa-otpadom.html Grad Požarevac obustavio je javnu nabavku za uslugu prikupljanja, odnošenja i deponovanja otpada. Kako je Boom 93 potvrđeno,namera da se na ovaj način u poslove odnošenje smeća u selima koja nisu pokrivena uslugom uvede privatna firma. Gradonačelnik Požarevca Bane Spasović je 16.avgusta izjavio da će Požarevac početi da odnosi smeće iz svih domaćinstava na svojoj teritoriji i da će otpad da se odlaže na jednu od regionalnih deponija u Srbiji kako bi moglo da se pristupi rekultivaciji deponije „Jeremijino polje“. ]]>

Čini se da je namera požarevačkih vlasti bila da jednim potezom prošire uslugu odnošenja smeća na sva seoska naselja, oslobode oko 38,5 miliona dinara koji su već dve godine zarobljeni u budžetu za rekultivaciju požarevačke deponije i učine prvi korak ka regionalnom pristupu deponovanja smeća koji je zacrtan u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom.

Međutim, iznenada, grad je odsutao i umesto pregovaračkog postupka sa ponuđačima, 23.oktobra doneto je rešenje o obustavi postupka sa obrazloženjem da je prestala potreba za predmetnom javnom nabavkom.

U javnoj nabavci grad je planirao da potroši 77, 5 miliona dinara za uređenje divljih deponija (15 miliona) i uspostavljanje organizovanog sistema za prikupljanje, odnošenje i odlaganje komunalnog otpada i drugog smeća kroz regionalni pristup u upravljanju (62,5 miliona). Uređenje divljih deponija podrazumevalo je i postavljanje 40 novih kontejnera od minimum 5 kubnih metara radi daljeg prikupljanja otpada sa ovih lokacija. Javna nabavka je bila podeljena na dve partije a prema računici, grad bi utovar, transport i deponovanje 22.000 tona otpada na neku od lokacija u okruženju plaćao oko 25 evra po toni.

Inače, u Požarevcu i Kostolcu (sa četiri sela) već postoji uspostavljen organizovani sistem odnošenja i deponovanja otpada na dve deponije (Požarevac i Kostolac) koji vrši JKP Komunalne službe. Međutim, ovom uslugom nisu pokrivena ostala sela u kojima su meštani prinuđeni da otpad bacaju po divljim smetlištima.  

Kako nam je potvrđeno u gradskoj upravi Požarevca, namera je bila da se uspostavi sistem odnošenja otpada iz svih sela, s tim što bi, navodno,  domaćinstva uslugu plaćala ne Komunalnim službama, već privatnom preduzeću. Kako nam je objašnjeno, javna nabavka je obustavljena jer se uvidelo da postoji prepreka za ostvarenje ove ideje u lokalnim propisima, pre svega u Odluci o komunalnom uređenju koja prepoznaje samo JKP „Komunalne službe“ kao nosioca poslova na čišćenju, iznošenju i deponovanju smeća sa javnih površina.

Još jedan razlog za obustavu postupka je to što bi poveravanjem poslova privatnom preduzeću na delu teritorije Grada Požarevca, stanovnici u gradskom i seoskom području bili dovedeni u neravnopravan položaj.

Rešenje je, za sada, odloženo. Očekuje se i usklađivanje lokalnih propisa u narednom periodu.

Poznato je da se princip regionalnog deponovanja otpada, koji je u Nacionalnu strategiju upravljanja otpadom implementiran još pre 14 godina, vrlo teško sprovodi na terenu. Nedavno je i pomoćnik gradonačelnika Dragan Ćurčija rekao Boom 93 kako su u Srbiji od 26 predviđenih regionalnih deponija potpuno izgrađene samo dve, od kojh jedna u celosti, sa svim potrebnim dozvolama.

Grad Požarevac je javnom nabavkom tražio ponuđača koji je vlasnik deponije većeg kapaciteta od  40.000 tona ili ponuđača koji ima ugovor o deponovanju na odgovarajućoj deponiji. Takođe, tražio je i da ponudjač mora da ima najmanje tri ugovora na rekultivaciji i sanaciji zemljišta ukupne vrednosti od minimalno 36.000.000 dinara sa PDV-om, odnosno dva ugovora za sanaciju i rekultivaciju deponije u istom iznosu, i to za prethodne tri obračunske godine. U pogledu kadrovskog kapaciteta, zahtevano da ponuđač raspolaže sa najmanje 10 vozača „C“ kategorije sa ADR sertifikatom.

 

Rok za izvršenje usluge je javnom nabavkom bio predviđen na 12 meseci od datuma zaključenja ugovora, odnosno do utroška ugovorenih sredstava.

Po isteku roka, javio se praktično jedan ponuđač, FCC EKO Beograd koji je dostavio ponudu za prikupljanje, odnošenje i deponovanje otpada i ponudio cenu od 61.380.000 dinara. Isto preduzeće je u zajedničkoj ponudi sa FCC Kikinda za uređenje divljih deponija ponudilo cenu od 14.780.000 dinara. Oba preduzeća deo su kompanije FCC Invajronment koja u svom vlasništvu ima dve deponije, u Kikindi kojom upravlja FCC Kikinda – deponija i u Lapovu kojom upravlja FCC EKO Lapovo –deponija.

Inače, FCC je poznat i po nekadašnjem nazivu A.S.A, a ponuda preduzeća koja posluju u okviru kompanije FCC Invajronment prema gradu Požarevcu bila je ukupno za 1,4 miliona dinara niža od procenjene vrednosti nabavke.  

Dakle, bilo je izvesno da je otpad trebalo da se odlaže u Lapovu koje je (auto)putem 67 kilometara udaljeno od Požarevca.

Ispostavilo se, međutim, da FCC EKO Beograd nema kadrovski kapacitet jer je komisija utvrdila da je za 7 vozača obveznik plaćanja doprinosa drugo preduzeće i da su radnici samo ustupljeni po osnovu ugovora o pružanju usluga. Komisija je takođe utvrdila da u zajedničkoj ponudi nisu precizno definisane obaveze svakog ponuđača u zajedničkoj ponudi.

Zbog toga je postupak u septembru najpre obustavljen, da bi manje od mesec dana kasnije grad oglasio pregovarački postupak i pozvao iste ponuđače da isprave svoje ponude. U danu kada je trebalo da se pristupi otvaranju ponuda i postupku pregovaranja, iznenada je objavljena odluka da se postupak obustavlja.

Jedino zvanično obrazloženje je da je prestala potreba.

Postoje nepotvrđene informacije o tome da je bilo ozbiljnih neslaganja zbog načina koji je Grad Požarevac pristupio rešavanju ovog problema. Sagovornici u gradskoj upravi su, međutim, to demantovali, ali je nejasno zašto je Gradu Požarevcu bilo potrebno više od 2 meseca da uvidi kako, zvanično, nema potrebu za sprovođenjem postupka.

 

Gradonačelnik Požarevca, Bane Spasović kaže da pravo pitanje nije zašto je obustavljena javna nabavka za iznošenje smeća, već zašto se u poslednjih 10 godina niko nije pobrinuo da imamo uređenu regionalnu deponiju.

On kaže da nije tek tako mogao da dođe bilo ko i preuzme upravljanje otpadom na delu teritorije, ali da je Požarevcu bilo nužno da krene sa rekultivacijom postojeće deponije.

„Požarevac je veća 20, 30 godina odvajao za saniranje postojeće deponije, međutim nikad nisu utrošena i stoje u budžetu. Mi smo hteli da počnemo da to radimo i da sledeće godine razmišljamo o javno-privatnom partnerstvu. Da očistimo postojeće divlje deponije, krenemo u rekultivaciju i u dogovoru sa javnim komunalnim preduzećem raspišemo tender za javno-privartno partnerstvo. Našim meštanima po selima niko ne odnosi otpad. Sve naše opštine su potpisale ugovore sa privatnim partnerima, a naše komunalno nema tehničkih kapaciteta, ljudskih resursa za to, niti deponiju gde bi uslovno odlagalo otpad.“ 

Prema podacima koje smo prošle godine dobili u gradskoj upravi, samo u Požarevcu dnevno u proseku deponuje oko 330 kubika otpada, što odgovara količini od oko 100 tona smeća. Tada nam je rečeno da će odlaganje otpada na deponiji „Jeremijino polje“ biti moguće do kraja 2018.godine, kao i da bi smeće moglo skupo da košta Grad Požarevac ukoliko izgubi dozvolu za odlaganje na postojećoj deponiji, čak i do 1.000.000 evra na godišnjem nivou.

Podsećamo, tada, kao ni danas nije bilo pomaka u pregovorima o izgradnji regionalne deponije koju bi zajednički koristili Smederevo, Požarevac, Kovin i Veliko Gradište. Razlog višegodišnjeg zastoja je navodno lokacija buduće deponije – Segda Jelen Do kod Smedereva na kojoj nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi.

Što se tiče FCC EKO Beograd, ovo preduzeće od februara 2015.godine odnosi otpad iz opštine Žagubica, a od 1.avgusta 2012.godine je to počela da radi u Žabarima. U ovom mestu je registrovan i ogranak preduzeća pod nazivom  FCC EKO Beograd–Ogranak Braničevo, čiji je zastupnik direktor beogradskog preduzeća, Bojan Marković.

 

Tekst je proizvod projekta „Eko patrola“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa. 

]]>
Fri, 8 Dec 2017 13:44:00 +0100 Eko patrola http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/43543/sta-pozarevac-planira-sa-otpadom.html
Obilaznica koja se „gradi“ više od 12 godina http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/42760/obilaznica-koja-se-%E2%80%9Egradi%E2%80%9C-vise-od-12-godina.html Obilaznica za Kostolac mogla bi da bude završena naredne godine, 13 godina nakon što je počela da se gradi. Gradonačelnik Bane Spasović kaže kako je uveren da će to biti urađeno u 2018.godini. ]]>

Ova saobraćajnica je sa ekološkog stanovišta vrlo bitna za stanovnike Ćirikovca i Klenovnika s obzirom da bi njenom izgradnjom sav teretni saobraćaj koji je povezan sa termoelektranama i kopovima bio preusmeren na obilzanicu.

Izgradnju ove saobraćajnice pratile su malverzacije zbog čega su radovi obustavljeni. Ostao je habajući sloj asfalta u dužini od 5,5 kilometara i rešavanje oko 400 metara puta kojim bi se ova deonica priključila na put Beograd-Veliko Gradište i lokalni put Kostolac-Petka.

Gradonačelnik Spasović je rekao kako se ponovo vode razgovori o završetku obilaznice. Razgovora je bilo ranije o tome da Grad Požarevac i republička Direkcija za puteve  finansiraju završetak ovog puta, ali do danas nije usledila realizacija.

Spasović sada kaže da postoji mogućnost da direkcija za puteve snosi sve troškove izgradnje obilaznice, ali da je grad spreman da učestvuje ako ne bude povoljnijeg rešenja.

„Uveren sam da ćemo sledeće godine završiti tu obilaznicu. Čak i ako bude manje povoljno i ako budemo morali da finansiramo polovinu troškova“, kazao je on.

Dodao je da bi obilaznica skratila put između Požarevca i Kostolca, s tim što bi Grad Požarevac od republike preuzeo sadašnju deonicu koja prolazi kroz sela Ćirikovac i Klenovnik.

Radovi na obilaznici su počeli 2005.godineZbog navodnog kašnjenja u uplati novca radovi su pre okončanja posla obustavljeni dok se dobiju građevinske dozvole.

Pored toga što je saobraćaj zabranjen, mnogi vozači koriste ovu nezavršenu deonicu i tvrde da je i godinama nakon izgradnje podloga (noseći sloj asfalta) odlična za vožnju.

Iniciajtiva je pokrenuta 2015.godine, kada je izgradnja ove obilaznice najavljena kao jedan od građevinskih prioriteta za 2016.

Završetak obilaznice je pre 2015.godine najavljivan i pre nešto više od četiri godine.  Tada su predstavnici Grada Požarevca državnom sekretaru u Ministarstvu građevine i urbanizma Milanu Miljeviću predstavili idejno rešenje projekta. Tadašnji i sadašnji član gradskog veća Dejan Krstić je izrazio očekivanje da će put biti izgrađen do kraja 2013. Međutim, saglasnosti i dozvole za izgradnju tada nisu dobijene.

Ako se vratimo dublje u prošlost, obilaznica je i 2011. bila u žiži javnosti, nakon hapšenja nekadašnjeg člana Upravnog odbora EPS-a Radosava Savatijevića Keneta i još 14 osoba zbog osnovane sumnje da su tokom dve godine raznim malverzacijama za oko šest miliona evra oštetili budžet Srbije i Požarevca, kao i institucije uključene u izgradnju kostolačke obilaznice i drugih puteva.

Za gradnju obilaznice iz Fonda NIP bilo je namenjeno 225 miliona dinara, dok je iz budžeta Požarevca uloženo oko 105 miliona.

Iako je posao na izgradnji obilaznice i prilaznih puteva obećavan lokalnim preduzećima, radovi su tada bili povereni firmama „Beoogrev" i „Pam-ek", u vlasništvu Radosava Savatijevića, kao i preduzećima pojedinih privatnih preduzetnika.

 

Tekst je proizvod projekta „Eko patrola“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa. 

]]>
Wed, 29 Nov 2017 15:08:00 +0100 Eko patrola http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/42760/obilaznica-koja-se-%E2%80%9Egradi%E2%80%9C-vise-od-12-godina.html
Potpisani ugovori za izgradnju vetroparkova u Kostolcu http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/42750/potpisani-ugovori-za-izgradnju-vetroparkova-u-kostolcu.html Ugovor o kreditu od 80 miliona evra za gradnju vetroparka "Kostolac" potpisan je danas između EPS-a i Nemačke razvojne banke (KfW). ]]>

V.d. generalnog direktora EPS Milorad Grčić rekao je da će kapacitet vetroparka biti 66 megavata što je jednako potrošnji oko 30.000 potrošača.

"Vetropark je vredan ukupno oko 97 miliona evra, 80 miliona je iz kredita Nemačke banke, od čega je milion evra bespovratno, dok će EPS obezbediti oko 15 miliona evra sopstvenih sredstava. Gradnja treba da počne 2019, a prvi kilovati biće proizvedeni 2020. godine" rekao je Grčić.

Navodi, da je izgradnja vetroparka pokazatelj da energetski sistem Srbije sigurnim koracima ide ka usaglašavanju proizvodnje električne energije sa proizvodnjom zelene energije na nivou koji postoji u EU.ž

Obnovljivi izvori nemaju alternativu

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić naglasio je da obnovljivi izvori energije nemaju alternativu, kao i da je to način proizvodnje energije koji će biti jedini u budućnosti.

"Zato moramo da uđemo u te procese i imamo ovakve projekte. Važo je da EPS kao najveća energetska kompanija u ovom delu Evrope uđe u ovakve projekte. Mi imamo cilj da do 2020. godine 27 odsto potrošnje energije bude iz obnovljivih izvora " rekao je Antić.

Dodaje, da se za sada 100 megavata proizvodi iz obnovljivih izvora, dok se gradi još 500 megavata.

"U proteklih nekoliko dana imali smo postavljanje kamena temeljca za Kostolac B3, odlagač u Kolubari, potpisali smo izgradnju toplo-dalekovoda koji će povezati TENT Obrenovac i Beogradske elektrane u Budimpešti, to je sve pokazatelj da se energetski sektor razvija. Trenutno imamo tri milijarde evra projekata u energetici, a EPS sam ima oko dve milijarde" rekao je Antić.

Veća upotreba energija vetra

Direktor kancelarije KfW u Srbiji Arne Gos rekao je da ovaj projekat na neki način pravi put ka sve većoj upotrebi energije koja se proizvodi obnovljivim izvorima energije, kao i da se njime smanuje emisija ugljen-dioksida.

"Imali smo dobru i uspešnu saradnju sa EPS, ministarstvom energetike i ministarstvom finansija. Ovaj projekat obezbeđuje i povoljan uticaj na klimu i unapred se radujemo punoj implementaciji koju očekujemo 2021. godine", rekao je Gos.

Kako kažu iz EPS-a, plan je da se u okviru vetroparka podigne 20 stubova sa vetrogeneratorima, a gradiće se na prostoru zatvorenih površinskih kopova i odlagališta EPS-ovog ogranka "TE-KO Kostolac".

Visina stubova biće 117 metara, a poluprečnik elise 63 metara, tako da će ukupna visina vetrogeneratora biti 180 metara.

Stubovi sa vetrogeneratorima trebalo bi da budu postavljani na četiri lokacije - Klenovnik, Chirikovac, Petka i Drmno.

 

Tekst je preuzet za potrebe realizacije projekta „Eko patrola“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa. 

]]>
Wed, 29 Nov 2017 13:37:00 +0100 Eko patrola http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/42750/potpisani-ugovori-za-izgradnju-vetroparkova-u-kostolcu.html
Rotari klub zasadio breze na Čačalici http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/42643/rotari-klub-zasadio-breze-na-cacalici.html U okviru prvog dela akcije "Zasadi drvo" Rotari klub Požarevac Viminacijum zasadio je 5 breza na spomen parku Čačalica u Požarevcu. ]]>

"Humanitarno-ekološka akcija ima za cilj ulepšavanje ambijenta i ozelenjavanje prostora i sprovodi se u svim većim gradovima Srbije" izjavila je za radio Boom 93 Maša Samardžić, sekretar Rotari kluba Požarevac Viminacijum i dodala da će drugi deo akcije biti u aprilu 2018. kada će zasaditi još 5 stabala.

Tekst je proizvod projekta „Eko patrola“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa. 

]]>
Sat, 25 Nov 2017 12:31:00 +0100 Eko patrola http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/42643/rotari-klub-zasadio-breze-na-cacalici.html
Kako da obezbedimo više zdrave vode za piće? http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/42338/kako-da-obezbedimo-vise-zdrave-vode-za-pice.html Pre dve godine voda u Požarevcu nije bila ispravna za piće. Iako problem vodosnabdevanja nije rešen i biće potrebna značajna ulaganja, danas je situacija u snabdevanju vodom za piće stabilna i održava se kvalitet u parametrima koji su propisani zakonom, istakao je u razgovoru za Boom 93 Igor Veselinović, , v.d. direktora Vodovoda i kanalizacije. On je govorio o planovima za obezbeđivanje dovoljnih količina vode za piće u Požarevcu, problemima sa izvorištima, kao i zagađenju mreže u pojedinim kostolačkim selima. ]]>

Boom 93: Šta je bio uzrok poremećaja u kvalitetu vode za piće 2015.godine?

 

Veselinović: Pored loše hidrologije, mislim da je problem bio projekat hidrauličke zavese na izvorištu Ključ koji nije funkcionisao. Taj projekat sa izgrađenim kapacitetima nikada nije dosegao projektovanu količinu vode od 240 litara u sekundi (l/s), već je maksimalni nivo bio do 180 litara. U trenutku proglašenja vanredne situacije količina nalivne vode je bila oko 90 litara u sekundi, što je daleko ispod projektovanih kapaciteta.

 

Boom 93: Šta je konkretno preduzeto da bi se smanjile količine nitrata koje su tada bile iznad dozvoljenih koncentracija?

 

Veselinović: Stručno-operativni tim Štaba za vanredne situacije, sastavljen od eminentnih stručnjaka iz Sektora za vanredne situacije MUP-a, Agencije za zaštitu životne sredine i drugih institucija, vrlo brzo su uočili problem i interventnim merama locirali najbolje pozajmište vode. Izabrana je kaseta 4, jezero na nekadašnjoj lokaciji za iskop šljunka, koja je po kvalitetu i karakteristikama bila najpribližnija kvalitetu vode za piće. Odgovaralo nam je da tom vodom nalivamo bazene oko izvorišta i stvaramo hidrauličku zavesu. Izgrađen je i privremeni cevovod u okviru vanrednih mera koji obezbeđuje nekih 70 l/s vode, a za njim i dva dodatna bunara od 50 i 10 litara na vodozahvatu Morava. Uspeli smo da povećamo kapacitet nalivne vode na 180 do 190 l/s. To je dovelo do toga da počne da funkcioniše hidraulička zavesa na Ključu i da se zaustavi prodor nitrata prema izvorištu. Za oko mesec i po dana očistili smo izvorište od zagađenja i dobili pijaću vodu sa Ključa, a takvu situaciju  i danas održavamo.

 

Boom 93: Kako biste najjednostavnije objasnili šta je hidraulička zavesa?

 

Veselinović: To je vodena barijera kojom, konstantnim nalivanjem, formirate vertikalni sloj vode u podzemlju koji sprečava mešanje vode u izvorištu i spolja. On preseca po vertikalni aluvijalne sedimente Velike Morave svojim isponom. Nalivajući kasete sa infiltracionim bunarima, mi smo dobili neku vrstu ograde koja sprečava priliv vode ka izvorištu iz pravca sela Lučica, Prugovo i Poljana.

 

Boom 93: Da li je bilo i drugih intervencija u prethodnom periodu?

 

Veselinović: Ove godine sam po preuzimanju funkcije v.d. direktora preduzeo mere da se izbuše još dva nova bunara na vodozahvatu Morava, koji su zamenski. Iz njih smo dobili novih 40 do 60 l/s. U nekim trenucima sada imamo i preko 200 litara nalivne vode. Zbog toga ove godine nismo imali problema sa vodosnabdevanjem. Bez obzira na tehnologiju koju smo izabrali, odlukom da bunare lociramo bliže reci, odnosno da se spustimo ispod korita Velike Morave dobili smo to da samo ta dva bunara daju četvrtinu nalivne vode na Kluču.

 

Boom 93: Šta je bio razlog da se ove godine napusti kaseta 4 i pređe na preuzimanje vode sa kasete 5, drugog jezera koje je nastalo iskopom šljunka?

 

Veselinović: Eksploatacijom kasete 4 koja nije imala bilo kakvu zaštitu, mi smo za nešto više od godinu dana navukli nitrate koji se nalaze u zoni izvorišta prema kaseti 4 do koncentracije koja je prelazila 50 mg/l. Ta voda kojom nalivamo okolinu izvorišta se razliva i njom sprečavamo prodor nitrata u Ključ, ali je ona počela da dolazi do jezera. Kad je koncentracija u jezeru prešla 50 mg/l, odlučili smo da se prebacimo na kasetu koja je veća i bliža Velikoj Moravi, s kojom je u boljoj hidrauličkoj vezi. To sve nam omogućava bolji kvalitet vode. Da se razumemo, to što neki pričaju da pijemo vodu iz jezera ili bare, mogu reći da grad Smederevo pije istu vodu iz aluvijalnih slojeva  Velike Morave i da imaju preko 600 litara u sekundi, što je mnogo više nego što Požarevac trenutno ima. Način razmišljanja koji u Požarevcu imamo je pogrešan.

 

Boom 93: Zašto?

 

Veselinović: Svaka voda je upotrebljiva ako je njen kvalitet po parametrima propisanim zakonom. Da li je ona jezerska? Grad Beograd se snabdeva sa više od 1.000 kubika vode u sekundi sa Makiša, uzimajući vodu direktno iz Save. Znači, oni direktno uzimaju rečnu vodu za preradu u vodu za piće. Rekli bi ljudi, pa to je zagađenje, fekalije...Šta da pričamo o vodi koja je filtrirana kroz sedimente.  Samo tako ta voda može da dođe do jezera nastalih iskopom šljunka, kroz aluvijalne slojeve, peščane sedimente koji se prostiru nekih 200 do 300 metara. Recimo, u fabrici vode se ta filtracija vrši u sedimentima koji su dužine tek oko 10 metara. Ovde imamo veću i zapreminu i površinu. Objašnjavam za ljude koji nisu bili u fabrici vode kad se radi peščana filtracija. To je 5 do 6 polja, dimenzija recimo 5x10x3 metra kroz koje se filtrira voda. Tu vodu piju u Smederevu, sa eksploatacijom 400 litara u sekundi. Sad uporedite to sa vodom koja se filtrira kroz prirodne sedimente u dužini od 250 metara.

 

Boom 93: Vodu sa jezera transportuje privremenim nadzemnim cevovodom koji je takav već dve godine.

 

Veselinović: Tako je. Iskoristili smo zakonsku regulativu koja nam dozvoljava da ukoliko postoji opasnost da dođe do vanrednog događaja, odnosno vanredne situacije, imamo pravo da izvedemo radove i time otklonimo opasnost po život i zdravlje ljudi. Međutim, nismo tu stali. Vodovod je krenuo u druge aktivnosti. Nama je trenutno u fazi realizacije izrada horizontalnog drena na Velikoj Moravi. Nakon izgradnje tog objekta anulirali bi rad kasete 5 i tog privremenog cevovoda. Dokumentaciju smo predali nadležnom ministarstvu i čekamo lokacijske uslove i sve drugo što je potrebno po zakonskoj regulativi za dozvolu.

 

Boom 93: Kako funkcioniše horizontalni dren?

 

Veselinović: Isto kao i bunari . Vodonosni sloj na vodozahvatu Morava je na nekih tri do četiri metra dubine. Svaki bunar koji iskopamo zahvata samo taj vodonosni sloj. Ako uradite isto, ali horizontalno u dužini od 50 metara imate zahvat koji čitavom dužinom prima vodu. Na taj način, vrlo malim filtracijama i lošim karakteristikama sedimenata imamo bolje rezultate nego s bunarima, s obzirom da smo mnogo veći vodoprihvat napravili. Već smo sa Srbijavodama imali razgovore i oni su saglasni s tim da se na taj način traži rešenje i to uz samu obalu Velike Morave. Tu postoji varijanta sa veštačom ispunom granulata kroz koji se filtrira voda. Tako ćemo mi da kontrolišemo kroz šta se filtrira voda koju ćemo koristiti za nalivanje izvorišta.

 

Boom 93: To nije jedino rešenje?

 

Veselinović: Nije. Naša ideja je bila da u prvoj godini stabilizujemo vodosnabdevanje, što smo uspeli. Većih problema nije bilo, osim toga da je trećoj visinskoj zoni u gradu nedostajalo vode. Nama su dve trećine puni rezervoari na Ključu, a problem je u tehničkom kapacitetu cevovoda.

 

Boom 93: Kako to?

 

Veselinović: Ne možemo da izbacimo dovoljne količine vode ka trećoj visinskoj zoni, da bi ljudi imali dovoljne količine. Uzork je projektovanje. Kako se gradi grad, tako bi trebalo i da se grade novi objekti. Međutim, Grad Požarevac je stao s time. Nije bilo ozbiljnih ulaganja. Ono što sada hoćemo je da postrojenje reversne osmoze osposobimo. To nam je veliki problem.

 

Boom 93: Zašto je osposobljavanje reversne osmoze problem?

 

Veselinović: Nema firme u Srbiji koja sme da se uhvati s tim problemom. Pojedine pivare imaju postrojenja za reversnu osmozu, ali je to malog kapaciteta od 2 do 3 litra u sekundi. Naše postrojenje je 29 litara demineralizovane vode u sekundi. To nam je veliki problem da nađemo firmu koja će da uđe u problem. Angažovali smo IHTM Institut za hemiju i tehnologiju iz Beograda. Oni su probali nešto, ali nismo zadovoljni onim što su uradili. Zatražili smo da tačno utvrde šta je stradalo na tom postrojenju i da tim projektom ukažu da li je isplativo menjati ili remontovati ventile, da li je potrebno izmeniti automatiku, odnosno šta bi trebalo da se uradi da to postrojenje bude u funkciji za što manje novca. Međutim, ja sam razočaran jer su oni utvrdili da sve mora da se promeni. Sve demontirati i izbaciti napolje i doneti novu opremu. U fazi smo odustajanja od saradnje s njima jer ti rezultati nisu baš najbolji. Nisu na očekivanom nivou. Najgore je što u Srbiji nemate firmu koja može da izađe tim zahtevima jer je to tehnologija koju poznaju zapadne zemlje i koja se razvila devedesetih godina kada smo bili izolovani sankcijama i naši stručnjaci nisu imali kontakt u vreme nastanka tih tehnologija, nanofiltracije i reversne osmoze. Čak je i u Hrvatskoj mali broj. Većina se bavi montažom. Retko ko se bavi projektovanjem tako velikih postrojenja. Rad reversne osmoze je kao rad živog bića. U skladu s inputima koje dobija i kvalitetom vode koju ubacujemo, on ima izlazni produkt određenog kvaliteta. Kao i produkt otpada. Sad, kako podesiti da sa što manje utroška hemikalija sve to funkcioniše veoma je ozbiljna stvar.   S druge strane, ako imate pokvaren mercedes u garaži, a vi vozite fiću, krajnje je neozbiljno ukoliko ne pokušate da popravite auto.

 

Boom 93: Koliko bi vode proizvodilo naše postrojenje?

 

Veselinović: Ono što bi mogli sa preciznošću da kažemo, to je nekih 60 litara u sekundi vode za piće sa postojećim postrojenjem. Zato smo i morali da uradimo kalkulaciju i da vidimo koliko će to da košta. Da li se isplati ući u tu investiciju ili ne. Lako je reći, hajde sad da vidimo, pa dokle stignemo i trošiti novac u nedogled. Problem je to što unapred treba da unapred vidimo šta bi trebalo da uradimo, koliko će to da nas košta i šta ćemo dobiti zauzvrat. Vrednost horizontalnog drena o kome smo pričali se procenjuje na 12 do 15 miliona dinara. Procenjuje se da će davati između 90 i 120 litara u sekundi nalivne vode.  Reversna osmoza je postrojenje koje bez obzira na kvalitet, sa određenim parametrima podešavanja vi možete bilo koji kvalitet vode da pretvorite u vodu za piće. Čak i slanu morsku vodu. S druge strane, ideja nam je bila da Meminac (izvorište) vratimo u život.

 

Boom 93: Kakvo je stanje sa vodom na Memincu?

 

Veselinović: Postoji problem velikog broja septičkih jama koje i dan danas utiču na izvorište i stvaranje nitrata koji prodiru u Meminac. Priključenjem reversne osmoze zagađenu vodu bi prerađivali u vodu za piće, a nus produkt daljim postupkom  ispuštali u kanalizaciju. Na taj način bi postepeno vraćatili ovu sredinu u prvobitno stanje. Vodimo akciju gašenja tih septičkih jama i njihove neutralizacije. Ovde, crpljenjem vode sa visokim sadržajem nitrata, polako bi obaranja koncentracije. Možda jednog dana neće biti zagađenja, ali to je dug proces.

 

Boom 93: Požarevac je još sredinom prošle decenije krenuo u izradu strateških sokumenata za vodosnabdevanje.

 

Veselinović: Postoji Generalni plan vodosnabdevanja koji je radio Institut „Jaroslav Černi“  i on predviđa otvaranje novih izvorišta, primarnih i sekundarnih cevovoda, rezervoara i drugih stvari. Ako vam kažem da je vrednost svih tih radova oko 34 miliona eura, shvatate koliko je to veliki obim posla. Ono što je nama veći problem ovog trenutka je imovina. Mi imamo problem to što za Ključ nisu rešena imovinsko-pravna pitanja. Isto važi i za vodozahvat „Morava“, kao i za „Lovac“ u Kostolcu. Istvoremeno, ne možemo nikakve elemente širenja da predvidimo. Imamo idejni projekat za fabriku vode na Ključu. O nalivnim bunarima ne ulazimo u diskusiju. S tim što nikakvu zakonsku proceduru ne možete da sprovedete jer nemate rešenu imovinu. To je jedan od prioriteta koje smo zactali, da se što pre krene u rešavanje imovinsko-pravnih problema.

 

Boom 93: Šta je bio uzrok zagađenja mreže u Drmnu i kako je to rešeno?

 

Veselinović: Problem pritužbi građana na kvalitet vode u Drmnu, Starom Kostolcu i Kanalu datira još od aprila ove godine. Oni su 2016.godine prevezani na postrojenje „Mlava“. Kao i svi sistemi vodosnabdevanja koji su vezani za naselja oko termoelektrane i njihov je specifičan. Između 95 i 100 odsto tih objekata su izgradile TE KO Kostolac ili Đerdap. Za većinu tih objekata ne postoji potpuna dokumentacija. Odlukom Vlade Srbije iz jula 2016.godine deo tih objekata je prebačen u vlasništvo republičke agencije za imovinu. Imamo situaciju sada da vodom sa PPV Mlava koja je u vlasništvu republičke direkcije za imovinu, snabdevamo tri naselja, ali mrežom koja je u vlasništvu TE KO Kostolac. Iako to nije u vlasništvu Vodovoda, razumeli smo da ne možemo da dopustimo da građani piju neispravnu vodu.

 

Boom 93: Šta ste preduzeli?

 

Veselinović: Uradili smo hemijske analize, zvali smo ljude iz Zavoda za javno zdravlje iz Niša i iz Instituta Batut, da uđemo u trag i vidimo šta nije u redu s tom vodom. Šta su uzročnici toga da se voda oseća na baru, da ima promenu boje. Ono što smo znali je da ima mangana u cevima koji potiče sa izvorišta Lovac. Preko 40 godina, koliko su stari ti cevovodi, niko nikad nije vršio njihovo ispiranje. Poreklo mirisa nam je bio najveći problem. Ono što nam je razvejalo sve sumnje je da smo utvrdili u par navrata, hemijskom analizom vode, da voda koja se nalazi u cevovodima po svom hemijskom sastavu ne odgovara vodi sa PPV Mlava. To je bio signal da još neko upumpava vodu u sistem i to u trenutku pada pristiska. Odmah smo posumnjali na postojanje hidropakova. Na to da u trenucima enormne potrošnje vode, hidropak uređaji dižu pritisak u unutrašnjoj mreži potrošača i automatski vodu iz individualnih bunara vraćaju u mrežu. Tada imamo punjenje sistema vodom koja nije ni hlorisana, odnosno ekcesno zagađenje. Ta voda se nakon stabilizacije potrošnje i povećanja pritiska u mreži bukvalno distribuira dalje kroz sistem. Bilo je simptomatično da imamo određene materije u mreži kojih nema u matičnoj vodi sa izvorišta. Bez obzira na sve, dogovorili smo se sa Gradom da očistimo mrežu. Angažovali smo firmu koja je očistila celokupnu mrežu koja pokriva Drmno, Stari Kostolac i deo Kanala. Voda koja je izlazila u početku izgledala je kao nafta, što je pokazalo koliko taloga je bilo u cevima. Druga stvar je što smo se odlučili na postavljanje nepovratnih ventila na mestima priključaka. Tako da ljudi sa hidropakom ne mogu u trenucima kada nema vode da u mrežu ubacuju svoju vodu. Treća stvar oko koje smo se dogovorili sa Gradom je da se izvrši zamena filterske ispune na postrojenju Mlava, kako bi kvalitet vode bio poboljšan. Najveći problem je zagađenje. Ti hidrofori i hidropaci su zabranjeni ako postoji sistem vodosnabdevanja. Oni su mogli da ubace i razne bakterije i viruse koji mogu da dovedu do ozbiljnih trovanja i bolesti.

 

Boom 93: Šta bi moglo da se izvede kao zaključak o aktuelnoj situaciji u vodosnabdevanju?

 

Veselinović: Problem vodosnabdevanja nije rešen u Požarevcu, ali je stabilizovano snabdevanje. To se odnosi i na kvalitet vode, pogotovo u gradskoj zoni.  Rešavanje vodosnabdevanja je vrlo skupo, ali je nužno iznaći najbolja rešenja za ovaj problem koji nas je sve zatekao.

 

 

Intervju vodio Uroš Urošević

Fotografija: Uroš Urošević / Boom 93

 

Tekst je proizvod projekta „Eko patrola“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa. 

]]>
Wed, 15 Nov 2017 14:29:00 +0100 Eko patrola http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/42338/kako-da-obezbedimo-vise-zdrave-vode-za-pice.html
Meštanima su kopovi i pepelišta najveći problem http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/41734/mestanima-su-kopovi-i-pepelista-najveci-problem-.html Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture održalo je javnu prezentaciju nacrta izmena i dopuna prostornog plana područja posebne namene kostolačkog ugljenog basena. Iako je na ovom području predviđena izgradnja vetroparkova i solarnih elektrana, ono što najviše zanima građane na ovom području su objekti i postrojenja termoelektrana i ugjenokopa i njihov uticaj na naselja u kojima žive. ]]>

Utisak je da sala 11 u zgradi uprave Požarevca nije bila dovoljno velika za sve zainteresovane građane, a kuriozitet je da meštani sela u tako velikom broju pokušavaju da utiču na kreiranje dokumenta koji će, istini za volju, imati gotovo snagu zakona kada su u pitanju objekti koji bi trebalo da se grade na ovom području.

Njihova najveće nedoumice su oko proširivanja kopa i predviđeni deponija pepela, kaže Zvezdan Kalmar i Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).

„To misle građani u svim selima, da se kop proširuje I da im se približava buka i prašina. Sada imamo obnovljive izvore što bi po definiciji trebalo da bude dobro. Međutim, potrebno je razrešiti ove stare probleme. Takođe, biće problema i sa transportnim koridorima, kao što je železnica oko drmna. To sada mora da se razrešava i legitimni svi komentari, od problema sa bukom, pepelom, nedostatkom vode, zahtevima za raseljavanje“, navodi on za Boom 93.

Ivica Milenković iz Kličevca kaže da u ovom selu postoji sličan problem kao u Drmnu.

„Drmljani imaju velike probleme sa pucanjem kuća. Kod nas se već javljaju neke pukotine na kućama koje su bliže kopu. Od početka kopova do prvih kuća bi trebalo da bude 800 metara zaštitnog pojasa obradivog zemljišta. Kod nas je kop već došao na 400 metara, a planira se da dođe i bliže. Mi imamo i zamerke na prethodni dokument jer kopovi i termoelektrane nisu promenili mnoge stvari koje je trebalo da urade“, naveo je on.

Saša Celić iz istog sela kaže da je problem i pepelište koje bi trebalo da se formira neposredno pored Kličevca.

„Nije nam jasno kako planiraju da to regulišu, a nalazi se u planu do 2022.godine“, ističe on.

Mnogi sa odobravanjem gledaju na izgradnju postrojenja iz obnovljivih izvora energije. Naši sagovornici kažu da prate trendove u svetu po pitanju dobijanja energije, ali žele da se njihovi problemi adekvatno reše.

Zvezdan Kalmar ističe da je vrlo važno da je revizija dokumenta izazvana građanskom inicijativom. „Reč je o lokalnim zajednicama u Drmnu, Kličevcu, Klenovniku, Starom Kostolcu... Svi su oni tražili sastanke sa ministarstvima, svi su tražili da se izvrši revizija prostornog plana i da se urade procene uticaja za sve objekte, kako stare, tako i one koji će biti izgrađeni“, kaže on.

Primedbe na izmene i dopune prostornog plana podnose se gradskoj upravi u Požarevcu tokom trajanja javnog uvida, odnosno do 10.novembra.

Tekst je proizvod projekta „Eko patrola“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa. 

]]>
Wed, 25 Oct 2017 14:47:00 +0100 Eko patrola http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/41734/mestanima-su-kopovi-i-pepelista-najveci-problem-.html
Vodovod: Morava mesecima niska, ali voda je ispravna http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/41489/vodovod-morava-mesecima-niska-ali-voda-je-ispravna.html U ovo vreme 2015.godine Požarevac se suočavao sa problemom vode koja nije bila ispravna za piće. Dve godine kasnije, u požarevačkom Vodovodu tvrde da su i pored loše hidrološke situacije i istorijskih minimuma vodostaja na Velikoj Moravi uspeli da održe higijensku ispravnost vode za piće koja se isporučuje građanima. Međutim, postoji problem sa nestašicom u višim delovima grada koja se javljala povremeno tokom leta, a koja nije mogla da se reši maksimalnom eksploatacijom vode sa izvorišta. ]]>

U poslednjih meseca dana, nivo Velike Morave nije prelazio vodostaj od minus 300 centimetara, a od sredine marta do sredine oktobra proticaj je sve vreme bio ispod srednjih istorijskih vrednosti.

Vodostaj reke prate i podzemne vode koje iz smera Velike Morave prehranjuju požarevačko izvorište „Ključ“. Međutim, ove godine je sa dva nova bunara u blizini Velike Morave i nalivnom vodom koja je obezbeđena sa kasete 5 veštačkog jezera, obezbeđeno dovoljno zdrave vode kako bi se sprečilo da na izvorištu dođe do intenzivnijeg prodiranja nitrata iz okolnih sela, kažu u Vodovodu.

„Požarevačka zmija“ koja se vidi i na satelitskim snimcima terena, a zapravo nadzemni cevovod koji infiltracione bazene na izvorištu „Ključ“ snabdeva nalivnom vodom iz veštačkih jezera, ovog leta se produžila. Nalivanje je obustavljeno iz kasete 4, a cevi su produžene do veće kasete 5 (jezero bliže reci) u kojoj su nitrati na znatno nižem nivou.

V.d. direktora Vodovoda, Igor Veselinović kaže da su prethodnih meseci vrednosti nitrata u vodovodnoj mreži bile između 29 i 35 miligrama po litru, u zavisnosti od potrošnje.

Dnevni nivo isporuke vode ovih dana sa izvorišta je prilično visok i iznosi oko 18.500 kubika, a tokom letnjih meseci dostizao je neverovatnih 29.000 kubika, tvrdi Veselinović.

Čak i pored visoke proizvodnje dolazilo je do nestašica u višim delovima grada koje ni maksimalna isporuka vode sa izvorišta nije mogla da spreči. Reč je o tome da mreža ne može da primi više vode koja zbog ekstremne potrošnje nije ni dolazila do brdskih delova.

Veselinović kaže da ovaj problem nije nerešiv. Takođe, on najavljuje da se za naredni period pripremaju investicije čijom realizacijom će se obezbediti veće količine higijenski ispravne vode za piće i stabilnost u isporuci sa izvorišta „Ključ“.

 

Tekst je proizvod projekta „Eko patrola“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa. 

]]>
Tue, 17 Oct 2017 15:35:00 +0100 Eko patrola http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/41489/vodovod-morava-mesecima-niska-ali-voda-je-ispravna.html
Solarna elektrana u Petki i 20 vetrenjača po selima oko Kostolca http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/41470/solarna-elektrana-u-petki-i-20-vetrenjaca-po-selima-oko-kostolca.html Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture oglasilo je javni uvid u nacrt izmena i dopuna prostornog plana područja posebne namene kostolačkog ugljenog basena. U dokumentaciji koja je izložena na uvid do 10.novembra, na ovom području predviđena je i izgradnja vetroparkova i solarnih elektrana. ]]>

Izmenama i dopunama prostornog plana utvrđena sa pravila uređenja i pravila građenja za pet prostornih celina sa pratećom infrastrukturom u cilju izgradnje energetskih objekata za proizvodnju električne energije iz neobnovljivih izvora, vetra i sunca.

Solarna elektrana bi trebalo da bude u Petki, a ukupno 20 vetrogeneratora u Petki, Drmnu, Ćirikovcu i Klenovniku.

Tako je na prostoru odlagališta Drmno predviđena je izgradnja sedam vetrogeneratora, a na odlagalištu  Petka tri vetrogeneratora i solarna elektrana. Na odlagalištu Ćirikovac je predviđena  izgradnja četiri, a na lokalitetu Klenovnik šest vetrogeneratora. 

Opšti cilj izrade Izmena i dopuna Prostornog plana je doprinos povećanju korišćenja neobnovljivih i obnovljivih izvora energije, uz smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu i u vezi s tim zaštita, kontrolisano i održivo korišćenje prirodnih resursa kao obnovljivih izvora energije.

U nacrtu izmena i dopuna reguliše se eksploatacija nafte i prirodnog gasa, kao i pravila za proširenje ugljenokopa Drmno. Sastavni deo dokumentacije je i izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.

Primedbe na izmene i dopune prostornog plana podnose se gradskoj upravi u Požarevcu tokom trajanja javnog uvida, odnosno do 10.novembra.

 

UVID U DOKUMENTACIJU MOŽETE OSTVARITI OVDE

 

Tekst je proizvod projekta „Eko patrola“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa. 

]]>
Mon, 16 Oct 2017 15:46:00 +0100 Eko patrola http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/41470/solarna-elektrana-u-petki-i-20-vetrenjaca-po-selima-oko-kostolca.html
Hoće li smeće van Požarevca? http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/41456/hoce-li-smece-van-pozarevca.html Grad Požarevac objavio je poziv za pregovarački postupak, podnošenjem ponuda za organizovano prikupljanje i deponovanje otpada i čišćenje divljih deponija. Namera je da se prestane sa odlaganjem na postojećoj deponiji u Požarevcu, a smeće nakon primarne selekcije odlaže na neku od uslovnih deponija u Srbiji. Poziv za pregovarački postupak upućen je nakon što je propala javna nabavka na kojoj nije podneta nijedna prihvatljiva ponuda. ]]>

U budžetu grada je odvojen novac za odlaganje otpada na nekoj od uslovnih regionalnih deponija u Srbiji kako bi Grad Požarevac i Komunalne službe mogli da pristupe potpunoj rekultivaciji i sanaciji deponije „Jeremijino polje“.

Odnošenje i deponovanje 22.000 tona otpada procenjeno je na 62,5 miliona dinara, dok je čišćenje 8.000 tona smeća na divljim deponijama uz uređenje prostora procenjeno na 15 miliona dinara.  

Jedan od uslova ponuđačima za odnošenje i deponovanje smeća je da su vlasnici deponije kapaciteta višeg od 40.000 tona ili da imaju ugovor o deponovanju na odgovarajućoj deponiji.

Otvaranje ponuda je 23.oktobra.

Grad Požarevac je u pregovarački postupak pozvao ponuđače koji su učestvovali u otvorenom postupku javne nabavke koja je sprovedena ovog leta, preduzeća FCC EKO iz Beograda i kinkindsko preduzeće FCC Kikinda. Oni su pozvani da dopune svoje ponude i na taj način ih učine prihvatljivim, u skladu sa kriterijumima za dodelu ugovora.

Oba preduzeća koja su učestvovala u javnoj nabavci deo su kompanije FCC Invajronment koja se bavi konsaltingom, sakupljanjem, transportom, selekcijom, preradom i deponovanjem otpada. FCC upravlja otpadom na deponijama u Kinkindi i Lapovu.

Inače, kompanija FCC u Srbiji je poznata i po starom nazivu A.S.A. EKO  i postoji od 2006.godine.   

 

Tekst je proizvod projekta „Eko patrola“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa. 

]]>
Mon, 16 Oct 2017 10:23:00 +0100 Eko patrola http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/41456/hoce-li-smece-van-pozarevca.html
Kako je kada smeće počne da preliva? http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/43541/kako-je-kada-smece-pocne-da-preliva.html Požarevljanin Dragan Đorđević odložio je performans koji je ranije najavljivao za početak oktobra ispred ulaza u ugradu Gradske uprave Požarevca. On je nameravao da ispred ulaza u zgradu izruči kolica puna smeća prikupljenog sa njegovog placa koji ugrožava podivljala deponija šuta na gradskom brdu. Đorđević je Boom 93 rekao da pregovara sa predstavnicima grada o mogućnosti otkupa zemljišta za koje tvrdi da je devastirano. ]]>

Nakon što su o problemu sa kojim se Đorđević suočava pisali mediji, Komunalne službe su raščistile prostor oko samog imanja, a ovaj potez koji se nalazi preko puta Novog groblja, na samom ulazu u Požarevac periodično nadgleda komunalna policija.

Đorđević je Boom 93 rekao da je još 15.avgusta uputio zahtev prema službama u gradskoj upravi da mu se isplati novčana nadoknada za štetu koju je pretrpeo od 2005. do 2017.godine, budući da zbog smeća nije mogao da obrađuje zemlju. On je tražio 120.000 dinara za svaku godinu, što je ekvivalent iznosu koji mu je lokalna samouprava iz istog razloga isplatila 2004.godine.

Međutim, kako on kaže, pomenuti zahtev nije razmatran jer je, navodno, bio naslovljen na pogrešnu službu.

Trenutno su pregovori o tome da grad otkupi parcelu od 32 ara. U narednom periodu bi trebalo da se utvrdi tržišna vrednost zemljišta koje je u Đorđevićevom vlasništvu, a na kome se nalaze zasadi voća.

On navodi da je samo trenutno odustao od namere da izruči hrpu smeća ispred gradske uprave i da neće odustati dok ne reši ovaj problem, pa makar i sudskim putem ukoliko pregovori ne budu uspešni.

Deponija koja ugrožava posed Dragana Đorđevića je ista deponija zbog koje su privatnom preduzeću “SAD-Igma” u Požarevcu, Komunalne službe u Požarevcu nakon višegodišnjeg sudskog spora pre više mesec dana platile blizu 31 milion dinara, odnosno više od 250.000 evra, na ime naknade štete za degradiranje parcela, a na osnovu Sporazuma o namirenju duga.

Đorđević je još 2004.godine naplatio nemar lokalnih službi koje su dozvolile da se smeće nekontrolisano odlaže. Tada mu je po sporazumu o vansudskom poravnanju isplaćeno 120.000 dinara na ime naknade štete za izgubljeni rod na poljoprivrednim kulturama na parceli u blizini deponije “Igma”.

Ovaj Požarevljanin kaže da nakon toga nije podnosio zahteve za odštetu, iako je situacija sa smećem koje se navlačilo oko njegovog poseda postajala sve kompleksnija.

“Otpad oko placa jeste čišćen, ali ne po mojim prijavama, već sporadično i tako da je uvek ostajao metar đubreta uz ogradu. Tvrdim da Komunalna policija i Komunalna inspekcija u protekle 4 godine nisu napisali ni jednu prekršajnu prijavu za stvaranje divlje deponije na ovoj lokaciji”, rekao je Đorđević Boom 93.

Naveo je i da razlog zbog čega se odlučio da izvede “ekološki” performans je nezainteresovanost gradskih službi za evidentan problem koji ima sa smećem koje je počelo da se preliva u njegov plac preko ograde koja se srušila pod težinom đubreta.

Boom 93 je prethodnih godina  ukazivao na problem “podivljale” deponije, ali su nadležni okretali glavu. Pre četiri godine nam je rečeno da organizovano održavanje ovog prostora ne postoji i da nigde nije naznačeno da se  deponija šuta nalazi na pomenutoj lokaciji. Prošle godine gradske službe su navodno pokušavale su da utvrde šta se zapravo dešava sa ovom lokacijom, a imale su i dobar razlog za to s obzirom da se od 2014.godine vodio postupak protiv Komunalnih službi po privatnoj tužbi, za naknadu štete zbog gomilanja smeća na parcelama koje su u privatnoj svojini. Međutim, to tada niko javno nije spominjao.

Šut i komunalni otpad i dalje su “ukras” oko table “Požarevac” na ulazu u grad. Iako nadležni kažu da je to sada problem privatnog preduzeća koje je obeštećeno, nije jasno šta će se i kada preduzeti da se ovaj prostor sanira i spreči dalje nekontrolisano odlaganje otpada.

 

Tekst je proizvod projekta „Eko patrola“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa. 

]]>
Tue, 10 Oct 2017 13:28:00 +0100 Eko patrola http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/43541/kako-je-kada-smece-pocne-da-preliva.html
Gde će smeće požarevačko? http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/40909/gde-ce-smece-pozarevacko.html Prioriteti Grada Požarevca u upravljanju otpadom su izgradnja nove deponije, obezbeđivanje organizovane usluge odnošenja smeća iz seoskih naselja, kao i čišćenje divljih deponija, kaže za Boom 93 pomoćnik gradonačelnika za zaštitu životne sredine, Dragan Ćurčija. ]]>

Deponija koju danas koristi Požarevac, “Jeremijino polje” je u procesu sanacije, rekultivacije i zatvaranja, a gradu je preostalo malo vremena da potraži adekvatno rešenje za odlaganje otpada.  

Kako do danas nije zaživela ideja o zajedničkoj deponiji sa okolnim opštinama i gradovima, alternativa je nađena u odlaganju otpada na nekoj od uslovnih deponija u Srbiji. Međutim javna nabavka kojom bi se našao partner kome bi bili povereni ovi poslovi je nedavno obustavljena jer nije pristigla nijedna prihvatljiva ponuda.

Namera je bila da se u gradu uspostavi organizovani sistem za prikupljanje, odnošenje i deponovanje otpada na neku od regionalnih deponija uz primarno selektiranje otpada, izgradnju transfer stanica i reciklažnih dvorišta.  Grad je, takođe, nameravao da određenoj firmi dodeli i poslove čišćenja divljih deponija, ali i tom delu javne nabavke nije primljena nijedna prihvatljiva ponuda.

Javnom nabavkom je vrednost odnošenja i deponovanja za 22.000 tona otpada procenjena na 62,5 miliona dinara, dok je čišćenje 8.000 tona smeća na divljim deponijama procenjeno na 15 miliona dinara.

Kako će se rešiti ovaj problem za sada nije poznato, ali sa smećem uskoro nećemo imati kuda, osim na neku od uređenih deponija van Požarevca.  

 

Prema Nacionalnoj strategiji za upravljanje otpadom, Požarevac na godišnjem nivou “proizvede” oko 68.000 tona otpada. Odlaganje otpada na uslovnim deponijama danas nije ni malo jeftino i cena je oko 25 evra po toni odloženog otpada.

Dragan Ćurčija za Boom 93 kaže da Grad Požarevac ne može preko noći da reši pitanje otpada, ali da ima kapaciteta da prebrodi period od zatvaranja odlagališta “Jeremijino polje” do izgradnje uslovne deponije na kojoj će zajedno sa okolnim gradovima i opštinama odlagati komunalni otpad.

“Deponija će se svakako raditi fazno jer nije reč o nečemu što može da se isplanira i za mesec dana da bude završeno. Period izgradnje jedne ozbiljne regionalne deponije sa svim mogućim sadržajima, traje najmanje tri do pet godina. Uz svu moguću finansijsku podršku i da imamo sve pare ovog sveta, to ne može kraće da traje”, ističe on.

Požarevac je u prethodnom periodu pokušao da sa Smederevom uspostavi saradnju na izgradnji regionalne deponije jer je Nacionalnom strategijom za upravljanje otpadom 2010-2019.godine predviđena lokacija kojom bi se pokrio podunavsko-pomoravski region.  

“Imali smo sastanke u više navrata sa predstavnicima tog grada i gradonačelnicom sa njenim pomoćnicima i saradnicima. Ispostavilo se, međutim, da se lokacija Segda Jelen Do, koja je određena za deponiju, nalazi u postupku rešavanja imovinsko-pravnih odnosa i da je samo hektar od 10,5 hektara papirološki čist”, naveo je Ćurčija.

Na pomenutoj lokaciji je bilo predviđeno da je osim Smedereva i Požarevca koriste i opštine Kovin, Veliko Gradište, Golubac i Žabari.

Od te priče za sada nema ništa. Međutim, ukoliko bi se imovinski odnosi uredili, pitanje je da li bi 10 hektara ne bi bilo dovoljno za deponiju koja bi mogla da se upotrebljava 20 do 30 godina.  Pomenuta lokacija bi, s druge strane mogla da posluži kao rešenje za određeni period.

Ćurčija kaže da je Požarevac i dalje otvoren za saradnju sa Smederevom zbog blizine lokacije i dobrih saobraćajnih veza.

Ono što stoji pred Požarevcem kao obaveza je pored rešavanja pitanja deponije i izgradnja transfer stanice na kojoj bi se pretovarivao otpad na dalje odvoženje. Nacrtom Plana generalne regulacije Požarevca predviđena je izgradnja transfer stanice na sadašnjoj deponiji u Požarevcu, a na nju će biti usmeravan otpad i sa kostolačke deponije.  

Da li ćemo na istom ili drugom mestu graditi reciklažni centar, još uvek se razmatra.

Jedan od osnovnih ciljeva koji je promovisan još prethodnom Nacionalnom strategijom za upravljanje otpadom iz 2003.godine je smanjenje količine otpada na mestu nastanka.

Takođe, bitan cilj koji se nameće svim dosada usvojenim zakonima i propisima je promovisanje integrisanog upravljanja otpadom. To znači da dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu i trebalo bi da idu ka procesu međusobnog dogovaranja za izgradnju zajedničkih regionalnih deponija.

“Lično, smatram da iza svega stoji želja da se skupi što veća količina otpada. Mala količina otpada nije dovoljna da se iskoristi kao izvor energije, bilo da je toplotna, električna ili neka druga”, navodi Ćurčija.

Ipak, on objašnjava da je u Srbiji  uočljiva razuđenost u regionima i velika udaljenost između gradova u regionima. Zbog toga ne postoji ekonomska opravdanost niti mogućnost za opštine da voze smeće 50 kilometara i dalje.  Takođe, transport otpada je regulisan zakonom i podrazumeva mnoge procedure i dobijanje dozvola, što je otežavajuća okolnost.

Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom 2010-2019.godine, planirano je da se u Srbiji izgradi 26 regionalnih deponija.

Pomoćnik gradonačelnika Požarevca kaže da Požarevac i Smederevu po pitanju izgradnje zajedničke deponije nisu u zaostatku sa većinom lokalnih samouprava, s obzirom da su do sada izgrađene samo dve (2) u čitavoj Srbiji, a jedna je završena u celosti sa svim potrebnim dozvolama.

“Ovo pokazuje da je čitav projekat neuspešan. To je rekao i novi ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan. Prvo saopštenje za javnost odnosilo se na regionalne deponije koje predstavljaju najveći problem koji Srbija ima i da ostaje da se vidi kako ćemo to na najbolji način da rešimo”.

Zanimljivo je da zakon ostavlja mogućnost da jedinica lokalne samouprave sama napravi svoju deponiju, ali to podrazumeva izradu studije opravdanosti na koju saglasnost daje nadležno ministarstvo.

U tom slučaju nijedna opština ne može da očekuje bilo kakvu pomoć iz fondova Evropske unije jer se to ne oslanja na ono što Evropska zajednica smatra integrisanim upravljanjem otpadom.

Zanimljivo je da su u izmenama Zakona o upravljanju otpadom iz 2016.godine izvršene određene promene po pitanju integrisanog upravljanja otpadom. Po starom zakonu je bilo neophodno da sve opštine i gradovi koji bi ušli u proces dogovaranja regionalne deponije zajedno imaju najmanje 200.000 stanovnika. Sada bi trebalo da imaju minimum 250.000, što još više otežava situaciju sa izgradnjom deponija.

Tekst je proizvod projekta „Eko patrola“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa. 

]]>
Tue, 26 Sep 2017 15:09:00 +0100 Eko patrola http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/40909/gde-ce-smece-pozarevacko.html
Upozorio da će da izruči kolica puna đubreta ispred gradske uprave http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/40864/upozorio-da-ce-da-izruci-kolica-puna-djubreta-ispred-gradske-uprave.html Požarevljanin Dragan Đorđević kaže da će u petak, 6.oktobra izvesti ekološki performans i izručiti kolica smeća ispred ulaza u zgradu Gradske uprave Požarevca. On kaže da od početka formiranja deponije građevinskog šuta pre 15-ak godina ima problema sa smećem koje mu ugrožava posed. Zbog spornog đubreta Đorđević nema pristup svom placu i tvrdi da inspekcijske službe u gradu ne reaguju na ovaj problem. ]]>

Deponija koja ugrožava posed Dragana Đorđevića je ista deponija zbog koje su privatnom preduzeću “SAD-Igma” u Požarevcu, Komunalne službe u Požarevcu nakon višegodišnjeg sudskog spora pre mesec dana platile blizu 31 milion dinara, odnosno više od 250.000 evra, na ime naknade štete za degradiranje parcela, a na osnovu Sporazuma o namirenju duga.

Iako je deponija navodno formirana 2005.godine odlukom Opštinskog veća, kao odlagalište se koristi od 2002.godine, kaže Đorđević koji je Boom 93 priložio zaključak Izvršnog odbora Skupštine opštine Požarevac od 16.aprila 2002.godine u kome je izvršni organ tadašnje opštine usvojio informaciju Odseka za urbanizam, Odeljenja za urbanizam, komunalne i imovinsko-pravne poslove o predloženoj lokaciji za odlaganje građevinskog šuta.

Đorđević je još 2004.godine naplatio nemar lokalnih službi koje su dozvolile da se smeće nekontrolisano odlaže. Tada mu je po sporazumu o vansudskom poravnanju isplaćeno 120.000 dinara na ime naknade štete za izgubljeni rod na poljoprivrednim kulturama na parceli u blizini deponije “Igma”.  

Ovaj Požarevljanin kaže da nakon toga nije podnosio zahteve za odštetu, iako je situacija sa smećem koje se navlačilo oko njegovog poseda postajala sve kompleksnija.

“Otpad oko placa jeste čišćen, ali ne po mojim prijavama, već sporadično i tako da je uvek ostajao metar đubreta uz ogradu. Tvrdim da Komunalna policija i Komunalna inspekcija u protekle 4 godine nisu napisali ni jednu prekršajnu prijavu za stvaranje divlje deponije na ovoj lokaciji”, rekao je Đorđević Boom 93.

Naveo je i da razlog zbog čega se odlučio da izvede “ekološki” performans je nezainteresovanost gradskih službi za evidentan problem koji ima sa smećem koje je počelo da se preliva u njegov plac preko ograde koja se srušila pod težinom đubreta.

Đorđević navodi da se 17.avgusta ove godine povodom problema obratio načelniku odeljenja za imovinsko-pravne poslove i da do danas nije dobio odgovor.    

Kaže da se danas obratio komunalnoj inspekciji, ali da u toj službi ne žele da bilo šta preduzmu.

U dopisu koji je prosledio organima lokalne samouprave je između ostalog naveo:

“Grad je svojim nepostupanjem i svojim neradom na posredan način ograničio moje Ustavno pravo – slobodu kretanja. Ja zbog spornog đubreta ne mogu da dođem do svoje privatne svojine. Da li ja imam prava kao svaki građanin Požarevca? Zašto sam ja sa mojom porodicom diskriminisan?”

On je zamolio gradske službe da mu 6.oktobra izreknu kaznu kada izruči kolica sa smećem ispred ulaza u zgradu lokalne uprave jer ga interesuje da li se takvi komunalni prekršaji sankcionišu ili su samo mit.

 

Boom 93 je prethodnih godina  ukazivao na problem “podivljale” deponije, ali su nadležni okretali glavu. Pre četiri godine nam je rečeno da organizovano održavanje ovog prostora ne postoji i da nigde nije naznačeno da se  deponija šuta nalazi na pomenutoj lokaciji. Prošle godine gradske službe su navodno pokušavale su da utvrde šta se zapravo dešava sa ovom lokacijom, a imale su i dobar razlog za to s obzirom da se od 2014.godine vodio postupak protiv Komunalnih službi po privatnoj tužbi, za naknadu štete zbog gomilanja smeća na parcelama koje su u privatnoj svojini. Međutim, to tada niko javno nije spominjao.

 

Tekst je proizvod projekta „Eko patrola“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa. 

]]>
Fri, 22 Sep 2017 14:58:00 +0100 Eko patrola http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/40864/upozorio-da-ce-da-izruci-kolica-puna-djubreta-ispred-gradske-uprave.html
Brdo smeća kao nepremostiva planina http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/34788/brdo-smeca-kao-nepremostiva-planina.html Više od jedne decenije traju pokušaji da se strateški reši pitanje odlaganja komunalnog otpada na teritoriji lokalnih samouprava Braničevskog i Podunavskog okruga. Tako je već najmanje 10 godina unazad. Problem je što se od 2006.godine luta među rešenjima koja bi bila najadekvatnija za ovo područje. ]]> Nacionalnom strategijom o upravljanju otpadom predviđeno je da do 2019. godine Srbija otvori 26 regionalnih deponija čime bi zaokružila sistem upravljanja otpadom.

"Regionalni koncept upravaljnja otpadom na teritoriji Srbije znači zatvaranje i saniranje svih postojećih neadekvatnih smetlišta i deponija".

Prema procenama Ministarstva životne sredina, u Srbiji postoji oko 3.500 smetlišta i deponija na kojma se više decenija odlagao otpad na nekontrolisan način, ne vodeći računa o zaštiti vode i zemljišta, što je često dovodilo do njihovog samozapaljivanja.

Ova rečenica na najbolje opisuje gradsku deponiju u Požarevcu koja je nastala krajem osamdesetih godina prošlog veka.

Dve decenije kasnije, problem ne samo da nije rešen već je narastao više od 15 metara u visinu. Požarevačka deponija je u više navrata gorela, šta je sve ispustila u okolno zemljište koje se mahom koristi za poljoprivredu ne sme ni da se pretpostavi jer zaštitni sloj nikada nije postojao, a kese koje je s nje vetar razvejao po okolnim voćnjacima i drvoredima slika su i prilika neplanskog rukovođenja gradom.

Izgradnja regionalne deponije nikada se u poslednjoj deceniji nije našla u budžetu grada, iako se nekoliko vlasti u međuvremenu promenilo.

Sve što je rađeno sa lokalnom deponijom koja niju u skladu ni sa jednim pozitivnim zakonom i uredbom do sada je imalo za cilj pronalaženje načina da se nekako pronađe još mesta za nov otpad, navodi pomoćnik gradonačelnika za oblast zaštite životne sredine, Dragan Ćurčija.

Prema podacima iz sada već zastarelog i prevaziđenog lokalnog plana upravljanja komunalnim otpadom iz 2009.godine, Požarevac u jednoj godini proizvede oko 90.000 kubnih metara komunalnog otpada. Kada se uzmu u ovi podaci teško je zamisliti način da se deponija održava u stanju koje omogućava dalje odlaganje otpada.

Ćurčija kaže da je Požarevcu što je moguće pre neophodna nova deponija. Rešenje je u izgradnji regionalnog centra koji je po republičkim planovima predviđen na lokaciji Segda Jelen Do na teritoriji Smedereva za lokalna područja Požarevca, Smedereva, Kovina i Velikog Gradišta.

Priča o deponiji koja bi se zajedno gradila sa Smederevom i Kovinom bila je aktuelna i 2006.godine.

Odnošenje čvrstog komunalnog otpada na teritoriji Grada Požarevca vrši se u samo dva naselja, Požarevcu i Kostolcu. Sela su prinuđena da se sama staraju o svom komunalnom otpadu, što stvara sve veći broj divljih deponija.

 

Prema procenama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u Srbiji se reciklira od 10 do 15% otpada. Međutim, većina ovog smeća nije takozvani komunalni otpad.

Prema podacima Eurostata, službene statističke agencije EU, Srbija nalazi na dnu lestvice evropskih zemalja prema procentu recikliranog otpada prikupljenog od domaćinstava i ustanova sa nula procenta. U reciklaži e-otpada smo ipak bolji - oko 12%, a najviše recikliramo papir i karton.

Strategijom upravljanja otpadom, u okviru dugoročnih ciljeva koje Srbija treba da ispuni, zacrtan je cilj da u periodu od 2015. do 2019. godine neophodno postići stopu iskorišćenja i reciklaže ambalažnog otpada - staklo, papir, karton, metal i plastika, na 25% od njegove količine - rekla je nedavno državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Stana Božović.

U Požarevcu već godinama reciklira samo karton i PET ambalaža i to u vrlo teškim okolnostima. U susednoj Rumuniji, u distriktu 1, delu Bukurešta sa 230.000 stanovnika od oko 53.000 tona komunalnog otpada u reciklažu i kompost se iskoristi skoro 19.000 tona.

Buduća regionalna deponija koja bi trebalo da pokriva područje od oko 200.000 stanovnika u svom sastavu bi trebalo da ima i pogon za reciklažu, ali i da se otpad reciklira na samom mestu nastanka, kaže pomoćnik gradonačelnika Dragan Ćurčija.

U Srbiji još nije zaokružen sistem upravljanja otpadom i trebalo da se više radi na reciklaži i primarnoj selekciji otpada. Mogućnost korišćenja otpada kao energenta u Srbiji još nije iskorišćena iako se zna da postoji zainteresovanost Elektropivrede Srbije, ali i cementara da smeće koriste kao pogonsko gorivo.

Kao primer energetske vrednosti otpada kao goriva, govori podatak da lignit koga koriste elektrane u Kostolcu ima energetsku vrednost od 6.000 do 8.000 kilodžula po kilogramu, dok otpad očišćen od materija koje mogu da se recikliraju i organskih materija, ima kalorijsku vrednost od 10.000 do 14.000 kilodžula.

Krajnji cilj izgradnje jedne regionalne deponije komunalnog otpada je mogućnost da se otpad iskoristi kao obnovljivi izvor energije, navodi Dragan Ćurčija.

Kao obnovljivi izvor energije Nemačka korsti 67 odsto otpada. Kod nas je taj procenat oko 2 odsto, kaže Ćurčija. On navodi da do sada nije posećivao deponije komunalnog otpada u inostranstvu sa ostalim čelnicima lokalne uprave jer za to nije bilo potrebe. Takođe, ističe da je jasno da ovakav model upravljanja otpadom predstavlja standard koji je primenjen u svim zemljama članicama EU.

I dok Požarevac i Smederevo i dalje tapkaju u mestu sa izgradnjom regionalne deponije, Subotica i još šest okolnih opština počele su izgradnju svog regionalnog centra krajem novembra 2015.godine.

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji, Majkl Devenport istakao je da primer Subotice može da bude uzor i svim ostalim gradovima koji bi trebalo da reše ovo pitanje.

Kako ćemo ubrzati put do nove deponije? Dragan Ćurčija ukazuje da je pre svega neophodno napraviti jasan plan ozbiljnih kapitalnih investicija u Požarevcu.

 

Cilj izgradnje deponije je zaštita životne sredine, ali je neophodno naći rešenje koje neće u značajnijoj meri povećati troškove odlaganja, a samim tim i troškove na računima krajnjih korisnika.

Prema jednoj od projekcija, jedna tona otpada koja bi se odlagala na planiranoj lokaciji na području Smedereva, Požarevac bi koštala između 20 i 30 evra, odnosno godišnje pozamašnih 1.000.000 evra.

Kada je u februaru prošle godine  javnosti predstavljena namera o zajedničkom ulaganju u regionalnu deponiju, gradonačelnica Smedereva Jasna Avramović iznela je prognozu da bi za godinu do i godinu i po dana mogli da budu izgrađeni objekti koji će početi da rade punim kapacitetom.

U ovom trenutku, realnost je da, pre svega, nemamo jasnu ekonomsku računicu, ali ni planska dokumenta potrebna za ulazak u investiciju.

Kako su Boom 93 u više navrata do sada ukazivali u gradskoj upravi i Komunalnim službama, u zavisnosti od brzine sređivanja dokumentacije, pronalaženja strateškog partnera i same izgradnje, za završetak deponije i puštanje u rad, potrebno je od 3 do 5 godina.

Pitanje je koliko će u međuvremenu narasti brdo smeća koje u Požarevcu nazivamo Gradskom deponijom.

]]>
Tue, 22 Mar 2016 22:15:00 +0100 Eko patrola http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/34788/brdo-smeca-kao-nepremostiva-planina.html
Termoenergetika i ekologija http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/34787/termoenergetika-i-ekologija.html Snabdevanje električnom energijom u Srbiji bazira se 68 odsto na proizvodnji u termoelektranama. Naša zemlja se obavezala da primeni direktive EU vezane za zagađenje voda i vazduha i ograniči emisije štetnih materija u vazduhu. Na području Požarevca nalazi se jedan od dva termoenergetska kompleksa u Srbiji, Termoelektrane i kopovi Kostolac koji danas funkcionišu kao ogranak javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije. ]]>

Kada su u pitanju konkretni ekološki problemi koje bi trebalo što hitnije da rešimo, u Kostolcu se to pre svega odnosi na sistem deponovanja i odlaganja pepela iz Termoelektrane Kostolac A koji utiče na zagađenje zemljišta i voda, kao i na oko 60.000 ljudi koji žive u okruženju. Druga obaveza se odnosi na emisije štetnih materija koje se poslednjih godina smanjuju primenom novih tehnologija kroz projekte čija je realizacija finansijski obezbeđena kroz međudržavni kreditni aranžman koji Srbija ima sa Kinom.

Eko patrola je razgovarala sa predstavnicima TE KO Kostolac o aktuelnim ekološkim problemima, njihovom rešavanju i izazovima koji nam predstoje u budućnosti, kako nam se budu dalje nametali strogi zahtevi EU koji se odnose na proizvodnju električne energije iz uglja.

Takođe, posetili smo Rumuniju i sa njihovim zvaničnima razgovarali o izazovima sa kojima se suočava termoenergetski sektor u toj zemlji. Iskustva iz Rumunije su važna jer našim građanima mogu da predoče šta možemo da očekujemo u trenutku kada postanemo punopravna članica unije.

 

Najveći ekološki problem koji se trenutno rešava u Kostolcu je zatvaranje odlagališta pepela i šljake iz Termoelektrane A na srednjem kostolačkom ostrvu. Procene su da ova investicija košta nešto više od 2 milijarde dinara. Poređenja radi, to je iznos prihoda koje u jednoj budžetskoj godini prikupi Grad Požarevac.

 

Direktor za proizvodnju električne energije u ogranku TE KO Kostolac, Dejan Ostojić kaže da će ova deponija biti potpuno zatvorena u narednim godinama. Problemi sa razvejavanjem pepela usled jakih vetrova koji duvaju na ovom području trebalo bi da se umanje onog trenutka kad prestane odlaganje.  Problem razvejavanja rešava se pravljenjem vodenih ogledala po površini, ali ni taj proces nije efikasan pri izuzetno snažnim strujanjima.

Ostojić objašnjava da je ranije koncept odlaganja pepela bio jedinstven za A i B elektrane u Kostolcu, a pepeo je usmeravan na isto odlagalište. On je podrazumevao mešavinu pepela i vode u odnosu 1:10.  Za B elektranu je problem odvođenja pepela rešen pre 6 godina kada je usvojen nov koncept odvođenja pepela na lokaciju nove uslovne deponije na nekadašnjem kopu Ćirikovac. Prema Ostojićevim rečima, taj projekat je dao dobre rezultate.

Razvejavanjem pepela trenutno je direktno pogođeno selo Stari Kostolac, navodi Ostojić.

 

Ono što privlači zainteresovanost evropske regije za rešavanje ovog problema je lokacija starog pepelišta koje se nalazi u Dunavskoj zoni.

Novo pepelište u Ćirikovcu koncipirano je u skladu sa svim standardima Evropske unije, sa zaštitnim folijama. U Kostolcu su u toku aktivnosti na povezivanju blokova Termoelektrane Kostolac A na sistem transporta pepela gustom hidromešavinom na novu deponiju u Ćirikovcu što će stvoriti uslove i za zatvaranje stare deponije pepela.

Još jedan bitan ekološki problem koji se rešava su emisije praškastih materija i azotnih oksida. Napredak na ovom polju je ostvaren da predstoji dalje smanjivanjem pre svega azotnih oksida na  svim postrojenjima energetskog kompleksa u Kostolcu.

U Kostolcu se ubrzano radi i na smanjivanju emisija sumpor dioksida, ističe Dejan Ostojić i dodaje da se svi problemi sukcesivno rešavaju u cilju dostizanja zadatih normi.

Inače, da bi stekli jasniju sliku o važnosti rešavanja ovih problema, navešćemo i procenat učešća postrojenja na ukupnu emisiju štetnih materija. Tako postrojenja iznad 300 MW karakteristična za 2 bloka termoelektrane Kostolac B imaju udeo od 64,6 odsto u emisiji sumpor dioksida, 53,4 odsto za azotne okside, odnosno 54,4 odsto kada su u pitanju koncentracije ugljen dioksida.

Kada su u pitanju konkretne vrednosti emisija iz postrojenja u Kostolcu koje su ranije emitovane, Ostojić kaže da se u Srbiji sada primenjene nove norme kojima u energetskom sektoru moraju da se prilagode.

 

Pepeo iz elektrana kao industrijska sirovina

 

U Požarevcu je Kostolačka obilaznica 2005.godine napravljena od materijala čiji je sastavni deo bio pepeo iz kostolačkih elektrana. Obilaznica i dan danas nije puštena u promet, kao što ni pepeo još uvek nema široku primenu u industriji.

Pepeo, recimo pojeftinjuje izgradnju puteva od 30 do 80% - a u našoj industriji koristi se svega 1 odsto ovog produkta termoelektrana. 

Pepeo iz termoelektrana u Srbiji se koristi samo kao mineralni dodatak cementu a mogao bi da se upotrebljava kod pravljenja puteva, betona, opeke, nasipa i u svim ostalim granama građevinske industrije, a najviše, opet,  u izgradnji puteva.

U Srbiji je oko 1.500 hektara zemljišta zauzeto deponijama pepela u blizini termoelektrana na kojima je nagomilano oko 250 miliona kubika pepela, s tim što je godišnji prirast 6,5 miliona tona koliko proizvode domaće termoelektrane.

Naša zemlja će od 2017. godine morati da plaća taksu na proizvedeni ili odloženi pepeo, a to će godišnje koštati EPS oko 12 mil EUR, što je skup proces.

Zanimljivo je i da je sada pepeo deficitaran materijal u zemljama zapadne Evrope, jer se po 30% pepela koristi u cementnoj industriji, proizvodnji betona i u izgradnji puteva.

Ranije se u zemljama EU oko 50% pepela koristilo za izgradnju puteva, ali se njegova upotreba sada smanjila na oko 30%, pošto su te zemlje uglavnom završile njihovu izgradnju.

Dejan Ostojić kaže da bi proglašenje pepela za građevinski materijal bilo izuzetno značajno za kostolački energetski kompleks.

Interesantno je da je Srbija je ranije dosta koristila pepeo u građevinarstvu, što sada nije slučaj.

Možda niste znali, ali neke stambene zgrade u Kostolcu izgrađene su od materijala u kojima je mešan pepeo. Tu su i klupe i žardinjere.

 

Rumunija-Srbija

 

Ukupna snaga osam termoelektrana u kojima radi 25 blokova u Srbiji je 5.171 MW. Kada je u pitanju Kostolac, 4 bloka imaju ukupno 1.000 MW instalisane snage (350+350+210+100). Za grejanje se koristi jedan blok termoelektrane A od 100 MW.

U termoenergetskim potencijalima, Rumunija raspolaže sa 11.665 MW instalisane snage, ali najveći blokovi ne prelaze 330 MW.

Koncept termocentrala koje su ranije građene u Rumuniji razlikuje se od Srbije, objašnjava Emil Kalota iz regulatornog tela za energetiku ANRE.

„Kao osnovni koncept, dizajnirali smo ogromne termoenergetske centrale koje su u to vreme snabdevale toplotom i toplom vodom industrijske korisnike i domaćinstva. Industrija je opala, a veliki kapaciteti su spali samo na stanovništvo. To podrazumeva visoke cene i troškove održavanja, što je potpuno postalo neisplativo domaćinstvima. Toplota kao forma energije, u poređenju sa strujom ili gasom, nije na tržištu, što Evropske unije, države i lokalnih sredina. Od svakog grada zavisi kako će se zagrevati. U smislu regulacije na državnom nivou, vrlo je komplikovano i prepušteno lokalnom nivou odlučivanja“.

Kalota objašnjava i kakav je odnos države prema proizvođačima.

„Segment proizvodnje struje iz termenergetskih kapaciteta u Rumuniji regulisan je od strane države. Podržavamo projekte koji imaju za cilj podizanje energetske efikasnosti postrojenja. Kroz zakonsku regulativu i jasno utvrđene mehanime, dodeljujemo bonuse za energetski efikasnu kogeneraciju toplotne i električne energije“.

Kao i Srbija, Rumunija je preuzela obaveze u pogledu smanjenja emisija štetnih materija. Ono što očekuje ovu zemlju kao članicu EU je plaćanje posebnih taksi za emisije štetnih gasova, što bi, kako ocenjuje Kalota moglo ozbiljno da dovede u pitanje ovu vrstu proizvodnje energije.

„U pogledu obaveza koje smo preuzeli kao članica EU, postoji deo koji se odnosi na smanjenje emisija štetnih čestica i gasova. Jednim imenom to se naziva politika smanjenja karbonskih emisija. Taj segment je implementiran na nivo Evropske unije i deo je zakonodavstva svih članica unije. U ovom trenutku, Rumunija se nalazi u nekoj vrsti grejs perioda koji podrazumeva prilagođavanje i smanjivanje emisija štetnih emisija ugljenika i azotnih jedinjenja koje su nusprodukt kogenerativne proizvodnje struje i toplote. Ovo se odnosi i na takse koje se plaćaju za emisije ugljen-monoksida i uglen-dioksida. Trenutno su proizvođači oslobođeni plaćanja ovih taksi, ali to je nešto što nas očekuje. Dakle, svako termoenergetsko postrojenje, posebno postrojenja koja koriste ugalj koji emituje najviše emisija ugljeničnih oksida, plaća određen broj sertifikata emisije CO. Kao što znate, njima se trguje u Evropskoj uniji, a cene se kreću od 5 pa do 20-25 evra po jednom sertifikatu. To ima veliki uticaj na ovu vrstu proizvođača. Tako da, za Rumuniju je oblast proizvodnje električne energije iz uglja pod velikim znakom pitanja. Zbog svega smo primorani da pregovaramo sa delegacijom Evropske komisije kako bismo dobili odlaganje zatvaranja određenih postrojenja. Rumunija ima najbolji spoj energetskih potencijala u uglju, nuklearnoj energiji, gasu i vodi. Za stabilnost i sigurnost nacionalne proizvodnje struje, nismo u mogućnosti da potpuno obustavimo proizvodnju uglja. Iako postoji pritisak iz Brisela da se podigne proizvodnja gasa i isključi proizvodnja u elektranama na ugalj i nukleranoj centrali, poslednjih godina se preispituje ovako oštar pristup. S druge strane, Rumunija je izvršila sve obaveze u pogledu investiranja u smanjenje štetnih emisija, ali nije spremna da potpuno isključi postrojenja na ugalj“.

Kada su u pitanju posebne takse za emisije, Dejan Ostojić iz ogranka TE KO Kostolac kaže da se za tako nešto pripremaju, ali da se ova mera još ne primenjuje na mnoge zemlje u okruženju.

Emil Kalota iz ANRE-a nam dalje objašnjava kako zapravo funkcionišu sertifikati na emisije ugljenih oksida koji očekuju Rumuniju i kakve će to poteškoće doneti našim susedima.

„Sertifikate za emisije CO plaćaju proizvođači. Ovo utiče na samu cenu struje koja se proizvodi, ali na taj način i na konkurenciju u ovoj oblasti. Ako poredite operativne troškove između proizvođača u hidroelektranama, nukleranim i termoelektranama, videćete da su troškovi u termoenergetskim centralama najviši. Ukoliko to dodatno poskupi zbog sertifikata za emisije CO, ova grana će potpuno da se uruši na tržištu. Ovo je vrlo opasno. Daću vam primer iz 2015.godine. Posle tri godine imali smo prvu sušu sa vrlo malo padavina. Hidropotencijali su opali. To se odnosi i na Dunav koji koristimo i za rad nuklearne elektrane Černa voda. Dakle, imamo smanjene hidro potencijale, nuklerane potencijale, tokom hladnih dana opada pritisak prirodnog gasa. U takvoj situaciji, jedina oblast u kojoj možete da ostvarite stabilnu proizvodnju je ugalj. Zbog sigurnosti i stabilnosti, svaka članica unije bi trebalo pažljivo da odluči kakav energetski miks u proizvodnji će odrediti na srednje i duže staze. U ovom trenutku, Rumunija zapravo unapređuje svoju nacionalnu strategiju u energetici, ali bilo kakav plan da bude donet u budućnosti, moramo da zadržimo sve ove potencijale u jednom energetskom miksu“.

Otvaranje tržišta u energetici je još jedan bitan segment koji očekuje Srbiju. U Rumuniji je situacija takva da im se više isplati da uvoze ugalj iz Brazila nego da ga sami proizvode. Ovo nam je potvrdjenu u regulatornom telu za energetiku Rumunije.

„Da, tačno je da nam se više isplati da uvozimo ugalj iz Brazila nego da ga kopamo u Rumuniji. To je zbog toga što je tržište uglja otvoreno. Ukoliko proizvođači imaju šansu da kupuju na slobodnom tržištu, to bi uradili i rade. Jeftinija proizvodnja uglja, bilo da je u Brazilu, Južnoj Africi ili Ukrajini, svejedno. Dakle, nije zabranjeno i na njima je da sa aspekta poslovne isplativosti odluče šta će da rade. Sećam se da je nedavno jedan od najvećih proizvođača u Rumuniji isporučivao ugalj Srbiji“.

Ovakva situacija dogodila se tokom poplava kada kod nas nije mogao da se kopa ugalj u dovoljnim količinama.

Sudeći prema onome što smo čuli, u narednim godinama nam predstoji veliki broj izazova sa kojima ćemo morati da se nosimo.

Dejan Ostojić iz Ogranka TE KO Kostolac kaže da su spemni za sve izazove koji ih u ovom trenutku očekuju.

]]>
Mon, 21 Mar 2016 11:50:00 +0100 Eko patrola http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/34787/termoenergetika-i-ekologija.html
Kako smo ostali bez vode? http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/31895/kako-smo-ostali-bez-vode.html Grad Požarevac se u više navrata do sada suočavao sa vanrednim događajima u pogledu ispravnosti vode za piće. Problem sa vodom zahtevao je primenu čitavog niza mera koje su, pre skoro deceniju, definisane Generalnim planom vodosnabdevanja. Sa njihovom primenom se kasni što komplikuje situaciju i iziskuje dodatne troškove. ]]>

U sistemu vodovoda Požarevca postoje dva izvorišta, ali se od početka XXI veka za snabdevanje zvanično koristi samo izvorište „Ključ“ zbog drastičnog prodora nitrata u podzemnim vodama iz okolnih naselja koja nisu pokrivena mrežom kanalizacije.

Prvi put je to bilo početkom veka kada je moralo da se zatvori izvorište „Meminac“. Drugi put kada je došlo do kolapsa na izvorištu „Ključ“ 2006.godine, kada su nitrati probili dozvoljene vrednosti u sistemu.

U poslednjem navratu, u jesen 2015.godine, kada je ponovo došlo do enormnog skoka vrednosti nitrata u vodi, utisak je da se suočavamo sa najozbiljnijim posledicama načina na koji se upravljalo u ovoj oblasti.

Vanredna situacija je i dalje na snazi, a grad, koji još nema dugoročno rešeno pitanje snabdevanja ispravnom vodom, prinuđen je da sprovodi niz urgentnih i privremenih mera kako bi korisnicima obezbedio vodu koja zadovoljava higijenske norme.

Od početka decembra 2015.godine izvorište Ključ u Požarevcu se osim vodom iz priobalja Velike Morave, improvizovanim nadzemnim cevovodom naliva i vodom iz jednog od obližnjih veštačkih jezera.

Reč je o setu urgentnih mera kojima se preko infiltracionih bazena razblažuju koncentracije nitrata u bunarima i obezbeđuje higijenska ispravnost vode koja se isporučuje korisnicima.

Inffiltracioni bazeni postoje od 2006.godine. Izgrađeni su zbog hitnosti situcije u kojoj se Požarevac tada nalazio. U međuvremenu je trebalo da se sprovedu u delo mere kojima bi se obezbedilo dugoročno rešavanje ovog problema. Kako većina stvari koje su zacrtane u Generalnom planu vodosnabdevanja nisu realizovane, bilo je samo pitanje trenutka kada će ponovo doći do kolapsa sistema.

Stručnjaci su godinama upozoravali da će kašnjenje u realizaciji plana samo otežati rešavanje ovog pitanja i zahtevati dodatana ulaganja.

 

Zoran Radenković, hidrolog i vodeći istraživač u institutu Jaroslav Černi iz Beograda kaže da probleme Požarevca sa snabdevanjem prati od kraja 90-ih godina prošlog veka. On navodi da je osnovni problem sa vodom u Požarevcu u tome što problem odvođenja otpadnih voda nije rešen u seoskim i prigradskim naseljima.

„Najveći deo problema potiče od tih komunalno neuredjenih naselja. Ta stvar se dešava već decenijama i to je bitno uticalo na kvalitet podzemnih voda na celom reonu Morave. Nije rešeno  kanalisanje otpadnih voda i to je prouzrokovalo probleme na izvorištima, prvo na „Memincu“, a potom i na „Ključu“.

Prvi problemi javljaju se oko 2000.godine. Osim situacije u selima dolazi i do promena vodostaja Velike Morave koja napaja podzemne vode. Sve to utiče na kvalitet vode za piće. Institut je tada predložio niz mera koje je neophodno uraditi u dužem vremenskom razdoblju, a koje su implementirane kroz Generalni plan vodosnabdevanja Požarevca.

„Izvorišta su epicentri i kojima se sve podzemne vode slivaju. Postoji i problem vezan za Veliku Moravu koja se spustila zbog bagerovanja, ispravljanja, prosecanja, sveukupno za 3 do 4 metra. Sve to zajedno je napravilo problem. Mi smo 2002.godine, na zahtev opštine, sagledali stanje i ustanovili da je osnovni problem kvalitet vode koji dotiče iz pravca sela Lučice, Prugova i Poljane, odnosno Ljubičeva s druge strane. Tada smo predločili da problem mora da se rešava kanalisanjem otpadnih voda iz tih naselja, odnosno njihovim uredjenjem“.

Radenković kaže da je tada inicirana izrada lokalne strategije u vodosnabdevanju koja je nekoliko godina kasnije izrađena i zvanično usvojena.  

Međutim, od svih mera u strategiji, koje ne spadaju u red urgentnih, od 2008.godine do danas u Požarevcu je realizovana samo jedna i to zahvaljujući donaciji EU,  a odnosi se na izgradnju rezervoara na izvorištu Ključ.

„Sve ostalo gotovo se nije pomerilo s mesta, osim što je odredjena dokumentacija, na insistiranje Vodovoda, 2012-2013. ušla u viši nivo projektovanja za izvorište ’Lovac’ i ’Ključ’. To je idejni projekat koji se, inače, nalazi na stolu Državne revizione komisije i koja treba da izda zvaničnu saglasnost da je ta dokumentacija validna. Tim projektima, koji su sada u fazi idejnih, praktično zaokružujete čitavo izvorište sa zaštitnim sistemom i obezbedjujete stabilnih 300 litara u sekundi. Ne više, ali obezbedjujete dobru bazu, a onda posle i u nekoj drugoj fazi idete na opremanje potencijalnog izvorišta „Jagodica“ za koje još ne postoji nikakva dokumentacija“.

Inače, pre 8 godina je procenjeno da bi realizacija mera sadržanih u generalnom planu trebalo da košta između 32 i 36 miliona evra (do 2030.godine).

„Po idejnom projektu samo ’Ključ’ je vredan 6,5 miliona evra. Cevovod, pumpne stanice, rezervoari, vodo toranj, dva postrojenja i povezivanje svih sela na sistem vodosnabdevanja, to je ukupno od 32 do 36 miliona za celokupno stanovništvo Požarevca i Malog Crnića do 2030.godine. Isporučivalo bi se u proseku 500 litara u sekundi vode. Odnosno, oko 730 litara u sekundi u maksimalnoj proizvodnji“.

Radenković ističe da se problem dospevanja nitrata u podzemne vode, a samim tim i u izvorište ne rešava samo izgradnjom fekalne kanalizacije u problematičnim selima.

„Potrebno je da se priključe sva domaćinstva na kanalizaciju, da se saniraju sve septičke jame koje tamo postoje. One ne mogu da se ostave jer su izvor zagađenja. Potrebno je da se uredi držanje stoke. To je prilično skupo, a rezultati toga dolaze mnogo godina kasnije“.

Đulija Boreli Zdravković iz Instituta „Jaroslav Černi“ navodi da po pitanju komunalne izgradnje u naseljima, Evropska unija ima veoma stroge zahteve koji su sadržani u direktivama kojih države članice moraju da se pridržavaju.  Jedan od tih zahteva je da sva naselja iznad 2.000 stanovnika u osetljivim zonama moraju da poseduju sisteme za prečišćavanje otpadnih voda.

„EU  ima veliki broj zahteva po pitanju komunalnog uredjenja naselja.  Njima je taj problem vezan za velike farme. Mi smo ispitivanjem u Požarevcu, uz mnoštvo raziličitih tehnika pokušali da definišemo izvore nitrata i došli do koncentrisanih naselja. To nisu samo septičke jame, već i bašte na koje se odlaže đubrivo, štale i dr.“

Jedna od obaveza Rumunije, kao članice EU, pri pristupanju bila je da u roku od 11 godina sva naselja imaju centralizovan sistem kanalizacije i snabdevanja vodom, kaže za Boom 93 državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine Rumunije, Julijan Žugan.

„Kada se Rumunija priključila EU obavezala se da do 2018.godine sva mesta i sela iznad 2.000 stanovnika imaju centralizovanu kanalizaciju i vodu. Izgleda da je taj rok koji smo prihvatili vrlo  kratak i da to neće moći da se realizuje kako je predviđeno“.

Kada su krenuli 2007.godine naišli su na niz prepreka, koji se pre svega odnose na zakonodavstvo i postupke javnih nabavki.

„Mislili smo da za deset godina možemo da rešimo taj problem. Na žalost, konstatovali smo da su zakoni EU i procedure tendera mnogo zahtevniji nego što smo očekivali“.

 

Prečišćavanje otpadnih voda

 

Srbija je na začelju Evrope jer se u celoj zemlji prečišćava samo 5 do 10 % otpadnih voda.

Dok se kod nas poslednjih godina malo toga promenilo, u Rumuniji je u prethodnom periodu izgrađen značajan broj postrojenja za preradu otpadnih voda.

Od 10 %, nivoa na kome se danas nalazi Srbija, u Rumuniji su 2015.godine došli do toga  da se više od 60 % otpadnih voda prečišćava.

„Naravno, dobili smo i priliku da dobijemo mnogo više novca iz fondova“, kaže za Boom 93 državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine u Rumuniji, Julijan Žugan.

Preko 90 % vodovodnih sistema u Rumuniji, u koje je uključeno i prečišćavanje otpadne vode, finansirano je sredstvima Evropske unije. To je podrazumevalo ne samo ulaganje u stanice za prečišćavanje, već i sam sistem koji nije bio po standardima.

Svaka firma, preduzeće i ustanova moraju da imaju stanicu za prečišćavanje vode. Primera radi, da bi bolnica mogla da radi mora da ima sopstveno postrojenje za prečišćavanje otpadne vode. S druge strane, sistem za prečišćavanje je sada deo kanalizacionog sistema, objašnjava Žugan.

Od sistema centralizovanog snabdevanja vodom i fekalne kanalizacije, Rumunija je došla do toga da planira i monitoring domaćinstava koja i dalje odbijaju da se priključe na sisteme odvođenja otpadnih voda. Ovo se pre svega odnosi na septičke jame koje moraju da ispunjavaju stroge standarde na  koje  se kod nas ne obraća pažnja.

„Imamo projekat monitoringa korisnika koji nisu privezani na kanalizaciju i koriste septičke jame. Problem je kako nagovoriti ljude da poštuju standarde koji se nameću u ovoj oblasti.  To su specifične jame. Ne možeš da napraviš rupu u zemlji i to je to. Dešava se mnogo puta da se ne poštuju standardi. Na primer, ako je betonska septička jama, mnogi ne stavljaju beton na dnu. Iskopaju septičku jamu pored kuće, a na 30 metara od kuće imaju bunar“.

Žugan objašnjašnjava šta je krajnji cilj.

„Uspostavili smo sistem da prilikom izgradnje objekata vlasnici dobijaju sertifikat za septičku jamu. Ne možete da izgradite kuću, ako nemate sertifikat da posedujete standardizovanu jamu. Postoje kompanije koje vrše usluge pražnjenja jama. Njihova obaveza je da prate vozila koja u cisternama odvoze otpadne vode u postrojenja za pečišćavanje. Kao i u Srbiji, ovakva rešenja koštaju. Iako su postrojenja za prečišćavanje izgrađena, mnogi zbog ekonomskog momenta odbijaju da se priključe na centralni sistem kanalizacije“.

I dok u Rumuniji muku muče sa ljudima koji ne žele kanalizaciju već koriste uslovne septičke jame. U Požarevcu i okolini ima slučajeva da se otpadne vode iz domaćinstava ispuštaju direktno u bunare. Kontrola je slaba, bolje reći nikakva. Pored toga, kapitalni projekti širenja kanalizacione mreže se usporeno izvode, a čak ni sam Požarevac kao Grad nije rešio pitanje prečišćavanja otpadnih voda.

Pomoćnik gradonačelnika za  oblast životne sredine Dragan Ćurčija kaže da je Požarevac šezdesetih godina prošlog veka (!) imao takvo postrojenje.

„Postrojenja  za prečišćavanje otpadnih voda se nalazilo na potezu iza gradskog hipodroma. Danas je  ostalai zgrada i tu su bazeni i ’emšir’ jame. Slovenačka firma je radila 1965.godine i postrojenje je projektovano za grad od 22.000 stanovnika. U međuvremenu, čitav Požarevac nikad nije bio pokriven mrežom kanalizacije. Prečišćena voda, higijenski ispravna za piće se izlivala u brežanski kanal, verovali ili ne. Glavni inženjer, Slovenac, na izlazu iz poslednje emšir jame, sipao je vodu u čašu i popio“! Požarevcu je potreban nov sistem. Projekat postoji.  Investicija je skupa, ali nužna.

„U kanal izbacujemo potpuno neobrađenu vodu i to je problem? To nam se dešava i ispred izvorišta Ključ“.

 

Prava je sreća u našoj trenutnoj nesreći da neki grad naše veličine uzvodno od Velike Morave ne izbacuje otpadne vode u reku kao što je to kod nas slučaj. Pitanje je da li bi tada uopšte mogli da razmišljamo o vodi za piće.

I bez toga imamo velike probleme. Izvorište vode je osetljivo i na njega utiče veći broj faktora, između ostalog i oscilacije  u nivoima reke i podzemnih voda, objašnjava Zoran Radenković iz Instituta Jaroslav Černi.

Prema njegovim rečima, sigurno rešenje za Požarevac je izgradnja sistema za nalivanje izvorišta sa prečišćavanjem vode, kao i kompletnog sistema nalivnih bunara kojima bi se izvorište u Požarevcu zaštitilo od prodora nitrata iz septičkih jama okolnih sela.

Kao što smo pomenuli na početku emisije, grad je prošle jeseni da bi obezbedio higijenski kvalitet vode na izvorištu bio prinuđen da nađe privremeno rešenje kojim bi se u kratkom roku smanjila količina nitrata u vodi.

Nalivanje vode infiltracionih bazena na izvorištu sa jednog od veštačkih jezera u blizini Velike Morave, preko sistema nadzemnih cevi, pokazalo se kao delotvorno rešenje. Ono međutim, neće moći da se primenjuje dugo, kaže Radenković.

„Ovo što je s ’kasetom 4’ primenjeno je stvar koja je interventna.Cilj je da kada dodje letnji period na izvorištu bude povoljna situacija za nepovoljni period koji predstoji, nizak vodostaj, letnja sušna sezona i povećana potreba za vodom. Ti sada koristiš priliku da se što bolje pripremiš da bi posle mogao što duže da krckaš izvorište i prođeš sušni period. Međutim, još uvek nije zaokruženo izvorište i zato treba da juriš, da uradiš sve što treba - projekat, gradjevinsku dozvolu, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa. Da što pre izgradiš sistem koji će da bude stabilan“.

Đulija Boreli Zdravković kaže da je svima jasno da jezero neće moći dugo da se koristi. Trenutno se traži još neko rešenje koje će biti baj-pas za sistem vodosnabdevanja do konačne realizacije planiranog sistema za prečišćavanje i nalivanje vode na izvorištu.

Međutim, nužno je da se zauzme jasan stav koje rešenje je potrebno primeniti jer je već dosta vremena izgubljeno, upozorio je Radenković.

 

Pre gradom su veliki izazovi, obezbediti zdravu vodu za piće stanovnicima svih naselja, ali i primeniti standarde u odvođenju i prečišćavanju otpadnih voda. Iako je utisak da novac nije problem zbog izdašnog budžeta, zabrinjava dinamika.

Biće potrebno mnogo rada i kvalitetnijeg planiranja, ne samo zbog ispunjavanja normi i direktiva koje će nam se nametati kroz otvaranje poglavlja u pregovorima o pristupanju EU, već i zbog stvaranja uslova za pristojne uslove života svih građana koji žive na ovom području.

 

Delovi teksta realizovani su u Rumuniji, u okviru projekta "Medijska putovanja u EU", Delegacije EU i Britanskog saveta u Srbiji. Tekst je proizvod projekta „Eko patrola“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.  

]]>
Sun, 20 Mar 2016 09:00:00 +0100 Eko patrola http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/31895/kako-smo-ostali-bez-vode.html
Da li su vetroparkovi (ne)dostižna budućnost u proizvodnji energije u Srbiji? http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/30338/da-li-su-vetroparkovi-nedostizna-buducnost-u-proizvodnji-energije-u-srbiji-.html U novembru je u Srbiji otvoren prvi vetropark. Reč je o tri vetrenjače kod vojvođanskog mesta Kula. Najavljuje se da će uskoro nići novi vetroparkovi, jedan kod Vršca i još dva u okolini Požarevca. Tim povodom, Boom 93 je posetio najveću farmu vetrova u Evropi kod rumunskog naselja Fantanele. ]]>

Ukupni potencijal energije vetra u Srbiji, prema raspoloživim podacima iznosi oko 1.300 megavata instalisane snage, što je približno 15% ukupnog energetskog potencijala u Srbiji.

Stručnjaci kažu da bi energija vetra Srbiji mogla da u potpunosti podmiri nedostajuće količine struje u zimskom periodu.

Područje Braničevskog okruga izgleda da je posebno zanimljivo ulagačima iz inostranstva, budući da je poslednjih godina najavljena izgradnja dva vetroparka, jednog u blizini Rama, a drugog u neposrednom okruženju Malog Crnića.

Usvajanjem Zakona o energetici i donošenjem nedostajućih podzakonskih akata, biće otklonjene otklonjene  prepreke daljoj izgradnji vetrenjača u Srbiji.

Postavlja se pitanje koliko su skupa ulaganja u zelenu energiju i kakvu korist će obični građani imati od toga.

Srbija je sa otvaranjem prvog “skromnog” vetroparka tek na početku priče o korišćenju energije vetra u proizvodnji struje. U susednoj Rumuniji se u avanturu korišćenja obnovljive energije vetra krenulo pre sedam godina.

Na kraju 2008.godine kapacitet vetroelektrana iznosio je svega 3 megavata, a procenjuje se da će se  2015.godina završiti sa instalisanim kapacitetima od čak 2.977 MW.

Do 2020.godine procena je da bi farme vetrova mogle da doprinesu sa 13 GW na nacionalnom nivou.

Što se Srbije tiče, sa do sada izdatim energetskim dozvola za gradnju vetroparkova, raspolagali bi sa  1.300 MW, ali nam toliko zasad nije potrebno jer smo se obavezali prema Evropskoj uniji da do 2020. proizvedemo upola manje.

 

Šta imamo od ulaganja u vetroparkove?

 

Jedan vetropark ukupne snage 150 MW bi Republici Srbiji u toku svog radnog veka doneo direktnu zaradu od oko 250 miliona EUR. Od ovoga bi 130 miliona evra išlo u republički budžet kroz poreze na imovinu, dobit, dividende, a oko 50 miliona evra bi išlo u građevinski i elektrosektor tokom izgradnje.

 

Uzimajući u obzir činjenicu da vetroparkovi najviše struje proizvedu tokom zime, čak 70 odsto, nije teško zaključiti koliki je značaj izgradnje vetroparkova u Srbiji, s obzirom da u tom periodu najviše uvozimo struju i po najvećim cenama. Međutim prema izjavama pojedinih stručnjaka, ukoliko se ispune zahtevi koje nam je postavila Evropska unija u narednih šest godina, uvozićemo samo deset odsto električne energije.

 

Mega-vetropark Kođelak-Fantanele

 

Boom 93 je tokom septembra posetio najveći vetropark u Evropi koji se nalazi u reonu Dobruže u Rumuniji.

Farma vetrova Fantanele-Kođelak ima integrisani kapacitet od 600 MW. Na prostoru od 1.100 hektara postavljeno je 240 vetrenjača snage 2,5 MW. Ulaganja u ovo postrojenje iznosila su 1,1 milijardu evra od strane ČEZ grupe iz Češke Republike.

 

Izgradnja farme trajala je 4 godine i završena je 2012.

 

Jan Jires, generalni menadžer “Tomis Team-a” koji upravlja ČEZ-ovom farmom kaže da je (poput Srbije) bilo teškoća sa zakonskom regulativom i da su u početku imali neuređene podzakonske akte.

Dolazilo je i do promena legislative tokom izgradnje, ali dodaje da su u celini zadovoljni realizacijom posla.

“Kada smo ušli u posao u Rumuniji je bilo svega 14 MW instalisane snage od vetrenjača. Naša investicija je bila najveća i među prvima u Rumuniji. Problem je bio u nedostatku regulative. Postojao je zakonski okvir, ali sa neuređenim detaljima. Regulacija prenosne mreže nije bila definisana, tako da smo, u osnovi, tokom gradnje imali slučajeve da se donose zakoni i uredbe o isporuci energije i načinu na koji će biti uređena mreža”.

 

Jires kaže da je sistem plaćanja proizvođačima u Evropi jednostavno uređen, ali da u Rumuniji to drugačije funkcioniše.

“Kada napravite postrojenje za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, svaki proizvedeni kilovat koji ode u sistem vam po posebnoj tarifi plaća Agencija za energetiku ili država. Ovde u Rumuniji je situacija nešto drugačija. Energiju prodajemo na tržištu, kao i svaki drugi proizvođač, a podrška je data kroz subvencije. Takođe dobijamo penale ako ne proizvedemo dovoljno energije koju onda moramo da kupimo na otvorenom tržištu”.

 

On objašnjava da je u Rumuniji odlučeno da je bolje davati subvencije povlašćenim proizvođačima, nego povećavati namete za klasične proizvođače koji vrše štetan uticaj na životnu okolinu.

“Zelena energija je skupa, ali čista. Međutim, potrebne su veće investicije, a cena proizvodnje je značajno viša, iako nema negativnih efekata na okolinu”.

 

Razvoj ulaganja u obnovljive izvore energije, izumeđu ostalog i energiju vetra koči ekonomska situacija u Evropi.

“U vreme ekonomske krize teško je običnim građanima, tako da je plaćanje 10 odsto više cene za zelenu energiju problematično. Političari su reagovali i počeli da smanjuju izdvajanja za zelenu energiju. Nama nije lako jer smo investitori kojima je neophodan stabilan tok novca, a negativni efekti recesije su usmereni i ka nama”.

 

Jires objašnjava da povraćaj uloženih sredstava zavisi od subvencija koje dobijaju od države.

“Imate povraćaj od regularnog tržišta i povraćaj od subvencija. Potrebno je otprilike 12 godina da povratimo uloženo, a godišnje to iznosi oko 8-9 procenata”.

 

U početku izgradnje stanovništvo okolnih sela  bilo je nepoverljivo, kaže on.

“Nisu znali šta da očekuju. Da li će biti zvukova tokom noći, vibracija. Plaćamo lokalne takse za zgrade koje smo podigli. Sa vlasnicima zemljišta na kome se nalaze vetrenjače imamo dugogodišnje ugovore o zakupu. Prethodnih godina sponzorisali smo razne akcije. Podigli smo ambulantu sa celodnevnim dežurstvom u Kođelaku, obnovili školu u Gradini, uložili u razvoj kanalizacije, zaposlili smo ljude iz sela”.

 

Zanimljivo je da na upravljanju i održavanju vetroelektrana radi svega 20-ak ljudi.

“Kad smo došli ljudi su se uglavnom bavili poljoprivredom. Kratkoročno je bilo posla u građevinarstvu tokom 4 godine izgradnje vetrenjača. Sada zapošljavamo 20 ljudi na upravljanju i održavanju vetroparka, uglavnom mehaničara i elektroinženjera.  Vrlo je efikasan sistem. Centar za kontrolu se nalazi ovde, a glavni je u Nemačkoj.

Dugoročni planovi ČEZ-a u Rumuniji više nisu usmereni ka izgradnji vetroelektrana.

“U Rumuniji više nećemo graditi vetroelektrane, sada se okrećemo skladištenju energije. To smatramo vrlo važnim”, azključio je Jires.

 

Srbija: Minifarma u Kuli

 

Srbija je u novembru dobila prvi vetropark u Kuli koji je izgradila kompanija MK “Fintel Vind”. Reč je o postrojenju koje se sastoji od tri vetrenjače visine 178 metara u čiju izgradnju je uloženo 15 miliona evra.

Izvršni direktor MK “Fintel Vind” Ticijano Đovaneti rekao je da je ovaj događaj od ključnog značaja za sektor energetike u celoj Srbiji.

“Nakon nekoliko godina čekanja neophodnih dozvola koje je trajalo sedam godina, uspeli smo da završimo ovaj projekat. Mi se nećemo zaustaviti na ovome, nego ćemo nastaviti sa izgradnjom novih vetrenjača već u narednih nekoliko meseci”.

 

„MK Fintel Wind” je italijansko - srpska kompanija. Partner „MK grupe" biznismena Miodraga Kostića je kompanija „Sintel energija grup”.

Vetrogeneratori u Kuli su najviši u jugoistočnoj Evropi , imaju snagu 9,9 megavata i moći će da proizvedu 27 miliona kilovat sati zelene energije.

Đovaneti  je najavio izgradnju drugog vetroparka u Vršcu.

 

Ministar energetike Aleksandar Anić izrazio je očekivanje da će Srbija nastaviti da ulaže u razvoj zelene energije.

“Očekujemo da će njen udeo sa sadašnjih 21 odsto skočiti na 27 odsto i to je naš plan”, rekao je Antić i dodao da će uskoro biti usvojen set od tri uredbe kojima ce biti definisani novi model ugovora o otkupu elektricne energije iz obnovljivih izvora, što bi trebalo dodatno da privuče investitore.

 

On kaže da će već u aprilu ili martu biti završene dve vetrenjače snage 6,6 megavati pored Vršca, a da će u narednom periodu Srbija dobiti između 160 do 170 novih vetrenjača koje će biti izgrađene najviše u Vojvodini, ali i uz sliv Dunava.

 

Prema sadašnjim uslovima investitori u vetroparkove u Srbiji imaju zagarantovanog kupca 12 godina, a taj kupac je država; ona se obavezala da će otkupljivati zelenu energiju vetra po ceni od 9,2 evrocenta po kilovat-satu, što je duplo više od one po kojoj EPS inače kupuje struju.

 

Srbija trenutno ima propisan limit od 500 megavati za struju iz vetroparkova, a oni koji su ušli u taj limit biće subvencionisani 12 godina.

 

Zanimljivo je da se taj vremenski period poklapa sa periodom povraćaja novca od ulaganja u izgradnju vetroparkova.

 

On je napomenuo da su izdate energetske dozvole za gradnju postrojenja ukupne snage od oko 780 megavata i dodao da će se u ovoj fazi graditi postrojenja ukupne snage oko 500 megavata. Ministar je naveo da za te projekte ima više investitora koji su već dobili energetske dozvole, napominjujući da je za postrojenja od 102 megavata dodeljen status privremenog povlašćenog izvođača.

 

Vrlo brzo će biti "zaokruženo tih 500 megavata i očekujemo da će do kraja godine biti usvojne te tri uredbe", rekao je Antić.

 

 

Najave: Vetroparkovi u Malom Crniću i Velikom Gradištu

 

 

Kompanija Fintel Energija grupa (Kula) trebalo bi da gradi i vetroelektranu u blizini Rama kod Velikog Gradišta.

Postoji dozvola za izgradnju i rad vetroelektrane snage 9,2 megavata.

 

 

Francuska kompanija IEL priprema investiciju u dva vetroparka u Srbiji. Postrojenja će se nalaziti u Bašaidu kod Kikinde i u Boževcu u opštini Malo Crniće.

Jedan od vetroparkova kompanije IEL u Francuskoj Jedan od vetroparkova kompanije IEL u Francuskoj

Ukupna vrednost investicija je 120 miliona evra, od čega će za postrojenje u Malom Crniću, ukupne instalisane snage 36 MW, biti izdvojeno 48 miliona evra.

Odlukom SO Malo Crniće o izradi detaljnog regulacionog plana odredjeno je oko 500 hektara zemljišta, a lokacija za postavljanje vetrogeneratora nalazi se u Boževcu.

Kako saznaje Boom93, ugovori sa vlasnicima parcela o dugoročnom zakupu  zemljišta gde je planirana izgradnja vetrobrana su već potpisani.

“Planom je bilo predvidjeno da radovi na izgradnji prvih 12 vetrogeneratora na tim parcelama počnu tokom 2015.godine. Međutim, bilo je promena u opštinskoj odluci, a mnogo toga zavisi i od državnih organa, rekao nam je odbornik u SO Malo Crniće Saša Stević.

“Radovi na infrastrukturi, koji su ugovorna obaveza francuske kompanije, a za koje će verovatno biti angažovane lokalne firme", zaključio je on.

Izbor lokacije napravljen je na osnovu satelitskih snimaka koji su pokazali pogodne ruže vetrova, uz delimična odstupanja kako bi se izbeglo remećenje staništa zaštićenih vrsta ptica i slepih miševa na ovom području.

Stević kaže da je prvobitno trebalo da se gradi u Kostolcu, ali da se od toga odustalo zbog blizine dalekovoda.

On očekuje da se nastave konkretne aktivnosti na izgradnji.

]]>
Wed, 2 Dec 2015 07:20:00 +0100 Eko patrola http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/30338/da-li-su-vetroparkovi-nedostizna-buducnost-u-proizvodnji-energije-u-srbiji-.html