Radio Boom93 :: Eko patrola http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/rss.html sr http://www.boom93.com/sw4i/thumbnail/3515288ef1a98dc0160b2403e902a524_XL.jpg?thumbId=136396&fileSize=20860&contentType=image/jpeg&lastModified=1470067441000 Radio Boom93 :: Eko patrola http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/rss.html Brdo smeća kao nepremostiva planina http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/34788/brdo-smeca-kao-nepremostiva-planina.html Više od jedne decenije traju pokušaji da se strateški reši pitanje odlaganja komunalnog otpada na teritoriji lokalnih samouprava Braničevskog i Podunavskog okruga. Tako je već najmanje 10 godina unazad. Problem je što se od 2006.godine luta među rešenjima koja bi bila najadekvatnija za ovo područje. ]]> Nacionalnom strategijom o upravljanju otpadom predviđeno je da do 2019. godine Srbija otvori 26 regionalnih deponija čime bi zaokružila sistem upravljanja otpadom.

"Regionalni koncept upravaljnja otpadom na teritoriji Srbije znači zatvaranje i saniranje svih postojećih neadekvatnih smetlišta i deponija".

Prema procenama Ministarstva životne sredina, u Srbiji postoji oko 3.500 smetlišta i deponija na kojma se više decenija odlagao otpad na nekontrolisan način, ne vodeći računa o zaštiti vode i zemljišta, što je često dovodilo do njihovog samozapaljivanja.

Ova rečenica na najbolje opisuje gradsku deponiju u Požarevcu koja je nastala krajem osamdesetih godina prošlog veka.

Dve decenije kasnije, problem ne samo da nije rešen već je narastao više od 15 metara u visinu. Požarevačka deponija je u više navrata gorela, šta je sve ispustila u okolno zemljište koje se mahom koristi za poljoprivredu ne sme ni da se pretpostavi jer zaštitni sloj nikada nije postojao, a kese koje je s nje vetar razvejao po okolnim voćnjacima i drvoredima slika su i prilika neplanskog rukovođenja gradom.

Izgradnja regionalne deponije nikada se u poslednjoj deceniji nije našla u budžetu grada, iako se nekoliko vlasti u međuvremenu promenilo.

Sve što je rađeno sa lokalnom deponijom koja niju u skladu ni sa jednim pozitivnim zakonom i uredbom do sada je imalo za cilj pronalaženje načina da se nekako pronađe još mesta za nov otpad, navodi pomoćnik gradonačelnika za oblast zaštite životne sredine, Dragan Ćurčija.

Prema podacima iz sada već zastarelog i prevaziđenog lokalnog plana upravljanja komunalnim otpadom iz 2009.godine, Požarevac u jednoj godini proizvede oko 90.000 kubnih metara komunalnog otpada. Kada se uzmu u ovi podaci teško je zamisliti način da se deponija održava u stanju koje omogućava dalje odlaganje otpada.

Ćurčija kaže da je Požarevcu što je moguće pre neophodna nova deponija. Rešenje je u izgradnji regionalnog centra koji je po republičkim planovima predviđen na lokaciji Segda Jelen Do na teritoriji Smedereva za lokalna područja Požarevca, Smedereva, Kovina i Velikog Gradišta.

Priča o deponiji koja bi se zajedno gradila sa Smederevom i Kovinom bila je aktuelna i 2006.godine.

Odnošenje čvrstog komunalnog otpada na teritoriji Grada Požarevca vrši se u samo dva naselja, Požarevcu i Kostolcu. Sela su prinuđena da se sama staraju o svom komunalnom otpadu, što stvara sve veći broj divljih deponija.

 

Prema procenama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u Srbiji se reciklira od 10 do 15% otpada. Međutim, većina ovog smeća nije takozvani komunalni otpad.

Prema podacima Eurostata, službene statističke agencije EU, Srbija nalazi na dnu lestvice evropskih zemalja prema procentu recikliranog otpada prikupljenog od domaćinstava i ustanova sa nula procenta. U reciklaži e-otpada smo ipak bolji - oko 12%, a najviše recikliramo papir i karton.

Strategijom upravljanja otpadom, u okviru dugoročnih ciljeva koje Srbija treba da ispuni, zacrtan je cilj da u periodu od 2015. do 2019. godine neophodno postići stopu iskorišćenja i reciklaže ambalažnog otpada - staklo, papir, karton, metal i plastika, na 25% od njegove količine - rekla je nedavno državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Stana Božović.

U Požarevcu već godinama reciklira samo karton i PET ambalaža i to u vrlo teškim okolnostima. U susednoj Rumuniji, u distriktu 1, delu Bukurešta sa 230.000 stanovnika od oko 53.000 tona komunalnog otpada u reciklažu i kompost se iskoristi skoro 19.000 tona.

Buduća regionalna deponija koja bi trebalo da pokriva područje od oko 200.000 stanovnika u svom sastavu bi trebalo da ima i pogon za reciklažu, ali i da se otpad reciklira na samom mestu nastanka, kaže pomoćnik gradonačelnika Dragan Ćurčija.

U Srbiji još nije zaokružen sistem upravljanja otpadom i trebalo da se više radi na reciklaži i primarnoj selekciji otpada. Mogućnost korišćenja otpada kao energenta u Srbiji još nije iskorišćena iako se zna da postoji zainteresovanost Elektropivrede Srbije, ali i cementara da smeće koriste kao pogonsko gorivo.

Kao primer energetske vrednosti otpada kao goriva, govori podatak da lignit koga koriste elektrane u Kostolcu ima energetsku vrednost od 6.000 do 8.000 kilodžula po kilogramu, dok otpad očišćen od materija koje mogu da se recikliraju i organskih materija, ima kalorijsku vrednost od 10.000 do 14.000 kilodžula.

Krajnji cilj izgradnje jedne regionalne deponije komunalnog otpada je mogućnost da se otpad iskoristi kao obnovljivi izvor energije, navodi Dragan Ćurčija.

Kao obnovljivi izvor energije Nemačka korsti 67 odsto otpada. Kod nas je taj procenat oko 2 odsto, kaže Ćurčija. On navodi da do sada nije posećivao deponije komunalnog otpada u inostranstvu sa ostalim čelnicima lokalne uprave jer za to nije bilo potrebe. Takođe, ističe da je jasno da ovakav model upravljanja otpadom predstavlja standard koji je primenjen u svim zemljama članicama EU.

I dok Požarevac i Smederevo i dalje tapkaju u mestu sa izgradnjom regionalne deponije, Subotica i još šest okolnih opština počele su izgradnju svog regionalnog centra krajem novembra 2015.godine.

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji, Majkl Devenport istakao je da primer Subotice može da bude uzor i svim ostalim gradovima koji bi trebalo da reše ovo pitanje.

Kako ćemo ubrzati put do nove deponije? Dragan Ćurčija ukazuje da je pre svega neophodno napraviti jasan plan ozbiljnih kapitalnih investicija u Požarevcu.

 

Cilj izgradnje deponije je zaštita životne sredine, ali je neophodno naći rešenje koje neće u značajnijoj meri povećati troškove odlaganja, a samim tim i troškove na računima krajnjih korisnika.

Prema jednoj od projekcija, jedna tona otpada koja bi se odlagala na planiranoj lokaciji na području Smedereva, Požarevac bi koštala između 20 i 30 evra, odnosno godišnje pozamašnih 1.000.000 evra.

Kada je u februaru prošle godine  javnosti predstavljena namera o zajedničkom ulaganju u regionalnu deponiju, gradonačelnica Smedereva Jasna Avramović iznela je prognozu da bi za godinu do i godinu i po dana mogli da budu izgrađeni objekti koji će početi da rade punim kapacitetom.

U ovom trenutku, realnost je da, pre svega, nemamo jasnu ekonomsku računicu, ali ni planska dokumenta potrebna za ulazak u investiciju.

Kako su Boom 93 u više navrata do sada ukazivali u gradskoj upravi i Komunalnim službama, u zavisnosti od brzine sređivanja dokumentacije, pronalaženja strateškog partnera i same izgradnje, za završetak deponije i puštanje u rad, potrebno je od 3 do 5 godina.

Pitanje je koliko će u međuvremenu narasti brdo smeća koje u Požarevcu nazivamo Gradskom deponijom.

]]>
Tue, 22 Mar 2016 22:15:00 +0100 Eko patrola http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/34788/brdo-smeca-kao-nepremostiva-planina.html
Termoenergetika i ekologija http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/34787/termoenergetika-i-ekologija.html Snabdevanje električnom energijom u Srbiji bazira se 68 odsto na proizvodnji u termoelektranama. Naša zemlja se obavezala da primeni direktive EU vezane za zagađenje voda i vazduha i ograniči emisije štetnih materija u vazduhu. Na području Požarevca nalazi se jedan od dva termoenergetska kompleksa u Srbiji, Termoelektrane i kopovi Kostolac koji danas funkcionišu kao ogranak javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije. ]]>

Kada su u pitanju konkretni ekološki problemi koje bi trebalo što hitnije da rešimo, u Kostolcu se to pre svega odnosi na sistem deponovanja i odlaganja pepela iz Termoelektrane Kostolac A koji utiče na zagađenje zemljišta i voda, kao i na oko 60.000 ljudi koji žive u okruženju. Druga obaveza se odnosi na emisije štetnih materija koje se poslednjih godina smanjuju primenom novih tehnologija kroz projekte čija je realizacija finansijski obezbeđena kroz međudržavni kreditni aranžman koji Srbija ima sa Kinom.

Eko patrola je razgovarala sa predstavnicima TE KO Kostolac o aktuelnim ekološkim problemima, njihovom rešavanju i izazovima koji nam predstoje u budućnosti, kako nam se budu dalje nametali strogi zahtevi EU koji se odnose na proizvodnju električne energije iz uglja.

Takođe, posetili smo Rumuniju i sa njihovim zvaničnima razgovarali o izazovima sa kojima se suočava termoenergetski sektor u toj zemlji. Iskustva iz Rumunije su važna jer našim građanima mogu da predoče šta možemo da očekujemo u trenutku kada postanemo punopravna članica unije.

 

Najveći ekološki problem koji se trenutno rešava u Kostolcu je zatvaranje odlagališta pepela i šljake iz Termoelektrane A na srednjem kostolačkom ostrvu. Procene su da ova investicija košta nešto više od 2 milijarde dinara. Poređenja radi, to je iznos prihoda koje u jednoj budžetskoj godini prikupi Grad Požarevac.

 

Direktor za proizvodnju električne energije u ogranku TE KO Kostolac, Dejan Ostojić kaže da će ova deponija biti potpuno zatvorena u narednim godinama. Problemi sa razvejavanjem pepela usled jakih vetrova koji duvaju na ovom području trebalo bi da se umanje onog trenutka kad prestane odlaganje.  Problem razvejavanja rešava se pravljenjem vodenih ogledala po površini, ali ni taj proces nije efikasan pri izuzetno snažnim strujanjima.

Ostojić objašnjava da je ranije koncept odlaganja pepela bio jedinstven za A i B elektrane u Kostolcu, a pepeo je usmeravan na isto odlagalište. On je podrazumevao mešavinu pepela i vode u odnosu 1:10.  Za B elektranu je problem odvođenja pepela rešen pre 6 godina kada je usvojen nov koncept odvođenja pepela na lokaciju nove uslovne deponije na nekadašnjem kopu Ćirikovac. Prema Ostojićevim rečima, taj projekat je dao dobre rezultate.

Razvejavanjem pepela trenutno je direktno pogođeno selo Stari Kostolac, navodi Ostojić.

 

Ono što privlači zainteresovanost evropske regije za rešavanje ovog problema je lokacija starog pepelišta koje se nalazi u Dunavskoj zoni.

Novo pepelište u Ćirikovcu koncipirano je u skladu sa svim standardima Evropske unije, sa zaštitnim folijama. U Kostolcu su u toku aktivnosti na povezivanju blokova Termoelektrane Kostolac A na sistem transporta pepela gustom hidromešavinom na novu deponiju u Ćirikovcu što će stvoriti uslove i za zatvaranje stare deponije pepela.

Još jedan bitan ekološki problem koji se rešava su emisije praškastih materija i azotnih oksida. Napredak na ovom polju je ostvaren da predstoji dalje smanjivanjem pre svega azotnih oksida na  svim postrojenjima energetskog kompleksa u Kostolcu.

U Kostolcu se ubrzano radi i na smanjivanju emisija sumpor dioksida, ističe Dejan Ostojić i dodaje da se svi problemi sukcesivno rešavaju u cilju dostizanja zadatih normi.

Inače, da bi stekli jasniju sliku o važnosti rešavanja ovih problema, navešćemo i procenat učešća postrojenja na ukupnu emisiju štetnih materija. Tako postrojenja iznad 300 MW karakteristična za 2 bloka termoelektrane Kostolac B imaju udeo od 64,6 odsto u emisiji sumpor dioksida, 53,4 odsto za azotne okside, odnosno 54,4 odsto kada su u pitanju koncentracije ugljen dioksida.

Kada su u pitanju konkretne vrednosti emisija iz postrojenja u Kostolcu koje su ranije emitovane, Ostojić kaže da se u Srbiji sada primenjene nove norme kojima u energetskom sektoru moraju da se prilagode.

 

Pepeo iz elektrana kao industrijska sirovina

 

U Požarevcu je Kostolačka obilaznica 2005.godine napravljena od materijala čiji je sastavni deo bio pepeo iz kostolačkih elektrana. Obilaznica i dan danas nije puštena u promet, kao što ni pepeo još uvek nema široku primenu u industriji.

Pepeo, recimo pojeftinjuje izgradnju puteva od 30 do 80% - a u našoj industriji koristi se svega 1 odsto ovog produkta termoelektrana. 

Pepeo iz termoelektrana u Srbiji se koristi samo kao mineralni dodatak cementu a mogao bi da se upotrebljava kod pravljenja puteva, betona, opeke, nasipa i u svim ostalim granama građevinske industrije, a najviše, opet,  u izgradnji puteva.

U Srbiji je oko 1.500 hektara zemljišta zauzeto deponijama pepela u blizini termoelektrana na kojima je nagomilano oko 250 miliona kubika pepela, s tim što je godišnji prirast 6,5 miliona tona koliko proizvode domaće termoelektrane.

Naša zemlja će od 2017. godine morati da plaća taksu na proizvedeni ili odloženi pepeo, a to će godišnje koštati EPS oko 12 mil EUR, što je skup proces.

Zanimljivo je i da je sada pepeo deficitaran materijal u zemljama zapadne Evrope, jer se po 30% pepela koristi u cementnoj industriji, proizvodnji betona i u izgradnji puteva.

Ranije se u zemljama EU oko 50% pepela koristilo za izgradnju puteva, ali se njegova upotreba sada smanjila na oko 30%, pošto su te zemlje uglavnom završile njihovu izgradnju.

Dejan Ostojić kaže da bi proglašenje pepela za građevinski materijal bilo izuzetno značajno za kostolački energetski kompleks.

Interesantno je da je Srbija je ranije dosta koristila pepeo u građevinarstvu, što sada nije slučaj.

Možda niste znali, ali neke stambene zgrade u Kostolcu izgrađene su od materijala u kojima je mešan pepeo. Tu su i klupe i žardinjere.

 

Rumunija-Srbija

 

Ukupna snaga osam termoelektrana u kojima radi 25 blokova u Srbiji je 5.171 MW. Kada je u pitanju Kostolac, 4 bloka imaju ukupno 1.000 MW instalisane snage (350+350+210+100). Za grejanje se koristi jedan blok termoelektrane A od 100 MW.

U termoenergetskim potencijalima, Rumunija raspolaže sa 11.665 MW instalisane snage, ali najveći blokovi ne prelaze 330 MW.

Koncept termocentrala koje su ranije građene u Rumuniji razlikuje se od Srbije, objašnjava Emil Kalota iz regulatornog tela za energetiku ANRE.

„Kao osnovni koncept, dizajnirali smo ogromne termoenergetske centrale koje su u to vreme snabdevale toplotom i toplom vodom industrijske korisnike i domaćinstva. Industrija je opala, a veliki kapaciteti su spali samo na stanovništvo. To podrazumeva visoke cene i troškove održavanja, što je potpuno postalo neisplativo domaćinstvima. Toplota kao forma energije, u poređenju sa strujom ili gasom, nije na tržištu, što Evropske unije, države i lokalnih sredina. Od svakog grada zavisi kako će se zagrevati. U smislu regulacije na državnom nivou, vrlo je komplikovano i prepušteno lokalnom nivou odlučivanja“.

Kalota objašnjava i kakav je odnos države prema proizvođačima.

„Segment proizvodnje struje iz termenergetskih kapaciteta u Rumuniji regulisan je od strane države. Podržavamo projekte koji imaju za cilj podizanje energetske efikasnosti postrojenja. Kroz zakonsku regulativu i jasno utvrđene mehanime, dodeljujemo bonuse za energetski efikasnu kogeneraciju toplotne i električne energije“.

Kao i Srbija, Rumunija je preuzela obaveze u pogledu smanjenja emisija štetnih materija. Ono što očekuje ovu zemlju kao članicu EU je plaćanje posebnih taksi za emisije štetnih gasova, što bi, kako ocenjuje Kalota moglo ozbiljno da dovede u pitanje ovu vrstu proizvodnje energije.

„U pogledu obaveza koje smo preuzeli kao članica EU, postoji deo koji se odnosi na smanjenje emisija štetnih čestica i gasova. Jednim imenom to se naziva politika smanjenja karbonskih emisija. Taj segment je implementiran na nivo Evropske unije i deo je zakonodavstva svih članica unije. U ovom trenutku, Rumunija se nalazi u nekoj vrsti grejs perioda koji podrazumeva prilagođavanje i smanjivanje emisija štetnih emisija ugljenika i azotnih jedinjenja koje su nusprodukt kogenerativne proizvodnje struje i toplote. Ovo se odnosi i na takse koje se plaćaju za emisije ugljen-monoksida i uglen-dioksida. Trenutno su proizvođači oslobođeni plaćanja ovih taksi, ali to je nešto što nas očekuje. Dakle, svako termoenergetsko postrojenje, posebno postrojenja koja koriste ugalj koji emituje najviše emisija ugljeničnih oksida, plaća određen broj sertifikata emisije CO. Kao što znate, njima se trguje u Evropskoj uniji, a cene se kreću od 5 pa do 20-25 evra po jednom sertifikatu. To ima veliki uticaj na ovu vrstu proizvođača. Tako da, za Rumuniju je oblast proizvodnje električne energije iz uglja pod velikim znakom pitanja. Zbog svega smo primorani da pregovaramo sa delegacijom Evropske komisije kako bismo dobili odlaganje zatvaranja određenih postrojenja. Rumunija ima najbolji spoj energetskih potencijala u uglju, nuklearnoj energiji, gasu i vodi. Za stabilnost i sigurnost nacionalne proizvodnje struje, nismo u mogućnosti da potpuno obustavimo proizvodnju uglja. Iako postoji pritisak iz Brisela da se podigne proizvodnja gasa i isključi proizvodnja u elektranama na ugalj i nukleranoj centrali, poslednjih godina se preispituje ovako oštar pristup. S druge strane, Rumunija je izvršila sve obaveze u pogledu investiranja u smanjenje štetnih emisija, ali nije spremna da potpuno isključi postrojenja na ugalj“.

Kada su u pitanju posebne takse za emisije, Dejan Ostojić iz ogranka TE KO Kostolac kaže da se za tako nešto pripremaju, ali da se ova mera još ne primenjuje na mnoge zemlje u okruženju.

Emil Kalota iz ANRE-a nam dalje objašnjava kako zapravo funkcionišu sertifikati na emisije ugljenih oksida koji očekuju Rumuniju i kakve će to poteškoće doneti našim susedima.

„Sertifikate za emisije CO plaćaju proizvođači. Ovo utiče na samu cenu struje koja se proizvodi, ali na taj način i na konkurenciju u ovoj oblasti. Ako poredite operativne troškove između proizvođača u hidroelektranama, nukleranim i termoelektranama, videćete da su troškovi u termoenergetskim centralama najviši. Ukoliko to dodatno poskupi zbog sertifikata za emisije CO, ova grana će potpuno da se uruši na tržištu. Ovo je vrlo opasno. Daću vam primer iz 2015.godine. Posle tri godine imali smo prvu sušu sa vrlo malo padavina. Hidropotencijali su opali. To se odnosi i na Dunav koji koristimo i za rad nuklearne elektrane Černa voda. Dakle, imamo smanjene hidro potencijale, nuklerane potencijale, tokom hladnih dana opada pritisak prirodnog gasa. U takvoj situaciji, jedina oblast u kojoj možete da ostvarite stabilnu proizvodnju je ugalj. Zbog sigurnosti i stabilnosti, svaka članica unije bi trebalo pažljivo da odluči kakav energetski miks u proizvodnji će odrediti na srednje i duže staze. U ovom trenutku, Rumunija zapravo unapređuje svoju nacionalnu strategiju u energetici, ali bilo kakav plan da bude donet u budućnosti, moramo da zadržimo sve ove potencijale u jednom energetskom miksu“.

Otvaranje tržišta u energetici je još jedan bitan segment koji očekuje Srbiju. U Rumuniji je situacija takva da im se više isplati da uvoze ugalj iz Brazila nego da ga sami proizvode. Ovo nam je potvrdjenu u regulatornom telu za energetiku Rumunije.

„Da, tačno je da nam se više isplati da uvozimo ugalj iz Brazila nego da ga kopamo u Rumuniji. To je zbog toga što je tržište uglja otvoreno. Ukoliko proizvođači imaju šansu da kupuju na slobodnom tržištu, to bi uradili i rade. Jeftinija proizvodnja uglja, bilo da je u Brazilu, Južnoj Africi ili Ukrajini, svejedno. Dakle, nije zabranjeno i na njima je da sa aspekta poslovne isplativosti odluče šta će da rade. Sećam se da je nedavno jedan od najvećih proizvođača u Rumuniji isporučivao ugalj Srbiji“.

Ovakva situacija dogodila se tokom poplava kada kod nas nije mogao da se kopa ugalj u dovoljnim količinama.

Sudeći prema onome što smo čuli, u narednim godinama nam predstoji veliki broj izazova sa kojima ćemo morati da se nosimo.

Dejan Ostojić iz Ogranka TE KO Kostolac kaže da su spemni za sve izazove koji ih u ovom trenutku očekuju.

]]>
Mon, 21 Mar 2016 11:50:00 +0100 Eko patrola http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/34787/termoenergetika-i-ekologija.html
Kako smo ostali bez vode? http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/31895/kako-smo-ostali-bez-vode.html Grad Požarevac se u više navrata do sada suočavao sa vanrednim događajima u pogledu ispravnosti vode za piće. Problem sa vodom zahtevao je primenu čitavog niza mera koje su, pre skoro deceniju, definisane Generalnim planom vodosnabdevanja. Sa njihovom primenom se kasni što komplikuje situaciju i iziskuje dodatne troškove. ]]>

U sistemu vodovoda Požarevca postoje dva izvorišta, ali se od početka XXI veka za snabdevanje zvanično koristi samo izvorište „Ključ“ zbog drastičnog prodora nitrata u podzemnim vodama iz okolnih naselja koja nisu pokrivena mrežom kanalizacije.

Prvi put je to bilo početkom veka kada je moralo da se zatvori izvorište „Meminac“. Drugi put kada je došlo do kolapsa na izvorištu „Ključ“ 2006.godine, kada su nitrati probili dozvoljene vrednosti u sistemu.

U poslednjem navratu, u jesen 2015.godine, kada je ponovo došlo do enormnog skoka vrednosti nitrata u vodi, utisak je da se suočavamo sa najozbiljnijim posledicama načina na koji se upravljalo u ovoj oblasti.

Vanredna situacija je i dalje na snazi, a grad, koji još nema dugoročno rešeno pitanje snabdevanja ispravnom vodom, prinuđen je da sprovodi niz urgentnih i privremenih mera kako bi korisnicima obezbedio vodu koja zadovoljava higijenske norme.

Od početka decembra 2015.godine izvorište Ključ u Požarevcu se osim vodom iz priobalja Velike Morave, improvizovanim nadzemnim cevovodom naliva i vodom iz jednog od obližnjih veštačkih jezera.

Reč je o setu urgentnih mera kojima se preko infiltracionih bazena razblažuju koncentracije nitrata u bunarima i obezbeđuje higijenska ispravnost vode koja se isporučuje korisnicima.

Inffiltracioni bazeni postoje od 2006.godine. Izgrađeni su zbog hitnosti situcije u kojoj se Požarevac tada nalazio. U međuvremenu je trebalo da se sprovedu u delo mere kojima bi se obezbedilo dugoročno rešavanje ovog problema. Kako većina stvari koje su zacrtane u Generalnom planu vodosnabdevanja nisu realizovane, bilo je samo pitanje trenutka kada će ponovo doći do kolapsa sistema.

Stručnjaci su godinama upozoravali da će kašnjenje u realizaciji plana samo otežati rešavanje ovog pitanja i zahtevati dodatana ulaganja.

 

Zoran Radenković, hidrolog i vodeći istraživač u institutu Jaroslav Černi iz Beograda kaže da probleme Požarevca sa snabdevanjem prati od kraja 90-ih godina prošlog veka. On navodi da je osnovni problem sa vodom u Požarevcu u tome što problem odvođenja otpadnih voda nije rešen u seoskim i prigradskim naseljima.

„Najveći deo problema potiče od tih komunalno neuredjenih naselja. Ta stvar se dešava već decenijama i to je bitno uticalo na kvalitet podzemnih voda na celom reonu Morave. Nije rešeno  kanalisanje otpadnih voda i to je prouzrokovalo probleme na izvorištima, prvo na „Memincu“, a potom i na „Ključu“.

Prvi problemi javljaju se oko 2000.godine. Osim situacije u selima dolazi i do promena vodostaja Velike Morave koja napaja podzemne vode. Sve to utiče na kvalitet vode za piće. Institut je tada predložio niz mera koje je neophodno uraditi u dužem vremenskom razdoblju, a koje su implementirane kroz Generalni plan vodosnabdevanja Požarevca.

„Izvorišta su epicentri i kojima se sve podzemne vode slivaju. Postoji i problem vezan za Veliku Moravu koja se spustila zbog bagerovanja, ispravljanja, prosecanja, sveukupno za 3 do 4 metra. Sve to zajedno je napravilo problem. Mi smo 2002.godine, na zahtev opštine, sagledali stanje i ustanovili da je osnovni problem kvalitet vode koji dotiče iz pravca sela Lučice, Prugova i Poljane, odnosno Ljubičeva s druge strane. Tada smo predločili da problem mora da se rešava kanalisanjem otpadnih voda iz tih naselja, odnosno njihovim uredjenjem“.

Radenković kaže da je tada inicirana izrada lokalne strategije u vodosnabdevanju koja je nekoliko godina kasnije izrađena i zvanično usvojena.  

Međutim, od svih mera u strategiji, koje ne spadaju u red urgentnih, od 2008.godine do danas u Požarevcu je realizovana samo jedna i to zahvaljujući donaciji EU,  a odnosi se na izgradnju rezervoara na izvorištu Ključ.

„Sve ostalo gotovo se nije pomerilo s mesta, osim što je odredjena dokumentacija, na insistiranje Vodovoda, 2012-2013. ušla u viši nivo projektovanja za izvorište ’Lovac’ i ’Ključ’. To je idejni projekat koji se, inače, nalazi na stolu Državne revizione komisije i koja treba da izda zvaničnu saglasnost da je ta dokumentacija validna. Tim projektima, koji su sada u fazi idejnih, praktično zaokružujete čitavo izvorište sa zaštitnim sistemom i obezbedjujete stabilnih 300 litara u sekundi. Ne više, ali obezbedjujete dobru bazu, a onda posle i u nekoj drugoj fazi idete na opremanje potencijalnog izvorišta „Jagodica“ za koje još ne postoji nikakva dokumentacija“.

Inače, pre 8 godina je procenjeno da bi realizacija mera sadržanih u generalnom planu trebalo da košta između 32 i 36 miliona evra (do 2030.godine).

„Po idejnom projektu samo ’Ključ’ je vredan 6,5 miliona evra. Cevovod, pumpne stanice, rezervoari, vodo toranj, dva postrojenja i povezivanje svih sela na sistem vodosnabdevanja, to je ukupno od 32 do 36 miliona za celokupno stanovništvo Požarevca i Malog Crnića do 2030.godine. Isporučivalo bi se u proseku 500 litara u sekundi vode. Odnosno, oko 730 litara u sekundi u maksimalnoj proizvodnji“.

Radenković ističe da se problem dospevanja nitrata u podzemne vode, a samim tim i u izvorište ne rešava samo izgradnjom fekalne kanalizacije u problematičnim selima.

„Potrebno je da se priključe sva domaćinstva na kanalizaciju, da se saniraju sve septičke jame koje tamo postoje. One ne mogu da se ostave jer su izvor zagađenja. Potrebno je da se uredi držanje stoke. To je prilično skupo, a rezultati toga dolaze mnogo godina kasnije“.

Đulija Boreli Zdravković iz Instituta „Jaroslav Černi“ navodi da po pitanju komunalne izgradnje u naseljima, Evropska unija ima veoma stroge zahteve koji su sadržani u direktivama kojih države članice moraju da se pridržavaju.  Jedan od tih zahteva je da sva naselja iznad 2.000 stanovnika u osetljivim zonama moraju da poseduju sisteme za prečišćavanje otpadnih voda.

„EU  ima veliki broj zahteva po pitanju komunalnog uredjenja naselja.  Njima je taj problem vezan za velike farme. Mi smo ispitivanjem u Požarevcu, uz mnoštvo raziličitih tehnika pokušali da definišemo izvore nitrata i došli do koncentrisanih naselja. To nisu samo septičke jame, već i bašte na koje se odlaže đubrivo, štale i dr.“

Jedna od obaveza Rumunije, kao članice EU, pri pristupanju bila je da u roku od 11 godina sva naselja imaju centralizovan sistem kanalizacije i snabdevanja vodom, kaže za Boom 93 državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine Rumunije, Julijan Žugan.

„Kada se Rumunija priključila EU obavezala se da do 2018.godine sva mesta i sela iznad 2.000 stanovnika imaju centralizovanu kanalizaciju i vodu. Izgleda da je taj rok koji smo prihvatili vrlo  kratak i da to neće moći da se realizuje kako je predviđeno“.

Kada su krenuli 2007.godine naišli su na niz prepreka, koji se pre svega odnose na zakonodavstvo i postupke javnih nabavki.

„Mislili smo da za deset godina možemo da rešimo taj problem. Na žalost, konstatovali smo da su zakoni EU i procedure tendera mnogo zahtevniji nego što smo očekivali“.

 

Prečišćavanje otpadnih voda

 

Srbija je na začelju Evrope jer se u celoj zemlji prečišćava samo 5 do 10 % otpadnih voda.

Dok se kod nas poslednjih godina malo toga promenilo, u Rumuniji je u prethodnom periodu izgrađen značajan broj postrojenja za preradu otpadnih voda.

Od 10 %, nivoa na kome se danas nalazi Srbija, u Rumuniji su 2015.godine došli do toga  da se više od 60 % otpadnih voda prečišćava.

„Naravno, dobili smo i priliku da dobijemo mnogo više novca iz fondova“, kaže za Boom 93 državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine u Rumuniji, Julijan Žugan.

Preko 90 % vodovodnih sistema u Rumuniji, u koje je uključeno i prečišćavanje otpadne vode, finansirano je sredstvima Evropske unije. To je podrazumevalo ne samo ulaganje u stanice za prečišćavanje, već i sam sistem koji nije bio po standardima.

Svaka firma, preduzeće i ustanova moraju da imaju stanicu za prečišćavanje vode. Primera radi, da bi bolnica mogla da radi mora da ima sopstveno postrojenje za prečišćavanje otpadne vode. S druge strane, sistem za prečišćavanje je sada deo kanalizacionog sistema, objašnjava Žugan.

Od sistema centralizovanog snabdevanja vodom i fekalne kanalizacije, Rumunija je došla do toga da planira i monitoring domaćinstava koja i dalje odbijaju da se priključe na sisteme odvođenja otpadnih voda. Ovo se pre svega odnosi na septičke jame koje moraju da ispunjavaju stroge standarde na  koje  se kod nas ne obraća pažnja.

„Imamo projekat monitoringa korisnika koji nisu privezani na kanalizaciju i koriste septičke jame. Problem je kako nagovoriti ljude da poštuju standarde koji se nameću u ovoj oblasti.  To su specifične jame. Ne možeš da napraviš rupu u zemlji i to je to. Dešava se mnogo puta da se ne poštuju standardi. Na primer, ako je betonska septička jama, mnogi ne stavljaju beton na dnu. Iskopaju septičku jamu pored kuće, a na 30 metara od kuće imaju bunar“.

Žugan objašnjašnjava šta je krajnji cilj.

„Uspostavili smo sistem da prilikom izgradnje objekata vlasnici dobijaju sertifikat za septičku jamu. Ne možete da izgradite kuću, ako nemate sertifikat da posedujete standardizovanu jamu. Postoje kompanije koje vrše usluge pražnjenja jama. Njihova obaveza je da prate vozila koja u cisternama odvoze otpadne vode u postrojenja za pečišćavanje. Kao i u Srbiji, ovakva rešenja koštaju. Iako su postrojenja za prečišćavanje izgrađena, mnogi zbog ekonomskog momenta odbijaju da se priključe na centralni sistem kanalizacije“.

I dok u Rumuniji muku muče sa ljudima koji ne žele kanalizaciju već koriste uslovne septičke jame. U Požarevcu i okolini ima slučajeva da se otpadne vode iz domaćinstava ispuštaju direktno u bunare. Kontrola je slaba, bolje reći nikakva. Pored toga, kapitalni projekti širenja kanalizacione mreže se usporeno izvode, a čak ni sam Požarevac kao Grad nije rešio pitanje prečišćavanja otpadnih voda.

Pomoćnik gradonačelnika za  oblast životne sredine Dragan Ćurčija kaže da je Požarevac šezdesetih godina prošlog veka (!) imao takvo postrojenje.

„Postrojenja  za prečišćavanje otpadnih voda se nalazilo na potezu iza gradskog hipodroma. Danas je  ostalai zgrada i tu su bazeni i ’emšir’ jame. Slovenačka firma je radila 1965.godine i postrojenje je projektovano za grad od 22.000 stanovnika. U međuvremenu, čitav Požarevac nikad nije bio pokriven mrežom kanalizacije. Prečišćena voda, higijenski ispravna za piće se izlivala u brežanski kanal, verovali ili ne. Glavni inženjer, Slovenac, na izlazu iz poslednje emšir jame, sipao je vodu u čašu i popio“! Požarevcu je potreban nov sistem. Projekat postoji.  Investicija je skupa, ali nužna.

„U kanal izbacujemo potpuno neobrađenu vodu i to je problem? To nam se dešava i ispred izvorišta Ključ“.

 

Prava je sreća u našoj trenutnoj nesreći da neki grad naše veličine uzvodno od Velike Morave ne izbacuje otpadne vode u reku kao što je to kod nas slučaj. Pitanje je da li bi tada uopšte mogli da razmišljamo o vodi za piće.

I bez toga imamo velike probleme. Izvorište vode je osetljivo i na njega utiče veći broj faktora, između ostalog i oscilacije  u nivoima reke i podzemnih voda, objašnjava Zoran Radenković iz Instituta Jaroslav Černi.

Prema njegovim rečima, sigurno rešenje za Požarevac je izgradnja sistema za nalivanje izvorišta sa prečišćavanjem vode, kao i kompletnog sistema nalivnih bunara kojima bi se izvorište u Požarevcu zaštitilo od prodora nitrata iz septičkih jama okolnih sela.

Kao što smo pomenuli na početku emisije, grad je prošle jeseni da bi obezbedio higijenski kvalitet vode na izvorištu bio prinuđen da nađe privremeno rešenje kojim bi se u kratkom roku smanjila količina nitrata u vodi.

Nalivanje vode infiltracionih bazena na izvorištu sa jednog od veštačkih jezera u blizini Velike Morave, preko sistema nadzemnih cevi, pokazalo se kao delotvorno rešenje. Ono međutim, neće moći da se primenjuje dugo, kaže Radenković.

„Ovo što je s ’kasetom 4’ primenjeno je stvar koja je interventna.Cilj je da kada dodje letnji period na izvorištu bude povoljna situacija za nepovoljni period koji predstoji, nizak vodostaj, letnja sušna sezona i povećana potreba za vodom. Ti sada koristiš priliku da se što bolje pripremiš da bi posle mogao što duže da krckaš izvorište i prođeš sušni period. Međutim, još uvek nije zaokruženo izvorište i zato treba da juriš, da uradiš sve što treba - projekat, gradjevinsku dozvolu, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa. Da što pre izgradiš sistem koji će da bude stabilan“.

Đulija Boreli Zdravković kaže da je svima jasno da jezero neće moći dugo da se koristi. Trenutno se traži još neko rešenje koje će biti baj-pas za sistem vodosnabdevanja do konačne realizacije planiranog sistema za prečišćavanje i nalivanje vode na izvorištu.

Međutim, nužno je da se zauzme jasan stav koje rešenje je potrebno primeniti jer je već dosta vremena izgubljeno, upozorio je Radenković.

 

Pre gradom su veliki izazovi, obezbediti zdravu vodu za piće stanovnicima svih naselja, ali i primeniti standarde u odvođenju i prečišćavanju otpadnih voda. Iako je utisak da novac nije problem zbog izdašnog budžeta, zabrinjava dinamika.

Biće potrebno mnogo rada i kvalitetnijeg planiranja, ne samo zbog ispunjavanja normi i direktiva koje će nam se nametati kroz otvaranje poglavlja u pregovorima o pristupanju EU, već i zbog stvaranja uslova za pristojne uslove života svih građana koji žive na ovom području.

 

Delovi teksta realizovani su u Rumuniji, u okviru projekta "Medijska putovanja u EU", Delegacije EU i Britanskog saveta u Srbiji. Tekst je proizvod projekta „Eko patrola“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.  

]]>
Sun, 20 Mar 2016 09:00:00 +0100 Eko patrola http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/31895/kako-smo-ostali-bez-vode.html
Da li su vetroparkovi (ne)dostižna budućnost u proizvodnji energije u Srbiji? http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/30338/da-li-su-vetroparkovi-nedostizna-buducnost-u-proizvodnji-energije-u-srbiji-.html U novembru je u Srbiji otvoren prvi vetropark. Reč je o tri vetrenjače kod vojvođanskog mesta Kula. Najavljuje se da će uskoro nići novi vetroparkovi, jedan kod Vršca i još dva u okolini Požarevca. Tim povodom, Boom 93 je posetio najveću farmu vetrova u Evropi kod rumunskog naselja Fantanele. ]]>

Ukupni potencijal energije vetra u Srbiji, prema raspoloživim podacima iznosi oko 1.300 megavata instalisane snage, što je približno 15% ukupnog energetskog potencijala u Srbiji.

Stručnjaci kažu da bi energija vetra Srbiji mogla da u potpunosti podmiri nedostajuće količine struje u zimskom periodu.

Područje Braničevskog okruga izgleda da je posebno zanimljivo ulagačima iz inostranstva, budući da je poslednjih godina najavljena izgradnja dva vetroparka, jednog u blizini Rama, a drugog u neposrednom okruženju Malog Crnića.

Usvajanjem Zakona o energetici i donošenjem nedostajućih podzakonskih akata, biće otklonjene otklonjene  prepreke daljoj izgradnji vetrenjača u Srbiji.

Postavlja se pitanje koliko su skupa ulaganja u zelenu energiju i kakvu korist će obični građani imati od toga.

Srbija je sa otvaranjem prvog “skromnog” vetroparka tek na početku priče o korišćenju energije vetra u proizvodnji struje. U susednoj Rumuniji se u avanturu korišćenja obnovljive energije vetra krenulo pre sedam godina.

Na kraju 2008.godine kapacitet vetroelektrana iznosio je svega 3 megavata, a procenjuje se da će se  2015.godina završiti sa instalisanim kapacitetima od čak 2.977 MW.

Do 2020.godine procena je da bi farme vetrova mogle da doprinesu sa 13 GW na nacionalnom nivou.

Što se Srbije tiče, sa do sada izdatim energetskim dozvola za gradnju vetroparkova, raspolagali bi sa  1.300 MW, ali nam toliko zasad nije potrebno jer smo se obavezali prema Evropskoj uniji da do 2020. proizvedemo upola manje.

 

Šta imamo od ulaganja u vetroparkove?

 

Jedan vetropark ukupne snage 150 MW bi Republici Srbiji u toku svog radnog veka doneo direktnu zaradu od oko 250 miliona EUR. Od ovoga bi 130 miliona evra išlo u republički budžet kroz poreze na imovinu, dobit, dividende, a oko 50 miliona evra bi išlo u građevinski i elektrosektor tokom izgradnje.

 

Uzimajući u obzir činjenicu da vetroparkovi najviše struje proizvedu tokom zime, čak 70 odsto, nije teško zaključiti koliki je značaj izgradnje vetroparkova u Srbiji, s obzirom da u tom periodu najviše uvozimo struju i po najvećim cenama. Međutim prema izjavama pojedinih stručnjaka, ukoliko se ispune zahtevi koje nam je postavila Evropska unija u narednih šest godina, uvozićemo samo deset odsto električne energije.

 

Mega-vetropark Kođelak-Fantanele

 

Boom 93 je tokom septembra posetio najveći vetropark u Evropi koji se nalazi u reonu Dobruže u Rumuniji.

Farma vetrova Fantanele-Kođelak ima integrisani kapacitet od 600 MW. Na prostoru od 1.100 hektara postavljeno je 240 vetrenjača snage 2,5 MW. Ulaganja u ovo postrojenje iznosila su 1,1 milijardu evra od strane ČEZ grupe iz Češke Republike.

 

Izgradnja farme trajala je 4 godine i završena je 2012.

 

Jan Jires, generalni menadžer “Tomis Team-a” koji upravlja ČEZ-ovom farmom kaže da je (poput Srbije) bilo teškoća sa zakonskom regulativom i da su u početku imali neuređene podzakonske akte.

Dolazilo je i do promena legislative tokom izgradnje, ali dodaje da su u celini zadovoljni realizacijom posla.

“Kada smo ušli u posao u Rumuniji je bilo svega 14 MW instalisane snage od vetrenjača. Naša investicija je bila najveća i među prvima u Rumuniji. Problem je bio u nedostatku regulative. Postojao je zakonski okvir, ali sa neuređenim detaljima. Regulacija prenosne mreže nije bila definisana, tako da smo, u osnovi, tokom gradnje imali slučajeve da se donose zakoni i uredbe o isporuci energije i načinu na koji će biti uređena mreža”.

 

Jires kaže da je sistem plaćanja proizvođačima u Evropi jednostavno uređen, ali da u Rumuniji to drugačije funkcioniše.

“Kada napravite postrojenje za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, svaki proizvedeni kilovat koji ode u sistem vam po posebnoj tarifi plaća Agencija za energetiku ili država. Ovde u Rumuniji je situacija nešto drugačija. Energiju prodajemo na tržištu, kao i svaki drugi proizvođač, a podrška je data kroz subvencije. Takođe dobijamo penale ako ne proizvedemo dovoljno energije koju onda moramo da kupimo na otvorenom tržištu”.

 

On objašnjava da je u Rumuniji odlučeno da je bolje davati subvencije povlašćenim proizvođačima, nego povećavati namete za klasične proizvođače koji vrše štetan uticaj na životnu okolinu.

“Zelena energija je skupa, ali čista. Međutim, potrebne su veće investicije, a cena proizvodnje je značajno viša, iako nema negativnih efekata na okolinu”.

 

Razvoj ulaganja u obnovljive izvore energije, izumeđu ostalog i energiju vetra koči ekonomska situacija u Evropi.

“U vreme ekonomske krize teško je običnim građanima, tako da je plaćanje 10 odsto više cene za zelenu energiju problematično. Političari su reagovali i počeli da smanjuju izdvajanja za zelenu energiju. Nama nije lako jer smo investitori kojima je neophodan stabilan tok novca, a negativni efekti recesije su usmereni i ka nama”.

 

Jires objašnjava da povraćaj uloženih sredstava zavisi od subvencija koje dobijaju od države.

“Imate povraćaj od regularnog tržišta i povraćaj od subvencija. Potrebno je otprilike 12 godina da povratimo uloženo, a godišnje to iznosi oko 8-9 procenata”.

 

U početku izgradnje stanovništvo okolnih sela  bilo je nepoverljivo, kaže on.

“Nisu znali šta da očekuju. Da li će biti zvukova tokom noći, vibracija. Plaćamo lokalne takse za zgrade koje smo podigli. Sa vlasnicima zemljišta na kome se nalaze vetrenjače imamo dugogodišnje ugovore o zakupu. Prethodnih godina sponzorisali smo razne akcije. Podigli smo ambulantu sa celodnevnim dežurstvom u Kođelaku, obnovili školu u Gradini, uložili u razvoj kanalizacije, zaposlili smo ljude iz sela”.

 

Zanimljivo je da na upravljanju i održavanju vetroelektrana radi svega 20-ak ljudi.

“Kad smo došli ljudi su se uglavnom bavili poljoprivredom. Kratkoročno je bilo posla u građevinarstvu tokom 4 godine izgradnje vetrenjača. Sada zapošljavamo 20 ljudi na upravljanju i održavanju vetroparka, uglavnom mehaničara i elektroinženjera.  Vrlo je efikasan sistem. Centar za kontrolu se nalazi ovde, a glavni je u Nemačkoj.

Dugoročni planovi ČEZ-a u Rumuniji više nisu usmereni ka izgradnji vetroelektrana.

“U Rumuniji više nećemo graditi vetroelektrane, sada se okrećemo skladištenju energije. To smatramo vrlo važnim”, azključio je Jires.

 

Srbija: Minifarma u Kuli

 

Srbija je u novembru dobila prvi vetropark u Kuli koji je izgradila kompanija MK “Fintel Vind”. Reč je o postrojenju koje se sastoji od tri vetrenjače visine 178 metara u čiju izgradnju je uloženo 15 miliona evra.

Izvršni direktor MK “Fintel Vind” Ticijano Đovaneti rekao je da je ovaj događaj od ključnog značaja za sektor energetike u celoj Srbiji.

“Nakon nekoliko godina čekanja neophodnih dozvola koje je trajalo sedam godina, uspeli smo da završimo ovaj projekat. Mi se nećemo zaustaviti na ovome, nego ćemo nastaviti sa izgradnjom novih vetrenjača već u narednih nekoliko meseci”.

 

„MK Fintel Wind” je italijansko - srpska kompanija. Partner „MK grupe" biznismena Miodraga Kostića je kompanija „Sintel energija grup”.

Vetrogeneratori u Kuli su najviši u jugoistočnoj Evropi , imaju snagu 9,9 megavata i moći će da proizvedu 27 miliona kilovat sati zelene energije.

Đovaneti  je najavio izgradnju drugog vetroparka u Vršcu.

 

Ministar energetike Aleksandar Anić izrazio je očekivanje da će Srbija nastaviti da ulaže u razvoj zelene energije.

“Očekujemo da će njen udeo sa sadašnjih 21 odsto skočiti na 27 odsto i to je naš plan”, rekao je Antić i dodao da će uskoro biti usvojen set od tri uredbe kojima ce biti definisani novi model ugovora o otkupu elektricne energije iz obnovljivih izvora, što bi trebalo dodatno da privuče investitore.

 

On kaže da će već u aprilu ili martu biti završene dve vetrenjače snage 6,6 megavati pored Vršca, a da će u narednom periodu Srbija dobiti između 160 do 170 novih vetrenjača koje će biti izgrađene najviše u Vojvodini, ali i uz sliv Dunava.

 

Prema sadašnjim uslovima investitori u vetroparkove u Srbiji imaju zagarantovanog kupca 12 godina, a taj kupac je država; ona se obavezala da će otkupljivati zelenu energiju vetra po ceni od 9,2 evrocenta po kilovat-satu, što je duplo više od one po kojoj EPS inače kupuje struju.

 

Srbija trenutno ima propisan limit od 500 megavati za struju iz vetroparkova, a oni koji su ušli u taj limit biće subvencionisani 12 godina.

 

Zanimljivo je da se taj vremenski period poklapa sa periodom povraćaja novca od ulaganja u izgradnju vetroparkova.

 

On je napomenuo da su izdate energetske dozvole za gradnju postrojenja ukupne snage od oko 780 megavata i dodao da će se u ovoj fazi graditi postrojenja ukupne snage oko 500 megavata. Ministar je naveo da za te projekte ima više investitora koji su već dobili energetske dozvole, napominjujući da je za postrojenja od 102 megavata dodeljen status privremenog povlašćenog izvođača.

 

Vrlo brzo će biti "zaokruženo tih 500 megavata i očekujemo da će do kraja godine biti usvojne te tri uredbe", rekao je Antić.

 

 

Najave: Vetroparkovi u Malom Crniću i Velikom Gradištu

 

 

Kompanija Fintel Energija grupa (Kula) trebalo bi da gradi i vetroelektranu u blizini Rama kod Velikog Gradišta.

Postoji dozvola za izgradnju i rad vetroelektrane snage 9,2 megavata.

 

 

Francuska kompanija IEL priprema investiciju u dva vetroparka u Srbiji. Postrojenja će se nalaziti u Bašaidu kod Kikinde i u Boževcu u opštini Malo Crniće.

Jedan od vetroparkova kompanije IEL u Francuskoj Jedan od vetroparkova kompanije IEL u Francuskoj

Ukupna vrednost investicija je 120 miliona evra, od čega će za postrojenje u Malom Crniću, ukupne instalisane snage 36 MW, biti izdvojeno 48 miliona evra.

Odlukom SO Malo Crniće o izradi detaljnog regulacionog plana odredjeno je oko 500 hektara zemljišta, a lokacija za postavljanje vetrogeneratora nalazi se u Boževcu.

Kako saznaje Boom93, ugovori sa vlasnicima parcela o dugoročnom zakupu  zemljišta gde je planirana izgradnja vetrobrana su već potpisani.

“Planom je bilo predvidjeno da radovi na izgradnji prvih 12 vetrogeneratora na tim parcelama počnu tokom 2015.godine. Međutim, bilo je promena u opštinskoj odluci, a mnogo toga zavisi i od državnih organa, rekao nam je odbornik u SO Malo Crniće Saša Stević.

“Radovi na infrastrukturi, koji su ugovorna obaveza francuske kompanije, a za koje će verovatno biti angažovane lokalne firme", zaključio je on.

Izbor lokacije napravljen je na osnovu satelitskih snimaka koji su pokazali pogodne ruže vetrova, uz delimična odstupanja kako bi se izbeglo remećenje staništa zaštićenih vrsta ptica i slepih miševa na ovom području.

Stević kaže da je prvobitno trebalo da se gradi u Kostolcu, ali da se od toga odustalo zbog blizine dalekovoda.

On očekuje da se nastave konkretne aktivnosti na izgradnji.

]]>
Wed, 2 Dec 2015 07:20:00 +0100 Eko patrola http://www.boom93.com/projekti/eko-patrola/30338/da-li-su-vetroparkovi-nedostizna-buducnost-u-proizvodnji-energije-u-srbiji-.html