Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Eko patrola

15. 12. 2017.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Zelena energija u Kostolcu

Krajem prošlog meseca potpisan je ugovor o kreditu od 80 miliona evra za gradnju vetroparka "Kostolac" između EPS-a i Nemačke razvojne banke -KfW. Ovo je još jedan korak do početka izgradnje postrojenja koje energiju koriste iz obnovljivih izvora. Prethodni je učinjen najpre usvajanjem prostornog plana područja posebne namene kostolačkog ugljenog basena, aa nedavno i usvajanjem izmena i dopuna ovog dokumenta.

Izmenama i dopunama prostornog plana utvrđena sa pravila uređenja i pravila građenja za pet prostornih celina sa pratećom infrastrukturom u cilju izgradnje energetskih objekata za proizvodnju električne energije iz neobnovljivih izvora, vetra i sunca.

Dve solarne elektrane bi trebalo da budu izgrađene u Petki, a ukupno 20 vetrogeneratora u Petki, Drmnu, Ćirikovcu i Klenovniku.

Tako je na prostoru odlagališta Drmno predviđena izgradnja sedam vetrogeneratora, a na odlagalištu  Petka tri vetrogeneratora i solarna elektrana. Na odlagalištu Ćirikovac se predviđa  izgradnja četiri, a na lokalitetu Klenovnik šest vetrogeneratora.

Opšti cilj izrade Izmena i dopuna Prostornog plana bio je doprinos povećanju korišćenja neobnovljivih i obnovljivih izvora energije, uz smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu i u vezi s tim zaštitu, kontrolisano i održivo korišćenje prirodnih resursa kao obnovljivih izvora energije.

V.d. generalnog direktora EPS Milorad Grčić rekao je da će kapacitet budućeg vetroparka u Kostolcu biti 66 megavata što je ekvivalent potrošnji oko 30.000 potrošača.

„Sam vetropark treba da počne sa gradnjom 2019.godine. Očekivani prvi kilovati će biti realizovani 2020.godine“, rekao je Grčić.

Vetropark je vredan ukupno oko 97 miliona evra, 80 miliona je iz kredita Nemačke banke, od čega je milion evra bespovratno, dok će EPS obezbediti oko 15 miliona evra sopstvenih sredstava.

Grčić je rekao i da je izgradnja vetroparka pokazatelj da energetski sistem Srbije sigurnim koracima ide ka usaglašavanju proizvodnje električne energije sa proizvodnjom zelene energije na nivou koji postoji u EU.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić naglasio je da obnovljivi izvori energije nemaju alternativu, kao i da je to način proizvodnje energije koji će biti jedini u budućnosti.

„Svi ćemo se jednog dana, ako ne mi onda naša deca ili naši unuci, probuditi u Srbiji u kojoj će sva energija biti proizvedena iz obnovljivih izvora. Iz tog razloga mi imamo veliku obavezu prema generacijama koje dolaze da uđemo vrlo odgovorno i ozbiljno u te procese.“

Cilj je da do 2020. godine 27 odsto potrošnje energije bude iz obnovljivih izvora,  rekao je Antić.

Za sada 100 megavata proizvodi iz obnovljivih izvora, dok se gradi još 500 megavata.

Direktor kancelarije KfW u Srbiji Arne Gos rekao je da ovaj projekat na neki način pravi put ka sve većoj upotrebi energije koja se proizvodi obnovljivim izvorima energije, kao i da se njime smanuje emisija ugljen-dioksida.

Plan je da se u okviru vetroparka podigne 20 stubova sa vetrogeneratorima na prostoru zatvorenih površinskih kopova i odlagališta.

Visina stubova biće 117 metara, a poluprečnik elise 63 metara, tako da će ukupna visina vetrogeneratora biti 180 metara.

Stubovi sa vetrogeneratorima trebalo bi da budu postavljani na četiri lokacije, u Klenovniku, Ćirikovcu, Petki i Drmnu.

Postavlja se pitanje šta imamo od ulaganja u vetroparkove?

 Procenjuje da bi Jedan vetropark ukupne snage 150 MW bi Republici Srbiji u toku svog radnog veka doneo direktnu zaradu od oko 250 miliona EUR. Od ovoga bi 130 miliona evra išlo u republički budžet kroz poreze na imovinu, dobit, dividende, a oko 50 miliona evra bi išlo u građevinski i elektrosektor tokom izgradnje.

Uzimajući u obzir činjenicu da vetroparkovi najviše struje proizvedu tokom zime, čak 70 odsto, nije teško zaključiti koliki je značaj izgradnje vetroparkova u Srbiji, s obzirom da u tom periodu najviše uvozimo struju i po najvećim cenama. Međutim prema izjavama pojedinih stručnjaka, ukoliko se ispune zahtevi koje nam je postavila Evropska unija u narednih par godina, uvozićemo samo deset odsto električne energije.

 

Tekst je proizvod projekta „Eko patrola“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa. 

Nema komentara.

Ostavi komentar