Radio Boom93 :: Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/rss.html sr http://www.boom93.com/sw4i/thumbnail/making thinking visible.jpg?thumbId=136397&fileSize=13412&contentType=image/jpeg&lastModified=1470067547000 Radio Boom93 :: Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/rss.html Inkluzija osoba i obrazovanje osoba sa invaliditetom http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/42512/inkluzija-osoba-i-obrazovanje-osoba-sa-invaliditetom.html Po definiciji UNESCO-a, inkluzivno obrazovanje se odnosi na mogućnost škole da obezbedi kvalitetno obrazovanje svoj deci, bez obzira na njihove različitosti. Inkluzija se definiše kao proces prepoznavanja i odgovaranja na različite potrebe dece kroz povećavanje učešća u učenju, kulturnom životu i životu zajednice, kao i kroz smanjivanje isključivanja iz školovanja. ]]>

Škola treba da bude otvorena za sve učenike, uz posebno usmeravanje pažnje na decu sa smetnjama u razvoju i decu iz marginalizovanih grupa. Sva deca treba da budu deo školske zajednice bez obzira na njihove snage i slabosti u pojedinim oblastima. Prava svakog deteta moraju da budu uvažena i poštovana, a na državama je da obezbede jednake uslove za svu decu da se obrazuju.

Poslednjih godina u Srbiji pitanje kvalitetnog obrazovanja za svu decu pokreće brojne rasprave, istraživanja, promene zakona i reformu obrazovnog sistema u celini. Posebnu pažnju usmerićemo na obrazovanje dece sa teškoćama u razvoju.

Osnovno obrazovanje dece je univerzalno pravo za čiju je zaštitu i ostvarenje odgovorna država.Ključni problem je kako izgraditi obrazovni sistem koji će uvažavati individualne razlike učenika sa teškoćama u razvoju a istovremeno obezbediti što je moguće više njihovu inkluziju u skladu sa našim uslovima i mogućnostima.

Radiša Đorđević, član nacionalne mreže podrške inkliuzivnom obrazovanju je odmah nakon donošenja zakona učestvovao u vođenju edukacija osposobljavanja za inkluzivno obrazovanje.

“Kada poredimo našu zemlju sa drugoim zemljama u Evropi mi jesmo u tome kasnili. 2009. godine je donet zakon, a 2010 je bila priprema i edukacija. Ja sam bio voditelj ti seminara i edukacija za osposobljavanje ljudi za inkluzivno obrazovanje. I to je bila obaveza da svaka škola ima određene ljude koji će to proći.Ono što je specifično je što smo mi do tad imali specijalizovana odeljenja pri osnovnim školama gde je bilo potrebe da se za takvu decu organizuje edukacija i osposobljavanje u posebnim zajednicama.”

Pomoć i dodatnu podršku učenicima, u skladu sa njihovim potrebama treba da pruža pedagoški asistent koji sarađuje i sa nastavnicima. Pedagoških asistenata nema u školama, a nastavnici i u čitelji su prepušteni i ostavljeni da se sami snalaze.

Đorđević smatra da ni približno nije urađeno prema potrebi i bez ikakve pomoći prosvetnih radnika koji su rade u redovnoj nastavi. Seminare koje su nastavnici prošli za pružanje dodatne podrške deci u redovnoj nastavi su nedovoljni.Edukacija prosvetnih radnika za inkluziju nije nastavljena.“Specijalna odeljenja po školama su ukinuta, defektolozi prestali rade”, kaže Đorđević.

Šta je IOP odnosno individualni obrazovni plan?

(IOP) je osnovni instrument i dokument kojim se reguliše i obezbeđuje prilagođavanje škole i nastave obrazovnim potrebama dece i učenika koji (iz bilo kog razloga) nisu mogli da se uklope u postojeći vaspitno-obrazovni proces ili školski program. U užem smislu, IOP predstavlja pisani dokument ustanove, koji definiše i sadrži sve komponente koje su potrebne za kvalitetno obrazovanje deteta ili učenika. IOP u ustanovi donosi pedagoški kolegijum na predlog stručnog tima za inkluzivno obrazovanje, odnosno tima za pružanje dodatne podrške detetu/učeniku tim. Roditelj, odnosno staratelj učestvuje u izradi IOP-a i daje saglasnost za sprovođenje IOP-a. U prvoj godini upisa u ustanovu, IOP se donosi i vrednuje tromesečno, a u svim narednim godinama na kraju ili početku svakog polugodišta ili radne godine.

Pedagoški asistent

Pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku deci, u skladu sa njihovim potrebama, sarađuje sa vaspitačima i stručnim saradnicima, roditeljima, odnosno starateljima, a zajedno sa direktorom sarađuje sa nadležnim ustanovama, organizacijam i udruženjima i jedinicom lokalne samouprave i obavlja druge poslove, u skladu sa Zakonom.

Suočavanje sa ovim problemima i intencija da se oni reše jedan je od puteva ka razvoju i demokratizaciji našeg društva. Aktuelnost ovog problema potvrđuje i činjenica da se u svim međunarodnim pravnim dokumentima, koje je i naša zemlja potpisala, promoviše ideja inkluzivnog obrazovanja. Iz tog razloga, stvaranje uslova za jednako i kvalitetno obrazovanje dece sa teškoćama u razvoju predstavlja obavezu našeg društva.

Reformom školstva, specijalne škole su postale integralni deo školskog sistema, tako što su se od specijalnih odeljenja pri redovnim školama formirale specijalne škole. Međutim u Požarevcu su ostala specijalna odeljenja u dve osnove škole “Dositej Obradović” i Sveti Sava” i sa tom decom u manjim grupama rade defektolozi. Slavica Ivković defektolog.oligofrenolog koja vodi specijalno odeljenje u OŠ Dositej Obradović” smatra da je od samog početka uvođenja inkluzivnog obrazovanja do danas malo toga urađeno, te da ne vidi nikakvu korist od ovakvog uvođenja inkluzije.

“Kada je donešen zakon 2009.godine glasilo je da svako dete ima pravo na obrazovanje. Međutim, vidim da se od toga odustalo i vidim da to više nije obrazovanje za sve, samo socijalna inkluzija, jer se verovatno negde shvatilo da ne mogu baš svi da se obrazuju, da nisusvi za obrazovni sistem.”, smatra Slavica Ivković, defektolog osnovne škole “Dositej Obradović” koaj radi sa decom sa posebnim potrebama u specijalnom odeljenju.

“Te 2009.godine nas defektologe niko nije hteo da sluša, jer smo mi od početka tvrdili da to baš ne može tako. Prvo što ništa nije urađeno po pitanju podrške toj deci koja su u redovnoj nastavi.Staviti samo dete u redovnu nastavu sa  ostalom decom je ok, ali to mora da bude sa nekom podrškom. Učitelj ne može pored 30 učenika, jednostavnone stigne da vidi to dete, jer u odeljenju redovne nastave vi imate dete sa posebnim potrebama, imate dete prosečne intelignecije i imate decu koja su natprosečno inteligentna. I to je neizvodljivo.”, dodaje Ivković.

Ivković tvrdi da ovakav način rada ne postoji nigde.“Ako postoji inkluzija u Evropi, onda je to potpuno drugačije urađeno.Ovako kao kod nas, nema nigde.”

“Moja ideja je da imamo neke zajedničke aktivnosti sa decom iz redovne nastave. VIše sam za tu vrstu inkluzije, da imamo likovne, muzičke radionice.Ja tako zamišljam inkluziju. Mislim da bi obostrano dobili svi.Ako ništa drugo da se uče toleranciji i uvažavanje drugih”.

Ivković smatra da su na dosadašnji način rada deca “gurnuta” u redovnu nastavu da im se napiše IOP i bez obzira što ima taj Individualni obrazovni plan, sa potpuno izmenjenim sadržajima, prilagođeno detetu, to nije dovoljno.

“To dete uglavnom nesamostalno radi, jer ne možete da mu date nešto da radi, i odmaknete se u redovnoj nastavi.Da bi ono nešto uradilo potrebna mu je podrška jedan na jedan, gde će neko da ga usmerava non stop da bude pored, da mu objašnjava, pomaže i fizički i u svakom drugom smislu. Za to je potreban pedagoški aisstent.”Ivković kaže da mnogi ne znaju razliku između  ličnogi pedagoškog asistenta.

“Sistem kao da ne želi da nas prepozna.Učitelji stalno traže savete, jer ne znau kako da se snađu. Oni nisu na svojim fakultetima naučili, jer nije dovoljan jedan predmet na fakultetu koji je opšteg tipa, to nije ni blizu dovoljnog na rad sa takvom decom. Oni ne znaju koji je to nivo potreban da počnu da rade sa decom.”, navodi Ivković.

U razvojnim savetovalištu pri Domu zdravlja nema defektologa, koji je nekad postojao. Nekada su bila dva logopeda i jedan defektolog. Sada ima samo jedan logoped, što je apsolutno nedovoljno, a sve je više dece sa problemima u govoru. Ivković kaže da ima dece koja tek sa pet šest godina počinju da razvijaju govor, te je mnogo posla za logopede. Pritom, jedan logoped ne može da postigne sve, a ako. zakaže detetu na dve nedelje to nije dovoljno.

Članica mreže za inkluzivno obrazovanje na teritoriji školske uprave, Nataša Nikolić Gajić slaže da nedostaju defektolozi, odnosno dodatna podrška deci u inkluzivnom obrazovanju. Napravljen je mali pomak angažovanjem ličnih pratilaca koji će olakšati kako roditeljima, tako i nastavnicima i učiteljima. “Aktivnosti ličnog pratioca deteta, planiraju se i realizuju u skladu sa individualnim potrebama deteta u oblasti kretanja i ostale tehničke podrške”, kaže Gajić.

“Lični pratilac mogu da budu svi oni koji imaju osnovnu i srednju školu, nije potrebna odgovarajuća stručna sprema neke određene škole, jer su lični pratioci tehnička podrška detetu,a ne obrazovna podrška.A kada je obrazovna podrška u pitanju to su pedagoški asistenti koje mi nažalost nemamo, au Srbiji retko ko da ima P. asistente, jer nije postavljen ni pravilnika. Inače ministarstvo porsvete treba da finansira i nisu napravili pravilnik. Sada je u izradi i nadamo se da će od sledeće godine krenuti i oni.

Lične pratioce finansira lokalna samouprava. Lični pratioci dobijaju odgovarajuću nadoknadu i po prvi put su u Požarevcu od septembra meseca, po projektu koji je lokalna samouprava raspisala.

Član gradskog veća grada Požarevca, Dejan Krstić kaže da se radi na tome da se projekat nastavi, te se nada da će u finansiranje ovog projekta biti uključeno i  Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pokušati finansiranje iz budžeta Republike Srbije.

Uključivanje dece sa teškoćama u razvoju u redovne škole trebalo bi da bude predmet daljih istraživanja u našoj sredini, imajući u vidu aktuelnost ovog problema i promene u sistemu obrazovanja, od kojih su mnoge usmerene na stvaranje uslova za kvalitetno obrazovanje ove dece. Osim ispitivanja stavova prema deci sa teškoćama u razvoju  i njihovom uključivanju u redovne škole,  potrebno je usmeriti pažnju i na ispitivanje ostalih uslova u školama: nastavni proces, kompetencije i znanja nastavnika, postignuća dece sa teškoćama u razvoju i njihovih vršnjaka, socijalne interakcije dece sa teškoćama u razvoju i ostale dece, saradnja sa roditeljima, tehnički uslovi u školama, socijalna klima u školi i slično.

]]>
Tue, 21 Nov 2017 12:59:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/42512/inkluzija-osoba-i-obrazovanje-osoba-sa-invaliditetom.html
Život osoba sa invaliditetom – šta se promenilo? http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/42159/zivot-osoba-sa-invaliditetom-%E2%80%93-sta-se-promenilo.html Kakav je život osoba sa invaliditetom i šta se promenilo donošenjem novih zakona? Ako se sagleda realna slika sadašnjeg statusa osoba sa invaliditetom po mišljenjima naših sagovornika, stvari se pokreću, menjaju, ali to ide veoma sporo. ]]>

U Srbiji živi oko 800 hiljada osoba sa invaliditetom . Potrebno je srušiti sve barijere koje otežavaju socijalni, ekonomski i politički život osobama sa invaliditetom. I pored dobrih zakona, osobe sa invaliditetom nisu zaštićene.

Osobe sa invaliditetom su jedna od najugroženijih i najdiskriminisanijih društvenih grupa u svim oblastima javnog i privatnog života, posebno u oblasti obrazovanja i stručnog usavršavanja i prilikom pružanja javnih usluga ili pri korišćenju objekata i površina , rada i zapošljavanja.

Prema prošlogodišnjem  izveštaju poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Brankice Janković  najviše pritužbi podneto je zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, 12,9%.

To ukazuje da su u Srbiji diksriminaciji najviše izložene osobe sa invaliditetom.

Janković je  na okruglom stolu „Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom put ka jednakosti osoba sa invaliditetom“ u ogranizaciji Centra za tranziciju i lјudska prava „Spektar“ ukazala na nedovolјnu primenu već postojećeg, inače dobrog zakonskog okvira, ali i na potrebu da se određena zakonska rešenja izmene i usklade sa međunarodnim standardima kao što su ona koja se odnose na pitanje lišavanja poslovne sposobnosti.

Vladana Jović zamenica zaštitnika građana za prava osoba sa invalidiitetom, koja je takođe učestvovala u radu okruglog stola rekla da je najveća prepreka u unapređenju prava položaja osoba sa invaliditetom nedovoljna društvena svest o njihovom položaju.

Kada bi zakone gledali u teoriji stekao bi se utisak da je mnogo toga urađeno i uređeno  za bolji položaj osoba sa invaliditetom. Da je primena zakona u praksi problem slaže se i Jelena Stojanović, slepa osoba,  samostalni stručni saradnik za socijalnu politiku i zdravstvenu zaštitu u gradskoj upravi u Smederevu.

„Ono na čemu organizacije koje okupljaju osobe sa invaliditetom pa samim tim i savez slepih Srbije treba da rade i rade godinama unazad jeste da se svi zakoni koji su usvojeni primenjuju u praksi onako kako treba“, kaže Stojanović.

U svakodnevnom životu, osobe sa invaliditetom koje zbog svoje prirode svog invaliditeta telesnih ili senzornih oštećenja ili bolesti nisu u mogućnosti da se svojeručno potpišu. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, sa izmenama i dopunama tog zakona, predviđa da osoba sa invaliditetom može da se potpisuje uz pomoć faksimila. To znači da se osobi sa invaliditetom koja ima trajne posledice telesnog ili senzornog oštećenja ili bolesti, pored potpisivanja isprava na način uređen posebnim propisom, omogući potpisivanje isprava uz pomoć pečata koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili uz pomoć pečata sa ugraviranim potpisom. Takav potpis se ugravira na pečat i koristi u konkretnim situacijama.

Stojanović navodi primer neprimene zakona u praksi.Ona kaže da ovim zakonom nije ništa rešeno I da ima previše nejasnoća.Ona smatra da treba menjati i Zakon o javnom beležništvu kako bi se rešilo i pitanje potpisa uz pomoć faksimila.

„To je zakonom tako regulisano da bukvalno kada uzmeš da primenjuješ taj propis ispada da ništa nije rešeno u smislu da je mnogo toga još uvek nejasno. Tu poseban problem imamo sa bankama, sa poštom...Uzmemo da konkurišemo za neki kredit, onda ne možemo da koristimo faksimil kao potpis, nego nam traće da voalstimo drugo lice koje će umesto nas potpisivati raznorazne ugovore, menice...Tako da pored toga što bi trebalo raditi na izmenama zakona o javnom beležništvu i samog zakona o sprečavanju diskriminacije,gde je taj faksimil uveden kao sredstvo za potpisivanje slepih osoba kao i osoba koji ne mogu da se samostalno potpišu, trebalo bi raditi i na donošenju nekih novih zakona“, zaključuje Stojanović.

Jedna od preporuka poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Brankice Janković  je upravo i preduzimanje mera  za unapređivanje pravnog okvira kako bi se omogućilo osobama sa invaliditetom da efikasno i bez diskriminacije koriste pečat koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili pečat sa ugraviranim potpisom prilikom ostvarivanaj prava i korišćenja usluga. Janković je to naznačila u izveštaju od prošle godine.

Da se zakoni brže donose nego što se primenjuju, slaže se predsednik Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Milan Stošić, koji je podsetio da u Srbiji ima od 600.000 do 800.000 invalida. Kao predsednik Saveza slepih Srbije Stošić kaže da se u poslednjih deset godina mnogo više govori o osobama sa invaliditetom, ali se većina stvari ne primenjuje.

On kaže da je potrebno doneti neke nove zakone, između ostalih i zakon kojim se reguliše status udruženja osoba sa invaliditetom.

 “Ne može se isto gledati na udruženja koje  godinama ozbiljno rade i imaju svoje programske aktivnosti i neka hobistička udruženja”, smatra Stošić. On rešenje vidi u izdvajanju udruženja iz sektora klasičnih nevladinih organizacija i promene statusa udruženja u sistem države.

Zakon o državnoj upravi i lokalnoj samoupravi treba menjati, jer je zakon  udruženjima naneo veliku štetu zbog isključivo projektnog finansiranja.

Stefana Miladinović, poslanica Narodne Skupštine kaže da je u poslednjih nekoliko godina godina usvojeno par zakona koji se direktno tiču osoba sa invaliditetom..  Usvojen je i Zakon o psima vodičima, ali još uvek nema centra. Ona smatra da je napravljen pomak.

“Činjenica je da kada vi usvojite neki zakon potrebno je vreme da bi se sve implementiralo, pa tako imamo situaciju, bez obzira na to  što  imamo važeći zakon o psima vodičima, mi još uvek nemamo centar, razvijen centar. POstoje različite lokacije, jedna od njih je u Pančevu. POstoji psi, za sada samo jedan uvežen, ali je činjeica da je napravljen pomak.”

Novinarka Vesna Nestorović, predsednica Saveza udruženja za samostalno kretanje i obuku pasa za osobe sa invaliditetom „Beli štap”, i njen labrador Astor napravili su istorijski korak kada su 5. oktobra 2015. samostalno prvi put prošetali beogradskim ulicama. Ali, Vesna još nije uspela da načini jedan ogroman korak koji je i pre kupovine Astora zacrtala. To je školovanje prvog instruktora za obuku pasa za osobe sa invaliditetom, čime bi još poneka slepa i slabovida osoba u Srbiji dobila mogućnost da uz čovekovog najboljeg prijatelja prošeta gradom.

“ Novac za kupovinu prvog psa i školovanje instruktora počeli smo da prikupljamo 2013. godine. Zahvaljujući donacijama građana i medijskoj podršci savez je dobio Astora koji je prvi pas vodič slepih u Srbiji,” rekla je Nestorović početkom godine za list Politika.

Arhitektonske barijere, socijalna isključenost, nedovoljno inkluzivno obrazovanje, siromaštvo, problem zapošljavanja u Požarevcu su problemi koji su i dalje prisutni, a tiču se osoba sa invaliditetom.  Član gradskog veća zadužen za nevladine organizacije, kulturu i medije , Dejan Krstić kaže da problema za funkcionisanje osoba sa invaliditetom  ima u svim oblastima. Potrebno je raditi na  uklanjanju svih vrsta barijera koje osobama sa invaliditetom otežavaju pristup javnim objekatima i površinama, prevozu, komunikacijama, uslugama.

Da je život osoba sa invaliditetom i dalje težak govori i to da su nedavno postavljeni novi semafori u gradu, ali bez zvučnih za slepa i slabovida lica. Zvučnih  semafora nema već 20 godina.

Božidar Bojković, predsednik Saveza slepih i slabovidih u Požarevcu rekao je ranije da je Savez slepih je pre 12 godina nabavio osam zvučnih semafora koji su u centralnim gradskim ulicama bili ozvučeni, ali su brzo prestali da rade jer ih je tadašnja Direkcija za izgradnju nije servisirala.

“Slepa i slabovida lica su tu zaista oštećena i značilo bi nam kada bi ti semafori ponovo proradili”, rekao je Bojković i dodao da je kretanje osoba sa invaliditetom otežano.

U zakonu o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom stoji da su jedinice lokalne samouprave dužne da preduzmu mere sa ciljem da se, između ostalog,  javne površine i okruženje  učine pristupačnim osobama sa invaliditetom. Zabranjena je diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama, u šta spadaju trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice.

Inkluzija kao ideja je ušla u Zakon o obrazovanju još 2009.god.Medjutim, njen ulazak u sve nivoe obrazovanja ide sporo. U Požarevcu u školama do sada nije bilo ličnih pratilaca i pedagoških asistenata, iako su neophodni kako bi inkluzija imala smisla.

Brankica Janković u svom izveštaju za zaštitu ravnopravnosti navodi i da je potrebno je da nadležni državni organi preduzmu sve neophodne radnje i mere iz svoje nadležnosti kojima će obezbediti angažovanje pedagoškog asistenta za decu i učenika kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju i nastaviti rad na razvoju inkluzivnog obrazovanja, u skladu sa principima jednakosti i dostupnosti u obrazovanju na svim nivoima.

U Požarevcu nema pedagoških asistenata, ali je je počela realizacija pilot projekta usluge ličnih pratilaca za decu. Edukacija je nedavno završena, te je trodnevnu obuku za pružanje podrške deci sa smetnjama u razvoju završilo je 24 kandidata. Udruženju za negovanje zdravih stilova života “ Veritas” Požarevac dodeljena su sredstva od oko 2 miliona dinara za realizaciju usluge ličnog pratioca. Ova sredstva su namenjena za obuku kandidata i stručnih lica za realizaciju usluga i praćenje aktivnosti.

Obuka je realizovana programu autora iz Ivanjice “Lični pratilac deteta Korak po korak”, a program je akreditovan kod Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

Na 15.zasedanju Komiteta za prava osoba sa invaliditetom, 5. i 6. aprila 2016. godine u Ženevi, državna delegacija Republike Srbije je predstavila Inicijalni izveštaj o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.Posebnu zabrinutost komitet je zamerio zbog nepostojanja nacionalne strategije obezbeđivanja pristupačnosti i zakonskih propisa koji bi sadržavali delotvorne sankcije za nepoštovanje propisa, te niskog stepena mogućnosti pritupa javnim objektima, institucijama i uslugama. Preporuka komiteta je da Srbija razvije svaobuhvatan plan za obezbeđivanje pristupačnosti uz efikasan nadzor i mapu puta koja će postaviti polazne tačke za ukljanjanje postojećih prepreka, te da promoviše univerzalni dizajn za sve zgrade, javne servise i javni transport, kao i pristupačnost informacija i medija.

]]>
Wed, 8 Nov 2017 14:03:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/42159/zivot-osoba-sa-invaliditetom-%E2%80%93-sta-se-promenilo.html
Međunarodna drinska regata za osobe sa invaliditetom http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/40061/medjunarodna-drinska-regata-za-osobe-sa-invaliditetom.html Međunarodna drinska regata za osobe sa invaliditetom koja se održava 29. i 30. jula, okupiće naše najuspešnije paraolimpijce kao i učesnike iz Hrvatske, Makedonije, BiH, Republike Srpske, Švedske, Grčke, Rusije. ]]>  

"Cilj ove manifestacije je afirmacija ravnopravnosti i tolerancije među ljudima, podsticaj turizma i za osobe sa invaliditetom i međunarodne saradnje, stvaranje jednakih mogućnosti i zdravih stilova života, kao i kvalitetan način provođenja slobodnog vremena u prirodi", navodi u saopštenju predsednica Udruženja "Sve je moguće" Milada Lazić.

Manifestaciju organizuje Udruženje "Sve je moguće" u saradnji sa opštinama Ljubovijom i Bratunac, Etno selom-Vrhpolje, TV.StudioB., Turističkom organizacijom Ljubovija, T.O.Bratunac, Rafting klubom“Drinska regata“, Srpskim Spasilačkim Timom i Srpsko-ruskim humanitarnim centrom iz Niša i Nacionalnim timom Crvenog krsta Srbije za delovanje u nesrećama.

Prvi dan manifestacije pored kampovanja u prirodi predviđene su i brojne sportsko - rekreativne aktivnosti i kulturno zabavni sadržaji u Etno selu Vrhpolje. Drugi dan u 10 časova (30.07.) predviđen je spust u čamcima, od Etno sela Vrhpolje-do leve obale Drine-Rajske plaže, Opština Bratunac (Republika Srpska).

]]>
Wed, 26 Jul 2017 12:45:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/40061/medjunarodna-drinska-regata-za-osobe-sa-invaliditetom.html
Transparentnost bužeta i kako do novca za organizacije osoba sa invaliditetom http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/37211/transparentnost-buzeta-i-kako-do-novca-za-organizacije-osoba-sa-invaliditetom.html Prоgrаmi i mеrе kоје prеduzimајu јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе sа cilјеm unаprеđеnjа pоlоžаја оsоbа sа invаliditеtоm i njihоvоg uklјučivаnjа u društvеnе tоkоvе prеtеžnо sе svоdе nа pružаnjе finаnsiјskе i mаtеriјаlnе pоdrškе udružеnjimа i оrgаnizаciјаmа kоје sе bаvе оvim pitаnjimа. ]]>

Shоdnо tоmе, ishоdi оvаkvе vrstе pоdrškе kоја sе pružа nа pоsrеdаn nаčin, u dоbrој mеri zаvisе i оd ukupnih kаpаcitеtа lоkаlnih оrgаnizаciја civilnоg društvа. Finansiranje udruženja osoba sa invaliditetom vrši se preko lokalnih budžeta.

Ćlan gradskog veća za nevladine organizacije i udruženja, Dejan Krstić kaže da je grad Požarevac u poslednje četiri godine duplirao sredstva koja izdvaja za finansiranje i programe udruženja osoba sa invaliditetom. Konkretna podrška grada pre svega se odnosi na unapređenje uslova rada i programe namenjene članovima.

Jedan od projekata koje je grad finasirao je projekat koji je sprovelo udruženje Veritas. Partneri na projektu jesu Društvo za cerebralnu i dečiju paralizu Požarevac i Centar za socijalni rad Požarevac, a radi se o usluzi Dnevnog boravka za odrasle osobe sa invaliditetom u cilju uspostavlјanja servisa podrške  za osobe sa invaliditetom na lokalnom nivou kako bi se uspostavio još jedan mehanizam za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom.

Iako su sredstava u poslednjih nekoliko godina povećavana Krstić kaže da ni postojeća sredstva nisu dovoljna za adekvatno finansiranje. Ipak, Grad je pomogao u opremanju prostorija pojedinih  udruženja.

Kad je u pitanju finansiranje udruženja I drugih organizacija civilnog društva iz javnih budžeta, mogućnost za takvo finansiranje postoji ukoliko program ili projekat izražava određeni javni interes propisan zakonom, to jest odgovara na definisane potrebe I interese građana.

Svi pravni akti koji regulišu finasiranje udruženja iz javnih budžeta izražavaju nekoliko istih zahteva u pogledu transparentnosti dodele I raspolaganja sredstvima dodeljenim iz budžeta Republike Srbije I jedinice lokalne samouprave. Taj osnovni okvir transparentnosti čine objavljivanje javnog konkursa za dodelu sredstava, komisijsko odlučivanje o dodeli sredstava, dodela sredstava zasnovana na procenjemnom kvalitetu programa ili projekta, finansijskim planovima, predlođenom budžetu projekta, zatim namensko trošenje sredstava I izveštavanje davaoca sredstava.

Grad Požarevac je izdvojio dodatna sredstva, po 70 hiljada dinara za šest udruženja i 80 hiljada dinara udruženju “Veritas”. Oni su ta sredstva iskoristila prema svojim potrebama i aktivnostima, kaže Krstić.

Način finansiranja, odnosno izdvajanje novca iz budžeta se, u odnosu na ranije godine,  promenio. Udruženja za sredstva apliciraju preko projekata, a predsednikmeđuopštinske organiyacije slepih I slabovidih osoba, Božidar Bojković kaže da je na taj način došlo i do pojave drugih organizacija koje smatra nereprezentativnim.

Predsednik Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Milan Stošić slaže se da se ne može isto gledati na udruženja koje godina ozbiljno rade I imaju svoje programske aktivnosti  i na neka hobistička udruženja. On rešenje vidi u izdvajanju udruženja iz sektora klasičnih nevladinih organizacija i promene statusa udruženja u sistem države.

Zakon o državnoj upravi i lokalnoj samoupravi treba menjati, jer je zakon  udruženjima naneo veliku štetu zbog isključivo projektnog finansiranja.

Grad Požarevac je 2015 godine usvojio lokalni akcioni plan za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom za period 2015.-2020. On predstavlja srednjoročni plan aktivnosti svih društvenih aktera u gradu koji osnažuju temelj građanskog društva. Uspeh u realizaciji akcionog plana meriće se stepenom ispunjenja ciljeva koje on postavlja. Osnov za izradu akcionog plana predstavljaju rešenja proklamovana usvojenim domaćim i međunarodnim dokumentima, koja pitanja tretmana osoba sa invaliditeom ne postavljaju kao deo socijalne politike, već kao pitanje poštovanja ljudskih prava.

Akcioni plan sledi strategiju razvoja socijalne zaštite za područje grada Požarevca, u delu koji se odnosi na položaj osoba sa invaliditetom.

Najveći broj mera i aktivnosti planiranih u ovom akcionom planu su dugoročne i kontinuirane i prevazilaze vremenski okvir za koji je projektovan. Neke mere predstavljaju samo početne aktivnosti koje će prerasti u sistem ili neprekidni proces. Sve one treba da utiču na položaj osoba sa invaliditetom i pomeranje težišta od dugoročne zavisnosti i pasivne uloge ka aktiviranju potencijala i razvijanju kapaciteta osoba sa invaliditetom i cele lokalne zajednice u pravcu stvaranja mogućnosti da osobe sa invaliditetom postanu aktivni i produktivni članovi društva.

Za udruženja koja se bave poboljšanjem uslova osoba sa invaliditetom za 2017. godinu iz gradskog budžeta izdvojeno je 6 miliona dinara, dok je za lokalni akcioni plan izdvojeno million i po dinara.

Član gradskog veća, Dejan Krstić kaže da će tim novcem udruženja preko projekata aplicirati programe koje su važni i koji se nalaze u lokalnom akcionom planu.

U gradu postoji šest organizacija za podršku osoba sa invaliditetom: Međuopštinsko udruženje gluvih i nagluvih Požarevac, međuopštinska organizacija slepih i slabovidih, društvo za cerebralnu paralizu, međuopštinsko udruženje civilnih invalida rata, društvo za pomoć nedovoljno nerazvijenim i autističnim licima i međuopštinsko udruženje za pomoć osobama sa L down sindromom 8. Dan.

Predstavnici ovih udruženja  učestvovali su u izradi lokalnog akcionog plana, kaže Krstić i dodaje da je on rađen mesecima, temeljno i na osnovu analiza i predloga upravo lica iz udruženja, jer oni najbolje prepoznaju potrebe i neophodne mere za poboljšanje uslova  osoba sa invaliditetom u gradu.

Krstić kaže da se do sada na izradi akcionih planova radilo na principu copy paste drugih gradova i ništa iz programa akcionog plana nije ni sprovodilo.

U lokalnom akcionom planu, na čijoj  su izradi učestvovala sva udruženja koja se bave pitanjima osoba sa invaliditetom, stoji potreba, između ostalih, za ličnim pratiocem odnosno personalnim asistentom.

Iako je za 2017. godinu izvdojen novac za angažovanje ličnih asistenata, Vesna Pejić član gradskog veća zadužena za prosvetu, obrazovanje i zdravstvo pretpostavlja da ove godine to neće biti realizovano. Izdvojen je novac za oko 20 ličnih asistenata, za naknadu od po 20.000 dinara, ali se ove usluge neće primeniti u 2017. godini. Razlog je kako navodi Pejić, što nije tačno definisano pravnim aktom ko postavlja ličnog pratioca i koji su kriterijumi za pratioca.

Predsednica Udruženja 8. Dan, Nevenka Gajić kaže da postoji velika potreba za ličnim pratiocima.

Važna aktivnost gradske uprave u narednom periodu je podrška rada organizacija osoba sa invalidittetom koje su neposredno kroz svoje programske aktivnosti, servisi psihosocijalne podrške, prevodilački servis za znakovni jezik, dnevni boravci za decu i odrasle, klubovi, servisi personalnih asistenata, sport, rekreacija, angažovane na sveobuhvatnoj zaštiti osoba sa invaliditetom. Značajnu podršku ovim aktivnostima činiće i sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom, ministarstvo za rad, socijalna i boračka pitanja Republike Srbije.

]]>
Tue, 17 Jan 2017 14:18:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/37211/transparentnost-buzeta-i-kako-do-novca-za-organizacije-osoba-sa-invaliditetom.html
Žene sa invaliditetom http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/37209/zene-sa-invaliditetom.html Poštovanje prava osoba sa invaliditetom je od suštinskog značaja za poboljšanje njihovog položaja u društvu. Osobe sa invaliditetom su posebno osetljiva grupa i suočava se sa mnogobrojnim problemima u svakodnevnom životu, koje se ogledaju u fizičkim i socijalnim preprekama, kao što su predrasude u stavovima prema invalidnosti. ]]>

Predrasude i stereotipi prema osobama sa invaliditetom dovode do diskriminacije, kojom su naročito pogođene žene sa invaliditetom, dvostruko marginalizovane zbog svog rodnog identiteta. 

Žene u Srbiji moraju da imaju jednaka prava da učestvuju i utiču na sopstveni život.Žene sa invaliditetom u Srbiji su dvostruko diskriminisane, i kao pripadnice slabijeg pola i kao osobe sa invaliditetom.

Suzana Paunović, direktorka vladine kancelarije za ljudska I manjinska prava Suzana Paunović podsetila je da se ove godine obeležava deset godina od usvajanja konvencije UN o pravima osoba sa invliaditetom, I da je Srbija kao jedna od 166 država ratifikovala ovu konvenciju 2009. Godine. Srbija je ove godine komitetu za prava osoba sa invaliditetom predstavila prvi izveštaj od ratifikacije konvencije o pravima osoba sa invaliditeotm, nakon čega je komitet državi uputio 32 preporuke koje se odnose na unapređivanje položaja osoba sa invaliditetom u Srbiji.

Komitet Ujedninjenih nacija za prava osoba sa invaliditetom pored dva opšta komentara koji se odnose na pitanje pristupačnosti I jednakosti pred zakonom, u avgustu mesecu usvojio dva opšta  dva nova opšta komentara o ženama i devojčicama sa invaliditetom i o pravu na inkluzivno obrazovanje.

Od 2010. do danas na adresu poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković stiglo 390 pritužbi zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, od čega se skoro trećina odnosi na diskriminaciju žen, navodi Politika.

Žene i devojčice sa invaliditetom jedna su od najmarginalizovanijih grupa u Srbiji i najmanje dvostruko su diskriminisane – na osnovu pola i invaliditeta.

Prema poslednjem popisu stanovništva čak 58 odsto osoba sa invaliditetom čine žene. Diskriminacija kod njih direktna je posledica očekivanih rodnih uloga i veća je ukoliko invaliditet pogađa fizički izgled.

Jankovićeva je istakla da je diskriminacija na osnovu invaliditeta treći najčešći razlog za pritužbe, i to posle diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti i pola.

Osporava im se pravo na materinstvo, ljubav, često su žrtve nasilja, nedostupna im je adekvatna zdravstvena zaštita Dok su među ostalim stanovništvom žene najobrazovanije, to ne važi i kad je reč o ženama sa invaliditetom – više od 81 odsto devojčica sa invaliditetom nikada nije pohađalo osnovu školu, dok je dečaka bez osnovnog obrazovanja 18,6 odsto.

Žene invalidi su i siromašnije, teže se zapošljavaju od muškaraca sa invaliditetom, pa su čak 70 odsto izdržavana lica.

Ovo je i tek deo činjenica koje je na skupu „Prava žena i devojčica sa invaliditetom”, , predstavila Gordana Rajkov iz Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom.

Šefica Kancelarije agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji Milana Rikanović istakla je da je neophodno da se o problemima tih žena i devojčica javno govori.

„Često se suočavamo sa pitanjima prava žena. Međutim, pitanja prava žena iz posebnih grupa neretko se stavljaju zajedno pa tako govorimo o pravima Romkinja, žena sa sela, i žena sa invaliditetom. Zbog toga jedna grupa žena često nestane iz planova, mera, politika i programa", kazala je Milana Rikanović.

Poslanica Narodne Skupštine I člana odbora za ljudska I manjinska prava o ravnopravnostpolova, Stefana Miladinović kaže da se najpre treba izmeniti zakon o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom.

Miladonović kaže da  postoje  I nekoliko neformalnih grupa koje se bave pitanjim osoba sa invaliditetom.

Poslanica Narodne Skupštine, Dušica Stojković kaže da se i osobe sa invaliditetom moraju aktivno uključiti u lokalnu zajednicu kako bi uticale na poboljšanje uslova u svim oblastima.

Poslanica narodne Skupštine Ljupka Mihajlovska, korisnik invalidskih kolica nekoliko puta je govorila o poteškoćanma na koje nailazi i o preprekama sa kojima se suočavala čak i u Narodnoj Skupštini. Mihajlovska je negodovala što ne može da sedi sa svojom poslaničkom grupom, jer na mesto na kome ona sedi niko ne može sesti i zbog toga često, kako kaže, sedi sama.

Svi građani moraju da imaju jednaka prava, da imaju pristup institucijama i da ne budu kažnjavani zbog svojih ambicija, rekla je poslanica Narodne Skupštine, Ljupka Mihjalovska.

U Srbiji ima više od 400 000 žena sa invaliditetom. One su u još osetljivijem položaju i u povećanom riziku od višestruke diskriminacije. Nižeg su stepena obrazovanja od žena bez invaliditeta ili muškaraca sa invaliditetom, manje se vrednuje njihov rad I imaju manje plaćene profesionalne pozicije.

One češće ostaju van braka, kasnije se udajau I često razvide, češće su žrtve nasilja u porodici, dok se u praksi dešavalo da se starateljstvo nad decom čak I ovim slučajevima pre dodeli muškarcu koji je vršio nasilje, nego ženi sa invaliditetom.

Svjetlana Timotić je prepoznata kao jedna od vodećih aktivistkinja feminističkog pokreta Srbije. Njen rad posebno je usmeren na pitanja ljudskih prava žena sa invaliditetom, politike invalidnosti unutar ženskog pokreta i van njega, kao i na smanjenje stope nasilja nad ženama u Srbiji. Svjetlana je članica odbora Mreže žena protiv nasilja  i jedna od pokretačica mreže SOS Vojvodina”.

Timotić objašnjava kakvo je trenutno stanje u Srbiji po pitanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.

Pored problema sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom, ne prepoznaju se potrebe i problem  samih žena kao što su reproduktivno zdravlje, nasilje nad ženama, smatra Timotić

U medijima se poslednjih godine više govori o nasilju koje trpe žene. Timotijević komentriše da li to znači da ima više nasilja ili se obraća značajnija pažnja ka ovom problemu.

Timotić je izabrana za članicu borda Mreže žena protiv nasilja, nacionalne koalicije 28 nevladinih organizacija iz 19 gradova Srbije, koje pružaju podršku ženama i rade na smanjenju nasilja nad njima.

Zahvaljujući angažmanu Svjetlane Timotić, organizacija "Iz kruga Vojvodina" neprestano radi na edukaciji mladih i donosilaca odluka u državi, kako bi se promenili stereotipi o ženama sa invaliditetom i kako bi za njih stvorili mogućnost da se susreću i izgrade sigurnu zajednicu.

Svjetlana Timotić dobitnica nagrade ŽENE IMAJU KRILA za 2015. Godinu. prve Novosađanke i jedine Evropljanke.

Još jedna od aktivistkinja u borbi za poboljšanje prava osoba sa invaliditetom je diplomirana profesorka engleskog jezika i master komunikologije na Fakultetu političkih nauka, koji je završila radom Uloga medija u podizanju svesti o pravima osoba sa invaliditetom,  Jelena Milošević. Ona je jedna od dve osobe u Srbiji koje boluju od FOP-a U pitanju je izuzetno retka neuromišićna bolest.

Bila je najmlađa potpredsednica Udruženja distrofičara Beograda, a jedna je od osnivača Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije.

Jelena honorarno prevodi za razne klijente, a nedavno je sa velikim zadovoljstvom počela da piše i objavljuje tekstove u okviru bloga Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

“Živimo u 21. veku kada nam je takav način rada omogućen. Volonterski pišem za nekoliko časopisa koje izdaju udruženja osoba sa invaliditetom u zemlji i inostranstvu, a rado se odazovem i da govorim na nekom skupu koji obrađuje temu invalidnosti”. Ona kaže da žena nikad ne treba odustati od svog obrazovanja.

IZ kruga - Beograd“ je organizacija koja je osnovana 1997. sa ciljem da pomogne osobama sa invaliditetom, a pre svega ženama koje trpe neki od oblika nasilja i diskriminacije, kroz psihološku i besplatnu advokatsku pomoć. Aktivistkinje su kako žene sa invaliditetom tako i žene bez invaliditeta. Korisnice su  sve žene sa invaliditetom bez obzira na vrstu i stepen invalidnosti. Primarni cilj je podrška ženama sa invaliditetom zbog njihove višestruke diskriminacije.

Poboljšanje društvenog položaja žena sa invaliditetom na teritoriji Srbije i ostvarenje ljudskog prava na život bez nasilja i diskriminacije.

Podrška i osnaživanje žena sa invaliditetom i njihovih porodica u situacijama nasilja i diskriminacije. Zaštita prava žena sa invaliditetom. Podizanje društvene sveti o položaju i višestrukoj diskriminaciji žena sa invaliditetom.

Žena nije kriva ako ima invaliditet. Potražite podršku kad vam je potrebna i objasnite na koji način vam možemo pružiti podršku. Otvoreno govorite o svojim potrebama jer je to način da vas neko upozna.Ne stidite se sebe. Svaka žena sa invaliditetom je vredna. Budite svesni svojih granica ali i sposobnosti.Ne dozvolite da vas sažaljevaju. Ne sažaljevajte sebe. Pažljivo slušajte druge i tražite da drugi slušaju vas. Iskustvo svake žene je jednako vredno, navode ”Iz kruga”.

]]>
Tue, 27 Dec 2016 14:09:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/37209/zene-sa-invaliditetom.html
Aktivizam i volonterizam http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/36651/aktivizam-i-volonterizam.html Danas govorimo o ulozi volontera i planiramo da ukažemo na značaj uticaj, i perspektive volontiranja i na važnost tih inicijativa koje pomažu osobama sa invaliditetom u lokalnoj sredini. Ova tema ima za cilj podizanje svesti o vrednosti i značaju volonterizma i aktivizma. ]]>

U Požarevcu postoji više udruženja i saveza osoba sa invaliditetom koja osim osoba sa invaliditetom okupljaju i roditelje, hranitelje i staratelje dece. Na taj način se osim konkretne  podrške u ostvarivanju prava osoba sa invaliditetom, podstiče veća socijalizacija ove kategorije stanovništva, ali i produbljuje zajedništvo među porodicama.

Osobe sa invaliditetom se svakodnevno susreću sa raznim vidovima neprihvatanja i odbacivanja što u njima izaziva brojne, komplikovane i bolne psihičke reakcije i probleme- nedostatak samopouzdanja, osećanje suvišnosti, nepotrebnosti i duboko osećanje nesreće i nepravde. Neostvarene obrazovne ambicije, niska zaposlenost, isključenost iz institucija javnog i političkog delovanja, nizak stepen aktivizma svake vrste, kulturna apstinencija, neprilagođenost okruženja, nizak materijalni standard - pokazuju da osobe sa invaliditetom imaju sve odlike marginalne društvene grupe.

Poslanica Narodne Skupštine Dušica Stojković kaže da osobe sa invaliditetom moraju više da se uključe  I utiču na lokalnu zajednicu u cilju za poboljšanja kvaliteta života.

Sekretar Udruženja gluvih I nagluvih u Požarevcu, Branka Berić kaže da bez saradnika I volontera udruženja za osobe sa invaliditetom ne bi mogla da funkcionišu.

Saradnici koji pomažu udruženju gluvih i nagluvih ima iz raznih oblasti. Jedan od njih je zdravstveni centar koji značajno utiče na podizanje svesti i unapređenje zdravlja raznim edukativnim tribinama.

Doprinos i podršku ovo udruženje dobija i od saradnika iz oblasti informacionih tehnologija i sporta.

Branka Berić kaže da u dosadašnjem radu niko od volontera I saradnika udruženja gluvih I nagluvih nije tražio novčanu naknadu.

Berić je i sama bila volonter Crvenog krsta i dobitnik je zlatnog znaka za volontertizam. Organizacije osoba sa invalliditetom se međusobno pomažu i volontiraju, kaže Berić.

Brojne organizacije su osnovane da bi dale podršku onima kojima je potrebna, naročito u vezi sa određenim bolestima, ali i pitanjima od zajedničkog interesa. Volontiranje doprinosi ne samo razvoju društva, već i ličnom razvoju pojedinaca koji volontiraju. Volontiranjem se utiče na socijalnu integraciju, smanjenje siromaštva i zaposlenje. Predsednik udruženja slepih i slabovidih osoba u Požarevcu, Božidar Bojković kaže da jedna od aktivnosti ovog udruženja je edukacija o samostalnom kretanju slepih i slabovidih osoba.

Volontiranje pomaže da se socijalno isključene ili marginalizovane grupe ljudi uključe u društvo. Učešće osoba sa invaliditetom u volonterskim aktivnostima pomaže razbijanje predrasuda o njima kao o pasivnim primaocima pomoći. Volontiranje mladim ljudima nudi mogućnosti napretka i ličnog razvoja, a starim ljudima nudi mogućnost aktivnog `života i posle penzionisanja.

Da bi volontiranje doprinosilo socijalnoj inkluziji potrebno je mogućnosti za aktivno učešće i povlastice sistematski približiti ljudima koji su isključeni ili marginalizovani.

Udruženje „Veritas“ u Požarevcu već  11 godina pomaže osetljivim grupama. Predsednica udruženja Jasmina Turudić kaže da se najviše programa podrške, koje ovo udruženje realizovalo do sada, tiču osoba sa invaliditetom, pogotovo odraslih osoba.

Problemi sa kojima se suoćavaju osobe sa invaliditetom i njihove porodice svuda su isti, kaže Milan Ranković  iz udruženja za pomoć nedovoljno mentalno razvijenim i autističnim licima i dodaje da Grad i udruženja čine mnogo na unapređenju položaja osoba sa invaliditetom i njihovih porodica.

Udruenja su značajna jer ukazuju na probleme s kojima se suočavaju mlade osobe i njihovi roditelji, ističe Ranković.

Najmlađe udruženje koje okuplja osobe sa invaliditetom u Požarevcu je OSMI DAN.Kako kaže za Boom 93 Ledena Životić, članica Udruženja i majka deteta sa Daun sindromom, na teritoriji grada

Udruženje je osnovano u cilju rešavanja problema sa kojima se susreću deca, kao i ostvarivanja zakonskih prava koje imaju njihovi roditelji ili staratelji. Takođe, članovi udruženja se okupljaju radi druženja i zabave.

Deca sa Daunovim sindromom većini građana bila su do skoro nevidljiva. Facebook stranica ovog Udruženja umnogome je doprinela podizanju svesti i skretanje pažnje na decu sa Daunovim sindromom. “malo sam edukovala požarevljane, kaže Ledena Životić.

Članovi Udruženja 8. dan već dve godine organizuju šetnju sa svojom decom u šarenim čarapama centralnim gradskim ulicama, što je skrenulo pažnju ljudi, a čitava akcija naišla je na odbravanje kod većine građana, kaže Gajić.

Jedna od akcija koju roditelji okupljeni oko Udruženja 8. dan organizuju je i podela novogodišnjh paketića za decu sa Daunovim sindromom i za decu centra za dnevni boravak dece ometene u razvoju. Ovu akciju udruženje sprovodi zajedno sa svojim prijateljima, bajkerima, kaže predsednica Udruženja 8. Dan.

Ivan Arsenijević, student posvetio se Udruženju 8. Dan i svake srede izdvaja vreme kako bi decu sa Daunovim sindromom učio šahu.  Gajić kaže da Arsenijević radi potpuno volonterski i tako već dve godine.

Kroz aktivnosti osnaživanja brojnih građana, uključujući i osobe sa invaliditetom kojima je potrebna podrška za ravnopravno učešće u društvu,volonterski rad je bitan u razvoju solidarnosti i stvaranju 'zajednice' u pravom smislu. 

]]>
Tue, 20 Dec 2016 14:09:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/36651/aktivizam-i-volonterizam.html
Vladavina prava na primeru osobe sa invaliditeom http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/37208/vladavina-prava-na-primeru-osobe-sa-invaliditeom.html Trenutni položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji nije na zavidnom nivou, ali država pokušava da unapredi i pomogne njihovo veće uključivanje u sve aspekte društvenog života. Procenjuje se da oko 10 % populacije čine osobe sa invaliditetom. ]]>

Problemi sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju su siromaštvo, visoka stopa nezaposlenosti i isključenost iz društva.

Zakoni, akti i pravilnici koji se donose, a tiču se osoba sa invalliditetim u Srbiji, u skladu su sa standardima razvijene demokratije i pravnih normi koje važe u EU. Kako se i u kojoj meri ti zakoni i pravilnici primenjuju, posebno kako se to reflektuje na svakodnevni život osoba sa invaliditetom i građana u našoj sredini saznaćemo u današnjoj emisiji “Da se bolje upoznamo” Naši današnji gosti govoriće o vladavini prava na primeru osoba s invaliditetom, usvojenim zakonima. Bavićemo se tolerancijom i antidiskriminacijom.

Stefana Miladinović, poslanica Narodne Skupštine kaže da je u poslednje četiri godine usvojeno nekoliko zakona koji se direktno tiču osoba sa invaliditetom. Izmena I dopuna Zakona o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, Zakon o znakovnom jeziku. Prošle godine je usvojen Zakon o psima vodičima. Miladinović kaže da je napravljen pomak.

Miladinović kaže da se u narednom periodu  očekuje puno izmena u pravilnicima, a tiču se osoba sa invaliditetom. Dušica Stojković, poslanica Narodne Skupštine smatra da primena zakona zavisi i od samih osoba sa invaliditetom, odnosno koliko su one spremne da se uključe u rad I podstiču aktivizam.

Ljupka Mihajlovska, poslanica Narodne Skupštine je osoba sa invaliditetom. Ona je posle mnogo godina prvi poslanik u kolicima. Mihajlovska kaže da Srbije ima dobre zakone, ali nažalost njihova implementacija nije na zavidnom nivou. Predsednik Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Milan Stošić rekao je da u Srbiji ima od 600.000 do 800.000 invalida. Kao predsednik Saveza slepih Srbije Stošić kaže da se u poslednjih deset godina mnogo više govori o osobama sa invaliditetom, ali se većina stvari ne primenjuje. Kada se govori o položaju osoba sa invaliditetom, Stošić smatra da se zakoni brže donose, nego što se primenjuju.

Stošić kaže da je potrebno doneti neke nove zakone, između ostalih i zakon kojim se reguliše status udruženja osoba sa invaliditetom. “Ne može se isto gledati na udruženja koje  godinama ozbiljno rade i imaju svoje programske aktivnosti i neka hobistička udruženja”, smatraStošić. On rešenje vidi u izdvajanju udruženja iz sektora klasičnih nevladinih organizacija i promene statusa udruženja u sistem države.

Zakon o državnoj upravi i lokalnoj samoupravi treba menjati, jer je zakon  udruženjima naneo veliku štetu zbog isključivo projektnog finansiranja.  Kada bi zakone gledali u teoriji stekao bi se utisak da je mnogo toga urađeno i uređeno  za bolji položaj osoba sa invaliditetom. Problem je primena zakona u praksi, smatra Jelena Stojanović osoba sa invaliditetom, samostalni stručni saradnik za socijalnu politiku i zdravstvenu zaštitu u gradskoj upravi u Smederevu.

Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, sa nedavnim izmenama i dopunama tog zakona, predviđa da osoba sa invaliditetom može da se potpisuje uz pomoć faksimila. To znači da se osobi sa invaliditetom koja ima trajne posledice telesnog ili senzornog oštećenja ili bolesti, pored potpisivanja isprava na način uređen posebnim propisom, omogući potpisivanje isprava uz pomoć pečata koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili uz pomoć pečata sa ugraviranim potpisom. Naime, osobe sa invaliditetom mogu imati gornje ekstremitete i time izvesnu, ograničenu mogućnost da se potpišu bilo iz razloga što su ti ekstremiteti ograničeno pokretni ili što su lica slepa. Takav potpis se ugravira na pečat i koristi u konkretnim situacijama. Predstavnici Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije i Saveza slepih Srbije  pokrenuli su inicijativu za rešavanje ovog problema na adekvatan način, što je i učinjeno izmenom i dopunom zakona. Stojanović kaže da ovima ipak nije ništa rešeno I da ima previše nejasnoća.

Stojanović smatra da treba raditi i na dopuni i izmeni zakona o socijanoj zaštiti, jer osobe sa invaliditetom pripadaju socijalno ugroženoj kategoriji, te sistem socijalne zaštite mora biti bolje uređen. Arhitektonske barijere, socijalna isključenost, nedovoljno inkluzivno obrazovanje, siromaštvo, problem zapošljavanja u Požarevcu je i dalje je prisutno. Predsednica Udružanja za cerebralnu paralizu; Radmila Stjepanović kaže da je puno zakona doneti, ali primena ide sporo.

Momčilo Gardinović, otac deteta sa cerebralnom paralizom osim problema pristupačnosti ustanovama I institucijama u gradu,  ističe problem parking mesta za osobe sa invaliditetom.

Inkluzija kao ideja je ušla u Zakon o obrazovanju još 2009.god. Medjutim, njen ulazak u sve nivoe obrazovanja ide sporo. Ono što predstavlja najveći problem, između ostalog, je nedostatak ličnih pratilaca za decu sa invaliditetom.

U Požarevcu u školama nema ličnih pratilaca i pedagoških asistenata, iako su neophodni kako bi inkluzija imala smisla. To potvrđuje i Nevenka Gajić, majka deteta sa Daunovim sindrom i predsednica  Udruženja 8. Dan u Požarevcu.

 “Zakon je predvideo da lokalna samouprava snosi troškove, ne samo ličnih pratilaca nego i obezbeđivanje pedagoških asistenata. Verovali ili ne,to je sada primarni zadatak grada. Ja ih molim, u ime svih osoba ometenih u razvoju, a koji jesu u sistemu inkluzivnog školovanja da nam pomognu da dođemo do pedagoških i ličnih asistenata, tako će pomoći nastavnom kadru i roditeljima da školovanje dece sa smetnjama u razvoju bude veseli deo  odrastanja, kao što je zdravorazvojnoj  deci.”

Vesna Pejić, član gradskog veća, resorno zadužena za obrazovanje, nauku i kulturu kaže da je gradskom veću upućen zahtev za 10 ličnih pratilaca. Ona kaže da će gradsko veće ovaj zahtev sigurno usvojiti, te će sledeće godine u školama u Požarevcu biti obezbeđeno 10 ličnih pratilaca.

Lični pratilac dostupan je detetu sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole. 

Član gradskog veća zadužen za nevladine organizacije, kulturu I medije , Dejan Krstić kaže da problema za funkcionisanje osoba sa invaiditetom  ima u svim oblastima.

Prošle godine je lokalna samouprava donela lokalni akcioni plan unapređenja položaja osoba s ainvaliditetom.

Grad Požarevac radi na projektu teleasistencije. Teleasistencija radi po principu kol centra, služi da, između ostalih ugroženih grupa, osobe sa invaliditetom, koje se nalaze u stanju povećane ugroženosti budu što bezbednije, kako u svojim domovima, tako i van njih. To je usluga koja im omogućava da 24 sata dnevno mogu da traže pomoć na krajnje jednostavan način, kao i da budu locirani ukoliko zalutaju. To pruža osećaj sigurnosti kako korisnicima, tako i njihovim najbližima.

Komisija za vrednovanje prijavljenih programa i projekata udruženja i NVO u 2016 godini koji su od javnog interesa za grad Požarevac, a u okviru oblasti – Socijalna i zdravstvena zaštita, odobrila je projakat : „ Teleasistencija – briga 24 časa“

Ovaj projekat obuhvata 12 članova Saveza slepih Srbije, međuopštinske organizacije Požarevac većinom starije članove udruženja, kaže Krstić.

Neophodno je  prepoznati i poštovati različitost, i osobama sa invaliditetom kroz važeće zakone pružiti mogućnost za obrazovanje, zapošljavanje, političko učešće, porodicu, dom i zdravlje.

Njihova samostalnost u donošenju bilo kakvih odluka o njihovom životu ne treba biti upitna, jer osobe s ainvaliditetom mogu same sebe zastupati i društvo im to treba  omogućiti, te pružiti punu podršku tamo gdje im je potrebna.

]]>
Sun, 11 Dec 2016 14:04:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/37208/vladavina-prava-na-primeru-osobe-sa-invaliditeom.html
Međunarodni dan osoba sa invaliditetom http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/37210/medjunarodni-dan-osoba-sa-invaliditetom.html Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, širom sveta obeležava se 3. decembra. Ovaj dan je povod da se skrene pažnja na probleme sa kojima se osobe s invaliditetom suočavaju, a to su pre svega siromaštvo, visoka stopa nezaposlenosti i isključenost iz društva. ]]>

Ovaj dan ima za cilj da promoviše razumevanje problema invaliditeta i mobiliše podršku za dostojanstvo, prava i dobrobit osoba sa invaliditetom, kao i potpuno i jednako uživanje ljudskih prava i učešća u društvu osoba sa invaliditetom. Međunarodni dan osoba sa invaliditetom je u Požarevcu obeležen  nizom aktivnosti.

Udruženje „Veritas“ održalo je javnu tribinu pod nazivom „U susret 3. decembru, Medjunarodnom danu osoba sa invaliditetom“. Na tribini su predstavljeni dosadašnji rezultati projekta “Program podrške odraslim osobama sa invaliditetom”. Predstavnici udruženja, organizacija i roditelji  očekuju da će grad Požarevac u narednom periodu preduzeti mere za formiranje prostora i organizovanje dnevnog boravka za odrasle osobe sa invaliditetom. Takođe, izrazili su nezadovoljstvo jer  se niko iz gradske vlasti nije pojavio na tribini.

“Nije u redu što niko iz gradske vlasti nije došao da nas sasluša rekao je roditelj deteta sa cerebralnom paralizom.”

Na tribini je dogovoreno da, od sledeće godine, sva udruženja i organizacije koji su posvećeni radu sa osobama sa invaliditetom, zajedno deluju, kako bi podstakli lokalnu samoupravu na rešavanje mnogobrojnih problema i zalaganje za poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom kao i veću vidljivost u društvu, istakl a je predsednica udruženja veritas, Jasmina Turudić.

Članovi Udruženja su na tribini predstavili svoje radove sa kreativnih radionica, recitovali i pohvalili se uspehom na prvom otvorenom kupu za osobe sa invaliditetom.  Jovana Jovanović je osvojila prvo mesto i zlatnu medalju uspevši da podigne težinu od 25 kg u paraolimpijskoj disciplini “bench press” u Kragujevcu. Jedna od učesnica kreativnih radionica, Milena Gardinović, predstavila je svoje radove. Milena velikom maštom i neskrivenom kreativnošću nadomešćuje fizički hendikep u stvaranju svojih crteža i slika. Njena želja je da ima samostalnu izložbu.

Jasmina Turudić kaže da se na radionicama razvijaju veštine, podstiče kreativnost, a članovima stvara pozitivnu sliku o njima, kao korisnim članovima društva, tako što kroz svoj rad sami doprinose da ih i drugi tako doživljavaju. 

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom  obeležen je I u Savezu gluvih i nagluvih u Požarevcu. Tim povodom Zlatko Salihović iz Saveza slepih i slabovidih lica je na Brajevom pismu pročitao agendu 2030, plan sa 17 globalnih ciljeva za održivi razvoj.

Predsednik Saveza slepih I slabovidi, Božidar Bojković  skrenuo je pažnju na probleme sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju. Bojković traži razumevanje, toleranciju i poštovanje, jednake mogućnosti, zaštitu prava i jednako učešće.

Bojković je poručio članovima svih Udruženja da se bore za bolji položaj u društvu, te da osobe sa invaliditetom što više rade na sebi.

Sekretar Udruženja za cerebralnu i dečiju paralizu i civilne invalide rata, Radmila Stjepović kaže da obeležavanje Medjunarodnog dana osoba sa invaliditetom je još jedna prilika da se ukaže na probleme, a u isto vreme predstave aktivnosti koje se sprovode u okviru udruženja.

Stjepović je ukazala da niko iz lokalne samouprave nije došao na obeležavanje dana osoba sa invaliditetom.

Deca sa invaliditetom se okupljaju i druže, organizuju izložbe, recitacije. Deo tih aktivnosti predstavljen je u savezu gluvih I nagluvih. To je ujedno bio i najzanimljiviji deo programa. Nastup desetogodišnjeg Marka, dečaka sa oštećenim vidom i smetnjama u razvoju samo je dokaz da deca sa invaliditetom mogu mnogo više i da nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

Predsednica  Udruženja 8. Dan, Nevenka Gajić podsetila je na problem sa kojim se suočavaju roditelji dece sa Daunovim sindromom. Radi se o naknadi za tuđu negu i pomoć koja, kako kaže Gajić, nije dobro uređena za decu sa Daunovim sindromom.

I dalje su prisutne prostorne prepreke, veliki broj javnih ustanova i institucija je nedostupan osobama u invalidskim kolicima ili koje se teško kreću. Nema prilaznih rampi, nema personalnih asistenata.

Unapređenje položaja osoba sa invaliditetom realizovaće se ispunjenjem ciljeva  lokalnog  akcionog plana za grad Požarevac  koji se odnosi na period od 2015. do 2020. godine. Tako bar stoji u ovom akcionom planu. U njegovoj izradi učestvovali su i predstavnici nekoliko udruženja koja se bave osobama sa invalliditetom.

Jedan od ciljeva je da se osobama sa invaliditetom osigura pristup izgrađenom okruženju, pristupačnom prevozu, informacijama, komunikacijama i usligama kroz uklanjnje barijera. Takođe, osiguranje adekvatnog standarda i socijalna sigurnost kao i razvijanje programa u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, rada i stanovanja koji osobama sa invaliditetom pružaju jednake mogućnosti i podstiču samostalnost, lični razvoj i aktivan život u svim oblastima. 

]]>
Mon, 5 Dec 2016 14:13:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/37210/medjunarodni-dan-osoba-sa-invaliditetom.html
Političko i ekonomsko osnaživanje osoba sa invaliditetom http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/36597/politicko-i-ekonomsko-osnazivanje-osoba-sa-invaliditetom.html Građani sve više prepoznaju nevladine organizacije i udruženja kao efikasan mehanizam za artikulaciju i javno izražavanje mišljenja i interesa o bitnim pitanjima njihovog svakodnevnog života. Oni svojim delovanjem, predlozima i inicijativama pokazuju da su značajan potencijalan izvor znanja i veština, neophodnih za ostvarenje osnovnih ciljeva društvenog i ekonomskog razvoja. ]]>

Kako bi građani promenili svoju percepciju osoba s invaliditetom i način ophođenja s njima, moraju se promeniti i stavovi i percepcija samih osoba s invaliditetom. Treba poboljšati njihove socijalne veštine i kompetencije u svrhu lakše socijalne inkluzije i integracije, treba ih pripremiti i motivisati za aktivno učešće i ulogu jednakih građana u lokalnoj zajednici. Osobe sa invaliditetom se moraju osnažiti i izgraditi vlastite kapacitete kako bi postali jednaki članovi zajednice. To je posebno važno u manjim sredinama, gde su one potpuno demotivisane da budu aktivni članovi zajednice. Zato su često depresivni, letargični i sami sebe doživljavaju kao beskorisna bića i teret svojim porodicama i društvu u celini. U Požarevcu postoje više udruženja koja se bave i pomažu osobama sa invaliditetom.

 Jedno od njih je i „Veritas“, udruženje koje već  11 godina pomaže osetljivim grupama. Najviše programa, koje ovo udruženje realizovalo do sada, tiču se osoba sa invaliditetom. Jedno od tih programa je sagledavanje arhitektonskih barijera. Predsednica udruženja Jasmina Turudić kaže da postoji dosta institucija koje su i dalje arhitektonski nepristupačne  osobama sa invaliditetom i jako je važno da se taj problem reši, kako bi bile dostupne. Udruženje je u saradnji sa opštom bolnicom i Domom zdravlja u Požarevcu uspelo da ugradi rampe na zgradi neurologije i ispred Doma zdravlja, ali je pristup samo delimično rešen, ističe Turudić.

Ideja udruženja „Veritas“ je da se rampe ugrade u sve institucije i ustanove gde za to postoji potreba, bilo je predloga i određeni su prioritetni objekti. Jedan od njih je i gradska uprava. Veliki problem predstavljaju  pribavljanje građevinskih dozvola.

Jedan od programa Udruženja “Veritas” je osnaživanje i socijalna inkluzija dece sa smetanjama u razvoju. Nedavno je udruženje u osnovnoj školi “Kralj Aleksandar I”, predstavilo projekat “I ja želim da učestvujem”. U projektu su učestvovali stariji učenici osnovne škole “Kralj Aleksandar I”  koji su se sedam meseci kontinuirano družili sa decom sa smetnjama u razvoju.

Učenici su se pokazali kao odgovorni, puni razumevanja i što je najvažnije decu sa smetnjama su prihvatili kao ravnopravne članove društva. Deca to rade sa mnogo više empatije nego odrasli, smatra Turudić.

Turudić kaže da će udruženje nastaviti sa ovim aktivnostima, te uključiti mlađe populacije, koje mnogo brže i lakše prihvataju decu sa smetnjama u razvoju i imaju veći stepen razumevanja i tolerancije.

Inače, u lokalnom istraživanju koje je Udruženje sprovelo sa školskom populacijom 75% ispitanika  nije imalo neposredni kontakt sa osobama sa invaliditetom, ali je isti procenat ove populacije spreman da učestvuje u aktivnostima koje se organizuju sa osobama sa invaliditetom.

Udruženje se takođe bavi i odraslim osobama sa invaliditetom. Pružanje podrške i osnaživanje osoba sa invaliditetom, u cilju poboljšanja položaja u društvu.

 

Međuopštinska organizacija gluvih i nagluvih u Požarevcu sprovodi razne aktivnosti za svoje članove.  Jedna od njih su i edukativne tribine, projekat koji je grad finasirao. O tome nešto više priča  sekretar ovog udruženja, Branka Berić.

 

Roditelji dece sa Daunovim sindromom okupljeni su oko Udruženja 8. Dan. Glavni cilj Udruženja je briga o deci sa Daunovim sindromom i unapređenje kvaliteta života, rad na osamostaljivanju i socijalna inklizija. Podizanje svesti je jedan od najznačajnijih zadataka, kaže Nevenka Gajić predsednica udruženja.

 

Direktorka biblioteke u Malom Crnicu, Zorka Stojanović, prepoznala je problematiku roditelja, koji se susreću sa raznim problemima u odgajanju dece sa Daunovim sindromom. Ona je kroz projekat biblioteke omogućila izdavanje edukativnog priručnika “Rođeni osmog dana” . Knjiga je predstavljena i na sajmu knjiga u Beogradu, kaže Gajić.

Jedan od primera pozitivne prakse sa kojim se susreće Nevenka Gajić roditelj deteta sa Daunovim sindromom je osnovna škola “Kralj Aleksandar I” . Ona kaže da zahvaljujući stručnom timu za inklzivno obrazovanjeu ovoj školi, njeno dete mnogo lakše funkcioniše.

Ono što nedostaje, a Zakon o obrazovanju nalaže je, između ostalog, lični i pedagoški asistent, smatra Gajić.

Nataša Nikolić Gajić,i učiteljica u osnovnoj školi „Kralj Aleksandar I“ , inače član mreže podrške inkluzivnom obrazovanju kaže da je suština priče obrazovnog sistema stvaranje inkluzivnog drustva kroz delovanje na mlade naraštaje, koji razvijaju svest o poštovanju prava ljudi.

 

Veoma je značajno uključivanje, dostupnost i osnaživanje za ljude svih sposobnosti, kako bi se istaknulo da osobe s invaliditetom ne uživaju ravnopravnost u društvu, koja posebno uključuje područje prevoza, zapošljavanja i obrazovanja, kao i društvenu i političku participaciju. Važno je usrediti se na sposobnosti i mogućnosti, a ne na invalidnost osobe.

Lokalna samouprava treba da podrži projekte organizacija koje se bave osobama sa invaliditetom i politikom namenjenoj njima, prenoseći poruku da su osobe sa invaliditetom građani sa istim pravima i obavezama kao i drugi, tako opravdavajući mere preduzete da bi se uklonile prepreke njihovom punom učešću. Takođe, treba da pozovu osobe sa invaliditetom i njihove porodice i organizacije da učestvuju u programima koji se bave problemom osoba sa invaliditetom.

Član gradskog veća zadužen za nevladine organizacije, kulturu i informisanje, Dejan Krstić kaže grad podržava I finanasira projekte udruženja I organizacija koja se bave osobama sa invaliditetom.

Novčana sredstva za finansiranje projekata koji se tiču osoba sa invaliditetom se svake godine povećavaju, tvrdi Krstić. On kaže da sva udruženja ozbiljno rade, a kao primer navodi Udruženje “Veritas”

Grad Požarevac je prošle godine izradio i usvojio novi lokalni akcioni plan unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u gradu. Uspeh u realizaciji ovog plana meriće se stepenom ispunjenja ciljeva koji su postavljeni, a odnose se na period od 2015. do 2020. godine.  U samoj izradi akcionog plana za Požarevac bila su uključena i udruženja koja se bave osobama sa invaliditetom, isitiče Krstić.

Važna aktivnost gradske uprave u narednom period je podrška rada organizacija osoba sa invaliditetom koje su neposredno kroz svoje programske aktivnosti, servisi psiho socijalne podrške, prevodilački servis za znakovni jezik, dnevni boravci za decu I odrasle, klubovi, servisi personalnih asistenata, sport i rekreacija. U okviru cilja akcionog plana je stoji i podsticanje uključivanja osoba sa invaliditetom u sve tokove društvenog života u lokalnoj zajednici u kojoj se neposredno utiče na poboljšanje njihovog položaja, poštujući princip ništa o nama bez nas. Potrebno je nastaviti sa osnaživanjem udruženja, organizacija i predstavnilkih grupa osoba sa invaliditetom u zastupanju njihovih interesa, jer oni poseduju kapacitete u višedecenijskom radu, prihvatanjem i finansijskom podrškom njihovih programa i projekata.

]]>
Tue, 29 Nov 2016 15:32:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/36597/politicko-i-ekonomsko-osnazivanje-osoba-sa-invaliditetom.html
Centri za decu i osobe sa invaliditetom i kako opstaju http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/36598/centri-za-decu-i-osobe-sa-invaliditetom-i-kako-opstaju.html Izgradnja servisa podrške porodici i angažovanje šireg okruženja u procesu inkluzije preduslovi su za kvalitetan život deteta sa teškoćama i njegovo uključivanje u širu zajednicu. Društvo je u velikom problemu ukoliko podršku deci sa teškoćama vidi isključivo u specijalističkim tretmanima i lekovima. ]]>

U vezi sa tim od izuzetne su važnosti udruženja roditelja, usluge dnevnih boravaka, predah za roditelje, stanovanje uz podršku  itd.  

Društveno je relevantno da se deca sa smetnjama ne tretiraju kao anomalija koja opterećuje funkcionisanje zajednice, već da budu tretirana kao integralni i punopravni članovi, koji imaju svoje mesto i doprinos. Ako ništa drugo, čine nas boljim ljudima, a društvo koje ih prihvata kao ravnopravne građane postaje bolje mesto za život.

Centar za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju u Požarevcu postoji od 2003.godine.

Na otvaranje dnevnog centra čekalo se dugo. Još početkom  '90. postojala je pojedinačna inicijativa roditelja sa decom ometenom u razvoju za organizovanjem posebnog vida podrške, u smislu dnevnog zbrinjavanja dece.

Sa promenama u socijalnoj politici početkom 2000. počelo je rešavanje i rad na aktivnostima za podršku porodicama u lokalnim zajednicama.

Centar za dnevni boravak dece ometene u razvoju  otvoren je 2003. godine i rezultat je projekta koji je realizovan između švajcarske direkcije za razvoj i saranju, Unicefa, ministarstva za socijalna pitanja RS, opštine Požarevac i centra za socijalni rad.

Specifičnost Centra kao socijalne zaštite ogleda se u tome što obuhvata više vrsta hendikepa i ima organizovan dnevni tretman. Turudić objašnjava kakva je organizacija u funkcionisanju centra.

Kapaciteti boravka ternutno su takvi da se usluga pruža samo onim porodicama kojima je usluga neophodna.

Koliko je ovaj vid socijalne usluge značajan roditeljima dece sa smetanjama u razvoju objašnjava Milan Ranković, otac deteta sa autizmom. On kaže da kada je Požarevac započeo pružanje ove usluge, mnogi gradovi u Srbiji nisu je imali, što je privuklo porodice iz drugih sredina.

 

Rukovodilac centra Jasmina Turudić kaže da funkcionisanje dnevni boravka kao vida usluge socijalne zaštite u potpunosti finansira Grad Požarevac. S druge strane,  postoji pomoć i pojedinaca, firmi i organizacija u funkcionisanju, ali je ta pomoć uporedo sa ekonomskom krizom svake godine sve manja.

Centar za socijalni rad u Požarevcu ne želi da se ograniči samo na pružanje usluge koja je trenutno dostupna. Turudić ističe da postoji potreba za pokretanjem usluge za ranu intervenciju kod korisnika kojima su smetnje u začetku, odnosno koji nemaju konačnu dijagnozu.

Takođe, Turudić ističe neophodnost da se usluga obezbedi i osobama sa smetanjama u razvoju koje su navršile 30 godinu života.

Milan Ranković koji je i predsednik udruženja za pomoć nedovoljno mentalno razvijenim i autističnim licima ističe značaj za nastavak pružanja ove vrste usluge prema licima u zrelom dobu.

Dogovor sa osnivačem Gradom Požarevcomje da oni koji su upisani u cz dnevni boravak nakon 30 godine ostanu na boravku  do odsnivanja centra za odrasle, kaže Jasmina Turudić. Ona ističe da će ukoliko se ovo pitanje ne reši nastati problem kod upisa novih korisnika.

Problem sa proširenjem usluge nastao je izemđu ostalog i zbog vlasništva u objektu u kojem bi trebalo da se adaptira i prisjedini postojećem dnevnom boravku, navodi Turudić.

O proširenju usluge na starije od 30godina govori se već duže vreme. Zaposleni u ovoj ustanot otvaranja jos jednog centra. Prostor od oko 150 kvadrata koji se nalazi uz centar za dnevni boravak dece ometene u razvoju zadovoljio bi potrebe za proširenjem centra. Socijalnom strategijom grada Požarevca iz 2008. Godine predviđeno je da se opremi novi centar, međutim usled finansijskih nemogućnosti plan nije sproveden.  Na desetogodišnjici rada Centra za dnevni boravak dece ometene u razvoju, tadašnji predsednik Skupštine grada, Bane Spasović  je rekao da će lokalna samouprava potraiti pomoć kod ministarstva kako bi se proširili smeštajni kapaciteti odnosno još jedna prostorija za smeštaj dece.

Od tada je prošlo tri godine i još se čeka saglasnost za proširenje centra.

Nadajmo se da će lokalne vlasti imati dovoljno sluha i da će preduzeti konkretne korake kako mnoge porodice ne bi ostale bez značajne podrške koju trenutno imaju.

]]>
Tue, 22 Nov 2016 15:57:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/36598/centri-za-decu-i-osobe-sa-invaliditetom-i-kako-opstaju.html
Osobe sa invaliditetom i mediji http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/36596/osobe-sa-invaliditetom-i-mediji.html Medijsko izveštavanje o osobama s invaliditetom daleko je od onog kako bi trebalo da izgleda. Ima svetlih primera, ali generalno – na vrlo niskom nivou je svest o potrebama osoba s invaliditetom i načinu rešavanja problema osoba s invaliditetom. ]]>

Pogrešan je pristup osobama s invaliditetom kao ugroženoj kategoriji stanovništva kojoj samo socijalno davanje, humanitarna akcija i nečija dobronamjernost mogu rešiti životne probleme. Novinari su olako preuzeli koncept dotacija i donacija od struktura koje su dužne da probleme građana koje predstavljaju suštinski rešavaju, bez ukazivanja na suštinu problema. Odgovornost novinara je da pomeraju težište posmatranja osoba s invaliditetom sa karitativnog na koncept zahteva za poštovanjem ljudskih prava, a to se, barem za sad, ne dešava. Jedan od problema je da se i same osobe s invaliditetom ustručavaju od pojavljivanja u medijima.

Dokle god osobe s invaliditetom u većini slučajeva ne izlaze pred kamere, ne postoji ništa što bi moglo izmeniti ovaj negativno pristrasan stav. To je ono što smeta požarevljaninu zlatku salihoviću u izveštavanju medija o osobama s invaliditetom.

 Ljudi s posebnim potrebama je čest izraz koji se upotrebljava u medijima i društvu. Što zlatko smatra neodgovarajućim jer osobe sa invaliditetom nemaju posebnih potreba osim zahteva za jednakim uslovima.

Postoje predsrasude prema osobama s invaliditetom. Takođe,  način na koji se predstavljaju zna da vređa, smatra Salihović.

Božidar Bojković iz Saveza slepih i slabovidih smatra da u lokalu postoji dobra saradnja udruženja i medija koji ustupaju prostor u svojim programima za izveštavanje o bitnim stvarima za ovu populaciju.

Ledena Životić iz udruženja 8 dan nije zadovoljna odnosom medijima koji, kako kaže, ne obraćaju pažnju na svakodnevne probleme osoba s invaliditetom.

 Ubeđenje da invaliditet nosi određeni karakter toliko je ukorenjeno da i danas opstaje u društvu, a neka od najpoznatijih književnih dela jasno pkazuju zašto se mediji smatraju ogledalom društva. Jelena je Miloševič je o stereotipima i negativnim konotacijama koje osobe sa invaliditetom imaju u književnosti u Original magazinu napisala,  tekst pod naslovom „Kako je Fantom iz Opere pobedio Dugog Džona Silvera“. Od Šekspirovog Rilačarda Trećeg do „ranjenog orla“ Mir- Jam. I kako su Andrić i Crnjanski doživljavali i opisivali osobe sa invaliditetom. Ona u tekstu navodi da, bez obzira na žanr, likovi sa invaliditetom su, stereotipno, smešteni u dve kategorije: oni su infatilni I povučeni ili mnogo češće imaju ulogu glavnog negativca. Kao pripmer navodi Haleda Hoseinija u romanu “A planine odjeknuše” koji isključivo apostrofira nenoć likova sa invaliditetom I traži najhumaniji način kako da osobodi njihove najlbliže I zajednicu balasta, što mu I polazi za rukom. Ivo Andrić u “Travničkoj hronici” jednog od likova opisuje kao ludog Švabu, maloumnog beskućnika koji živi od milostinje, služeći sredini za podsmeh, dok za drugog kaže da je nakaza I osobenjak, koga vezir čuva kao kućnu zmiju. Andrić likovima sa invaliditetom dodeljuje I pozitivne karakteristike. Nikola Rota je oštrouman, poliglota, na visokom položaju, ali mnogo se više ističe negativna strana tog grbavog, drskog I mrgodnog čoveka, čije je mrzovoljno ćutanje neprijatno koliko I njegov govor.

U Srbiji postoji obaveza koliko bi osobe sa invaliditetom trebalo da budu zastupljene u programima nacionalnih servisa. Međutim, Milan dobričić, jedan od autora tv emisije mesto za nas koja se upravo bavi problemima i perspektivama ove populacije,  kaže da se na to malo obraća pažnja.

Korišćenje određenih termina i izraza može biiti uvredljivo za osobe sa invaliditetom.

Dobričić komentariše to što se osobe sa invaliditetom uglavnom pojavljuju u usko specijalizovanim programima, a vrlo retko, gotovo nikada u redovnim emisijama u medijima.

Atkivistkinja pokreta osoba sa invaliditetom, koordinator  Programa za jednakost osoba sa invaliditetom u javnom govoru Centra „Živeti uspravno, Milica Ristić-Novković smatra da je minimalno trećina stanovništva zainteresovana za ove teme pošto osobe sa invalidtetom, po podacima UN, čine do 15 odsto stanovništva, a njima se pridružuje i veliki broj onih koji su sa njima u neposrednoj vezi, kao i veliki broj starijih čije se sposobnosti vremenom smanjuju. Otuda zahtevi za racionalnim unapređenjem standarda i nužnom primenom perspektive o ovoj oblasti. Da bi ona bila trajna, preduslov je puna primena zakona, a da bi dugoročno bila efektivna neophodna je međusobna saradnja sa osobama sa invaliditetom od samog početka, koprodukcija promovisanjem medijskih studija i struka zastupljenih u medijima među OSI (i drugim marginalizovanim grupama) i planskim pristupom njihovom zapošljavanju u medijima.

]]>
Tue, 15 Nov 2016 15:28:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/36596/osobe-sa-invaliditetom-i-mediji.html
Pristupačnost osoba sa invaliditetom i ostvarenja zdravstvenih usluga http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/36357/pristupacnost-osoba-sa-invaliditetom-i-ostvarenja-zdravstvenih-usluga.html Univerzalna ljudska prava definisana su Univerzalnom deklaracijom o pravima čoveka, kao i mnogim drugim međunarodnim dokumentima i dokumentima pojedinih država. Ona pripadaju svima, zasnivaju se na univerzalnim ljudskim potrebama i predstavljaju instrument očuvanja dostojanstva svakog ljudskog bića. ]]>

Mogli bismo reći da na kontinuumu koji predstavlja različite stepene ostvarivanja ljudskih prava postoje dve krajnosti. Jedna krajnost (ona nepovoljna) je socijalna isključenost, a druga krajnost (ona poželjna) je inkluzivno društvo. 

U prošlosti fizičko okruženje, javni prevoz, sistemi informacija i komunikacija, po pravilu, nisu bili dostupni osobama sa invaliditetom. U savremenom društvu jača potreba da svi novi objekti, infrastruktura, sistemi, usluge i tehnologije budu dostupni svima, kao i da se postojeći objekti adaptiraju i učine dostupnim. Ovo proističe iz člana 4 Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, čiji je smisao vezan za garantovanje pune ravnopravnosti za sve i za izjednačavanje mogućnosti koje se pružaju osobama sa invaliditetom. 

Božidar Bojković, predsednik Saveza slepih i slabovidih u Požarevcu izdvaja nedostatak zvučnih semafora. Zanimljivo je da su početkom 2000-ih u centralnim gradskim ulicama požarevca semafori bili ozvučeni. Međutim, kako se mehanizam kvario, oni su postepeno uklonjeni. Danas su samo novi semafori kod zgrada solidarnosti ozvučeni. Božidaru koji je slabovida osoba u Požarevcu ipak najviše smeta nedostatak tolerancije i razumevanja.

Kretanje osoba sa invaliditetom je otežano i u samom centru grada. Bojković kaže da nema dovoljno tiflo staza, a nedostaju i natpisi na Brajevom pismu, ističe Bojković.

U Požarevcu postoji samo nekoliko ustanova koje imaju rampu za osobe sa invaliditetom zgrada Pošte, Dom zdravlja, opšta bolnica odeljenje neurologije i Centar za dnevni boravak dece ometene u razvoju.

Jasmina Turudić iz Centra za socijalni rad u Požarevcu kaže da su među ovom kategorijom građana najbrojnije osobe koje imaju problema sa kretanjem. Nepristupačnost  javnih ustanova, trotoara, nepostojanje oznaka i upozorenja, u Požarevcu su problem i za obične građane, a kamoli osobe sa invaliditetom, navodi ona. Turudić kaže da su svojeveremeno predlagali da se formira komisija koja bi odredila prioritete za arhitektonske prepreke u gradu.

Pristupačnost je zakonska obaveza i to bi trebalo naglasiti. Prepreke na koje nailaze osobe sa invaliditetom predstavljaju narušavanje opštih prava koje bi trebalo da uživaju svi građani, navodi ona.

Problema je svestan i član gradskog veća u Požarevcu, Dejan Krstić.

Krstić takođe smatra da su izdvajanja prema unapređenju uslova za osobe sa invaliditetom iz gradske kase nedovoljna. Rešavanje arhitektonskih barijera je važno.

Znakovni jezik je u Srbiji prepoznat kao sredstvo komunikacije gluvih osoba, ali do sada nisu ustanovljene institucije koje bi se posvetile opisivanju, dokumentovanju i kontinuiranom podučavanju srpskog znakovnog jezika. Zakon o upotrebi znakovnog jezika usvojen je 28. aprila 2015. godine, a kako je prošao kratak period od dana usvajanja zakona, prateći podzakonski akti nisu usvojeni, još uvek ne možemo meriti uspešnost njegove primene u smislu poboljšanja kvaliteta života gluvih osoba u Srbiji.

U Požarevcu u Savezu gluvih i nagluvih osoba postoje dva tumača, Vladan Bošković i Branka Berić.

Poslednjih decenija u razvijenim zemljama sveta i Evrope razvija se pokret „Dizajn za sve“, koji je usmeren na definisanje i dostizanje standarda u uređenju okruženja koje će svim osobama omogućiti pristup. Ovaj pokret zasniva se na socijalnom modelu shvatanja invaliditeta, koji prepoznaje da osoba koja nije u stanju da koristi određenu funkciju, koristi neke druge funkcije da bi se snašla u svakodnevnim životnim situacijama (osoba koja ne vidi koristi dodir i zvuk, osoba koja ne čuje koristi dodir i vid, osoba koja ne hoda koristi kolica za kretanje). Problem nastaje kada okruženje ne pruža mogućnost za korišćenje tih alternativnih funkcija, na primer:

Osobi koja ne vidi i koristi nevizuelna sredstva da bi došla do informacija, čitanje je nemoguće kada su knjige dostupne samo u štampanom obliku, za osobu koja ne vidi.

U Narodnoj biblioteci u Požarevcu postoji odeljenje za slepe I slabovide osobe, kaže Bojković.

Direktorka Nardodne bibloteke u Požarevcu, Beba Stanković kaže da je prvi softver za slepa i slabovida lica kupljen sredstvima od prodatih ulaznica.

Nedavno je Smederevu u okviru projekta „Unapređenje profesionalne podrške u zajednici, važan korak u inkluziji dece”, gradonačelnica dr Jasna Avramović zaklučila je ugovore sa osam osnovnih škola za 17 učenika kojima treba dodatna podrška u program inkluzije u školi.

Na predlog komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu i učeniku obezbeđene su interaktivne table, bele magnetne table sa aplikacijama, laptopovi, Brajeva oprema, guseničar podizač, računaljke, kocke i brojevi, odnosno  sva ona pomagala koja će umnogome olakšati svakodnevni život, boravak u školi i učenje dece sa posebnim potrebama.

Evropska strategija za osobe sa invaliditetom 2010. – 2020. ima za cilj stvaranje uslova za osobe sa invaliditetom da u potpunosti uživaju svoja prava i imaju punu korist od učešća u društvu.

Usmerena je na uklanjanje prepreka u osam oblasti delovanja, a za svaku od ovih oblasti navedene su ključne aktivnosti usmerene na iskorenjivanje diskriminacije po osnovu invaliditeta I promovisanje pristojnih životnih aktivnosti.

]]>
Tue, 8 Nov 2016 14:11:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/36357/pristupacnost-osoba-sa-invaliditetom-i-ostvarenja-zdravstvenih-usluga.html
Obrazovanje osoba sa invaliditetom http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/36279/obrazovanje-osoba-sa-invaliditetom.html Inkluzija podrazumeva pravo sve dece na obrazovanje, počev od predškolskog uzrasta, do visokog obrazovanja. Ona obuhvata: Decu sa smetnjama u razvoju, decu sa invaliditetom, decu iz marginalizovanih grupa, darovitu decu. ]]>

Psiholozi i drugi stručnjaci tvrde da će gore navedenim grupama dece biti produktivnije napredovanje u grupi vršnjaka, a i da će se preostali đaci od malih nogu navikavati da tolerišu različitost, pomažu drugima u radu i učenju, da će nastava biti očiglednija, jer dok učitelj objašnjava detetu sa smetnjama u razvoju pojednostavljeno, sva ostala deca će mnogo brže shvatati sadržaje.

Inkluzija kao ideja je ušla u Zakon o obrazovanju još 2009.god. medjutim, njen ulazak u  sve nivoe obrazovanja sporo teče. Nedovoljna edukacija nastavnika, neopremljene škole, nepripremljeni roditelji, nerazvijena svest o pravu na različitiost.

Najpre se nalazi na poteškoće u edukaciji prosvetnih radnika. Teškoće se ogledaju u tome što tokom studija na učiteljskom fakultetu nema dovoljno predmeta koji obučavaju profesore da adekvatno rade sa gore navedenim grupama dece.Tačnije, učitelji su jako dobri metodičari, ali su nedovoljno edukovani za rad sa decom sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, što će potvrditi defektolozi. Da bi se to ispravilo, potrebni su brojni seminari, obuke, vežbe, kako bi nastava bila efikasnija, jer će se sada u učionicama nalaze deca sa različitim mogućnostima.

Gordana Cvetković, iz Saveta mreže podrške inkluzivnom obrazovanju Ministarstva prosvete za RTS kaže da deci sa posebnim potrebama je potreban i rad sa stručnim licima, poput defektologa, te njihovo uključivanje u redovnu nastavu podrazumeva da svaki razred ima i pomoćnog profesora/nastavnika koji će pomagati redovnom profesoru.

Kroz kratak osvrt na  mere za podsticanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom iz Zakona protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom, član 62. Zakona kojim se predviđa  obaveza države da preduzme mere kako bi obrazovanje za osobe sa invaliditetom bilo deo integralnog opšteg sistema obrazovanja i vaspitanja. Pravilno treba da bude integrisano obrazovanje za osobe sa invaliditetom, ali opšti sistem ne zadovoljava potrebe osoba sa invaliditetom, zato su u Srbiji deca sa invaliditetom i njihovi roditelji usmeravani i orijentisani na specijalno školstvo.

Glavna pretpostavka pri uključivanju dece s ometenošću u redovno obrazovanje jeste da će se na taj način izbeći stigma koja može biti povezana sa specijalnim obrazovanjem, kao i da će se obezbediti adekvatnije mogućnosti za socijalno učenje za decu s ometenošću, ali i za njihove vršnjake.

Međutim, teškoće u socijalnom razvoju su prisutne, bilo da deca pohađaju redovnu ili specijalnu školu, a sami nalazi su često protivrečni. Ono što je vidljivo na terenu jeste da nema dovoljno stručnih radnika, tiflopedagoda, edukacija nastavnika. Potrebno više sredstava i stimulacija ljudi koji rade sa decom koja imaju invaliditet, smatra Božidar Bojković iz Saveza slepih i slabovidih u Požarevcu.

Što se same slepe i slabovide dece koja su bila uključena u redovnu nastavu, tiče, oni su postižu izvanredne rezultate, dodaje Bojković. U Savezu slepih ima 6 učenika u inkluziji, kaže Bojković i dodaje da je saradnja sa prosvetnim radnicima najvažnija.

Branka Berić, sekretar Saveza gluvih i nagluvih u Požarevcu kaže da sva deca sa teškim oštećenjem sluha, od pete godine, prolaze pripreme za polazak u specijalne  škole.

Inače, inkluzija podrazumeva šire uključivanje dece ometene u razvoju u redovan sistem vaspitanja i obrazovanja, a iz obrazovnog sistema u sve segmente društvenog života i rada. U našoj zemlji redovni obrazovni sistem i sistem školovanja dece ometene u razvoju godinama funkcionišu odvojeno i bez ikakvih dodirnih tačaka. Međutim, u cilju obezbeđivanja neophodne podrške deci ometenoj u razvoju, pojavila se potreba približavanja ova dva sistema.

Izveštaj o zapošljavanju osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou, koji je pre četiri godine objavio Centar za orijentaciju društva na osnovu analize prilika u pojedinim opštinama, ukazuje na pozitivne promene u prepoznavanju vrednosti inkluzije na tržištu rada, iako su pomaci spori a predrasude i dalje jake.

Prema nalazima Centra, nešto manje od polovine ukupnog broja osoba sa invaliditetom ima završeno četiri ili osam razreda osnovne škole, dok ih je većina sa srednjom stručnom spremom.

Direktorka Nacionalne službe za zapošljavanje u Požarevcu, Sonja mirić objašnjava kako je uređen sistem zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Napominje da se na teritoriji pož filijale, u ovoj godini do septembra meseca, nalazi  57 osoba sa invaliditetom na evidenciji nezaposlenih.

Božidar Bojković, Predsednik Saveza slepih I slabovidih u Požarevcu kaže da nije zadovoljan primenom Zakona o zapošljavanju osoba s invaliditetom. On kaže da oni svoje članove, samostalnim aktivnostima, uključuju u rad.

Jasmina Turudić iz Centra za socijalni rad kaže da smo poznati po tome da izbegavamo zakone. Ona procenjuje da su privatne  kompanije, možda, više na oku inspekcija za razliku od javnih preduzeća i organizacija. Ipak, kao najveći problem u zapošljavanju, Turudić vidi to što se osobe sa invaliditetom uglavnom ne javljaju na tržište rada.

Evropska Unija je 2010. usvojila strategiju za osobe sa invaliditetom u narednoj deceniji, kojom su definisani mehanizmi za sprovođenje Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom na nivou Unije. Strategijom su takođe opisani oblici podrške u oblastima finansiranja, istraživanja, informisanja, prikupljanja statističkih i drugih podataka, identifikujući osam ključnih oblasti delovanja: pristupačnost, participacija, jednakost, zapošljavanje, obrazovanje i obuka, socijalna zaštita, zdravstvo i međunarodne aktivnosti.

]]>
Tue, 1 Nov 2016 15:31:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/36279/obrazovanje-osoba-sa-invaliditetom.html
Osobe sa invaliditetom kao uspešni sportisti http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/36230/osobe-sa-invaliditetom-kao-uspesni-sportisti.html Na takmičenju na Paraolimpijskim igrama u Riju od 7. do 18. septembra ove godine, Srbiju je predstavljalo 16 takmičara, koji su se borili u sedam disciplina: stonom tenisu, powerliftingu, streljaštvu, bacanju čunja, diska, kugle i koplja. ]]>

U Brazil su doputovali osvajači odličja sa evropskih i svetskih prvenstava,  paraolimpijskih igara, iz Brazila su došli sa osvojenih rekordnih devet medalja.Srbiji su tri zlatne medalje doneli Laslo Šuranji u streljaštvu, Borislava Perić Ranković u stonom tenisu i Željko Dimitrijević u bacanju čunja. Dve srebrne medalje osvojili su Borislava Perić Ranković, Nata Matić u stonom tenisu i Miloš Zarić u bacanju čunja, a četiri bronzane medalje izborili su Laslo Šuranji u streljaštvu, Nata Matić u stonom tenisu, Mitar Palikuća u stonom tenisu i Nemanja Dimitrijević u bacanju koplja. Od svih zemalja u regionu Srbija je najbolja.

Vrhunski sportisti Paraolimpijade suočavaju se sa sličnim izazovima kao olimpijski sportisti. Nedostaje im novca, prostora za rad, moraju da prilagode živote zahtevnim rasporedom treninga, putuju u daleke krajeve i takmiče se.  Kada naši sportisti ostvare dobre rezultate na takmičenjima postavlja se pitanje kakvi su uslovi u kojima su trenirali, koliko se ulagalo da bi došli do dobrih rezultata.

Novi Sad ima verovatno najbolje uslove za treniranje paraolimpijaca. Razlog za to je što iz ovog grada dolazi tri  takmičara koji su osvojili neku od medalja. Stonoteniseri Borislava Perić Ranković, Nada Matić, Mitar Palikuća su članovi stonoteniskog kluba i na paraolimpijskim igrama osvojili su dva zlata i dve bronze.

Koliku podršku osobe sa invaliditetom dobijaju od države? Stonoteniserka, Borislava Perić Ranković kaže da to ide uzlaznom linijom. Ona kaže da je Zakonom o sportu izjednačen je status paraolimpijaca i olimpijskih sportista.

Ipak, situacija u domaćem sportu je više nego alarmanta. I dok na reprezentativnoj sceni još uvek imamo odlične rezultate, klubovi iz svih grana sporta su iz godine u godinu za korak bliže amaterizmu.

Nisu retki primeri da takmičari nemaju ni za pripreme, opremu i normalan život. Ministarstvo omladine i sporta je za redovne godišnje programe nacionalih granskih saveza, Olimpijskog komiteta, Paraolimpijskog komiteta i Sportskog saveza izdvojio 1.587.223.000 dinara. Paraolimpijcima je pripalo 44 miliona dinara. U 2015. godini je za finansiranje sporta izdvojeno 1.605.559.500 dinara, dok je  u 2014. sredstva izdvojeno  1,676 milijardi dinara.

U Srbiji praktično ne postoji sportski kamp koji je njima prilagođen sportistima sa invaliditetom. Dovijaju se uz pomoć štapa i kanapa. Država ih se seti tek kada se popnu na pobedničko postolje, prestigavši konkurente u čijim zemljama se paraolimpijcima poklanja mnogo više pažnje.

Kako bi promovisao sportski potencijal osoba sa invaliditetom, paraolimpijac Goran Nikolić krenuo je u sportski izazov i postavio sebi zadatak da istrči 55 maratona za 55 dana. Nikolić svakog dana pređe 42 kilometra i 196 metara do jednog od 55 gradova u Srbiji. Posle jednog istrčanog maratona potrebno je 12 dana odmora, a on ima manje od 19 sati da se pripremi za sledeći.

Goran je rekreativac punih 25 godina, ima iza sebe istrčanih 29 maratona pre ovog poduhvata.

Slabovid je i vidi samo pet odsto na jedno oko. Ovo je prvi put da sportista sa invaliditetom pokušava da obori rekord jednog sportiste bez hendikepa. Sadašnji Ginisov rekord je 52 maratona za 52 dana. 
Goran Nikolić dolazi iz Kragujevca, a ove godine je u tom gradu izgrađen Centar za sport i rehabilitaciju osoba sa invaliditetom, čiji je on upravnik..On želi da trčanjem na maratonu pošalje poruku u svakom gradu.

Jedan od ciljeva mu je iI da stvori uslove za kolektivne sportove za osobe sa invaliditetom pošto ih na paraolimpijadi već dugo nema. Nikolić kaže da su dobri uslovi za vežbanje u Kragujevci

Pokazalo se da su rekreacija i sport najadekvatniji i najhumaniji način za postizanje vidnih rezultata. Sportsko-rekreativnim aktivnostima stvara se mogućnost osobama sa invaliditetom da uspostave bolju vezu sa ljudima, posebno sa svojim okruženjem, kako bi se vremenom vratila njihova volja i snaga i uključili u društvene tokove.

Upornom primenom sportsko-rekreativnih aktivnosti dolazilo je u određenim slučajeva do potpune rehabilitacije.U svakom slučaju, uključivanje osoba sa invaliditetom u sportsko – rekreativne aktivnosti veoma je značajno.

U Požarevcu postoje dva sportska kluba namenjena osobama sa invaliditetom.

Sportsko udruženje gluvih “Bambi” pri savezu gluvih i nagluvih u Požarevcu obrazuje sekcije u fudbalu, košarci, rukometu, kuglanju, odbojci, stonom tenisu, streljaštvi, ribolovu I šahu. Svoje ciljeve ostvaruje kroz stvaranje uslova za razvoj sporta gluvih u Braničevskom okrugu, organizuje treninge, podstiče bavljenje sportom posebno žena, dece. Omladine I starih, populariše sport gluvih u medijima, obrazovnim institucijama I drugim organizacijama.

Jelena Redic, predsednica kluba “Bambi” kaže da clanovi kluba redjaju pehare i nižu uspehe na Republičkim takmičenjima. Klub ima 30 članova.

Novčana sredstva za sport su ranije bila manja. Sada je stanje malo bolje. Klub je kroz projektno finansiranje dobio 250.000 dinara i za sada je to dovoljno za .osnovne potrebe kluba, pripreme za takmičenja i putovanja, kaže skromno Redić.

Jelena kaže da za osobe sa invaliditetom nema ništa bolje od bavljenja sportom bilo koje vrste.

Predsednik Saveza slepih i slabovidih u Pozarevcu, Božidar Bojković ističe značaj sportskog  “Polet” koji funcioniše u okviru saveza.

Bojković kaže da je jedna od važnijih stvari da okruženje osobe sa invaliditetom doživi kao ravnopravne članove društva.

Sport i telesne vežbe odavno se koriste kao sredstvo za lečenje. Oni licima sa invaliditetom pomažu da se uključe u normalne tokove života. Učesnici  u sportsko-rekreativnim aktivnostima su većinom - invalidi rada, opšti invalidi, paraplegičari, slepi i slabovidi, gluvi i nagluvi i dr.

Osobe sa invaliditetom lica najčešće se bave sledećim oblicima sportske aktivnosti: sedeća odbojka, košarka, stoni tenis, šah, pikado, streljaštvo, trčanje, atletika, skok u dalj, plivanje, bacanje diska, kuglanje, bacanje kugle i koplja i dr. a vremenom broj sportskih disciplina kojima se bave ova lica sve se više povećava što pokazuje njihovu sposobnost i ukazuje na potrebu da im se što više posveti pažnja kao ravnopravnim članovima društva. Potrebno je osnovati sportska društva za sve kategorije invalidnosti i za sve uzraste na nivoima lokalnih zajednica, republika i šire.

]]>
Tue, 11 Oct 2016 11:35:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/36230/osobe-sa-invaliditetom-kao-uspesni-sportisti.html
Zapošljavanje OSI http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/34815/zaposljavanje-osi.html Izveštaj o zapošljavanju osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou, koji je pre tri godine objavio Centar za orijentaciju društva na osnovu analize prilika u pojedinim opštinama, ukazuje na pozitivne promene u prepoznavanju vrednosti inkluzije na tržištu rada, iako su pomaci spori a predrasude i dalje jake. ]]>

Prema nalazima Centra, nešto manje od polovine ukupnog broja osoba sa invaliditetom ima završeno četiri ili osam razreda osnovne škole, dok ih je većina sa srednjom stručnom spremom. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje za 2012. godinu, na evidenciji nezaposlenih osoba sa invaliditetom bilo je 19.142 lica od čega je 14.605 aktivno tražilo posao. Među ukupnom populacijom nezaposlenih sa invaliditetom, najviše je bilo invalida rada treće kategorije (više od 5.000) kao i ratnih vojnih invalida (oko 3.800) koji uglavnom ne pripadaju grupi aktivnih tražioca zaposlenja. Među kategorisanom omladinom najviše je lako mentalno ometenih lica (nešto manje od 4.000).

Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku oko 8 odsto stanovnika Srbije čine osobe sa invaliditetom, dok građanske organizacije ističu da su podaci prikupljeni na poslednjem popisu netačni, usled loše formulisanih pitanja i neobučenosti anketara, te da je broj osoba sa invaliditetom svakako veći od pola miliona. Prema procenama na osnovu podataka iz 2012. osobe sa invaliditetom čine 0.6% zaposlenih osoba u Srbiji.

Broj odraslih osoba kojima je u potpunosti oduzeta poslovna sposobnost, pa time i radna sposobnost u 2011. godini iznosio je 11.025.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje u Požarevcu, Sonja Mirić kaže da se na teritoriji požarevačke filijale nalaze 102 osobe sa invaliditetom na evidenciji nezaposlenih, što je proporcionalno izuzetno mali broj.

Požarevljanin Zlatko Salihović koji je slep od rođenja  pokušavao je da se zaposli kao maser u bolnici,  Ali bez uspeha. Čeka konkurs već nekoliko godina. U međuvremenu pokušava da se osposobi za kurseve na računarima.

Najveći problem u zapošljavanju osoba sa invaliditetom je što do zaposlenja uglavnom dolaze najlakše kategorije invalida, ističe Božidar Bojković iz Saveza slepih i slabovidih u Požarevcu.

Kako kaže Bojković, postoji nedostatak u zakonu jer se obaveza zapošljavanja uglavnom svaljuje na  privatna preduzeća, dok u javnim ustanovama i organizacijama ne obraćaju dovoljno pažnje na ovu obavezu. Takođe, privatnici na razne načine izbegavaju obavezu ili je samo formalno ispunjavaju.

Odredbe zakona odnose se i na javni i na privatni sektor, kaže Sonja Mirić iz Nacionalne službe za zapošljavanje.  Ona, međutim,  navodi da postoji veliki broj firmi i preduzeća gde već zaposleni radnici sa određenim zdravstvenimproblemmom kojim su stekli invalidnost.

Jasmina Turudić iz Centra za socijalni rad kaže da smo poznati po tome da izbegavamo zakone. Ona procenjuje da su privatne  kompanije, možda, više na oku inspekcija za razliku od javnih preduzeća i organizacija.

Ipak, kao najveći problem u zapošljavanju, Turudić vidi to što se osobe sa invaliditetom uglavnom ne javljaju na tržište rada.

Prateći prve godine primene zakona, Centar za orijentaciju društva utvrdio je da su se Nacionalnoj službi za zapošljavanje pretežno obraćali poslodavci koji su imali obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom, dok među poslodavacima na koje se zakonske obaveze ne odnose gotovo da nije bilo zainteresovanih. Takođe je primećeno da su se neki poslodavci ipak odlučivali za plaćanje penala, uglavnom zbog predrasuda u pogledu uključivanja osoba sa invaliditetom u proces rada.

Nema logike da imaš obavezu, a da radije platiš kaznu, kaže član gradskog veća u Požarevcu Dejan Krstić.

Ipak, subvencije i finansijski podsticaji utiču su da se poslodavci lakše odlučuju da zaposle osobe sa invaliditetom.

Za javne radove i samozapošljavanje je ove godine iz budžeta grada izdvojeno oko 3 miliona dinara. Osobe sa invaliditetom mogu da se uključe u oba programa. Postoje i programi u zavodu za zapošljavanje koje osobe sa invaliditetom slabo koriste, kaže Krstić.

Jedno od problema koje prate zapošljavanje osoba sa invaliditetom je gubitak novčane pomoći koju uživaju.

]]>
Wed, 9 Dec 2015 22:56:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/34815/zaposljavanje-osi.html
Razvijanje socijalnih usluga http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/34814/razvijanje-socijalnih-usluga.html Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom koju je Republika Srbija ratifkovala priznaje da osobe sa invaliditetom u potpunosti treba da uživaju sva lјudska prava i osnovne slobode po osnovu jednakosti. ]]> Neka od opštih načela Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom su: poštovanje

urođenog dostojanstva i individualne autonomije osoba sa invaliditetom, pravo na donošenje odluke o sopstvenim životima i samostalnosti, razvijanje kapaciteta osoba sa smetnjama u razvoju i razvijanje uslova da vode samostalan život. Sve akcije koje se odnose na osobe sa smetnjama u razvoju prvenstveno pažnju treba da posvećuju najbolјem interesu osobe.

Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa ivaliditetom (2006) prvi je antidiskriminatorni zakon u našoj zemlјi pa je stoga posebno važan. On uređuje zabranu diskriminacije po svim osnovama, postupak zaštite osoba koje su izložene diskriminaciji i mere koje se preduzimaju radi podsticanja ravnopravnosti i socijalne uklјučenosti osoba sa invaliditetom.

Prema odredbama ovog Zakona, jedinice lokalne samouprave dužne su da podstiču osnivanje službi podrške za osobe sa invaliditetom u cilјu povećanja nivoa njihove samostalnosti u svakodnevnom životu i ostvarivanja njihovih prava.

Zakon o socijalnoj zaštiti (2011. godina) uveo je niz novina u normativni okvir koji uređuje ovu oblast.

U skladu sa navedenim načelima, Zakon o socijalnoj zaštiti predviđa niz usluga koje se mogu razviti u svakoj lokalnoj zajednici, u skladu sa potrebama stanovnika i resursima kojima raspolaže lokalna samouprava.

Jasmina Turudić iz Centra za socijalni rad u Požarevcu kaže da su u našoj lokalnoj sredini usluge jasno definisane. Problem je što i dalje mnoge usluge nedostaju, odnosno nikada nisu zaživele.

To potvrđuje i Dejan Krstić, član gradskog veća Požarevca. On navodi da Grad požarevac ima akcioni plan koji prati stratregiju za osobe sa invaliditetom. U izradi su učestvovala i sama udruženja. Međutim, ono što je predviđeno usporeno se i teško sprovodi.

Jedan od velikih problema sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom je pristupačnost institucijama, ali više od toga mogućnost nesmetanog kretanja i korišćenja usluga koje su dostupne ostalim građanima.

Nemamo prevodilački servis, sadržaji nisu ispisani na brajevom pismu u javnim institucijama, a tu je i inkluzija koja nije zaživela u punoj meri, kaže Turudić.


Da bi obezbedili jednake šanse deci s invaliditetom u školi, u sistemu socijalne zaštite postoji usluga pratilac deteta. Takva u sluga u Požarevcu trenutno nije moguća, iako je ključna za ravnopravno učešće u sistemu obrazovanja.

Obezbeđivanje asistenata nakon završene školekompletira socijalnu uslugu prema osobama s invaliditetom, navodi Jasmina Turudić.

Na problem nedostatka pratilaca i asistenata ukazuje i Božidar Bojković iz Saveza slepih i slabovidih. zakonska regulativa postoji, ali za to grad ne može da izdvoji novac.

U ovim uslugama, postoji problem što na nivou države nije uređeno plaćanje vanrednih izdvajanja za osobe s invaliditetom, tako da se dešava da je tuđa nega i pomoć jedini izvor zarade u porodicama sa licima sa invaliditetom.

Ledena životić ne radi jer se potpuno posvetila Milici koja je rođena sa daunovim sindromom. Korisnik je tuđe nege i pomoći. Ona kaže da iznos ove vrste novčane podrške varira od stepena invalidnosti deteta.

Izjednačavanje roditelja i hranitelja bilo bi  vrlo važno za porodice u kojima postoje deca sa invaliditetom, napominje ona.

Još jedan u nizu problema je zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Jedna od mogućnosti koja nije zaživela a o kojoj se razmišlja je formiranje socijalnih preduzeća u kojima bi radile zapošljive osobe s invaliditetom. To bi bilo izuzetno korisno za ovu populaciju, smatra Jasmina Turudić.

Broj i vrsta usluga koje lokalne zajednice mogu da pruže korisnicima usluga u sistemu socijalne zaštite u direktnoj je vezi sa podsticanjem aktivnosti različitih pružalaca usluga u lokalnoj zajednici. Zakon predviđa i mogućnost da se razvijaju usluge koje se pružaju u saradnji sa obrazovnim, zdravstvenim i drugim sistemima, u zavisnosti od potreba korisnika.

Kvalitetne usluge moraju biti u najbolјem interesu korisnika, uvažavati nedelјivost prava i celovitost potreba korisnika. Treba da budu: blagovremene, racionalne i efikasne, delotvorne i efektivne, dostupne i da proizvode očekivane i želјene ishode. Kako bismo došli do kvalitetnih usluga neophodno je uvođenje novih standarda usluga, nove organizacije rada, kao i jačanje stručnih kapaciteta.

]]>
Mon, 7 Dec 2015 22:37:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/34814/razvijanje-socijalnih-usluga.html
OSI u medijima http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/34791/osi-u-medijima.html U svakodnevnom govoru susrećemo se s velikim brojem neadekvatnih izraza koji se odnose na osobe s invaliditetom. Većina tih izraza ima čak i uvredljivu konotaciju. Nažalost, te nezgrapne fraze, kao oblik diskriminacije, udomaćile su se i u medijskom prostoru, na što je ukazalo i jedno regionalno istraživanje provedeno 2006. godine ]]>

U medijima se o osobama s invaliditetom uglavnom govori indirektno kroz pitanja socijalne

pomoći, naknade za invaliditet ili inkluzivnog obrazovanja. Međutim, rijetko se polazi sa stanovišta

same osobe, niti se govori o pitanjima od direktne važnosti za njih. U medijima najčešće čujemo priče o osobama s invaliditetom viđene iz perspektive populacije osoba bez invaliditeta. Tako, naprimjer, nema izvještaja ili članka o nekom opštem životnom pitanju koje se odnosi na cjelokupnu populaciju viđenu očima osobe s invaliditetom ili djeteta s invaliditetom. Naprimjer, u dječijim emisijama, u kojima se u svakoj epizodi predstavlja jedno dijete koje govori o svojoj svakodnevnici, prijateljima, interesovanjima, nikada nećete vidjeti dijete s invaliditetom.

Prikazi invaliditeta u Srbiji (i u jugoistočnoj Evropi) obično su negativni. Preplavljeni su diskriminišućim stereotipima, prema onom što pokazuje nedavna Inicijativa za praćenje i posmatranje invalidnosti: „Izveštaji koji opisuju osobe s invaliditetom su puni emotivnog naboja prikazujući ih kao ranjive, nesposobne i samo sažaljenja vredne.“ S druge strane, kad se osobe s invaliditetom prikazuju u pozitivnijem svetlu, ton članka ili TV emisije je preterano sentimentalan i mehanički hvalospevan. Bilo da su predstavljeni kao žrtve ili heroji, ljudi s invaliditetom su time marginalizovani – njihov identitet se temelji isključivo na invaliditetu ili boleti. U stvarnosti se pak te osobe ponašaju kao jedinstvene ličnosti koje nastoje da vode normalan život uz, na primer, studiranje, zaposlenje i zasnivanje porodice.

 Kad je reč o predstavljanju invalidnosti u medijima i gledištu o ljudima s invaliditetom, plasirani stereotipi vrše posebno snažan uticaj jer su stvarni ljudi o kojima je tu reč u glavnom nevidljivi. Mediji stvaraju predstave, predstave stvaraju stavove a dokle god osobe s invaliditetom u većini slučajeva ne izlaze pred kamere, ne postoji ništa što bi moglo izmeniti ovaj negativno pristrasan stav.

Naučene fraze i teme. Pesimizam. To je ono što smeta Požarevljaninu Zlatku Salihoviću u izveštavanju medija o osobama s invaliditetom.

Ljudi s posebnim potrebama je čest izraz koji se upotrebljava u medijima i društvu. Što zlatko smatra neodgovarajućim jer osobe sa invaliditetom nemaju posebnih potreba osim zahteva za jednakim uslovima.

Postoje predsrasude prema osobama s invaliditetom. Takođe,  način na koji se predstavljaju zna da vređa, smatra Salihović.

Božidar Bojković iz Saveza slepih i slabovidih smatra da u lokalu postoji dobra saradnja udruženja i medija koji ustupaju prostor u svojim programima za izveštavanje o bitnim stvarima za ovu populaciju.Međutim, nije svuda tako.

Ledena Životić iz udruženja 8 dan nije zadovoljna odnosom medijima koji, kako kaže, ne obraćaju pažnju na svakodnevne probleme osoba s invaliditetom.

Zastupljenost osoba sa invaliditetom u medijima može imati veliki pozitivan uticaj, kao što pokazuju primeri iz drugih zemalja. Već petnaest godina holandska televizija emituje kviz Lingo, baziran na igri reči. Voditeljka kviza je Lusil Verner, žena čije je jedna noga kraća od druge. Zbog toga je jedna od njenih cipela preoblikovana da bi odgovarala nozi. Emisija je, kao i ona sama, omiljena među stotinama hiljada gledalaca koji je prate svakog radnog dana. Sada je osnovala "Fondaciju Lusil Verner" koja promoviše i podržava projekte koji imaju za cilj da poboljšaju sliku o ljudima s invaliditetom u javnosti. Izbori za Mis su deo mnogo šire informativne kampanje u osnovnim i srednjim školama. Debi van der Puten, dvadesettrogodišnjakinja iz Holandije je jedna od osam pobednica ovog izbora koje su konkurisale za britanski takmičenje u lepoti „Top model koji nedostaje". Na modnoj pisti je čak i voajerima nemoguće da se usredsrede pretežno na odsustvo njenu desnu ruke. Mis Van der Puten je takođe pozirala za Playboj i osvojila je drugo mesto u holandskom takmičenju lepote. Svoje učešće je obrazložila izjavljujući: „U manekenstvu nije sve isključivo u fizičkoj lepoti nego i u ličnosti i karakteru. I želim da pokažem da žena s invaliditetom može postići isto što i "normalna osoba". Privukla je veliku pažnju na međunarodnom nivou, što je kreiralo pozitivnu sliku o ljudima s invaliditetom.

Komičar Vinsent Beilo ima oštećenje vida, ali svi njegovi nastupi uživo su predstave koja pune salu. Pošto je u svoje viceve i skečeve uključivao temu ne-vidljivosti, ljudi su izjavili da je to promenilo njihov stav prema osobama s invaliditetom.

Međutim i u Srbiji postoje kvalitetne specijalizovane emisije o osobama sa invaliditetom koje se bore za termine u večitom okršaju sa piplmetrima i prizemnom zabavom.

U Srbiji postoji obaveza koliko bi osobe sa invaliditetom trebalo da budu zastupljene u programima nacionalnih servisa. Međutim, Milan dobričić, jedan od autora tv emisije „Mesto za nas# koja se upravo bavi problemima i perspektivama ove populacije,  kaže da se na to malo obraća pažnja.

Poslednjih godina mnogo se radillo na načinu prezentovanja osoba sa invaliditetom u medijima. Jedno od najvećih izazova svakako je jednaka prezentacija, ali i animiranje osoba sa invaliditetom da više govore o svojim problemima i uzmu aktivnije učešće u društvenim tokovima.

]]>
Thu, 3 Dec 2015 23:41:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/34791/osi-u-medijima.html
Značaj udruženja za OSI http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/34790/znacaj-udruzenja-za-osi.html Značajnu ulogu u organizovanju osoba sa invaliditetom čine udruženja koja podstiču afirmaciju njihovih prava. U Požarevcu postoji više udruženja i saveza osoba sa invaliditetom koja osim invalida okupljaju i roditelje, hranitelje i staratelje dece. Na taj način se osim konkretne podrške u ostvarivanju prava osoba sa invaliditetom, podstiče veća socijalizacija ove kategorije stanovništva, ali i produbljuje zajedništvo među porodicama. ]]>

Savez slepih i slabovidih osoba u Požarevcu funkcioniše već decenijama. Predsednik saveza, Božidar Bojković ističe upravo komponentu socijalizacije kao bitnu u funkcionisanju udruženja. Pored toga, svojim članovima udruženje omogućava razne vrste obuka koje im pomažu u uključivanju u društvene tokokove i lakše snalaženje prilikom zapošljavanja.

Ono što nedostaje udruženjima je konkretnija saradnja sa državnim organima i javnom upravom, ali i  više razumevanja od drugih ljudi, ističe Bojković.

Finansiranje udruženja osoba sa invaliditetom vrši se preko lokalnih budžeta.

Ćlan gradskog veća za nevladine organizacije i udruženja, Dejan Krstić kaže da je grad Požarevac u poslednje tri godine duplirao sredstva koja izdvaja za finansiranje i programe udruženja osoba sa invaliditetom. Konkretna podrška grada pre svega se odnosi na unapređenje uslova rada i programe namenjene članovima.

Krstić kaže da ni postojeća sredstva nisu dovoljna za adekvatno finansiranje. Grad bi trebalo dodatno da se uključi u rešavanje problema, ali i da obrati više pažnje na arhitektnoske barijere i ostale prepreke na koje nailaze osobe sa invaliditetom. Posebno kad je u pitanju uključivanje u društvo.

Način finansiranja, odnosno izdvajanje novca iz budžeta se promenio u odnosu na ranije godine, tako da udruženja za sredstva apliciraju preko projekata. Božidar Bojković kaže da je na taj način došlo i do pojave drugih organizacija koje smatra nereprezentativnim.

Najmlađe udruženje koje okuplja osobe sa invaliditetom u Požarevcu je OSMI DAN. Kako kaže za Boom 93 Ledena Životić, članica Udruženja i majka deteta sa Daun sindromom, na teritoriji grada Požarevca ima oko 17 osoba obolelih od ovog sindroma, najmlađa članica ima 2 godine, najstarija 27 godina. Međutim, ona pretpostavlja da je taj broj i veći, jer ima roditelja koji kriju decu od javnosti, kako bi izbegli diskriminaciju.

Udruženje je osnovano u cilju rešavanja problema sa kojima se susreću oboleli, kao i ostvarivanja zakonskih prava koje imaju njihovi roditelji ili staratelji. Takođe, članovi udruženja se okupljaju radi druženja i zabave.

Ovo Udruženje dobilo je naziv „Osmi dan“  simboličan po istiomenom filmu, a priča je takva da je Bog sedam dana  stvarao svet i napravio savršen vazduh, biljke, čoveka, ali mu se osmog dana učinilo da nije sve tako savršeno. U svojoj želji da napravi savršenstvo, napravio je čoveka sa Daunovim sindromom.

Deca sa Daunovim sindromom većini građana bila su do skoro nevidljiva. Članovi Udruženja prošlog proleća prošetali su sa svojom decom u šarenim čarapama centralnim gradskim ulicama, što je srenulo pažnju ljudi, a čitava akcija naišla je na odbravanje kod većine građana, kaže Ledena Životić.

Udruženja ovog tipa značajna su pre svega zbog druženja među decom. Osim toga, roditeljima je bitna međusobna podrška, posebno onima koji nemaju dovoljno iskustva, navodi ona.

Udruženja značajna jer ukazuju na probleme s kojima se suočavaju mlade osobe i njihovi roditelji, ističe Milan Ranković iz udruženja za pomoć nedovoljno mentalno razvijenim i autističnim licima.

Problemi sa kojima se suoćavaju osobe sa invaliditetom i njihove porodice svuda su isti, kaže Ranković i dodaje da Grad i udruženja čine mnogo na unapređenju položaja osoba sa invaliditetom i njihovih porodica.

Povezivanje osoba sa invaliditetom korz saveze i  udruženja korisno je i zbog mogućnosti za sticanjem veština kroz obuke, ali i nalaženje posla i obezbeđivanje zarade, smatra Zlatko Salihović iz Saveza slepih i slabovidih u Požarevcu.

]]>
Thu, 3 Dec 2015 23:29:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/34790/znacaj-udruzenja-za-osi.html
Poteškoće na koje nailaze OSI http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/34789/poteskoce-na-koje-nailaze-osi.html Prema rezultatima poslednjeg popisa u Srbiji živi 571.780 građana koji su se izjasnili da sebe doživljavaju kao osobu sa invaliditetom, odnosno oni koji su se izjasnili da imaju teškoća ili su potpuno onemogućeni da obavljaju svakodnevne aktivnosti, dok su procene da danas u Srbiji živi oko 700.000 osoba sa invliditetom, što čini oko 10 odsto stanovništa. ]]>

Osobe sa invaliditetom češće od drugih izložene su diskriminaciji, a problem koji značajno doprinosi diskriminaciji osoba sa invaliditetom je pitanje nepristupačnosti objekata, stopa nezaposlenosti, koja je izuzetno niska i iznosi oko 13%, kao i još uvek nedovoljna podrška u zajednici.

Osobe sa invaliditetom koje pripadaju i drugim marginalizovanim društvenim grupama često se u praksi susreću sa diskriminacijom po više osnova tzv. „višestrukom” diskriminacijom. To je pre svega slučaj sa ženama sa decom i mladima sa invaliditetom, osobama sa invaliditetom pripadnicima nacionalnih manjina i izbeglim i interno raseljenim licima sa invaliditetom.

Iako Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom izričito zabranjuju diskriminaciju osoba sa invaliditetom u pogledu korišćenja javnih objekata i površina, kao i javnih usluga, u praksi se to redovno dešava.

Predsednik Udruženja slepih i slabovidih osoba u Požarevcu, Božidar Bojković kaže da ima problema i da su oni, što se slepih i slabovidih osoba tiče, ogledaju u preprekama u kretanju i prisutupu institucijama, ali i i odnosu građana prema osobama sa invaliditetom

Zlatko Salihović koji je slep od rođenja navodi da osobe sa invaliditetom zbog nebrige imaju teškoće u kretanju ulicama.

Postoji potreba izmene postojećih posebnih zakona i podzakonskih akata u ovoj oblasti, naročito akata jedinica lokalne samouprave, ali i izrada novih zakonskih tekstova koji će osobama sa invaliditetom pomoći da ravnopravno sa drugim građanima koriste sve resurse u zajednici. Ne smemo zaboraviti da osobe sa invalditetom često ne mogu da koriste gradski prevoz, da su im pozorišta, bioskopi nedostupni, a veliki broj zdravstvenih, socijalnih i obrazovnih ustanova, kao i sudova nije prilagođen osobama sa invaliditetom.

 

Žene sa invaliditetom trpe višestruku diskriminaciju kako usled svog invaliditeta, tako i zbog društvenih stereotipnih uloga muškaraca i žena generalno. One se i teže školuju, zapošljavaju, za obavljanje istog posla dobijaju manju naknadu i češće su žrtve porodičnog nasilja u odnosi na žene bez invaliditeta. Deca i mladi sa invaliditetom predstavljaju posebno osetljivu grupu, kao i osobe koje se nalaze na smeštaju u rezidencijalnim ustanovama.

Milanka koja ima 34 godine i kreće se uz pomoć kolica  izbegava da s društvom izlazi u grad jer je, kako kaže, izložena podrugljivim komentarima i pogledima.

Strah i nesigurnost su česta pojava. U seoskoj osnovnoj školi koju je pohađala Milanka je trpela i fizičko nasilje. Za to nije bilo adekvatne reakcije.

Dešava se da deca bivaju šikanirana i zapostavljana od članova porodice. Zlatko Salihović koji je slep od rođenja kaže da nikada nije imao takvih problema. On navodi da odnosi u porodici zavise i od sredine.

Vlada Republike Srbije je u Strategiji prevencije i zaštite od diskriminaciije prepoznala OSI kao jednu od devet osetljivih društvenih grupa koje se nalaze u povećanom riziku od diskriminacije. Zakon o upotrebi znakovnog jezika, kao i Zakon o kretanju slepih osoba uz pomoć psa vodiča usvojeni i pre predviđenog roka akcionim planom za sprovođenje Strategije. Usvajanjem ovih zakona Srbija je napravila korak napred u pogledu ostvarivanja prava lica sa invaliditetom, kao i olakšavanja njihovih svakodnevnih aktivnosti.

Međutim, problem je što ove usluge nisu dostupne osobama sa invaliditetom.

]]>
Tue, 1 Dec 2015 23:12:00 +0100 Da se razumemo http://www.boom93.com/projekti/da-se-razumemo/34789/poteskoce-na-koje-nailaze-osi.html