Radio Boom93 :: Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/rss.html sr http://www.boom93.com/sw4i/thumbnail/making thinking visible.jpg?thumbId=136397&fileSize=13412&contentType=image/jpeg&lastModified=1470067547000 Radio Boom93 :: Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/rss.html Korisnici Dnevnog boravka posetili Galeriju savremene umetnosti http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/54120/korisnici-dnevnog-boravka-posetili-galeriju-savremene-umetnosti.html Udruženje likovnih stvaralaca "Milena Pavlović Barili" Požarevac u saradnji sa Centrom za socijalni rad Požarevac i Centrom za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju, 21.januara, organizovali su posetu Galeriji savremene umetnosti, gde je u toku trajanje "Novogodišnje Izložbe". ]]>

U toku druženja, članovi ULIS-a "M.P.Barili" su gostima poklonili oko četrdeset minijatura posebno izrađenih u znak zahvalnosti, nastavak prijateljskih odnosa i divne saradnje. Ovom prilikom umetnost je ulepšala još nekoliko životnih trenutaka a osmesi na licima su neprocenljive vrednosti.  

 



 





]]>
Wed, 23 Jan 2019 12:56:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/54120/korisnici-dnevnog-boravka-posetili-galeriju-savremene-umetnosti.html
Priredba i druženje sa članovima udruženja Osmi dan http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/53676/priredba-i-druzenje-sa-clanovima-udruzenja-osmi-dan.html Novogodišnjom priredbom i radionicom, učenici Medicinske škole u Požarevcu izmamili osmehe mališana iz udruženja Osmi dan. ]]>

Učenici su nakon predstave deci podelili novogodišnje paketiće.

]]>
Fri, 28 Dec 2018 15:29:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/53676/priredba-i-druzenje-sa-clanovima-udruzenja-osmi-dan.html
Bajkeri u službi Deda Mraza http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/53425/bajkeri-u-sluzbi-deda-mraza.html Članovi moto kluba “Vatreni” sedum godinu zaredom obučeni u kostime Deda Mraza obišli su Dnevni boravak za decu i omladinu ometenu u razvoju i deci podelili novogodišnje paketiće. ]]>

Veliki broj bajkera moto kluba “Vatreni”, u kostimima Deda Mraza, posetili su Centar za dnevni boravak dece i omladine ometenih u razvoju i deci podelili novogodišnje paketiće. Paketiće je uručilo i Udruženje “Kolo srpskih sestara”.

Rukovodilac Dnevnog centra za decu i omladinu ometenu u razvoju, Jasmina Turudić zahvalila se svima na ovoj tradicionalnoj humanoj akciji.

“Kada dodju naši drugari bajkeri uvek donesu posebnu radost i unesu toplu atmosferu. I želela bih da se zahvalim svima koji su sa nama godinama unazad i podržavaju ovu akciju”, istakla je Turudić.

Deca iz Dnevnog boravka su pripremila kratku priredbu za prisutne nakon čega je nastavljeno druženje i slikanje sa Deda Mrazovima.

Bajkeri su pre odlaska u Dnevni boravak, obišli centar grada gde su se družili i fotografisali sa sugrađanima.

]]>
Thu, 27 Dec 2018 14:16:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/53425/bajkeri-u-sluzbi-deda-mraza.html
Savet za rodnu ravnopravnost podelio paketiće deci sa posebnim potrebama http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/53386/savet-za-rodnu-ravnopravnost-podelio-paketice-deci-sa-posebnim-potrebama.html Članovi Saveta za rodnu ravnopravnost juče su podelili novogodišnje paketiće udruženju “Osmi dan”, Društvu za cerebralnu i dečiju paralizu i Međuopštinskoj organizaciji slepih i slabovidih Požarevac. Ova Organizacija je danas takođe podelila paketiće deci sa posebnim potrebama koja pohađaju Osnovnu školu Dositej Obradović. ]]>

Ovom prilikom Jelena Nikolić iz Saveta je rekla da su u pitanju slatki paketi i da se nada da će ovim darivanjem još više izmamiti osmehe dece.

]]>
Wed, 26 Dec 2018 11:59:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/53386/savet-za-rodnu-ravnopravnost-podelio-paketice-deci-sa-posebnim-potrebama.html
Višebojci podelili paketiće deci u Dnevnom boravku http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/53311/visebojci-podelili-paketice-deci-u-dnevnom-boravku-.html Višebojci konjičkog društva “Knez Mihajlo” posetili su Centar za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju i podelili novogodišnje paketiće deci. ]]>

Konjičko društvo treću godinu zaredom organizuje akciju podele novogodišnjih paketića korisnicima Centra za dnevni boravak, a višebojci su inicijatori ove akcije.

]]>
Mon, 24 Dec 2018 12:16:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/53311/visebojci-podelili-paketice-deci-u-dnevnom-boravku-.html
Kako do novca i fondova za organizacije invalida – raspodela budžeta http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/53218/kako-do-novca-i-fondova-za-organizacije-invalida-%E2%80%93-raspodela-budzeta.html Prоgrаmi i mеrе kоје prеduzimајu јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе sа cilјеm unаprеđеnjа pоlоžаја оsоbа sа invаliditеtоm i njihоvоg uklјučivаnjа u društvеnе tоkоvе prеtеžnо sе svоdе nа pružаnjе finаnsiјskе i mаtеriјаlnе pоdrškе udružеnjimа i оrgаnizаciјаmа kоје sе bаvе оvim pitаnjimа. Finansiranje udruženja osoba sa invaliditetom vrši se preko lokalnih budžeta. ]]>

Ivan Jović, član gradskog veća zadužen za socijalna pitanja kaže da je 2016. I 2017. godine kroz lokalni akcioni plan za udruženja osoba sa invaliditetom izdvojeno oko 6 miliona dinara, dok se preko nevladinih organizacija izdvaja još šest miliona za udruženja OSI. On takođe navodi da se finansiranje vrši uglavnom preko projekata.

“Prošle i pretprošle godine je u budžetu odvojeno 6 miliona dinara kroz LAP za osobe sa invaliditetom. Postoji pravilnik po kome se raspisuje konkurs i onda udruženja koja se bave osobama sa invaliditetom podnose projekte. Komisija za vrednovanje projekata sagledava projekte. Jedan od kriterijuma je da je to održivi projekat, da je projekat koji ima duži vek i održivost da bi se pomoglo osobama sa invaliditetom. Komisija zaseda, otvara projekte, pregleda i onda po projektima se dodeljuju sredstva”, ističe Jović.

On dodaje da po zakonu sva udruženja osoba sa invaliditetom imaju pravo na plaćenog sekretara, a takođe grad može da pokriva režije.

Jedan od projekata koje je grad finansirao je projekat “Lični pratilac deteta” koji se odnosi na na decu školskog i predškolskog uzrasta, a koji imaju pravo na uslugu lični pratilac deteta.

“Uveli smo ličnog pratioca deteta, za decu koja po rešenju interresorne komisije nisu u mogućnosti sama da odlaze u vrtić ili školu. U 2017 smo to krenuli kao pilot projekat. U 2016 je odvojeno 3 miliona dinara i imali smo manji broj korisnika. Zatim u 2017 se povećao broj dece koja su dobila rešenje, sada imamo 30 deteta koja koriste tu juslugu i iznos koji grad odvaja je 15 miliona na godišnjem nivou”, kaže Jović.

Ovo je usluga koja je lokalnog karaktera, odnosi se na decu koja pohađaju vrtić ili koja su u osnovnoj i srednjoj školi i koja imaju preporuku interesorne komisije za ovom vrstom usluge.

Jasmina Turudić, rukovodilac Centra za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju navosi da  je Lokalni akcioni plan za osobe sa invaliditetom  najviše realizovan u oblasti ostvarivanja usluge koja se odnosi na decu školskog i predškolskog uzrasta, a koji imaju pravo na uslugu lični pratilac deteta, jer je u periodu od septembra prošle godine do sada angažovano 35 ličnih pratioca. Ovo je usluga koja je lokalnog karaktera, odnosi se na decu koja pohađaju vrtić ili koja su u osnovnoj i srednjoj školi i koja imaju preporuku interesorne komisije za ovom vrstom usluge. Lični pratilac je osoba koja ima uspešno završen akreditovan seminar.

Ona ističe da je preko udruženja “Veritas” realizovane tri obuke i ima oko 60 ličnih pratioca koji su prošli ovu obuku i koji su sertifikovani.

Kad je u pitanju finansiranje udruženja I drugih organizacija civilnog društva iz javnih budžeta, mogućnost za takvo finansiranje postoji ukoliko program ili projekat izražava određeni javni interes propisan zakonom, to jest odgovara na definisane potrebe I interese građana.

Svi pravni akti koji regulišu finasiranje udruženja iz javnih budžeta izražavaju nekoliko istih zahteva u pogledu transparentnosti dodele I raspolaganja sredstvima dodeljenim iz budžeta Republike Srbije I jedinice lokalne samouprave. Taj osnovni okvir transparentnosti čine objavljivanje javnog konkursa za dodelu sredstava, komisijsko odlučivanje o dodeli sredstava, dodela sredstava zasnovana na procenjemnom kvalitetu programa ili projekta, finansijskim planovima, predlođenom budžetu projekta, zatim namensko trošenje sredstava I izveštavanje davaoca sredstava.

“Kada je rađen Lokalni akcioni plan rečeno je da u našem gradu ima osam Udruženja OSI koja su formirana kao pravna lica i to je trebalo tako da uđe u njega i da se sredstva odvoje za rad ovih organizacija, a da se posebna sredstva odvoje za druga udruženja koja se bave socijalnim pitanjima. Međutim, u početku je to tako išlo, određena su sredstva koja su deljena na ova udruženja i koja su se finansirala kroz projekte. Zadnjih godina se ta sredstva koja su određena  za udruženja OSI dele i na druga udruženja koja konkurišu sa projektima iz invalidske zaštite”, kaže Radmila Stjepović iz Društva za dečiju i cerebralnu paralizu.

Grad Požarevac je 2015 godine usvojio lokalni akcioni plan za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom za period 2015.-2020. On predstavlja srednjoročni plan aktivnosti svih društvenih aktera u gradu koji osnažuju temelj građanskog društva. Uspeh u realizaciji akcionog plana meriće se stepenom ispunjenja ciljeva koje on postavlja. Osnov za izradu akcionog plana predstavljaju rešenja proklamovana usvojenim domaćim i međunarodnim dokumentima, koja pitanja tretmana osoba sa invaliditeom ne postavljaju kao deo socijalne politike, već kao pitanje poštovanja ljudskih prava.

Akcioni plan sledi strategiju razvoja socijalne zaštite za područje grada Požarevca, u delu koji se odnosi na položaj osoba sa invaliditetom.

Najveći broj mera i aktovnosti planiranih u ovom akcionom planu su dugoročne i kontinuirane i prevazilaze vremenski okvir za koji je projektovan. Neke mere predstavljaju samo početne aktivnosti koje će prerasti u sistem ili neprekidni proces. Sve one treba da utiču na položaj osoba sa invaliditetom i pomeranje težišta od dugoročne zavisnosti i pasivne uloge ka aktiviranju potencijala i razvijanju kapaciteta osoba sa invaliditetom i cele lokalne zajednice u pravcu stvaranja mogućnosti da osobe sa invaliditetom postanu aktivni i produktivni članovi društva.

U gradu postoji šest organizacija za podršku osoba sa invaliditetom: Međuopštinsko udruženje gluvih i nagluvih Požarevac, međuopštinska organizacija slepih i slabovidih, društvo za cerebralnu paralizu, međuopštinsko udruženje civilnih invalida rata, društvo za pomoć nedovoljno nerazvijenim i autističnim licima i međuopštinsko udruženje za pomoć osobama sa L down sindromom 8. Dan.

Predstavnici ovih udruženja  učestvovali su u izradi lokalnog akcionog plana, kaže Jović i dodaje da je on rađen mesecima, temeljno i na osnovu analiza i predloga upravo lica iz udruženja, jer oni najbolje prepoznaju potrebe i neophodne mere za poboljšanje uslova  osoba sa invaliditetom u gradu.

U lokalnom akcionom planu, na čijoj  su izradi učestvovala sva udruženja koja se bave pitanjima osoba sa invaliditetom, stoji potreba, između ostalih, za ličnim pratiocem odnosno personalnim asistentom.

Problem ličnih pratilaca je donekle rešen kroz projekat koji je krenuo 2017. Godine i nastavio se i ove, ali problem personalnih asistenata je i dalje prisutan.

Stjepović ističe da usluga personalne asistencije je predviđena Lokalnim akcionim planom grada. Personalna asistencija kao usluga socijalne zaštite je potreba naše organizacije i prvi put smo za taj projekat aplicirali 2017. godine zajedno sa organizacjom iz Velike Plane “Volja za životom” koja ima licencu za obuku personalnih asistenata. Lokalna samouprava je odobrila ovaj projekat i obuka je odrađena za 17 personalnih asistenata.  2018. godine smo participirali da se pilot projekat nastavi i lokalna samouprava je odobrila za dva korisnika personalne asistente.

Pored projektnog finansiranja, udruženja se mogu finansirati i od donacija velikih kompanija, ali i privatnih firmi.

Zahvaljujući brojnim donacijama Centar za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju u toku ove godine opremio je senzornu sobu, ističe Jasmina Turudić, rukovodilac ovog Centra.

“Mnogo nam pomaže i to što nailazimo na humane ljude, koji hoće da finansijski pomognu da te ideje realizujemo. Ove godine smo imali srecu da su ljudi bili spremni da finansiraju rekonstrukciju tri pokretna elementa u našoj sali za rehabilitaciju. Taj sistem pre svega omogućava jednu vežbu propoceptivnih receptora koja se zasniva na osećaju stabilnosti i svih onih elemenata koji im pomažu da senzorne impulse ujedine i da budu na jednom nivou relaksirani. Takođe u toku ove godine smouspeli  da od donacija završimo senzornu sobu koja je dostupna našim korisnicima”, navodi ona.

U Međuopštinskog organizaciji gluvih i nagluvih ističu da donacija nema, jer nema ni potrebe za njima, zahvaljujući određenim lokalima koje udruženje poseduje i daje u zakup.

Oni kažu da se njihovo udruženje  finansira putem donacija dobijenim putem odobrenja različitih projekata od lokalne samouprave. Pošto su oni međuopštinsko udruženje,  finansiraju se i od četiri opštine dobijaju sredstva, Kučevo, Petrovac na Mlavi, Malo Crniće i Žabari. Drugi glavni donator, ali samo u domenu prevodilačkog servisa je Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja. Što se tiče donatora, ove godine nije bilo, ali zahvaljujući lokalima koje imaju u svom posedu i koje izdaju nisu morali da se obraćaju donatorima za pomoć.

Jedna od donacija velikih firmi je i praksa Elektrodistribucije, odnosno Površinskog kopa Drmno koja je do skoro postojala, a ticala se finansiranja udruženja “8. Dan”.

“LJudi su se dobrovoljno izjasnili da im se dva puta mesečno sa platnog spiska skida po pedeset dinara za naše udruženje, ali je posle nekog vremena i to prestalo, tako da je naš jedini način finansiranja preko projekata, jer je naše udruženje neprofitabilno. Ipak javljaju se neki manji donatori i firme koji svojom pomoći umnogome pomažu”, zaključuje Nevenka Gajić, iz ovog Udruženja.

Važna aktivnost gradske uprave u narednom periodu je podrška rada organizacija osoba sa invalidittetom koje su neposredno kroz svoje programske aktivnosti, servisi psihosocijalne podrške, prevodilački servis za znakovni jezik, dnevni boravci za decu i odrasle, klubovi, servisi personalnih asistenata, sport, rekreacija, angažovane na sveobuhvatnoj zaštiti osoba sa invaliditetom.

 

Ovaj tekst je deo projekta „Da se bolje razumemo “ koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na konkursu za sufinansiranje projekata medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za 2018. godinu.  Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu isključiva su odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Miniastarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

]]>
Wed, 19 Dec 2018 13:40:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/53218/kako-do-novca-i-fondova-za-organizacije-invalida-%E2%80%93-raspodela-budzeta.html
Uloga porodice i značaj udruženja osoba sa invaliditetom http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/53009/uloga-porodice-i-znacaj-udruzenja-osoba-sa-invaliditetom-.html Značajnu ulogu u organizovanju osoba sa invaliditetom čine udruženja koja podstiču afirmaciju njihovih prava. Na taj način se osim konkretne podrške u ostvarivanju prava osoba sa invaliditetom, podstiče veća socijalizacija ove kategorije stanovništva, ali i produbljuje zajedništvo među porodicama. Od velike važnosti je da organizacije osoba sa invaliditetom preuzmu aktivniju ulogu u društvu i da budu inicijatori pozitivnih promena i promoter vrednosti koje snagom volje iskazuju osobe sa invaliditetom. ]]>

Dugoročna korist je osnaživanje nevladinih organizacija osoba sa invaliditetom da aktivnom borbom i angažovanošću doprinose poboljšanju svog položaja u društvu. Cilj je da se podrži i podstakne kreativnost, inicijativa, slobodna razmena misljenja, razvijanje komunikacija i ostalih potreba.

Veoma je značajno uključivanje, dostupnost i osnaživanje za ljude svih sposobnosti, kako bi se istaklo da osobe sa invaliditetom ne uživaju ravnopravnost u društvu, koja posebno uključuje područje zapošljavanja i obrazovanja, kao i društvenu i političku participaciju.

Građani sve više prepoznaju nevladine organizacije i udruženja kao efikasan mehanizam za artikulaciju i javno izražavanje mišljenjai interesa o bitnim pitanjima njihovog svakodnevnog života. Oni svojim delovanjem, predlozima, i inicijativama pokazuju da su značajan potencijalan izvor znanja i veština, neophodnih za ostvarenje osnovnih ciljeva društvenog i ekonomskog razvoja.

Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS) osnovana je 22. juna 2007. Godine.  Na taj način je Zajednica invalidskih organizacija Srbije, kao neformalna mreža republičkih organizacija osoba sa invaliditetom koja je postojala dugi niz godina pre toga, prerasla u NOOIS, kao formalnu mrežu sa pravnim statusom, sličnu mnogima u Evropi.

Ovo je „krovna“ organizacija koja predstavlja preko 8700.000 osoba sa invaliditetom i njihovih pravnih zastupnika uključenih u saveze organizacija osoba sa pojedinačnim vrstama invaliditeta, organizacije zakonskih zastupnika osoba sa invaliditetom i interesne organizacije koje okupljaju osobe sa različitim oblicima invaliditeta.

Osnovana je sa ciljem da predstavlja ujedinjeni pokret osoba sa invaliditetom Srbije, govori u ime većine osoba sa invaliditetom i njihovih pravnih zastupnika i predstavlja najvažniju političku snagu u zastupanju njihovih zajedničkih interesa i potreba. S tim u vezi, uloga Nacionalne organizacije nije da zameni pojedinačne organizacije osoba sa invaliditetom (Saveze i druge organizacije), već da se usredsredi na zajedničke akcije, inicijative i pitanja od opšteg interesa.

Milan Stošić, predsednik ove organizacije ističe da u Srbiji ima preko 800 hiljada invalida, koji zaslužuju da imaju više poštovanja. On kaže da je potrebno doneti poseban Zakon o udruženjima kako bi se udruženja OSI odvojila od drugih hobističkih organizacija.

On takođe navodi da ima pomaka, da su oni evidentni i da je saradnja sa Ministarstvom za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja veoma uspešna.

U Požarevcu postoji više udruženja i saveza osoba sa invaliditetom koja osim invalida okupljaju i roditelje, hranitelje i staratelje dece.

Lokalna samouprava treba da podrži projekte organizacija koje se bave osobama sa invaliditetom i politikom namenjenoj njima, prenoseći poruku da su osobe sa invaliditetom građani sa istim pravima i obavezama kao i drugi. Takođe, treba više uključiti osobe sa invaliditetom, njihove porodice i organizacije u projekte i programe koji se bave problemima osoba sa invaliditetom.

Jedno od udruženja u Požarevcu je i Udruženje za negovanje zdravih stilova života “Veritas”. Udruženje je osnovano 2003. godine. U dosadašnjem radu Udruženja najviše se radilo na zagovaranju prava osetljivih grupa, a naročito osoba sa invaliditetom.

Udruženje uz finansijsku podršku grada Požarevca i u partnerstvu sa Centrom za socijalni rad Požarevac, od aprila sprovodi aktivnosti u cilju podrške odraslim osobama sa invaliditetom i dobijanja prostora za celodnevni boravak. Aktivnosti se odvijaju u popodnevnim časovima u prostoru Centra za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju. Aktivnosti su prožete druženjem, kreativnim radom i sportskim aktivnostima i usmerene sun a očuvanje i unapređenje kapaciteta odraslih osoba sa invaliditetom kao i njihovih porodica.

O proširenju usluge na starije od 30 godina govori se već duže vreme. Prostor od oko 150 kvadrata koji se nalazi uz Centar za dnevni boravak dece ometene u razvoju zadovolji bi potrebe za proširenjem centra. Socijalnom strategijom grada Požarevca iz 2008. Godine predviđeno je da se opremi novi centar, međutim usled finansijskih nemogućnosti i problema oko dozvola plan do danas nije sproveden.

“Grad prepoznaje da je prostor za odrasle osobe sa invaliditetom potreba, jer već godinama finansira projekte koji su namenjeni odraslim osobama sa invaliditetom. Koraci koji vode ka tome da se prostor dobije i adaptira su jako složeni, ali mi i dalje možemo da utičemo da se radi na dobijanju tog prostora i bilo bi idealno kada bi to bio prostor koji je u produžetku postojećeg Centra”, ističe Jasmina Turudić, rukovodilac Centra za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju.

Ivan Jović, član gradskog veća zadužen za socijalna pitanja kaže da bi sa realizacijom prostora za starije osobe sa invaliditetom trebalo početi u toku sledeće godine,nakon što se još neke zakonske regulative srede.

“Moramo da sačekamo usvajanje generalnog plana grada, jer je namena tog zemljišta neke druge vrste, pa nismo mogli da dobijemo sve potrebne dozvole za sanaciju i adaptaciju tog objekta. Nadam se da će to biti zaokruženo u toku sledeće godine, kako bi se otvorio klub za odrasle osobe sa invaliditetom”, kaže Jović.

Ideja udruženja je da se rampe ugrade u sve institucije i ustanove gde za to postoji potreba, bilo je predloga i određeni su prioritetni objekti. Na osnovu ove ideje je realizovana izgradnja i postavljanje rampe za osobe sa invaliditetom u Opštoj bolnici (zgrada neurologije) i u Domu zdravlja (opšta služba).

Jedan od prioritetnih objekata je i gradska uprava. Kako je navedeno jedan od problema je bio pribavljanje građevinskih dozvola. Ivan Jović ističe da su pribavljene dozvole i da se trenutno radi na postavljanju rampe u zgradi Načelstva.

“Budžetom za 2019. godinu ćemo predvideti da sve pristupe da ugradimo u budžet kako bi sledeće godine mogli da rešimo. Sada se u zgradi Načelstva radi rampa sa druge strane, jer je zgrada pod zaštitom pa nisu dozvolili da bude sa glavne strane. Na taj način će sve osobe sa invaliditetom moći da dodju do gradske uprave i završe nešto što im je neophodno”, kaže Jović.

Milena Stojanović iz udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim i autističnim licima je navela da se kroz brojne radionice koje Udruženje organizuje radi na poboljšanju kako motorike, tako i razvoju praktičnih veština za svakodnevni život.

Ona kaže da najveći problem nastaje kod lekarskih pregleda i da udruženje kroz radionicu “Sistematski pregled”, a u saradnji sa Domom zdravlja 012 organizuje preglede za decu iz udruženja. Pregledima će pored dece iz udruženja biti obuhvaćena i deca iz Centra za dnevni boravak i deca iz udruženja “8. Dan”.

Na ovaj način i roditeljima, a i deci biće olakšan kako pregled pedijatra tako i stomatološki pregledi.

U Savezu slepih i slabovidih ističu da je rana intervencija veoma bitna kako za samu osobu tako i za porodicu, kako bi se što pre savladao strah.

“Prva faza je rana intervencija do sedam godina, kada pokušavamo svu tu decu da uputimo kako najbolje i najbrže da dete se uklopi u porodicu i da roditelji savladaju taj strah koji nimalo nije lak, i tu savez čini sve. Savez ima organizovanu brigu o svom članstvu i svojim potrebama i to je ono što mi radimo u ovom savezu, jedan human i društvenokoristan rad koji može da pomogne građanima”, navodi Bojković.

U ovom savezu se maksimalno trude da svim članovima izađu u susret kako bi se što lakše i brže uklopili u svakodnevni društveni život.

“Mi pokušavamo da jednim delovanjem, primerom, psihoterapijom i da oni budu ovde sa nama u savezu da vide kako mi živimo i da onda na neki način ta njihova rehabilitacija ide mnogo brže i lakše. Tu je zvučna biblioteka koju mogu da koriste, dobijanje aparata za čitanje koje im omogućavamo, brajev sat i brajev štap, tako da te ljude zaista vraćamo u život i vraćamo ih i u porodicu, jer je naš cilj da edukujemo i porodicu kako bi i oni mogli da shvate da slep čovek nije bauk, da slepi ljudi mogu lepo da žive i stvaraju i da rade određene poslove”, dodaje Bojković .

Udruženja su neizostavni deo jedne zajednice  jer  su most između onih koji ukazuju na probleme i  osoba kojima je pomoć potrebna i njihovih porodica.

Veliku ulogu u životu osoba sa invaliditetom pre svega ima porodica koja je ključna kako u odrastanju dece tako i u kasnijem uključivanju u društveni život.

Nataša Nikolić Gajić, učiteljica u osnovnoj školi “Kralj Aleksandar I” i član mreže podrške inkluzivnom obrazovanju kaže da najviše od roditelja zavisi da li će dete biti uključeno u inkluzivno obrazovanje ili će ići u specijalnu školu.

“Roditelji odlučuju o tome da le će dete ići u redovnu školu ili u specijalno odeljenje, naravno uz preporuku interesorne komisije. Interesorna komisija zajedno sa roditeljima i školom donosi odluku gde će dete ići”, navodi ona.

Udruženje “8. Dan”, koje okuplja roditelje dece sa Daunovim sindromom postoji već pet godina. Glavni cilj Udruženja je briga o deci sa daunovim sindromom i unapređenje kvaliteta života, rad na osamostavljivanju i socijalna inkluzija.

Nevenka Gajić, predsednica Udruženja ističe da je jedan od najznačanijih ciljeva  podizanje svesti ljudi.

“Osnovni cilj zbog kog je Udruženje osnovano je da probudimo svest ljudi u Požarevcu, da osobe sa Daunovim sindromom postoje, da žive u njihovoj okolini i da jednostavno vredi na njih obratiti pažnju”, kaže Gajić.

Ona dodaje da je Udruženje veoma bitno, jer porodica kao jedinka ne može mnogo toga da uradi i promeni u društvu.

Pored pozitivnih stvari koje je udruženje uspelo, a to je da deca sa Daunovim sindromom budu prihvaćena od društva, Nevenka kaže da nije rešeno jedno od najbitnijih pitanja, a to je šta će biti sa njihovom decom kada roditelja više ne bude. Ovo je ključno pitanje koje je otvoreno, veoma teško, ali još uvek nije pronađeno rešenje za njega.

“Otvorili smo hrpu pitanja koja čekaju odgovore. Nažalost jedna nesreća nikada ne ide sama. Uz činjenicu da imate dete sa Daunovim sindromom, obično jedan roditelj ne može da radi, jer mora da ostane da brine o detetu i to odmah utiče i na finansijsku situaciju u porodici. Posao je sizifovski, pokrenuli smo taj kamen i mogu da garantujem da ćemo ga mi gurati dok smo živi, ali se uz to nadam da će naša zdrava deca kada nas ne bude nastaviti našu misiju da brinu o svojo braći i sestrama isto ili možda i bolje od nas”, zaključuje Gajić.

U društvu za cerebralnu i dečiju paralizu osnovni cilj ka kome se teži jeste pomoć kako osobama sa invaliditetom, tako i porodicama koje se suočavaju sa brojnim problemima. Jedan od načina da se pomogne kako deci tako i roditeljima, jeste kroz projekat personalnih asistenata. Ipak u ovom udruženju ističu da je ovaj projekat trajao do novembra i da do novog apliciranja za projekte, koji je u aprilu, personalni asistenti prestaju sa radom.

Da će problema tek biti ističe Momčilo Gardinović, roditelj deteta sa cerebralnom paralizom koji smatra da bi projekat trebalo da uđe u budžet grada i da se finansira tokom čitave godine, jer su personalni asistenti nešto što se pokazalo kao neophodna pomoć, kako osobama sa cerebralnom paralizom, da se na što bolji način uključe u društveni život, tako i porodicama.

“Deca se vežu za personalne asistente i nakon završetka projekta bude jako teško. Svaka vlast je činila ponešto, ali nijedna dovoljno. Mi predlažemo da finansiranje projekata ne bude više kroz projekte, već da uđe u budžet. Nažalost, ima mnogo dece i starih koji ne izlaze iz svojih domova, jer nema dovoljno personalnih asistenata”, ističe Gardinović.

Ovo potvrđuje i Verica Bosić, majka devojčice sa cerebralnom paralizom, koja kaže da je njena ćerka imala slabu koordinaciju pokreta, a da je sa personalnim asistentom počela da seče makazama, što je bilo nezamislivo. 

Dodaje da će biti jako teško kada se projekat završi i ostanu bez personalnog asistenta.

Brojne organizacije i udruženja osnovani su kako bi dali podršku onima kojima je potrebna, naročito u vezi sa određenim bolestima, ali i pitanjima od zajedničkog interesa. To doprinosi ne samo razvoju društva, već i ličnom razvoju pojedinaca. Utiče se na socijalnu integraciju, smanjenje siromaštva i zaposlenje.

Kako bi građani promenili svoju percepciju osoba s invaliditetom i način ophođenja s njima, moraju se promeniti i stavovi i percepcija samih osoba s invaliditetom. Treba poboljšati njihove socijalne veštine i kompetencije u svrhu lakše socijalne inkluzije i integracije, treba ih pripremiti i motivisati za aktivno učešće i ulogu jednakih građana u lokalnoj zajednici. Osobe sa invaliditetom se moraju osnažiti i izgraditi vlastite kapacitete kako bi postali jednaki članovi zajednice. To je posebno važno u manjim sredinama, gde su one potpuno demotivisane da budu aktivni članovi zajednice.

Potrebno je nastaviti sa osnaživanjem udruženja, organizacija i predstavnilkih grupa osoba sa invaliditetom u zastupanju njihovih interesa, jer oni poseduju kapacitete u višedecenijskom radu, prihvatanjem i finansijskom podrškom njihovih programa i projekata.

 

Ovaj tekst je deo projekta „Da se bolje razumemo “ koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na konkursu za sufinansiranje projekata medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za 2018. godinu.  Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu isključiva su odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

]]>
Wed, 12 Dec 2018 13:41:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/53009/uloga-porodice-i-znacaj-udruzenja-osoba-sa-invaliditetom-.html
Međunarodni dan osoba sa invaliditetom http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/52842/medjunarodni-dan-osoba-sa-invaliditetom-.html Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, širom sveta obeležava se 3. decembra. Ovaj dan je povod da se skrene pažnja na probleme sa kojima se osobe s invaliditetom suočavaju, a to su pre svega siromaštvo, visoka stopa nezaposlenosti i isključenost iz društva. ]]>

Ovaj dan ima za cilj da promoviše razumevanje problema invaliditeta i mobiliše podršku za dostojanstvo, prava i dobrobit osoba sa invaliditetom, kao i potpuno i jednako uživanje ljudskih prava i učešća u društvu osoba sa invaliditetom.

Procenjuje se da 10 odsto svetske populacije čine osobe sa invaliditetom, a da neki oblik invaliditeta ima od osam do deset odsto stanovništva Srbije, tj. između 560.000 i 700.000 ljudi.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije je danas saopštilo da je u prethodnih godinu dana obezbedilo 700 miliona dinara za zapošljavanje osoba sa invaliditetom u Srbiji, organizovalo 2.159 aktivnosti inkluzivnog karaktera i 29 sportskih takmičenja za osobe sa invaliditetom i postavilo zvučnu signalizaciju na 57 raskrsnica.

U saopštenju povodom Medjunarodnog dana osoba sa invaliditetom, Ministarstvo rada je navelo da je u tom periodu nabavilo Brajeve štampače, izvršilo rekonstrukciju i opremanje saveza i udruženja osoba sa invaliditetom, uradilo adaptaciju objekata za osobe sa fizičkim smetnjama, razvilo aplikaciju o pristupačnosti objekata, organizovalo obuku i finansiralo 43 kancelarije za znakovne prevodioce.

Ministar rada Zoran Djordjević kazao je da taj resor brine o osobama sa invaliditetom "svakog dana u godini, a ne samo danas".

Podsetio je da je pod geslom "JEDNAKI", Ministarstvo pokrenulo "kampanju s ciljem podizanja svesti gradjana" i pružanja podrške osobama sa invaliditetom.

"Ove godine organizovali smo sajam 'J=DNAKI' na Beogradskom sajmu, koji je prvi put od osnivanja prilagodjen osobama sa invaliditetom. Tom prilikom smo podelili značke koje se nose cele godine i simbolišu jednakost gradjana bez obzira na različitosti", naveo je ministar.

Nepristupačnost, nepostojanje usluga socijalne zaštite, nezaposlenost i nepostojanje svesti o teškoćama i problemima sa kojima se osobe sa invaliditetom susreću, potvrđuju da se prava osoba sa invliditetom u Srbiji i dalje krše i nedovoljno ostvaruju, poručio je zaštitnik građana Zoran Pašalić.

Upozorio je da su osobe sa invaliditetom u Srbiji u statusu marginalizovane društvene grupe koja se još uvek bori za pristupačnost i neometano kretanje, te da su jedna od najranjivijih i nevidiljivih društvenih grupa izložena stereotipima i predrasudama koje se sporo menjaju.

"U Srbiji i dalje u pojedinim mestima članovi porodice sakrivaju osobe sa invaliditetom iza kućnih vrata, čemu pogoduje i nezainteresovanost i nespremnost lokalne zajednice da im obezbedi dostojanstven život", naglasio je zaštitnik građana.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković saopštila je da je zaštita osoba sa invaliditetom jedan od najbitnijih elemenata razvojne, ekonomske i socijalne politike, a odnos prema ugroženim grupama oslikava dostignuti nivo poštovanja ljudskih prava i napretka svakog društva.

"Invaliditet je godinama među najčešćim osnovima diskriminacije u pritužbama koje građani podnose Povereniku i to u oblastima pružanja usluga ili korišćenja javnih površina, rada i zapošljavanja. U naročito nepovoljnom položaju nalaze se deca i žene sa invaliditetom, koji su neretko žrtve višestruke diskriminacije", navodi Janković.

Udruženje “Veritas” organizovalo je manifestaciju pod nazivom “U susret osobama sa invaliditetom – bez barijera”. Na tribini su predstavljeni dosadašnji rezultati projekata koje su udruženja osoba sa invaliditetom realizovala u protekloj godini.

Predstavnici udruženja, organizacija i roditelji  očekuju da će grad Požarevac u narednom periodu preduzeti mere za formiranje prostora i organizovanje dnevnog boravka za odrasle osobe sa invaliditetom.

“Ovo je dan kada se svi zajedno podsećamo na to šta smo radili u prethodnoj godini, koji su rezultati našeg rada i šta je to što planiramo u toku sledeće godine. Podrška pojedincu je najviše usmerena na porodicu, ali porodica mnogo toga me može sama da reši, potrebna je podrška i sire lokalne zajednice i lokalne samouprave”, ističe Jasmina Turudić, rukovodilac Centra za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju.

Ivan Jović, član gradskog veća zadužen za socijalna pitanja je rekao da se grad trudi da izađe u susret i odgovori na sve zahteve udruženja osoba sa invaliditetom i da će u narednoj godini nastaviti sa podrškom i projektima namenjenim ovoj grupaciji stanovništva.

Obeležavanje Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom ima za cilj osnaživanje osoba sa invaliditetom i osiguranje inkluzivnosti i jednakosti. Ovim danom se promoviše razumevanje problema koje nosi invalidnost, kao i podizanje svesti o dobrobiti integrisanja osoba sa invaliditetom u sve aspekte života i rada u lokalnoj zajednici.

Jasmina Turudić, iz Centra za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju ističe da su tokom prethodne godine imali preko 40 aktivnosti i radionica, a da se kroz njih razvijaju veštine, podstiče kreativnost, a članovima stvara pozitivna slika o njima, kao korisnim članovima društva, tako što kroz svoj rad sami doprinose da ih i drugi tako doživljavaju.

Ona ističe da je zahvaljujući brojnim aktivnostima i zalaganjima Centar dobio licencu od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Učenik 6. razreda Osnovne škole “Dositej Obradović”, Marko Lazić, dečak sa oštećenim vidom,recitovao je pesmu i na taj način pokazao da deca sa invaliditetom mogu mnogo više.

Predsednik Saveza slepih i slabovidih, Božidar Bojković je rekao da se kroz udruženja osobama sa invaliditetom pomaže da se uključe u društveni život, ali i naglasio probleme sa kojima se invalidi suočavaju, pre svega diskriminacija, nedovoljna pomoć porodicama invalida, kao i problem zapošljavanja teških invalida.

“Teško je biti invalid i smatram da naše organizacije invalida koje deluju čine život tih osoba mnogo lepšim, bogatijim i sadržajnijim. Međutim, tu su brojni problemi sa kojima se invalidi suočavaju pre svega nedovoljna pomoć porodicama invalida, a pre svega treba rešiti problem zapošljavanja teških invalida”, navodi Bojković.

Predsednica Udruženja 8. Dan, Nevenka Gajić je istakla da su kroz projekat šetnja u šarenim čarapama uspeli da probude svest pre svega kod zdravorazvojne dece.

“Deca se iz osnovnih i srednjih škola već javljaju, daju sugestije, i žele da učestvuju u organizovanju ovog veselog druženja”, rekla je Gajić.

Milena Stojanović iz Udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim i autističnim licima je navela da se kroz brojne radionice koje Udruženje organizuje radi na poboljšanju kako motorike, tako i razvoju praktičnih veština za svakodnevni život.

Ona dodaje da se najveći problem javljaju prilikom lekarskih pregleda.

“Mentalno nedovoljno razvijena lica imaju problem sa zdravstvenim pregledima zbog specifičnosti njihovog oboljevanja. Svaka njihova kontrola iziskuje veliki napor roditelja ili staratelja. Da bi se olakšao medicinski pregled udruženje je došlo na ideju da organizuje pregled u prostorijama Centra za dnevni boravak dece i na taj način je nastala radionica “sistematski pregled”. Pored korisnika Centra pregledom će biti obuhvaćene i osobe i deca iz Udruženja za dečiju i cerebralnu paralizu i deca iz Udruženja 8. Dan”, istakla je Stojanović.

Pored problema, Vlada Bošković, iz udruženja gluvih i nagluvih naglašava da ima pomaka i da je grad pomogao ovom udruženju kroz niz projekata

“Ove godine po prvi put obezbedili smo bolji rad prevodilačkog servisa, obezbedili smo dva prevodioca i jednog tumača. Ovo je glavni problem naših članova, ta komunikacija sa drugim ljudima i institucijama, pa s utu policija, bolnica, sud. Svaki da noni mogu da se obrate i potraže pomoć naših prevodioca. Takođe, obezbedili smo sredstva za obnovu Doma gluvih koji predstavlja drugi dom za naše članove”, navodi Bošković.

I dalje su prisutne prostorne prepreke, veliki broj javnih ustanova i institucija je nedostupan osobama u invalidskim kolicima ili koje se teško kreću. Nema prilaznih rampi, nema personalnih asistenata.

Unapređenje položaja osoba sa invaliditetom realizovaće se ispunjenjem ciljeva  lokalnog  akcionog plana za grad Požarevac  koji se odnosi na period od 2015. do 2020. godine.

Jedan od ciljeva je da se osobama sa invaliditetom osigura pristup izgrađenom okruženju, pristupačnom prevozu, informacijama, komunikacijama i usligama kroz uklanjnje barijera. Takođe, osiguranje adekvatnog standarda i socijalna sigurnost kao i razvijanje programa u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, rada i stanovanja koji osobama sa invaliditetom pružaju jednake mogućnosti i podstiču samostalnost, lični razvoj i aktivan život u svim oblastima.

Dan posvećen osobama sa invaliditetom ustanovljen je 1992. godine, kada je Generalna skupština UN usvojila rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju da obeležavaju taj dan s ciljem da se unapredi i omogući osobama sa invaliditetom jednako uživanje ljudskih prava i ravnopravno ucešće u društvu.

 

Ovaj tekst je deo projekta „Da se bolje razumemo “ koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na konkursu za sufinansiranje projekata medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za 2018. godinu.  Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu isključiva su odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Miniastarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

 

 

]]>
Wed, 5 Dec 2018 14:36:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/52842/medjunarodni-dan-osoba-sa-invaliditetom-.html
Pristupačnost i barijere http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/52631/pristupacnost-i-barijere-.html Srbija zaostaje za drugim zemljama, kada su u pitanju prilagođavanje, pravila i standardi pristupačnosti. Postoji nekoliko barijera sa kojima se suočavaju invalidi: fizičke ili arhitektonske prepreke, zatim prepreke u oblastima komunikacija i pristupa informacijama, netolerancija, ignorisanje i socijalna distanciranost tzv. psihosocijalne prepreke i institucionalne prepreke. Sve ove prepreke čine položaj osoba sa invaliditetom još težim i komplikovanijim. ]]>

Osoba sa invaliditetom označava osobu sa urođenom ili stečenom fizičkom, senzornom, intelektualnom ili emocionalnom onesposobljenošću, koja usled društvenih ili drugih prepreka nema mogućnosti ili ima ograničene mogućnosti da se uključi u aktivnosti društva na istom nivou sa drugima, bez obzira na to da li može da ostvaruje pomenute aktivnosti uz upotrebu tehničkih pomagala ili službi podrške. Pristupačnost karakteriše svako mesto, stvar, uslugu kojoj osoba sa invaliditetom može lako prići, u nju ući, njome rukovati, u njoj učestvovati, ili je koristiti bez opasnosti, samostalno i sa dostojanstvom.

Domovi zdravlja, filijale PIO fonda, kao i prostorije centara za socijalni rad nepristupačni su za građane sa invaliditetom. Pored otežanog pristupa javnim institucijama, osobama sa invaliditetom je još uvek otežan pristup informacijama od javnog značaja, a kao glavni razlozi navode se nedostatak strategija i planova prema kojima bi se javni objekti prilagođavali svim kategorijama stanovništva.

Ovo je jedan od zaključaka posebnog izveštaja Zaštitnika građana “Pristupačnost za sve”, o kome govore predstavnici Zaštitnika građana kao i nevladinih organizacija koje zastupaju prava osoba sa invaliditetom.

Glavni cilj ovog izveštaja jeste utvrditi šta se zaista dešava na terenu, koji su pravi problem građana.

Zamenica zaštitnika građana Gordana Stevanović kaže da se uvek kao glavni problem u uređivanju pristupačnosti objektima ističu finansijska sredstva. Ipak, ona smatra da se nedostatak sredstava može nadomestiti dobrim planiranjem, što su neke jedinice lokalne samouprave i pokazale.

Ivanka Jovanović, izvršna direktorka Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom, navodi da se o problemima osoba sa invaliditetom ne može govoriti a da se pažnja ne posveti pristupačnosti javnim uslugama. Iako postoji dobar pravni okvir, počevši od Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom, ratifikovane 2009. Godine, pa do domaćih zakona, problem pristupačnosti je i dalje prisutan.

Ona dodaje da još uvek nema sveobuhvatnog plana i strategije za uklanjanje barijera, koje su očigledne u objektima centara za socijalni rad, školama, domovima zdravlja, ali i na javnim servisima gde je udeo emisija sa prevodom na znakovni jezik svega dva procenta.

“Centri za socijalni rad su institucije koje su vrlo važne za ostvarivanje brojnih prava kada govorimo o ovoj kategoriji građana, a najveći broj centara u Srbiji apsolutno nije pristupačan. Nigde ne možete otići u kancelarije koje sun a spratu, a u većini slučajeva one sun a spratu. Takođe, ne postoje tumači za znakovni jezik i problem sa dokumentacijom, sa potpisivanjem ukoliko se radi o osobi koja ne vidi”, ističe Jovanović.

Pristupačnost je osnovni preduslov za jednako učešće i uključenost osoba sa invaliditetom u društvo, jer bez nje nema ravnopravnosti, inkluzivnog obrazovanja, školovanja ili zapošljavanja, samostalnog života ili kretanja, odnosno poštovanja ljudskih prava osoba sa invaliditetom, zaključuje ona.

Organi javne vlasti, koji uprkos zakonu ne ruše fizičke i komunikacijske barijere u odnosu sa osobama sa invaliditetom su brojni, jer ni danas, nakon dvanaest godina od donošenja Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, oni nemaju jednake mogućnosti u ostvarivanju prava na obrazovanje, zdravstvo, zapošljavanje, kulturne i sportske sadržaje.

Ovo potvrđuje i izveštaj poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Brankice Janković, u kome se navodi da za dve trećine osoba sa invaliditetom većina institucija nije pristupačna.

“Treba uzeti u obzir da to u nekim slučajevima iziskuje i veća novčana sredstva i da zbog toga treba napraviti sveobuhvatan plan kako da se ovo pitanje reši. Izveštaj Evropske komisije je identičan kao i naš izveštaj i naša je preporuka da se ovom pitanju otklanjanja barijera treba pristupiti sistematski”, kaže Janković.

Osobe sa invaliditetom sa poteškoćama se susreću i kada bi da plate račune. Od 1.685 pošta, tek 638 nema fizičke barijere, pokazuju podaci ovog preduzeća. Srđan Jovanović iz “Pošta Srbije” pojašnjava to.

“Izrada jedne rampe košta 250.000 – 350.000 dinara, tako da mi svake godine budžetom predviđamo po šest do sedam rampi za invalide”, ističe Jovanović.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Djordjević navodi da je za sledeću godinu obezbeđeno dodatnih 50 miliona dinara za konkurse za udruženja osoba sa invaliditetom.

Prema njegovim rečima, usvojenim Predlogom budžeta za 2019. godinu planirano je povećanje za 12,5 odsto u odnosu na budžet za tekuću godinu.

Djordjević je na 8. izbornoj skupštini Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS) rekao  da je Ministarstvo u oblasti zaštite i unapredjenja položaja osoba sa invaliditetom postiglo do sada odlične rezultate i da veruje da će se uspešna saradnja sa tom organizacijom nastaviti.

"Dodelom sredstava preko Programskog konkursa za unapredjenje položaja osoba sa invaliditetom u Srbiji u 2018. godini, koji smo uspeli da uskladimo sa donošenjem Zakona o budžetu, omogućili smo nesmetan rad 35 saveza i 543 lokalne organizacije, kao i kontinuirano sprovodjenje različitih aktivnosti usmerenih ka unapredjenju položaja osoba sa invaliditetom", rekao je Djordjević.

U Požarevcu postoji nekoliko ustanova koje imaju rampu za osobu sa invaliditetom, zgrada Pošte, Dom zdravlja, Opšta bolnica, odeljenje neurologije i Centar za dnevni boravak dece ometene u razvoju, što nije dovoljno.

Jasmina Turudić iz Centra za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju ukazuje na postojanje fizičkih barijera i smatra da još uvek kao sredina nismo spremni da prepoznamo te prepreke i da ne postoji dovoljno razvijena svest o fizičkim barijerama kod telesno-invalidnih osoba.

“U nekom daljem periodu, pošto je populacija osoba sa telesnim invaliditetom otprilike i najveća, na nivou grada tokom planiranja i izvođenja pojedinih radova uvek voditi računa o tome da dostupnost određenih objekata i institucija mora biti prioritet u određivanju tokova radova”, kaže Turudić.

Ona kao primer navodi korisnika usluge koja je namenjena promociji osnivanja usluge dnevnog boravka za odrasle osobe sa invaliditetom, koji živi u zgradi u kojoj ukoliko nema ko da ga iznese, ne može da dođe da koristi uslugu koja se organizuje. Previše stepenika, nepostojanje lifta i njihova nedostupnost, kao i previse kosina su sve prepreke sa kojima se ove osobe suočavaju.

Ivan Jović, član graskog veća ističe da je Požarevac ušao na mapu gradova pristupačnosti i da se grad trudi da uklanja postojeće barijere izdvajanjem iz budžeta, koja nisu dovoljna, ali se svake godine povećavaju.

“Neke od barijera su uklonjene, a budžetom za 2019. godinu ćemo predvideti da se svi pristupi koji su potrebni da se ugrade u budžet kako bi u toku godine mogli da se reše. U zgradi Načelstva se postavlja rampa, sa druge strane, zato što je zgrada pod zaštitom spomenika kulture, pa nije dozvoljeno da rampa bude sa prednje strane. Na taj način osobe sa invaliditetom če moči nesmetano da dodju do gradske uprave i da završe neophodne stvari”, navodi Jović.

Božidar Bojković, iz Saveza Slepih i slabovidih u Požarevcu kao jednu od glavnih barijera sa kojima se suočavaju slepe osobe navodi nedostatak zvučnih semafora. On kaže da je Požarevac među prvim gradovima u Srbiji imao zvučne semafore, ali da su usled neservisiranja oni ostali pokvareni.

“Došlo je do dotrajalosti i kvara tih semafora i od tada ti semafori ne rade. Nadamo se da ćemo na neki način kada se stvore uslovi da se ti semafori nameste, jer trenutno u gradu nema nijednog zvučnog semafora, a bilo ih je osam”, kaže Bojković.

On ističe da je ipak nerazumevanje za slepe osobe jedna od najzastupljenijih predrasuda o slepima.

Znakovni jezik je u Srbiji priznat kao sredstvo komunikacije gluvih osoba, ali do sada nisu ustanovljene institucije koje bi se bavile kontinuiranim podučavanjem srpskog znakovnog jezika. Zakon o upotrebi znakovnog jezika usvojen je 28. aprila 2015. godine, međutim period od tri godine koliko je on na snazi nije dovoljan da se može meriti uspešnost njegove primene u smislu poboljšanja kvaliteta života gluvih osoba u Srbiji. U Savezu gluvih i nagluvih u Požarevcu postoje dva prevodioca za znakovni jezik koji su odobreni po projektu u okviru Lokalnog akcionog plana.

“Potrebe naših članova nadaleko prevazilaze samo jednu osobu koja je angažovana na poslu tumača”, navode iz ovog Saveza.

Međutim, ono što bi veoma pomoglo da se uklone brojne barijere sa kojima se gluve osobe suočavaju je organizovanje nekih mini škola za znakovni jezik, ali ovo Lokalnim akcionim planom za ovu godinu nije odobreno, ističe Vlada Bošković, iz ovog Saveza.

Takođe on kaže da gluve osobe ne mogu da iskoriste sve mogućnosti koje se pružaju pre svega prilikom odlaska u bioskop ili gledanjem televizije.

Prvo mesto Nagrade za pristupačnost grada 2018. osvojio je grad Lion u Francuskoj. Poznat kao „grad svetla”, Lion je velika evropska metropola smeštena na raskršću severne i južne Evrope.

Grad Lion doneo je odluku da pristupačnost reši kao međusektorski problem i da ulaže najpre u stvaranje uključivog okruženja bez prepreka. Sa dva motiva, fizičkom pristupačnošću i pristupačnošću gradskom životu, Lion je pokrenuo program koji je počeo 2006. i traje do 2024 godine.

Lokalna udruženja, uključujući osobe s invaliditetom i starije osobe, aktivno učestvuju u predlaganju prioriteta, ispitivanju mogućnosti i praćenju  napretka u njihovom ostvarivanju. Između 2008. i 2020. godine uložiće 97 miliona evra u pristupačan metro i pristupačne tramvaje. Svi autobusi i većina autobuskih postaja već su pristupačni.

Usluga Optibus, namenjena osobama s invaliditetom, osigurava više od 100 000 putovanja godišnje, a 4 800 putovanja obavlja se pomoću usluge Optiguide, koja pruža informacije od vrata do vrata i individualne vodiče koji omogućavaju ljudima da samostalno putuju javnim prevozom.

Upotreba tehnologije za uklanjanje prepreka, Internetska stranica grada, ima poseban deo namenjen osobama s invaliditetom u kojem su prikupljene sve korisne informacije o pristupu i drugim pitanjima. Gradske novine dostupne su na Brajevom pismu i u audio formatima.

Zoran Pašalić, zaštitnik građana je, u saradnji sa Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije i Stalnom konferencijom gradova i opština, nagradio opštinu Svilajnac i gradove Novi Sad i Kruševac za najveći doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti na svojoj teritoriji, odnosno u svom okruženju u 2017. godini.

Opština Svilajnac je kandidovala inicijative koje je sprovela, i to inicijativu podrške razvoju inkluzivnog obrazovanja, inicijativu za obezbeđivanje prevoza i domskog smeštaja u skladu sa potrebama korisnika, inicijativu uspostavlanja usluge dnevnog boravka za decu i mlade osobe sa smetnjama u intelektualnom razvoju, kao i inicijativu rekonstrukcije Doma zdravlja "Svilajnac".

Radmila Stjepović iz Društva za cerebralnu i dečiju paralizu kaže da je grad umnogome doprineo izgradnjom parking mesta i rampi za osobe sa invaliditetom, ali sve je to još uvek nedovoljno, naročito na prilazu nekim važnim institucijama.

“Ulice i trotoari u našem gradu nisu prilagođeni potrebama osoba sa invaliditetom i njihovim invalidskim kolicima. Takođe, osobe sa invaliditetom se suočavaju i sa određenim vidom diskriminacije, ne tako često ali se dešava. Na primer u zdravstvu se često dešava da naši korisnici nemaju privilegije da budu ranije prozvani”, ističe Stjepović.

Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom, koju je Srbija ratifikovala 2009. godine, ukazuje na to šta države mogu I treba da urade, kako bi osobama sa invaliditetom obezbedile da imaju I uživaju ista prava kao I svi drugi. Obaveza svake države je da obezbedi jednak tretman za osobe sa invaliditetom, uslove da mogu da vode samostalan i zdrav život, da im pruža podršku u raznim oblastima i aspektima života, u skladu sa njihovim potrebama, odnosno da razvija socijalne usluge njima namenjene. Servisi podrške treba da budu što bliži neposrednom okruženju osobe sa invaliditetom, a da usluge vode i pružaju dobro obučeni profesionalci.

Evropska strategija za osobe sa invaliditetom 2010 – 2020 godine ima za cilj stvaranje uslova za osobe sa invaliditetom da u potpunosti uživaju svoja prava i imaju punu korist od učešća u društvu. Konvencija, takođe, navodi kakva je podrška potrebna u smislu finansiranja, istraživanja, informisanja, prikupljanja statističkih i drugih podataka. Usmerena je na uklanjanje prepreka u osam oblasti delovanja, a za svaku od ovih oblasti navedene su ključne aktivnosti usmerene na iskorenjivanje diskriminacije po osnovu invaliditeta i promovisanje pristojnih životnih uslova.

 

Ovaj tekst je deo projekta „Da se bolje razumemo “ koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na konkursu za sufinansiranje projekata medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za 2018. godinu.  Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu isključiva su odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Miniastarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

]]>
Wed, 28 Nov 2018 12:29:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/52631/pristupacnost-i-barijere-.html
Inkluzija i obrazovanje osoba sa invaliditetom http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/52408/inkluzija-i-obrazovanje-osoba-sa-invaliditetom-.html Po definiciji UNESCO-a, inkluzivno obrazovanje se odnosi na mogućnost škole da obezbedi kvalitetno obrazovanje svoj deci, bez obzira na njihove različitosti. Inkluzija se definiše kao proces prepoznavanja i odgovaranja na različite potrebe dece kroz povećavanje učešća u učenju, kulturnom životu i životu zajednice, kao i kroz smanjivanje isključivanja iz školovanja. ]]>

Škola treba da bude otvorena za sve učenike, uz posebno usmeravanje pažnje na decu sa smetnjama u razvoju i decu iz marginalizovanih grupa. Sva deca treba da budu deo školske zajednice bez obzira na njihove snage i slabosti u pojedinim oblastima. Prava svakog deteta moraju da budu uvažena i poštovana, a na državama je da obezbede jednake uslove za svu decu da se obrazuju.

Srbija je ovim problemom sistemski počela da se bavi tek 2000-ih, kada je donet niz zakona i podzakonskih akata kojima se postavljaju temelji takozvanog inkluzivnog, sveobuhvatnog obrazovnog sistema čiji bi cilj trebalo da bude razvoj detetove ličnosti, talenata, mentalnih i fizičkih sposobnosti do njihovih krajnjih mogućnosti, kao i pripremu deteta za aktivan život u zajednici.

Ne postoje precizni podaci o broju dece koja su isključena iz vaspitno-obrazovnog sistema jer u Srbiji ne postoji ažurna, objedinjena baza podataka te vrste. Stručnjaci se pozivaju na procene UNICEF iz 2001. gde se navodi da je u Srbiji van sistema čak 85% dece sa smetnjama u razvoju koja žive u porodicama, odnosno procene Centra za prava deteta iz 2006. prema kojima je taj postotak znatno niži, oko 60%, ali i dalje alarmantno visok u evropskim okvirima.

Uključivanje dece sa teškoćama u razvoju u redovan vaspitno-obrazovni sistem podrazumeva postepeno gašenje sistema segregiranog školovanja kao i jačanje podrške porodicama i nastavnom osoblju za rano utvrđivanje smetnji, prilagođavanje programa kao i pravilno usmeravanje sredine, posebno vršnjaka. Umesto ranijeg, ‘medicinskog’ tretiranja dece sa teškoćama u razvoju kao problema koji se rešava u socijalnoj izolaciji, inkluzivni model tretira postojeći sistem kao ‘problem’ za čije je reformisanje potreban pritisak čitavog društva.

Uvrežene predrasude i visok stepen ‘tolerancije’ na sistemsku diskriminaciju po raznim osnovama, prilično otežava ovaj poduhvat u Srbiji, uprkos brojnim formalnim pomacima. Kontratežu pesimističnim izgledima, međutim, čine izuzetno aktivne nevladine organizacije i građanske inicijative koje okupljaju roditelje dece sa teškoćama u razvoju, pravnike, vaspitače, stručnjake iz oblasti obrazovanja, umetnike.

Generalna Skupština Ujedninjenih nacija je usvojila Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom 2006. i 30. marta 2007. su države članice mogle da je potpišu. Srbija je potpisala konvenciju u 17.decembra 2007. a ratifikovala Konvenciju 30. jula 2009. godine.

Iako je inkluzija kao ideja ušla u Zakon o obrazovanju još 2009. godine, međutim njen ulazak u sve nivoe obrazovanja sporo teče. Nedovoljna edukacija nastavnika, škole koje nisu dovoljno opremljene, nepripremljeni roditelji, kao i nedovoljno razvijena svest o pravu na različitost.

Zaštitinik građana Zoran Pašalić kaže da nije zadovoljan rezultatima ostvarenim inkluzivnim obrazovanjem, jer su mnoge škole samo delimično, a ne u potpunosti ispunile zahteve za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju.

Predstavljajući rezultate izveštaja Zaštitnika građana o uslugama dodatne podrške deci i učenicima u obrazovanju, Pašalić je kazao da su analizirajući podatke dobijene posmatranjem 145 lokalnih samouprava i 48 škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju uočili da su samo delimično ispunjeni zahtevi inkluzivnog obrazovanja.

"Grad Beograd ima lične pratioce, ali ne u dovoljnom broju. Postoje liste čekanja. Van nastavne aktivnosti nisu organizovane u pojedinim lokalnim samoupravama na način na koji bi to trebalo da budu. Podrška se uglavnom javlja u okviru besplatnog prevoza, kuhinja u kojima deca mogu da dobijaju besplatne obroke u toku nastavnog dana. Nema pristupačnosti pojedinim školama. Problem je sa organizovanjem slobodnog vremena, naoročito romske dece", kazao je Pašalić.

Zaštitnik je ukazao da to nije pitanje samo škola, jer je obrazovanje široka tema, dodajući da svakako nije cilj da se deca prilagođavaju kapacitetima škole, već da se škole prilagode deci kako bi dobili obrazovanje koje im pripada.

Šta je IOP odnosno individualni obrazovni plan?

(IOP) je osnovni instrument i dokument kojim se reguliše i obezbeđuje prilagođavanje škole i nastave obrazovnim potrebama dece i učenika koji (iz bilo kog razloga) nisu mogli da se uklope u postojeći vaspitno-obrazovni proces ili školski program. U užem smislu, IOP predstavlja pisani dokument ustanove, koji definiše i sadrži sve komponente koje su potrebne za kvalitetno obrazovanje deteta ili učenika. IOP u ustanovi donosi pedagoški kolegijum na predlog stručnog tima za inkluzivno obrazovanje, odnosno tima za pružanje dodatne podrške detetu/učeniku tim. Roditelj, odnosno staratelj učestvuje u izradi IOP-a i daje saglasnost za sprovođenje IOP-a. U prvoj godini upisa u ustanovu, IOP se donosi i vrednuje tromesečno, a u svim narednim godinama na kraju ili početku svakog polugodišta ili radne godine.

Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je u sistemu obrazovanja došlo do pomaka i nakon preporuke, ponovljene vise puta donet je pravilnik o bližim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog,  deteta, učenika ili trećeg lica u ustanovama obrazovanja i vaspitanja.

Takođe, Janković kaže da je postignut dogovor o organizaciji obuka za prosvetne radnike, savetnike I inspektore.

Ličnih pratilaca u Požarevcu ima i njih finansira lokalna samouprava, jer po Zakonu svaka lokalna samouprava treba da finansira lične pratioce, dok što se tiče obrazovnog aspekta za to su zaduženi predagoški asistenti kojih na žalost nema i oni potpadaju pod nadležnost Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Lični pratioci su najpre uvedeni kao pilot projekat, za koji lokalna samouprava svake godine izdvaja određena sredstva iz budžeta, kaže Ivan Jović, član gradskog veća.

“U 2016. godini je odvojeno 3 miliona dinara i imali smo manji broj korisnika. Zatim, u 2017. godini se povećao broj dece koja su dobila rešenje, sada imamo 30 deteta koja koriste tu uslugu i iznos koji grad odvaja je 15 miliona na godišnjem nivou. Deca su počela da se socijalizuju, odlaze u školu, pratilac ih odvede, ne učestvuje u nastavi, ali u većini slučajeva se dešava da i pratilac prisustvuje času, mada nije u obavezi. Ta deca su maksimalno onoliko koliko njihovo stanje dozvoljava uključeni u nastavu i u socijalni život. Imaju obezbeđen prevoz od kuće do škole ili vrtića”, ističe Jović.

Nataša Nikolić Gajić, članica mreže za inkluzivno obrazovanje na teritoriji školske uprave Požarevac, kaže da pored ličnih pratilaca, kojih ima, velika je potreba za pedagoškim asistentima, kojih za sada ima samo dva, jer bi oni olakšali nastavu kako deci, tako I nastavnicima.

“Uloga ličnih asistenata je da se brinu pre svega o bezbednosti dece, o njihovim fiziološkim potrebama, da ih dobedu u školu i budu sa njima na časovima ukoliko je to potrebno. Što se tiče obrazovne pomoći, to su pedagoški asistenti, koje mi nemamo, osim u školi “Kralj Aleksandar I” i “Dositej Obradović” po projektu Udruženja “8 dan”, a koje opet finansira lokalna samouprava”, kaže Nikolić Gajić.

Ona ističe da specijalnih odeljenja na teritoriji grada Požarevca još uvek ima u Osnovnim školama “Sveti Sava” i “Dositej Obradović”, ali da je sve manji broj dece u tim odeljenjima, jer je upravo to i cilj inkluzivnog obrazovanja, da se što veći broj dece uključi u redovnu nastavu.

“Roditelji odlučuju o tome da le će dete ići u redovnu školu ili u specijalno odeljenje, naravno uz preporuku interesorne komisije. Interesorna komisija zajedno sa roditeljima i školom donosi odluku gde će dete ići”, navodi ona.

Inkluzija znači obrazovanje za sve, jer se često pod inkluzivno smatra da samo dete koje ima neku smetnju u razvoju treba da bude uključeno u inkluzivno obrazovanje, objašnjava Nikolić Gajić

Ranijih godina deca su morala da se prilagođavaju sistemu, danas je to drugačije i sistem se prilagođava detetu. Ako dete u tom trenutku ne može da savlada određeni program, sistem će napraviti program za to dete. Za svako dete se pravi poseban, individualni obrazovni plan.

Ukoliko dete ne može da prati redovni program u školi pravi se program za svako dete. Međutim ukoliko dete ne može ni to da isprati, onda se zahtevi u okviru redovnog programa smanjuju. Ukoliko ne može ni taj program da prati, uključuje se interresorna komisija I ako oni procene da dete ne može da savlada taj program, onda se pravi mali tim inkluzivnog obrazovanja u školi za svako dete, u kome je prvenstveno roditelj I napravi se plan I aktivnosti kojima će se dete baviti na časovima. Završni ispit deca polažu takođe na osnovu onog programa po kome su radili.

Božidar Bojković iz saveza slepih I slabovidih u Požarevcu kaže da u okviru njihovog udruženja ima dece koja su uključena u inkluzivno obrazovanje, da su deca zadovoljna, pre svega što sada pored specijalne škole za slepe koja postoji u Zemunu sve veći broj dece upisuje školu u Požarevcu jer na taj način ostaju sa svojim porodicama.

“Imamo tri faze brige o našim članovima. Prva faza je rana intervencija do 7 godina, kada pokušavamo svu tu decu da uputimo kako najbolje i najbrže da dete se uklopi u porodicu i da roditelji savladaju taj strah koji nimalo nije lak. Druga faza je polazak u osnovnu i srednju školu gde se deca upućuju na školovanje. Sada pored specijalnih škola koje postoje za slepe u Zemunu, sve više dece odlazi u inkluzivno obrazovanje, a cilj je da deca ostanu u svom domu i budu sa svojim najbližima. Zadnja faza je da naši članovi upišu fakultet i steknu visoko obrazovanje”, navodi Bojković.

Sa ovime se slaže I Radmila Stjepović iz Društva za cerebralnu paralizu, koja ističe da su se deca ranije slala u specijalnu bolnicu za cerebralnu paralizu gde u okviru bolnice postoji obrazovni centar za tu decu koja se leče, ali da su uvođenjem personalnih asistenata deca krenula u redovne škole I da su pre svega zadovoljni roditelji.

Za razliku od Udruženja slepih I slabovidih, u Savezu gluvih I nagluvih ističu da se deca iz njihovog udruženja I dalje upućuju na školovanje u specijalne škole, ali da ukoliko se javi potreba za uključivanjem u inkluzivno obrazovanje, biće potrebno da se uključe I pedagoški asistenti, kojih još uvek nema I da to predstavlja jedan od problema zbog kojih se deca ne upisuju u redovne školske programe.

“Mi trenutno nemamo decu koja su uključena u inkluzivni program, već se i dalje deca šalju u Zemun ili u specijalizovanu školu u Jagodini. Naravno ako se ukaže neki slučaj, umnogome bi značilo da se angažuje neki pedagoški asistent koji će imati neko osnovno znanje znakovnog jezika”, kažu u ovom udruženju.

Zlatko Salihović iz Požarevca, nije imao mogućnost da sa ostalom decom završava osnovnu i srednju školu u svom gradu, već je išao u specijalizovanu ustanovu u Zemunu. On smatra da je dobro za osobe sa oštećenjem vida da budu u kontaktu i okruženju sa decom koja nemaju takva oštećenja.

“Deca ostaju u svom mestu, još ako su rasla sa zdravom decom, to je veoma dobro za njihovu socijalizaciju i uključivanje u društve život zajednice. Ja iako sam rastao sa zdravom decom, po povratku iz Beograda, pa sve do danas imam utisak kao da sam tek došao, kao da sam stranac”, navodi Salihović.

Koncept inkluzivnog obrazovanja je dobro zamišljen, ali u praksi on zahteva uključivanje velikog broja činilaca. Javile su se ideje da defektolozi budu stručni saradnici u školama, da će oni moći da se više posvete deci sa invaliditetom, međutim to se nije desilo.

 

 

Ovaj tekst je deo projekta „Da se bolje razumemo “ koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na konkursu za sufinansiranje projekata medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za 2018. godinu.  Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu isključiva su odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Miniastarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

]]>
Wed, 21 Nov 2018 14:34:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/52408/inkluzija-i-obrazovanje-osoba-sa-invaliditetom-.html
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/52321/zaposljavanje-osoba-sa-invaliditetom.html Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom stupio je na snagu 15. maja 2009, s tim da su odredbe koje se odnose na obaveze poslodavaca počele da se primenjuju godinu dana kasnije. ]]>

Kao osobu sa invaliditetom ovaj zakon prepoznaje lice sa trajnim posledicama telesnog, senzornog, mentalnog ili duševnog oštećenja ili bolesti koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom, a koje se suočava sa društvenim i drugim ograničenjima da se pod ravnopravnim uslovima uključi na tržište rada. Da bi se ostvarila prava definisana ovim zakonom, potrebno je da osoba ima utvrđen status osobe sa invaliditetom a to su ratni ili mirnodopski vojni invalidi, civilni invalidi rata kao i osobe kojima je u redovnom postupku izvršena kategorizacija odnosno utvrđen stepen invalidnosti u skladu sa važećim zakonima.

Osobe sa invaliditetom zapošljavaju se pod opštim ili pod posebnim uslovima koji podrazumevaju prilagođavanje prostora, sredstava za rad, radnih zadataka i slično, za šta poslodavac može da ostvari pravo na refundaciju primerenih troškova.

U primeni Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom još uvek ima problema jer poslodavci na različite načine izbegavaju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Sa ovim se slaže i Milan Stošić, predsednik Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom.

“Uprkos činjenici da postoji Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, poslodavci unutar svojih firmi fiktivno proglašavaju osobe sa invaliditetom ili radije plaćaju kaznene penale i izmenama zakona bi trebalo učiniti dodatne olakšice poslodavcima koji bi zaposlili osobu sa invaliditetom, jer ne postoji humaniji odnos prema invalidima od strane države nego stvoriti uslove da ona radi i bude korisna društvu”, ističe Stošić.

Ministar za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, Zoran Đorđević je rekao da svest o zapošljavanju osoba sa invaliditetom mora da se menja i da je cilj ministarstva da podstakne preduzeća da zapošljavaju osobe sa invaliditetom, kao i da će im država pružiti pomoć u tome izdvajajući sve više sredstava iz budžeta.

Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ističe da se stvari menjaju, o čemu govori i pozitivan trend među kompanijama prilikom zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

“Postoji pozitivan trend naročito među većim kompanijama koje nam se javljaju i prihvataju naš Kodeks ravnopravnosti i ističu da imaju pozitivno iskustvo u zapošljavanju osoba sa invaliditetom”, kaže Janković.

Izveštaj o zapošljavanju osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou, koji je pre pet godina objavio Centar za orijentaciju društva na osnovu analize prilika u pojedinim opštinama, ukazuje na pozitivne promene u prepoznavanju vrednosti inkluzije na tržištu rada, iako su pomaci spori a predrasude i dalje jake. Prema nalazima Centra, nešto manje od polovine ukupnog broja osoba sa invaliditetom ima završeno četiri ili osam razreda osnovne škole, dok ih je većina sa srednjom stručnom spremom.

Direktorka nacionalne službe za zapošljavanje u Požarevcu, Sonja Mirić Mladenović pojašnjava kako funkcioniše sistem zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Ona ističe da se na evidenciji nezaposlenih, na teritoriji požarevačke filijale u ovoj godini do oktobra nalazi 153 osobe sa invaliditetom.

“Sistem zapošljavanja uređen je Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Zakonom se uređuju podsticaji za zapošljavanje radi stvaranja uslova za ravnopravno uključivanje osoba sa invaliditetom na tržište rada. Obaveza zapošljavanja, jeste obaveza svakog poslodavca koji ima najmanje dvadeset zaposlenih da ima u radnom odnosu određeni broj osoba sa invaliditetom”, ističe Mirić Mladenović.

Ona dodaje da je u 2018. godini sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje radno se angažovalo 24 osobe sa invaliditetom.

Milan Stošić kaže da je najveći broj osoba sa invaliditetom trenutno zaposleno preko javnih radova, ali da se mora raditi na uspostavljanju nekog vida trajnijeg zapošljavanja koji bi osobama sa invaliditetom obezbedio stalna primanja.

Ovo potvrđuje i Ivan Jović član gradskog veća zadužen za socijalna pitanja.

“Grad finansira javne radove koji velikim delom obuhvataju i osobe sa invaliditetom. Ove godine je za javne radove iz budžeta izdvojeno deset miliona. Zakonom je propisano da javni radovi traju samo četiri meseca i tada se angažuju osobe sa invaliditetom, koje su najčešće angažovane u zgradi Uprave, u biblioteci ili arhivu”, objašnjava Jović.

U savezu slepih i slabovidih ističu da je najveći broj njihovih članova radno angažovan preko javnih radova, ali da ovaj vid zapošljavanja nije rešenje, zato što javni radovi traju samo četiri meseca i da bi rešenje bilo kada bi slepe i slabovide osobe mogle da rade stalno kako bi na taj način izdržavale svoju porodicu.

Pored toga Božidar Bojković iz ovog udruženja ističe da poslodavci često prave razliku i među osobama sa invaliditetom, pa je i to jedan od problema sa kojima se suočavaju slepe osobe.

U udruženju gluvih i nagluvih kažu da su zadovoljni načinom na koji se njihovi članovi zapošljavaju i ističu da kod poslodavaca ne bi trebalo da bude predrasuda kada zaposle gluvu osobu, jer su se upravo ti radnici pokazali kao najvredniji.

“Gluvi radnici su se pokazali kao jedni od najvrednijih. Uvek su prvi kada treba nešto da se uradi i urade to valjano, a to nam potvrđuju često iz preduzeća u kojima su naši članovi zaposleni”, kažu u ovom udruženju.

Požarevljanin Zlatko Salihović koji je slep od rođenja  pokušavao je da se zaposli kao maser u bolnici,  ali bez uspeha. Čeka konkurs već nekoliko godina. U međuvremenu pokušava da se osposobi za kurseve na računarima. On prenosi svoja iskustva u pokušaju da nađe posao u struci.

“Već nekoliko godina čekam konkurs. U našem udruženju sam angažovan na obukama na brajevom pismu, a u planu mi je i obuka za rad na računarima”, pojašnjava Salihović.

Evropska Unija je 2010. usvojila strategiju za osobe sa invaliditetom u narednoj deceniji, kojom su definisani mehanizmi za sprovođenje Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom na nivou Unije. Strategijom su takođe opisani oblici podrške u oblastima finansiranja, istraživanja, informisanja, prikupljanja statističkih i drugih podataka, identifikujući osam ključnih oblasti delovanja: pristupačnost, participacija, jednakost, zapošljavanje, obrazovanje i obuka, socijalna zaštita, zdravstvo i međunarodne aktivnosti.

Statistički podaci govore da jedna od šest osoba u Evropskoj uniji živi sa nekim oblikom invaliditeta, što je oko 80 miliona osoba „koje su često sprečene da uzmu puno učešće u društvu i privredi usled prepreka sa kojima se suočavaju u svojoj životnoj sredini ili kao posledica stavova okoline“. Stopa siromaštva osoba sa invaliditetom je 70 odsto viša od proseka, delom usled ograničenog pristupa zapošljavanju.

Ovaj tekst je deo projekta „Da se bolje razumemo “ koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na konkursu za sufinansiranje projekata medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za 2018. godinu.  Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu isključiva su odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Miniastarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

]]>
Mon, 19 Nov 2018 13:00:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/52321/zaposljavanje-osoba-sa-invaliditetom.html
Život osoba sa invaliditetom – šta se promenilo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/52091/zivot-osoba-sa-invaliditetom-%E2%80%93-sta-se-promenilo-.html Kakav je život osoba sa invaliditetom i šta se to promenilo u poslednjih godinu dana? Prema rečima naših sagovornika položaj osoba sa invaliditetom je poboljšan, ali ima segmenata na kojima tek treba raditi. ]]>

Prema rezultatima popisa u Srbiji živi oko 580.000 građana koji su se izjasnili kao osobe sa invaliditetom, odnosno, oni koji su se izjasnili da imaju teškoća ili su potpuno onemogućeni da obavljaju svakodnevne aktivnosti. Prema nekim procenama u Srbiji danas živi između 600.000 i 800.000 osoba sa invaliditetom, što čini oko 10 odsto stanovništva.

Osobe sa invaliditetom su jedna od najugroženijih i najdiskriminisanijih grupa u društvu u svim oblastima javnog života, a naročito u oblasti stručnog usavršavanja, obrazovanja, rada, zapošljavanja, kao i prilikom pružanja javnih usluga i korišćenja objekata i posebno treba raditi na rušenju barijera koje pre svega otežavaju socijalni, ekonomski i politički život osobama sa invaliditetom.

Osobe sa invaliditetom češće od drugih izložene su diskriminaciji, a problem koji značajno doprinosi diskriminaciji osoba sa invaliditetom je pitanje nepristupačnosti objekata, stopa nezaposlenosti, koja je izuzetno niska i još uvek nedovoljna podrška u zajednici.

Predsednik Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Milan Stošić  smatra da se zakoni brže donose, nego što se primenjuju. On je podsetio da u Srbiji ima od 600.000 do 800.000 invalida.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je na na okruglom stolu „Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom put ka jednakosti osoba sa invaliditetom“  navela da u Srbiji ne postoji dovoljno jasan podatak o broju osoba sa invaliditetom i pozvala sve osobe sa invaliditetom da se jave njenoj kancelariji ukoliko su izložene diskriminaciji, jer je to jedan od načina da se postupkom po preporuci unapredi njihov položaj.

Janković je istakla da su pritužbe zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta četvrte po broju, ali ovaj broj ne odražava realno stanje u životu, jer postoje uverenja da se građani sa invaliditetom suočavaju sa mnogo više slučajeva diskriminacije, da su pritužbe od velikog značaja i da je jako bitno da stignu. Podnošenje pritužbi je besplatno i traje pet minuta, a razlog njihovog malog broja je nepostojanje vere, nemanje vremena i strpljenja.

U zakonu o zabrani diskriminacije stoji da izraz "osobe sa invaliditetom" označava osobe sa urođenom ili stečenom fizičkom, senzornom, intelektualnom ili emocionalnom onesposobljenošću koje usled društvenih ili drugih prepreka nemaju mogućnosti ili imaju ograničene mogućnosti da se uključe u aktivnosti društva na istom nivou sa drugima, bez obzira na to da li mogu da ostvaruju pomenute aktivnosti uz upotrebu tehničkih pomagala ili službi podrške. Ovim zakonom uređuje se opšti režim zabrane diskriminacije po osnovu invalidnosti, posebni slučajevi diskriminacije osoba sa invaliditetom, postupak zaštite osoba izloženih diskriminaciji i mere koje se preduzimaju radi podsticanja ravnopravnosti i socijalne uključenosti osoba sa invaliditetom.

Jedan od veoma bitnih razloga za loš položaj osoba sa invaliditetom je i nedovoljno razvijena svest o njihovim pravima, potrebama i mogućnostima, kako u ukupnom društvenom okruženju, tako i kod samih osoba sa invaliditetom. Sa ovim se slaže i Vladana Jović, zamenica zaštitnika građana za osobe sa invaliditetom.

U društvu je nivo svesti o mogućnostima osoba sa invaliditetom veoma nizak. Najveći broj osoba sa invaliditetom je okovan predrasudama od strane okoline, kao ikompleksima koji su posledica uvreženih stavova da su OSI nesposobne za samostalan život i rad, pa su oni uglavnom zatvoreni u svojim kućama i niti pokušavaju, niti imaju dovoljno podrške da pokušaju da postanu aktivni članovi društva. Ovakvu situaciju pogoršava nedostatak resursa zajednice OSI kao što su servisi podrške, pristupačna okolina i informacije, adekvatna pomagala.

Predsednik Saveza slepih Srbije Milan Stošić kaže da se u poslednjih deset godina mnogo više govori o osobama sa invaliditetom, ali se većina stvari ne primenjuje. On kaže da je potrebno doneti neke nove zakone, između ostalih i zakon kojim se reguliše status udruženja osoba sa invaliditetom.

“Zakon o organizacijama osoba sa invaliditetom je veoma bitan u funkcionisanju udruženja koja su zapravo jedina koja na organizovan način štite i rade za osobe sa invaliditetom. Zakon o udruženjima koji je na snazi je umnogome unazadio status udruženja i ona su postala nefunkcionalna i da ljudi koji rade u njima više računa vode o svom status, a mnogo manje o potrebama svojih članova”, ističe Stošić.

On je rekao da je doneto nekoliko pravila na inicijativu Nacionalne organizacije invalida. Pre svega Zakon o znakovnom jeziku, Zakon o kretanju uz pomoć pasa vodiča, kao i dopuna Zakona o sprečavanju diskriminacije u korišćenju faksimila kao svojeručni potpis.

Položaj osoba sa invaliditetom je poslednjih godina nešto bolji smatra Jelena Stojanović, slepa osoba. Ipak, ona smatra da se zakoni ne sprovode u praksi i na vreme.

Zakonom o dopunama zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom prvi put normativno uređuje pitanje upotrebe pečata sa ugraviranim potpisom za osobe sa invaliditetom. U svakodnevnom životu, osobe sa invaliditetom koje zbog svoje prirode svog invaliditeta telesnih ili senzornih oštećenja ili bolesti nisu u mogućnosti da se svojeručno potpišu. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, sa izmenama i dopunama tog zakona, predviđa da osoba sa invaliditetom može da se potpisuje uz pomoć faksimila. To znači da se osobi sa invaliditetom koja ima trajne posledice telesnog ili senzornog oštećenja ili bolesti, pored potpisivanja isprava na način uređen posebnim propisom, omogući potpisivanje isprava uz pomoć pečata koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili uz pomoć pečata sa ugraviranim potpisom. Takav potpis se ugravira na pečat i koristi u konkretnim situacijama.

Jelena smatra da su osobe sa invaliditetom diskriminisane u bankama i poštama, iako je Zakonom o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom predviđeno da slepe osobe mogu da koriste faksimil kao sredstvo potpisa.

“Zakonom o zabrani diskriminacije je predviđeno da slepe osobe mogu da koriste faksimil kao sredstvo potpisa, ali se mi i dalje borimo da se faksimil uvede i da osobe sa invaliditetom ne budu diskriminisane gde god da odu, bilo da je to kod javnog beležnika, u banku ili poštu, jer nas bukvalno smatraju nepismenima”, zaključuje Stojanović.

U zakonu o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom stoji da su jedinice lokalne samouprave dužne da preduzmu mere sa ciljem da se, između ostalog,  javne površine i okruženje  učine pristupačnim osobama sa invaliditetom. Zabranjena je diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama, u šta spadaju trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice.

Arhitektonske barijere, socijalna isključenost, nedovoljno inkluzivno obrazovanje, siromaštvo, problem zapošljavanja u Požarevcu je i dalje je prisutno.

Grad Požarevac je 2015. godine izradio i usvojio novi lokalni akcioni plan unapređenja osoba sa invaliditetom u gradu. Uspeh u realizaciji ovog plana meriće se stepenom ispunjenja ciljeva koji su postavljeni, a odnose se na period od 2015. do 2020. godine.

Ivan Jović, član Gradskog veća zadužen za društvene delatnosti i socijalna pitanja ističe da su u kreiranju akcionog plana za požarevac bila uključena i udruženja koja se bave osobama sa invaliditetom. On ističe da je prošle i pretprošle godine u budžetu odvojeno 6 miliona dinara kroz LAP za osobe sa invaliditetom.

Lokalni akcioni plan za osobe sa invaliditetom najviše je realizovan u oblasti ostvarivanja usluge koja se odnosi na decu školskog i predškolskog uzrasta, a koji imaju pravo na uslugu lični pratilac deteta, ističe Jasmina Turudić, rukovodilac Centar za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju.

“U periodu od septembra prošle godine do sada angažovano je 35 ličnih pratioca. Ovo je usluga koja je lokalnog karaktera, odnosi se na decu koja pohađaju vrtić ili koja su u osnovnoj i srednjoj školi i koja imaju preporuku interesorne komisije za ovom vrstom usluge. Lični pratilac je osoba koja ima uspešno završen akreditovan seminar na temu - Koja je uloga ličnog pratioca. Mi smo preko udruženja “Veritas” realizovali tri obuke i dobili smo oko 60 ličnih pratioca koji su prošli ovu obuku i koji su sertifikovani”, istakla je Turudić.

Pored ove usluge realizovan je i projekat usluga personalne asistencije koja je jedna od osnovnih potreba Društva za cerebralnu i dečiju paralizu u Požarevcu, rekla je Radmila Stjepović, sekretar ovog društva.

Iz Udruženja gluvih i nagluvih dodaju da je u okviru LAP-a  najznačajnije  to što su uspešno  obezbeđena sredstva za dvoje prevodioca za srpski znakovni jezik.

Da je život osoba sa invaliditetom i dalje težak govori i to da su nedavno postavljeni novi semafori u gradu, ali bez zvučnih za slepa i slabovida lica. Zvučnih  semafora nema već 20 godina.

Božidar Bojković, predsednik Saveza slepih i slabovidih u Požarevcu rekao je ranije da je Savez slepih je pre 12 godina nabavio osam zvučnih semafora koji su u centralnim gradskim ulicama bili ozvučeni, ali su brzo prestali da rade jer ih je tadašnja Direkcija za izgradnju nije servisirala.  Slepa i slabovida lica su tu zaista oštećena i značilo bi nam kada bi ti semafori ponovo proradili”, rekao je Bojković i dodao da je kretanje osoba sa invaliditetom otežano.

Program "Mogu, hoću, uspeću", je projekat koji realizuje Karate klub Požarevac 012 uz podršku grada Požarevca, a namenjen je deci sa poteškoćama u razvoju sa ciljem da im se omogući nesmetano odrastanje i obogati socijalni život. Bane Dmitrović iz ovog kluba kaže da oni već duži niz godina rade sa osobama koje imaju poteškoće u razvoju, pre svega sa decom školskog uzrasta.

U okviru akcionog plana kao jedan od ciljeva navodi se i podsticanje uključivanja osoba sa invaliditetom u sve tokove društvenog života u lokalnoj zajednici u kojoj se neposredno utiče na poboljšanje njihovog položaja.

 

Ovaj tekst je deo projekta „Da se bolje razumemo - Moj drug za primer “ koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na konkursu za sufinansiranje projekata medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za 2018. godinu.  
Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu isključiva su odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Miniastarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

]]>
Thu, 8 Nov 2018 13:25:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/52091/zivot-osoba-sa-invaliditetom-%E2%80%93-sta-se-promenilo-.html
Slepe osobe nisu bauk, već ravnopravni članovi društva http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/51993/slepe-osobe-nisu-bauk-vec-ravnopravni-clanovi-drustva-.html Savez slepih i slabovidih u Požarevcu je međuoptinska organizacija koja okuplja osobe koje imaju problema i poteškoća sa vidom. Najveći problem članova ovog saveza je često nerazumevanje za slepe osobe, iako one mogu biti veoma talentovane i itekako uključene u društveni život, kaže za Boom 93, Božidar Bojković, predsednik ovog saveza. ]]>

Savez ima organizovanu brigu o svom članstvu i njihovim  potrebama i to je prioritet postojanja ovog saveza, human i društvenokoristan rad koji može da pomogne građanima.

“Našim članovima je na raspolaganju zvučna biblioteka koju mogu da koriste, aparat za čitanje koje im nabavljamo, brajev sat i brajev štap, tako da te ljude zaista vraćamo u život i vraćamo ih i u porodicu, jer je naš cilj da edukujemo i porodicu kako bi i oni mogli da shvate da slep čovek nije bauk, da slepi ljudi mogu lepo da žive i stvaraju i da rade određene poslove”, ističe Bojković.

Postoje tri faze brige o članovima Saveza. Prva faza je rana intervencija do 7 godina, kada se sva deca upučuju kako najbolje i najbrže da se uklope u porodicu i da roditelji savladaju taj strah koji nimalo nije lak, i tu je uloga saveza jedna od osnovnih. Druga faza je polazak u osnovnu i srednju školu gde se deca upućuju na školovanje. Sada pored specijalnih škola koje postoje za slepe u Zemunu, sve više dece se uključuje u inkluzivno obrazovanje, a cilj je da deca ostanu u svom domu i budu sa svojim najbližima, kao i da se uključe u tokove svakodnevnog života. Poslednja faza je da upisivanje članova na fakultet i sticanje visokog obrazovanjea.

Jedan od ključnih problema sa kojima se u Savezu suočavaju je nedostatak prevoza koji im je neophodan, jer je ovo međuopštinska organizacija.

Bojković kaže da bi nabavka kombija umnogome pomogla jer bi na taj način mogli da posećuju i druge članove Saveza u okrugu.  

“Imamo jedan veoma bogat život u savezu koji je veoma bitan za te ljude koji imaju potrebu da se druže i to je neki najlepši deo života”, navodi Bojković.

On dodaje da je često nerazumevanje za slepog čoveka, iako ljudi treba da shvate da je svako potencijalni član saveza slepih.

Još jedna poteškoća sa kojom se suočavaju slepe i slabovide osobe je nepostojanje zvučnih semafora. Bojković kaže da su u Požarevcu među prvim gradovima u Srbiji bili postavljani zvučni semafori, ali je došlo do kvarova i dotrajalosti tih semafora i od tada oni ne rade.

“Nadamo se da ćemo na neki način kada se stvore uslovi da se to reši, jer trenutno nema nijednog zvučnog semafora, a bilo ih je osam. Nadam se da ćemo to u toku godine sa gradskom upravom  da rešimo i da bar nekoliko semafora proradi kako bi koristili ne samo slepima već i deci i starijim osobama kad prelaze ulicu”, zaključuje Bojković.

 

Ovaj tekst je deo projekta „Da se bolje razumemo - Moj drug za primer “ koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na konkursu za sufinansiranje projekata medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za 2018. godinu. Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu isključiva su odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Miniastarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

]]>
Mon, 5 Nov 2018 15:10:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/51993/slepe-osobe-nisu-bauk-vec-ravnopravni-clanovi-drustva-.html
Požarevac domaćin Festivala slepih i slabovidih Srbije http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/51869/pozarevac-domacin-festivala-slepih-i-slabovidih-srbije.html 25. “ Muzički festival slepih i slabovidih Srbije” održan je u Požarevcu. Festival je organizovao Savez slepih Srbije, kao jedna od najstarijih organizacija osoba sa invaliditetom, a cilj festivala bio je da afirmiše slepe i slabovide umetnike. ]]>

Savez slepih je dobitnik državnog priznanja predsednika Republike povodom dana Državnosti, kao najbolja organizacija u invalidskom pokretu Srbije.

Milan Stošić, predsednik Saveza slepih Srbije je rekao da Savez slepih Srbije pored brojnih aktivnosti, posebnu pažnju poklanja muzičkom stvaralaštvu, jer je to najbolji način da se pesmom afirmišu kreativne i stvaralačke mogućnosti slepih, što doprinosi da se smanje predrasude o populaciji slepih.

Domaćin i tehnički organizator festivala bila je Međuopštinska organizacija slepih i slabovidih Požarevac koja postoji više od šest decenija i spada u red najaktivnijih organizacija slepih u Srbiji i dobitnik je priznanja “Filip Višnjić”

“Muzika je veoma popularna među slepim stvaraocima. Grad Požarevac ima svoje bisere i prvi festival je održan upravo u Požarevcu, a pobednik je bio Miroslav Perić iz Dragovca, talentovani harmonicas, istakao je Božidar Bojković, predsednik  Međuopštinske organizacije slepih Požarevac.

Festival su podržali Ministarstvo  za rad, zapošljavanja, boračka i socijana pitanja, Ministarstvo kulture, grad Požarevac i brojne druge institucije.

Milić Jovanović zamenik predsednika Skupštine grada Požarevca je ovom prilikom rekao da je Požarevac grad koji i danas potvrđuje da je grad otvorenog srca za sve ljude koji neprednim idejama i stvaralaštvom daju značajan doprinos društvenog života, a danas je to muzički festival slepih Srbije.

Pored revijalnog dela na kome su učestvovali renomirani umetnici, postojao je i takmičarski deo. Takmičare je ocenjivo žiri u sastavu Janićijević Katarina i Dragana Milutinović, profesorke muzičke škole “Stevan Mokranjac” i Nenad Tomić iz Jasenova, ugledni muzičar i pobednik brojnih festivala.

Na takmičenju se predstavilo petnaest muzičara. U kategoriji narodne muzike za najboljeg instrumentalistu proglašen  je Žarko Stojković, frulaš iz Bogovine, a drugo mesto pripalo je Zdenku Klinku, harmonikašu iz Beograda. Od vokalnih izvođača najbolji je bio Slobodan Dujkić iz Bora, dok je druga bila Nikolina Milivojević, učenica IV razreda srednje PTT škole za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“.

U kategoriji zabavne muzike prvo mesto pripalo je Đorđu Šuki, učeniku VII razreda škole u Zemunu za učenike oštećenog vida, a drugo mesto Iliji Simeunoviću iz Beograda, maturantu PTT škole za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“. Žiri je takođe dodelio specijalnu nagradu Dajani Gabrić, a pohvalili su i  Željka Gordića i rok grupu „Ima nas raznih“.

Ovaj tekst je deo projekta „Da se bolje razumemo - Moj drug za primer “ koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na konkursu za sufinansiranje projekata medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za 2018. godinu. Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu isključiva su odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Miniastarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

]]>
Wed, 31 Oct 2018 13:34:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/51869/pozarevac-domacin-festivala-slepih-i-slabovidih-srbije.html
Projekat sportskih aktivnosti za decu sa invaliditetom http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/51660/projekat-sportskih-aktivnosti-za-decu-sa-invaliditetom.html Program "Mogu, hoću, uspeću", je projekat koji realizuje Karate klub Požarevac 012 uz podršku grada Požarevca, a namenjen je deci sa poteškoćama u razvoju sa ciljem da im se omogući nesmetano odrastanje i obogati socijalni život. Program se realizuje svekog petka od 17 časova u sali Osnovne škole "Kralj Aleksandar I". ]]>

U ovom klubu već duži niz godina se radi sa osobama koje imaju poteškoće u razvoju, pre svega sa decom školskog uzrasta. To su deca koja su do sad bila integrisana u redovne grupe i koja su mogla da prate u odnosu na svoje stanje  redovne programe.

Od ove godine je dobijena i  podrška grada, pa se konkretno krenulo sa širom akcijom koja se i organizuje u školi “Kralj Aleksandar I”. Stvorili su se uslovi da  se sa decom koja imaju malo teže oblike invaliditeta, koji ne dozvoljavaju uključivanje te dece u redovne programe radi posebno.  Svakog petka, biće realizovan program sa decom koja imaju malo teže oblike invaliditeta i oni rade uz prisustvo pratioca ili roditelja ne bi li te veze jačali. Sva ostala deca koja imaju lakše oblike invaliditeta uključuju se u redovne grupe karate kluba.

“Konkretno naš program rada je skoncentrisan na telesno osposobljavanje dece u svim segmentima sa akcentom na vaspitni rad i na jačanje karaktera i jačanje duha svakog deteta”, ističe Bane Dmitrović, trener karate kluba Požarevac 012 i realizator programa “Mogu, hoću, uspeću”.

On dodaje da iz odnosa prema radu i deca koja imaju poteškoća u razvoju imaju itekako svoje mesto ne bi li na prvom mestu njih osposobili, što se tiče njihove motorike, opšte pokretljivosti, ali što se tiče i nekog bogatijeg socijalnog života ne bi li imali prilike da budu sa drugom decom.

Postoji plan da se već u narednoj takmičarskoj sezoni napravi posebna kategorija za osobe sa poteškoćama u razvoju kako bi ih animirali. Ideja nije da se oni takmiče između sebe da bi se poredilo ko je bolji i uspešniji, jer kako kaže Dmitrović, uspešan je svako ko se bori, Svako će biti nagrađen nekom medaljom ili diplomom. Ideja je da deca na svakom turniru imaju mogućnost da nastupe pred brojnom publikom, jer na taj način stiču samopouzdanje i imaju osećaj poštovanja drugih, ne osećaju razliku u odnosu na drugu decu, maksimalno su podržani i ispunjeni ponosom.

“Imamo nekoliko deteta koja već nastupaju na takmičenjima u karate. Oni na tim turnirima stimulativno dobijaju medalje i diplome, ali njihov rezultat ne ulazi u plasman. Na svim takmičenjima su dočekani sa ovacijama i maksimalnom podrškom od svih učesnika tog takmičenja”, kaže Dmitrović.

Metod rada sa decom sa invaliditetom se zasniva na disciplini tokom treninga, poštovanju pravila pristojnog ponašanja i sa puno emocija. Ovaj metod rada pogoduje ovoj deci i daje konkretne rezultate.

 “Mislim da je jako velika korist i za drugu decu našeg kluba, da se druže i vežbaju sa takvom decom, jer kod njih na taj način pobuđujemo empatiju i ljudske osobine, da merilo vrednosti ne bude ko je uspešniji i kvalitetniji, već da svako radi na svom duhovnom, moralnom i etičkom razvoju i da svakog čoveka moramo prihvatiti onakvim kakav jeste sa svim razlikama u odnosu na postavljene standard”, zaključuje Dmitrović. 

 

Ovaj tekst je deo projekta „Da se bolje razumemo - Moj drug za primer “ koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na konkursu za sufinansiranje projekata medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za 2018. godinu.  
Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu isključiva su odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Miniastarstva kulture i informisanja Republike Srbije.



]]>
Tue, 23 Oct 2018 13:20:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/51660/projekat-sportskih-aktivnosti-za-decu-sa-invaliditetom.html
Realizovan projekat ličnih pratilaca http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/51642/realizovan-projekat-licnih-pratilaca-.html Lokalni akcioni plan za osobe sa invaliditetom najviše je realizovan u oblasti ostvarivanja usluge koja se odnosi na decu školskog i predškolskog uzrasta, a koji imaju pravo na uslugu lični pratilac deteta, rekla je za Boom 93 Jasmina Turudić, rukovodilac Centar za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju ]]>

U periodu od septembra prošle godine do sada angažovano je 35 ličnih pratioca. Ovo je usluga koja je lokalnog karaktera, odnosi se na decu koja pohađaju vrtić ili koja su u osnovnoj i srednjoj školi i koja imaju preporuku interesorne komisije za ovom vrstom usluge.

“Lični pratilac je osoba koja ima uspešno završen akreditovan seminar na temu - Koja je uloga ličnog pratioca. Mi smo preko udruženja “Veritas” realizovali tri obuke i dobili smo oko 60 ličnih pratioca koji su prošli ovu obuku i koji su sertifikovani”, istakla jke Turudić.

Usluga ličnog pratioca obuhvata segment koji se odnosi na odlazak po dete, preuzimanje deteta, pomoć prilikom pripreme, dovođenje do vaspitno-obrazovne institucije, boravak u školi ili vretiću u onoj meri koliko je to dogovoreno u saradnji sa roditeljima i nastavnicima, pomoć prilikom izvršavanja osnovnih potreba u toku boravka u školi, pomoć prilikom obavljanja nastavnih zadataka, prilikom socijalizacije, podrška prilikom slobodnih aktivnosti i povratak do kuće.

Ona je dodala da segment LAP-a na kojem se najmanje radilo je implementacija zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom u lokalnoj zajednici i taj deo ostaje malo više nepokriven.

“Specifičnost Centra za dnevni boravak za razliku od svih ostalih institucija koje se bave decom i osobama sa invaliditetom je u tome što, ako su u vrtiću tamo će biti 3-4 godine i otići dalje, ako su u školi biće tu do osmog razreda, ako su u srednoj školi biće četiri razreda i otići. Ovo je jedna specifična situacija u kojoj tragamo za mnogobrojnim rešenjima kako i na koji način pomoći našim korisnicima pogotovo vodeći računa da su sa nama korisnici od našeg prvog dana osnivanja, od 2003. godine”, zaključila je Turudić.

 

Ovaj tekst je deo projekta „Da se bolje razumemo - Moj drug za primer “ koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na konkursu za sufinansiranje projekata medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za 2018. godinu.  
Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu isključiva su odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.



]]>
Mon, 22 Oct 2018 15:15:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/51642/realizovan-projekat-licnih-pratilaca-.html
Izložbom do izleta za odrasle osobe sa invaliditetom http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/50997/izlozbom-do-izleta-za-odrasle-osobe-sa-invaliditetom.html Prodajnu izložba radova nastalih u okviru projektnih aktivnosti Udruženja "Veritas". održava se danas ispred knjižare "Laguna". Ova izložba održava se u okviru projekta- Podrška uspostavljanju dnevne usluge za odrasle osobe sa invaliditetom, a finansijskim sredstvima koja budu prikupljena obezbediće se jednodnevni izlet. ]]>

“Ovo je projekat koji finansira Grad Požarevac već četvrtu godinu, projekat daje izuzetne rezultate i nastavićemo i u narednom periodu da ga finansiramo, sve sa nadom da jednog dana obezbedimo prostor koji je potreban za starije osobe sa invaliditetom. Nadamo se da ćemo prebroditi određene problem vezane za urbanističke planove i lokacije i da ćemo doći do potrebnog prostora”, istakao je Dejan Krstić, član gradskog veća.  

Jasmina Turudić, rukovodilac Centra za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju je rekla da oni ovu izložbu organizuju već četvrtu godinu za redom zahvaljujući gradu koji je prepoznao ovaj projekat kao važan za populaciju odraslih osoba sa invaliditetom i da je sve  uverenija da aktivnosti koje su neophodne odraslima sa invaliditetom moraju da se struktuiraju u jedan vid usluge koja bi bila redovna na nivou grada.

“Pored ove izložbe mi se tokom godine sa njima družimo, imamo sportsko-rekreativne aktivnosti prilagođene njihovim potrebama i sposobnostima. Većina proizvoda koja je izložena nastala je uz našu pomoć, ali uz njihohovo veliko angažovanje i jako im znači to da ove proizvode vide drugi ljudi. Oni su veoma uzbuđeni jer će svojim radom moći da priušte nešto sebi”, dodala je Turudić.

Ona je izrazila nadu da će se u godinama koje su pred njima definisati prostor tako da ovu uslugu mogu pružati kao redovan vid usluge iz oblasto socijalne zaštite.

]]>
Wed, 26 Sep 2018 13:20:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/50997/izlozbom-do-izleta-za-odrasle-osobe-sa-invaliditetom.html
Donacija Centru za boravak dece i omladine ometene u razvoju http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/49492/donacija-centru-za-boravak-dece-i-omladine-ometene-u-razvoju.html Centru za boravak dece i omladine ometene u razvoju u Požarevcu svečano je dodeljena donacija u vrednosti od 5000 evra od strane C.L.N. Serbia d.o.o. Donacija je namenjenja poboljšanju uslova za edukaciju i unapređenje dece u razvoju. ]]>

Direktorka Centra za socijalni rad Tatjana Rajić poželela je dobrodošlicu i zahvalila se u ime svoje ustanove i Grada Požarevca donatorima C.L.N. Serbia d.o.o, na donaciji koja se odnosi pre svega na kompleks ljuljaški i psihomotorne retorike. Međutim, donacija uključuje još i računar, veš mašinu, klima uređaj i još neke sitnice koje su Centru za boravak bile neohodne.

„Svaka od ovih donacija je vrlo značajna, jer našim korisnicima omogućava da im usluga koju im mi pružamo bude sve bolja i kvalitetnija“, dodala je Rajić.

Zahvalnost donatorima iznela je i Jasmina Turudić, rukovodilac Centra za dnevni boravak dece i omladine omete u razvoju. „Obezbedili ste našem boravku nešto što mi nismo imali mogućnosti da nabavimo iz naših redovnih sredstava“, dodala je Turudić.

Kompleks ljuljaški sastoji se od tri elementa – ljuljaška tanjir, valjak i sistem za samostalno vertikalno pridržavanje. Ovi elementi funkcionišu tako što korisnicima invalidskih kolica omogućavaju doživljaj samostalnog održavanja ravnoteže. Iako su zapravo vezani za čitav sistem, oni imaju osećaj da su samostalni i da se samostalno kreću, što kod njih izaziva posebno zadovoljstvo.

Takođe, ovaj sistem ima za cilj da aktivira i uvežba čitavu proprioceptivnu sposobnost, odnosno sposobnost svesnog ili nesvesnog prepoznavanja položaja sopstvenog tela u prostoru. Jača se tonus mišića, glave i zglobova i na taj način se postiže bolja opšta sposobnost dece koja koriste ovu vrstu tretmana.    

C.L.N.Serbia d.o.o. je firma koja od 2011.godine ima sedište u Kostolcu, a potiče iz Torina, Italija. Bavi se dizajnom, proizvodnjom i sklapanjem metalnih komponenti za automobilsku industriju sa MA divizijom, proizvodnjom čeličnih felni sa MW divizijom, a poseduje i čelični servisni centar.

Ova firma svake godine, na rođendan osnivača grupacije, dodeljuje donacije u vrednosti od 5 000 evra namenjene za edukaciju i unapređenje dece u razvoju. Prethodnih godina donirali su vrtićima i osnovim školama, a ove godine opredelili su se za Centar za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju u Požarevcu.  

]]>
Tue, 31 Jul 2018 13:35:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/49492/donacija-centru-za-boravak-dece-i-omladine-ometene-u-razvoju.html
Otvorena senzorna soba http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/49376/otvorena-senzorna-soba-.html U okviru Centra za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju otvorena je senzorna soba. Prostorija je izgrađena i opremljena sredstvima iz budžeta grada Požarevca i donacijama. Ukupna vrednost sobe je oko 396.000 dinara. ]]>

Gradonačelnik Bane Spasović je pozdravio sve korisnike usluga u boravku i zahvalio se svim donatorima među kojima su Zvonimir Đukić iz grupe Van Gog, zaposleni u Vojvođanskoj banci, Nebojša Jorgovanović ispred Apotekarske ustanove i Udruženje likovnih stvaralaca (ULS) “Milena Pavlović Barili”. 

“Grad Požarevac je učestvovao sa nekih 115.000 dinara donacije za senzornu sobu. Obaveza lokalne samouprave je da pomaže ovakve projekte i u budućnosti ćemo nastaviti sa ovim akcijama”, dodao je Spasović.

Uvođenje senzorne integracije kao metode rada u ovu ustanovu umnogome doprinosi kvalitetu usluge koje Centar za dnevni boravak pruža.

Kako je istakao pevač grupe Van Gog, deca su najbitnija i mogu računati na njih u svim sledecim koracima i kad god to bude bilo potrebno.

Slađana Milovanović iz ULS “Milena Pavlović Barili” je istakla da su oni pomogli tako što su slike koje su naslikali u udruženju prodali na aukciji, a novac donirali dnevnom boravku za potrebe izgradnje senzorne sobe.

Senzorna soba sastoji se od različitih elemenata koji potpomažu stimulaciju čula sluha, vida, dodira i mirisa. Ona predstavlja prostoriju gde osobe sa poremećajem senzorne integracije mogu da istraže i razviju svoje senzorne veštine. Ova soba je osmišljena sa ciljem da omogući stimulaciju čula, pruži osobama sa posebnim potrebama mir i pomogne im da bolje upoznaju svoje okruženje. Rad u senzornim sobama sprovode defektolozi koji su prošli obuku za ovaj vid terapije.

Jasmina Turudić, rukovodilac Centra za dnevni boravak napomenula je da je Centar pre dva meseca dobio licencu za rad od Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja što će pomoći da se poboljšaju usluge koje dnevni boravak pruža svojim korisnicima.

U centru je nedavno započeta i izgradnja nove kuhinje.

]]>
Thu, 26 Jul 2018 08:06:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/49376/otvorena-senzorna-soba-.html
Još jedna donacija centru za dnevni boravak http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/43766/jos-jedna-donacija-centru-za-dnevni-boravak-.html Centar za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju dobio je klima uređaj, mini liniju, računar i 26 stolica, a korisnicima centra dodeljeni su i novogodišnji paketići. Donaciju je u ime firme "Zeitgeist Marketing" iz Slovačke uručio Cristian Anderi Chenta,vlasnik dobrotvorne organizacije iz Austrije. ]]>

Rukovodilac centra za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju, Jasmina Turudić  zahvalila se donatorima i istakla da će ova donacija upotpuniti i poboljšati uslove za rad u centru.

"Koristim ovu priliku da se zahvalim našim donatorima Cristianu Anderi Ghenta i njegovoj porodici na razumevanju koje su imali za naše potrebe”, navela je Turudić.

“Nadam se da ćemo ovako lepo započetu 2018. godinu u narednim mesecima nastaviti", dodala je Turudić. Članovi kulturno umetničkog društva iz Drmna pripremili su program za korisnike dnevnog boravka.

]]>
Fri, 5 Jan 2018 12:05:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/43766/jos-jedna-donacija-centru-za-dnevni-boravak-.html