Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Eko patrola

21. 03. 2016.

Autor: U.Urošević Izvor: Boom93

Termoenergetika i ekologija

Snabdevanje električnom energijom u Srbiji bazira se 68 odsto na proizvodnji u termoelektranama. Naša zemlja se obavezala da primeni direktive EU vezane za zagađenje voda i vazduha i ograniči emisije štetnih materija u vazduhu. Na području Požarevca nalazi se jedan od dva termoenergetska kompleksa u Srbiji, Termoelektrane i kopovi Kostolac koji danas funkcionišu kao ogranak javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije.

Kada su u pitanju konkretni ekološki problemi koje bi trebalo što hitnije da rešimo, u Kostolcu se to pre svega odnosi na sistem deponovanja i odlaganja pepela iz Termoelektrane Kostolac A koji utiče na zagađenje zemljišta i voda, kao i na oko 60.000 ljudi koji žive u okruženju. Druga obaveza se odnosi na emisije štetnih materija koje se poslednjih godina smanjuju primenom novih tehnologija kroz projekte čija je realizacija finansijski obezbeđena kroz međudržavni kreditni aranžman koji Srbija ima sa Kinom.

Eko patrola je razgovarala sa predstavnicima TE KO Kostolac o aktuelnim ekološkim problemima, njihovom rešavanju i izazovima koji nam predstoje u budućnosti, kako nam se budu dalje nametali strogi zahtevi EU koji se odnose na proizvodnju električne energije iz uglja.

Takođe, posetili smo Rumuniju i sa njihovim zvaničnima razgovarali o izazovima sa kojima se suočava termoenergetski sektor u toj zemlji. Iskustva iz Rumunije su važna jer našim građanima mogu da predoče šta možemo da očekujemo u trenutku kada postanemo punopravna članica unije.

 

Najveći ekološki problem koji se trenutno rešava u Kostolcu je zatvaranje odlagališta pepela i šljake iz Termoelektrane A na srednjem kostolačkom ostrvu. Procene su da ova investicija košta nešto više od 2 milijarde dinara. Poređenja radi, to je iznos prihoda koje u jednoj budžetskoj godini prikupi Grad Požarevac.

 

Direktor za proizvodnju električne energije u ogranku TE KO Kostolac, Dejan Ostojić kaže da će ova deponija biti potpuno zatvorena u narednim godinama. Problemi sa razvejavanjem pepela usled jakih vetrova koji duvaju na ovom području trebalo bi da se umanje onog trenutka kad prestane odlaganje.  Problem razvejavanja rešava se pravljenjem vodenih ogledala po površini, ali ni taj proces nije efikasan pri izuzetno snažnim strujanjima.

Ostojić objašnjava da je ranije koncept odlaganja pepela bio jedinstven za A i B elektrane u Kostolcu, a pepeo je usmeravan na isto odlagalište. On je podrazumevao mešavinu pepela i vode u odnosu 1:10.  Za B elektranu je problem odvođenja pepela rešen pre 6 godina kada je usvojen nov koncept odvođenja pepela na lokaciju nove uslovne deponije na nekadašnjem kopu Ćirikovac. Prema Ostojićevim rečima, taj projekat je dao dobre rezultate.

Razvejavanjem pepela trenutno je direktno pogođeno selo Stari Kostolac, navodi Ostojić.

 

Ono što privlači zainteresovanost evropske regije za rešavanje ovog problema je lokacija starog pepelišta koje se nalazi u Dunavskoj zoni.

Novo pepelište u Ćirikovcu koncipirano je u skladu sa svim standardima Evropske unije, sa zaštitnim folijama. U Kostolcu su u toku aktivnosti na povezivanju blokova Termoelektrane Kostolac A na sistem transporta pepela gustom hidromešavinom na novu deponiju u Ćirikovcu što će stvoriti uslove i za zatvaranje stare deponije pepela.

Još jedan bitan ekološki problem koji se rešava su emisije praškastih materija i azotnih oksida. Napredak na ovom polju je ostvaren da predstoji dalje smanjivanjem pre svega azotnih oksida na  svim postrojenjima energetskog kompleksa u Kostolcu.

U Kostolcu se ubrzano radi i na smanjivanju emisija sumpor dioksida, ističe Dejan Ostojić i dodaje da se svi problemi sukcesivno rešavaju u cilju dostizanja zadatih normi.

Inače, da bi stekli jasniju sliku o važnosti rešavanja ovih problema, navešćemo i procenat učešća postrojenja na ukupnu emisiju štetnih materija. Tako postrojenja iznad 300 MW karakteristična za 2 bloka termoelektrane Kostolac B imaju udeo od 64,6 odsto u emisiji sumpor dioksida, 53,4 odsto za azotne okside, odnosno 54,4 odsto kada su u pitanju koncentracije ugljen dioksida.

Kada su u pitanju konkretne vrednosti emisija iz postrojenja u Kostolcu koje su ranije emitovane, Ostojić kaže da se u Srbiji sada primenjene nove norme kojima u energetskom sektoru moraju da se prilagode.

 

Pepeo iz elektrana kao industrijska sirovina

 

U Požarevcu je Kostolačka obilaznica 2005.godine napravljena od materijala čiji je sastavni deo bio pepeo iz kostolačkih elektrana. Obilaznica i dan danas nije puštena u promet, kao što ni pepeo još uvek nema široku primenu u industriji.

Pepeo, recimo pojeftinjuje izgradnju puteva od 30 do 80% - a u našoj industriji koristi se svega 1 odsto ovog produkta termoelektrana. 

Pepeo iz termoelektrana u Srbiji se koristi samo kao mineralni dodatak cementu a mogao bi da se upotrebljava kod pravljenja puteva, betona, opeke, nasipa i u svim ostalim granama građevinske industrije, a najviše, opet,  u izgradnji puteva.

U Srbiji je oko 1.500 hektara zemljišta zauzeto deponijama pepela u blizini termoelektrana na kojima je nagomilano oko 250 miliona kubika pepela, s tim što je godišnji prirast 6,5 miliona tona koliko proizvode domaće termoelektrane.

Naša zemlja će od 2017. godine morati da plaća taksu na proizvedeni ili odloženi pepeo, a to će godišnje koštati EPS oko 12 mil EUR, što je skup proces.

Zanimljivo je i da je sada pepeo deficitaran materijal u zemljama zapadne Evrope, jer se po 30% pepela koristi u cementnoj industriji, proizvodnji betona i u izgradnji puteva.

Ranije se u zemljama EU oko 50% pepela koristilo za izgradnju puteva, ali se njegova upotreba sada smanjila na oko 30%, pošto su te zemlje uglavnom završile njihovu izgradnju.

Dejan Ostojić kaže da bi proglašenje pepela za građevinski materijal bilo izuzetno značajno za kostolački energetski kompleks.

Interesantno je da je Srbija je ranije dosta koristila pepeo u građevinarstvu, što sada nije slučaj.

Možda niste znali, ali neke stambene zgrade u Kostolcu izgrađene su od materijala u kojima je mešan pepeo. Tu su i klupe i žardinjere.

 

Rumunija-Srbija

 

Ukupna snaga osam termoelektrana u kojima radi 25 blokova u Srbiji je 5.171 MW. Kada je u pitanju Kostolac, 4 bloka imaju ukupno 1.000 MW instalisane snage (350+350+210+100). Za grejanje se koristi jedan blok termoelektrane A od 100 MW.

U termoenergetskim potencijalima, Rumunija raspolaže sa 11.665 MW instalisane snage, ali najveći blokovi ne prelaze 330 MW.

Koncept termocentrala koje su ranije građene u Rumuniji razlikuje se od Srbije, objašnjava Emil Kalota iz regulatornog tela za energetiku ANRE.

„Kao osnovni koncept, dizajnirali smo ogromne termoenergetske centrale koje su u to vreme snabdevale toplotom i toplom vodom industrijske korisnike i domaćinstva. Industrija je opala, a veliki kapaciteti su spali samo na stanovništvo. To podrazumeva visoke cene i troškove održavanja, što je potpuno postalo neisplativo domaćinstvima. Toplota kao forma energije, u poređenju sa strujom ili gasom, nije na tržištu, što Evropske unije, države i lokalnih sredina. Od svakog grada zavisi kako će se zagrevati. U smislu regulacije na državnom nivou, vrlo je komplikovano i prepušteno lokalnom nivou odlučivanja“.

Kalota objašnjava i kakav je odnos države prema proizvođačima.

„Segment proizvodnje struje iz termenergetskih kapaciteta u Rumuniji regulisan je od strane države. Podržavamo projekte koji imaju za cilj podizanje energetske efikasnosti postrojenja. Kroz zakonsku regulativu i jasno utvrđene mehanime, dodeljujemo bonuse za energetski efikasnu kogeneraciju toplotne i električne energije“.

Kao i Srbija, Rumunija je preuzela obaveze u pogledu smanjenja emisija štetnih materija. Ono što očekuje ovu zemlju kao članicu EU je plaćanje posebnih taksi za emisije štetnih gasova, što bi, kako ocenjuje Kalota moglo ozbiljno da dovede u pitanje ovu vrstu proizvodnje energije.

„U pogledu obaveza koje smo preuzeli kao članica EU, postoji deo koji se odnosi na smanjenje emisija štetnih čestica i gasova. Jednim imenom to se naziva politika smanjenja karbonskih emisija. Taj segment je implementiran na nivo Evropske unije i deo je zakonodavstva svih članica unije. U ovom trenutku, Rumunija se nalazi u nekoj vrsti grejs perioda koji podrazumeva prilagođavanje i smanjivanje emisija štetnih emisija ugljenika i azotnih jedinjenja koje su nusprodukt kogenerativne proizvodnje struje i toplote. Ovo se odnosi i na takse koje se plaćaju za emisije ugljen-monoksida i uglen-dioksida. Trenutno su proizvođači oslobođeni plaćanja ovih taksi, ali to je nešto što nas očekuje. Dakle, svako termoenergetsko postrojenje, posebno postrojenja koja koriste ugalj koji emituje najviše emisija ugljeničnih oksida, plaća određen broj sertifikata emisije CO. Kao što znate, njima se trguje u Evropskoj uniji, a cene se kreću od 5 pa do 20-25 evra po jednom sertifikatu. To ima veliki uticaj na ovu vrstu proizvođača. Tako da, za Rumuniju je oblast proizvodnje električne energije iz uglja pod velikim znakom pitanja. Zbog svega smo primorani da pregovaramo sa delegacijom Evropske komisije kako bismo dobili odlaganje zatvaranja određenih postrojenja. Rumunija ima najbolji spoj energetskih potencijala u uglju, nuklearnoj energiji, gasu i vodi. Za stabilnost i sigurnost nacionalne proizvodnje struje, nismo u mogućnosti da potpuno obustavimo proizvodnju uglja. Iako postoji pritisak iz Brisela da se podigne proizvodnja gasa i isključi proizvodnja u elektranama na ugalj i nukleranoj centrali, poslednjih godina se preispituje ovako oštar pristup. S druge strane, Rumunija je izvršila sve obaveze u pogledu investiranja u smanjenje štetnih emisija, ali nije spremna da potpuno isključi postrojenja na ugalj“.

Kada su u pitanju posebne takse za emisije, Dejan Ostojić iz ogranka TE KO Kostolac kaže da se za tako nešto pripremaju, ali da se ova mera još ne primenjuje na mnoge zemlje u okruženju.

Emil Kalota iz ANRE-a nam dalje objašnjava kako zapravo funkcionišu sertifikati na emisije ugljenih oksida koji očekuju Rumuniju i kakve će to poteškoće doneti našim susedima.

„Sertifikate za emisije CO plaćaju proizvođači. Ovo utiče na samu cenu struje koja se proizvodi, ali na taj način i na konkurenciju u ovoj oblasti. Ako poredite operativne troškove između proizvođača u hidroelektranama, nukleranim i termoelektranama, videćete da su troškovi u termoenergetskim centralama najviši. Ukoliko to dodatno poskupi zbog sertifikata za emisije CO, ova grana će potpuno da se uruši na tržištu. Ovo je vrlo opasno. Daću vam primer iz 2015.godine. Posle tri godine imali smo prvu sušu sa vrlo malo padavina. Hidropotencijali su opali. To se odnosi i na Dunav koji koristimo i za rad nuklearne elektrane Černa voda. Dakle, imamo smanjene hidro potencijale, nuklerane potencijale, tokom hladnih dana opada pritisak prirodnog gasa. U takvoj situaciji, jedina oblast u kojoj možete da ostvarite stabilnu proizvodnju je ugalj. Zbog sigurnosti i stabilnosti, svaka članica unije bi trebalo pažljivo da odluči kakav energetski miks u proizvodnji će odrediti na srednje i duže staze. U ovom trenutku, Rumunija zapravo unapređuje svoju nacionalnu strategiju u energetici, ali bilo kakav plan da bude donet u budućnosti, moramo da zadržimo sve ove potencijale u jednom energetskom miksu“.

Otvaranje tržišta u energetici je još jedan bitan segment koji očekuje Srbiju. U Rumuniji je situacija takva da im se više isplati da uvoze ugalj iz Brazila nego da ga sami proizvode. Ovo nam je potvrdjenu u regulatornom telu za energetiku Rumunije.

„Da, tačno je da nam se više isplati da uvozimo ugalj iz Brazila nego da ga kopamo u Rumuniji. To je zbog toga što je tržište uglja otvoreno. Ukoliko proizvođači imaju šansu da kupuju na slobodnom tržištu, to bi uradili i rade. Jeftinija proizvodnja uglja, bilo da je u Brazilu, Južnoj Africi ili Ukrajini, svejedno. Dakle, nije zabranjeno i na njima je da sa aspekta poslovne isplativosti odluče šta će da rade. Sećam se da je nedavno jedan od najvećih proizvođača u Rumuniji isporučivao ugalj Srbiji“.

Ovakva situacija dogodila se tokom poplava kada kod nas nije mogao da se kopa ugalj u dovoljnim količinama.

Sudeći prema onome što smo čuli, u narednim godinama nam predstoji veliki broj izazova sa kojima ćemo morati da se nosimo.

Dejan Ostojić iz Ogranka TE KO Kostolac kaže da su spemni za sve izazove koji ih u ovom trenutku očekuju.

uto

24.10.

2017.

anonymous [neregistrovani] u 11:57

Klenovnik

Toliko vam je dobra modernizacija pepelista da ppepeo stize i do Pozarevca

Odgovori

Ostavi komentar