Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Eko patrola

26. 09. 2017.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Gde će smeće požarevačko?

Prioriteti Grada Požarevca u upravljanju otpadom su izgradnja nove deponije, obezbeđivanje organizovane usluge odnošenja smeća iz seoskih naselja, kao i čišćenje divljih deponija, kaže za Boom 93 pomoćnik gradonačelnika za zaštitu životne sredine, Dragan Ćurčija.

Deponija koju danas koristi Požarevac, “Jeremijino polje” je u procesu sanacije, rekultivacije i zatvaranja, a gradu je preostalo malo vremena da potraži adekvatno rešenje za odlaganje otpada.  

Kako do danas nije zaživela ideja o zajedničkoj deponiji sa okolnim opštinama i gradovima, alternativa je nađena u odlaganju otpada na nekoj od uslovnih deponija u Srbiji. Međutim javna nabavka kojom bi se našao partner kome bi bili povereni ovi poslovi je nedavno obustavljena jer nije pristigla nijedna prihvatljiva ponuda.

Namera je bila da se u gradu uspostavi organizovani sistem za prikupljanje, odnošenje i deponovanje otpada na neku od regionalnih deponija uz primarno selektiranje otpada, izgradnju transfer stanica i reciklažnih dvorišta.  Grad je, takođe, nameravao da određenoj firmi dodeli i poslove čišćenja divljih deponija, ali i tom delu javne nabavke nije primljena nijedna prihvatljiva ponuda.

Javnom nabavkom je vrednost odnošenja i deponovanja za 22.000 tona otpada procenjena na 62,5 miliona dinara, dok je čišćenje 8.000 tona smeća na divljim deponijama procenjeno na 15 miliona dinara.

Kako će se rešiti ovaj problem za sada nije poznato, ali sa smećem uskoro nećemo imati kuda, osim na neku od uređenih deponija van Požarevca.  

 

Prema Nacionalnoj strategiji za upravljanje otpadom, Požarevac na godišnjem nivou “proizvede” oko 68.000 tona otpada. Odlaganje otpada na uslovnim deponijama danas nije ni malo jeftino i cena je oko 25 evra po toni odloženog otpada.

Dragan Ćurčija za Boom 93 kaže da Grad Požarevac ne može preko noći da reši pitanje otpada, ali da ima kapaciteta da prebrodi period od zatvaranja odlagališta “Jeremijino polje” do izgradnje uslovne deponije na kojoj će zajedno sa okolnim gradovima i opštinama odlagati komunalni otpad.

“Deponija će se svakako raditi fazno jer nije reč o nečemu što može da se isplanira i za mesec dana da bude završeno. Period izgradnje jedne ozbiljne regionalne deponije sa svim mogućim sadržajima, traje najmanje tri do pet godina. Uz svu moguću finansijsku podršku i da imamo sve pare ovog sveta, to ne može kraće da traje”, ističe on.

Požarevac je u prethodnom periodu pokušao da sa Smederevom uspostavi saradnju na izgradnji regionalne deponije jer je Nacionalnom strategijom za upravljanje otpadom 2010-2019.godine predviđena lokacija kojom bi se pokrio podunavsko-pomoravski region.  

“Imali smo sastanke u više navrata sa predstavnicima tog grada i gradonačelnicom sa njenim pomoćnicima i saradnicima. Ispostavilo se, međutim, da se lokacija Segda Jelen Do, koja je određena za deponiju, nalazi u postupku rešavanja imovinsko-pravnih odnosa i da je samo hektar od 10,5 hektara papirološki čist”, naveo je Ćurčija.

Na pomenutoj lokaciji je bilo predviđeno da je osim Smedereva i Požarevca koriste i opštine Kovin, Veliko Gradište, Golubac i Žabari.

Od te priče za sada nema ništa. Međutim, ukoliko bi se imovinski odnosi uredili, pitanje je da li bi 10 hektara ne bi bilo dovoljno za deponiju koja bi mogla da se upotrebljava 20 do 30 godina.  Pomenuta lokacija bi, s druge strane mogla da posluži kao rešenje za određeni period.

Ćurčija kaže da je Požarevac i dalje otvoren za saradnju sa Smederevom zbog blizine lokacije i dobrih saobraćajnih veza.

Ono što stoji pred Požarevcem kao obaveza je pored rešavanja pitanja deponije i izgradnja transfer stanice na kojoj bi se pretovarivao otpad na dalje odvoženje. Nacrtom Plana generalne regulacije Požarevca predviđena je izgradnja transfer stanice na sadašnjoj deponiji u Požarevcu, a na nju će biti usmeravan otpad i sa kostolačke deponije.  

Da li ćemo na istom ili drugom mestu graditi reciklažni centar, još uvek se razmatra.

Jedan od osnovnih ciljeva koji je promovisan još prethodnom Nacionalnom strategijom za upravljanje otpadom iz 2003.godine je smanjenje količine otpada na mestu nastanka.

Takođe, bitan cilj koji se nameće svim dosada usvojenim zakonima i propisima je promovisanje integrisanog upravljanja otpadom. To znači da dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu i trebalo bi da idu ka procesu međusobnog dogovaranja za izgradnju zajedničkih regionalnih deponija.

“Lično, smatram da iza svega stoji želja da se skupi što veća količina otpada. Mala količina otpada nije dovoljna da se iskoristi kao izvor energije, bilo da je toplotna, električna ili neka druga”, navodi Ćurčija.

Ipak, on objašnjava da je u Srbiji  uočljiva razuđenost u regionima i velika udaljenost između gradova u regionima. Zbog toga ne postoji ekonomska opravdanost niti mogućnost za opštine da voze smeće 50 kilometara i dalje.  Takođe, transport otpada je regulisan zakonom i podrazumeva mnoge procedure i dobijanje dozvola, što je otežavajuća okolnost.

Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom 2010-2019.godine, planirano je da se u Srbiji izgradi 26 regionalnih deponija.

Pomoćnik gradonačelnika Požarevca kaže da Požarevac i Smederevu po pitanju izgradnje zajedničke deponije nisu u zaostatku sa većinom lokalnih samouprava, s obzirom da su do sada izgrađene samo dve (2) u čitavoj Srbiji, a jedna je završena u celosti sa svim potrebnim dozvolama.

“Ovo pokazuje da je čitav projekat neuspešan. To je rekao i novi ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan. Prvo saopštenje za javnost odnosilo se na regionalne deponije koje predstavljaju najveći problem koji Srbija ima i da ostaje da se vidi kako ćemo to na najbolji način da rešimo”.

Zanimljivo je da zakon ostavlja mogućnost da jedinica lokalne samouprave sama napravi svoju deponiju, ali to podrazumeva izradu studije opravdanosti na koju saglasnost daje nadležno ministarstvo.

U tom slučaju nijedna opština ne može da očekuje bilo kakvu pomoć iz fondova Evropske unije jer se to ne oslanja na ono što Evropska zajednica smatra integrisanim upravljanjem otpadom.

Zanimljivo je da su u izmenama Zakona o upravljanju otpadom iz 2016.godine izvršene određene promene po pitanju integrisanog upravljanja otpadom. Po starom zakonu je bilo neophodno da sve opštine i gradovi koji bi ušli u proces dogovaranja regionalne deponije zajedno imaju najmanje 200.000 stanovnika. Sada bi trebalo da imaju minimum 250.000, što još više otežava situaciju sa izgradnjom deponija.

Tekst je proizvod projekta „Eko patrola“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa. 

sre

27.09.

2017.

maximus [neregistrovani] u 15:20

android

Ako hocete djubre da ocistite krenite od opstine.

Odgovori
sre

27.09.

2017.

TEJA [neregistrovani] u 11:19

Re: ZVEKY

Odličan predlog. Ali to znači da bi neko trebao da uključi mozak i angažuje stručna lica na izradi projekta za početak...
I jedno i drugo nedostaje.

Odgovori
uto

26.09.

2017.

ZVEKY [neregistrovani] u 20:56

Predlog

Zašto Grad ne restruktuira Fabriku šećera koja je u njegovom vlasništvu u moderni reciklažni centar po uzoru na mnoge zemlje Evrope? Bilo bi radnih mesta, dobijala bi se i sredstva iz inostranistranih fondova za zaštitu životne sredine, problem deponija rešen...

Odgovori

Ostavi komentar