Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Da se razumemo

12. 12. 2018. Požarevac

Autor: N. Stojićević Izvor: Boom 93

Uloga porodice i značaj udruženja osoba sa invaliditetom

Značajnu ulogu u organizovanju osoba sa invaliditetom čine udruženja koja podstiču afirmaciju njihovih prava. Na taj način se osim konkretne podrške u ostvarivanju prava osoba sa invaliditetom, podstiče veća socijalizacija ove kategorije stanovništva, ali i produbljuje zajedništvo među porodicama. Od velike važnosti je da organizacije osoba sa invaliditetom preuzmu aktivniju ulogu u društvu i da budu inicijatori pozitivnih promena i promoter vrednosti koje snagom volje iskazuju osobe sa invaliditetom.

Dugoročna korist je osnaživanje nevladinih organizacija osoba sa invaliditetom da aktivnom borbom i angažovanošću doprinose poboljšanju svog položaja u društvu. Cilj je da se podrži i podstakne kreativnost, inicijativa, slobodna razmena misljenja, razvijanje komunikacija i ostalih potreba.

Veoma je značajno uključivanje, dostupnost i osnaživanje za ljude svih sposobnosti, kako bi se istaklo da osobe sa invaliditetom ne uživaju ravnopravnost u društvu, koja posebno uključuje područje zapošljavanja i obrazovanja, kao i društvenu i političku participaciju.

Građani sve više prepoznaju nevladine organizacije i udruženja kao efikasan mehanizam za artikulaciju i javno izražavanje mišljenjai interesa o bitnim pitanjima njihovog svakodnevnog života. Oni svojim delovanjem, predlozima, i inicijativama pokazuju da su značajan potencijalan izvor znanja i veština, neophodnih za ostvarenje osnovnih ciljeva društvenog i ekonomskog razvoja.

Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS) osnovana je 22. juna 2007. Godine.  Na taj način je Zajednica invalidskih organizacija Srbije, kao neformalna mreža republičkih organizacija osoba sa invaliditetom koja je postojala dugi niz godina pre toga, prerasla u NOOIS, kao formalnu mrežu sa pravnim statusom, sličnu mnogima u Evropi.

Ovo je „krovna“ organizacija koja predstavlja preko 8700.000 osoba sa invaliditetom i njihovih pravnih zastupnika uključenih u saveze organizacija osoba sa pojedinačnim vrstama invaliditeta, organizacije zakonskih zastupnika osoba sa invaliditetom i interesne organizacije koje okupljaju osobe sa različitim oblicima invaliditeta.

Osnovana je sa ciljem da predstavlja ujedinjeni pokret osoba sa invaliditetom Srbije, govori u ime većine osoba sa invaliditetom i njihovih pravnih zastupnika i predstavlja najvažniju političku snagu u zastupanju njihovih zajedničkih interesa i potreba. S tim u vezi, uloga Nacionalne organizacije nije da zameni pojedinačne organizacije osoba sa invaliditetom (Saveze i druge organizacije), već da se usredsredi na zajedničke akcije, inicijative i pitanja od opšteg interesa.

Milan Stošić, predsednik ove organizacije ističe da u Srbiji ima preko 800 hiljada invalida, koji zaslužuju da imaju više poštovanja. On kaže da je potrebno doneti poseban Zakon o udruženjima kako bi se udruženja OSI odvojila od drugih hobističkih organizacija.

On takođe navodi da ima pomaka, da su oni evidentni i da je saradnja sa Ministarstvom za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja veoma uspešna.

U Požarevcu postoji više udruženja i saveza osoba sa invaliditetom koja osim invalida okupljaju i roditelje, hranitelje i staratelje dece.

Lokalna samouprava treba da podrži projekte organizacija koje se bave osobama sa invaliditetom i politikom namenjenoj njima, prenoseći poruku da su osobe sa invaliditetom građani sa istim pravima i obavezama kao i drugi. Takođe, treba više uključiti osobe sa invaliditetom, njihove porodice i organizacije u projekte i programe koji se bave problemima osoba sa invaliditetom.

Jedno od udruženja u Požarevcu je i Udruženje za negovanje zdravih stilova života “Veritas”. Udruženje je osnovano 2003. godine. U dosadašnjem radu Udruženja najviše se radilo na zagovaranju prava osetljivih grupa, a naročito osoba sa invaliditetom.

Udruženje uz finansijsku podršku grada Požarevca i u partnerstvu sa Centrom za socijalni rad Požarevac, od aprila sprovodi aktivnosti u cilju podrške odraslim osobama sa invaliditetom i dobijanja prostora za celodnevni boravak. Aktivnosti se odvijaju u popodnevnim časovima u prostoru Centra za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju. Aktivnosti su prožete druženjem, kreativnim radom i sportskim aktivnostima i usmerene sun a očuvanje i unapređenje kapaciteta odraslih osoba sa invaliditetom kao i njihovih porodica.

O proširenju usluge na starije od 30 godina govori se već duže vreme. Prostor od oko 150 kvadrata koji se nalazi uz Centar za dnevni boravak dece ometene u razvoju zadovolji bi potrebe za proširenjem centra. Socijalnom strategijom grada Požarevca iz 2008. Godine predviđeno je da se opremi novi centar, međutim usled finansijskih nemogućnosti i problema oko dozvola plan do danas nije sproveden.

“Grad prepoznaje da je prostor za odrasle osobe sa invaliditetom potreba, jer već godinama finansira projekte koji su namenjeni odraslim osobama sa invaliditetom. Koraci koji vode ka tome da se prostor dobije i adaptira su jako složeni, ali mi i dalje možemo da utičemo da se radi na dobijanju tog prostora i bilo bi idealno kada bi to bio prostor koji je u produžetku postojećeg Centra”, ističe Jasmina Turudić, rukovodilac Centra za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju.

Ivan Jović, član gradskog veća zadužen za socijalna pitanja kaže da bi sa realizacijom prostora za starije osobe sa invaliditetom trebalo početi u toku sledeće godine,nakon što se još neke zakonske regulative srede.

“Moramo da sačekamo usvajanje generalnog plana grada, jer je namena tog zemljišta neke druge vrste, pa nismo mogli da dobijemo sve potrebne dozvole za sanaciju i adaptaciju tog objekta. Nadam se da će to biti zaokruženo u toku sledeće godine, kako bi se otvorio klub za odrasle osobe sa invaliditetom”, kaže Jović.

Ideja udruženja je da se rampe ugrade u sve institucije i ustanove gde za to postoji potreba, bilo je predloga i određeni su prioritetni objekti. Na osnovu ove ideje je realizovana izgradnja i postavljanje rampe za osobe sa invaliditetom u Opštoj bolnici (zgrada neurologije) i u Domu zdravlja (opšta služba).

Jedan od prioritetnih objekata je i gradska uprava. Kako je navedeno jedan od problema je bio pribavljanje građevinskih dozvola. Ivan Jović ističe da su pribavljene dozvole i da se trenutno radi na postavljanju rampe u zgradi Načelstva.

“Budžetom za 2019. godinu ćemo predvideti da sve pristupe da ugradimo u budžet kako bi sledeće godine mogli da rešimo. Sada se u zgradi Načelstva radi rampa sa druge strane, jer je zgrada pod zaštitom pa nisu dozvolili da bude sa glavne strane. Na taj način će sve osobe sa invaliditetom moći da dodju do gradske uprave i završe nešto što im je neophodno”, kaže Jović.

Milena Stojanović iz udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim i autističnim licima je navela da se kroz brojne radionice koje Udruženje organizuje radi na poboljšanju kako motorike, tako i razvoju praktičnih veština za svakodnevni život.

Ona kaže da najveći problem nastaje kod lekarskih pregleda i da udruženje kroz radionicu “Sistematski pregled”, a u saradnji sa Domom zdravlja 012 organizuje preglede za decu iz udruženja. Pregledima će pored dece iz udruženja biti obuhvaćena i deca iz Centra za dnevni boravak i deca iz udruženja “8. Dan”.

Na ovaj način i roditeljima, a i deci biće olakšan kako pregled pedijatra tako i stomatološki pregledi.

U Savezu slepih i slabovidih ističu da je rana intervencija veoma bitna kako za samu osobu tako i za porodicu, kako bi se što pre savladao strah.

“Prva faza je rana intervencija do sedam godina, kada pokušavamo svu tu decu da uputimo kako najbolje i najbrže da dete se uklopi u porodicu i da roditelji savladaju taj strah koji nimalo nije lak, i tu savez čini sve. Savez ima organizovanu brigu o svom članstvu i svojim potrebama i to je ono što mi radimo u ovom savezu, jedan human i društvenokoristan rad koji može da pomogne građanima”, navodi Bojković.

U ovom savezu se maksimalno trude da svim članovima izađu u susret kako bi se što lakše i brže uklopili u svakodnevni društveni život.

“Mi pokušavamo da jednim delovanjem, primerom, psihoterapijom i da oni budu ovde sa nama u savezu da vide kako mi živimo i da onda na neki način ta njihova rehabilitacija ide mnogo brže i lakše. Tu je zvučna biblioteka koju mogu da koriste, dobijanje aparata za čitanje koje im omogućavamo, brajev sat i brajev štap, tako da te ljude zaista vraćamo u život i vraćamo ih i u porodicu, jer je naš cilj da edukujemo i porodicu kako bi i oni mogli da shvate da slep čovek nije bauk, da slepi ljudi mogu lepo da žive i stvaraju i da rade određene poslove”, dodaje Bojković .

Udruženja su neizostavni deo jedne zajednice  jer  su most između onih koji ukazuju na probleme i  osoba kojima je pomoć potrebna i njihovih porodica.

Veliku ulogu u životu osoba sa invaliditetom pre svega ima porodica koja je ključna kako u odrastanju dece tako i u kasnijem uključivanju u društveni život.

Nataša Nikolić Gajić, učiteljica u osnovnoj školi “Kralj Aleksandar I” i član mreže podrške inkluzivnom obrazovanju kaže da najviše od roditelja zavisi da li će dete biti uključeno u inkluzivno obrazovanje ili će ići u specijalnu školu.

“Roditelji odlučuju o tome da le će dete ići u redovnu školu ili u specijalno odeljenje, naravno uz preporuku interesorne komisije. Interesorna komisija zajedno sa roditeljima i školom donosi odluku gde će dete ići”, navodi ona.

Udruženje “8. Dan”, koje okuplja roditelje dece sa Daunovim sindromom postoji već pet godina. Glavni cilj Udruženja je briga o deci sa daunovim sindromom i unapređenje kvaliteta života, rad na osamostavljivanju i socijalna inkluzija.

Nevenka Gajić, predsednica Udruženja ističe da je jedan od najznačanijih ciljeva  podizanje svesti ljudi.

“Osnovni cilj zbog kog je Udruženje osnovano je da probudimo svest ljudi u Požarevcu, da osobe sa Daunovim sindromom postoje, da žive u njihovoj okolini i da jednostavno vredi na njih obratiti pažnju”, kaže Gajić.

Ona dodaje da je Udruženje veoma bitno, jer porodica kao jedinka ne može mnogo toga da uradi i promeni u društvu.

Pored pozitivnih stvari koje je udruženje uspelo, a to je da deca sa Daunovim sindromom budu prihvaćena od društva, Nevenka kaže da nije rešeno jedno od najbitnijih pitanja, a to je šta će biti sa njihovom decom kada roditelja više ne bude. Ovo je ključno pitanje koje je otvoreno, veoma teško, ali još uvek nije pronađeno rešenje za njega.

“Otvorili smo hrpu pitanja koja čekaju odgovore. Nažalost jedna nesreća nikada ne ide sama. Uz činjenicu da imate dete sa Daunovim sindromom, obično jedan roditelj ne može da radi, jer mora da ostane da brine o detetu i to odmah utiče i na finansijsku situaciju u porodici. Posao je sizifovski, pokrenuli smo taj kamen i mogu da garantujem da ćemo ga mi gurati dok smo živi, ali se uz to nadam da će naša zdrava deca kada nas ne bude nastaviti našu misiju da brinu o svojo braći i sestrama isto ili možda i bolje od nas”, zaključuje Gajić.

U društvu za cerebralnu i dečiju paralizu osnovni cilj ka kome se teži jeste pomoć kako osobama sa invaliditetom, tako i porodicama koje se suočavaju sa brojnim problemima. Jedan od načina da se pomogne kako deci tako i roditeljima, jeste kroz projekat personalnih asistenata. Ipak u ovom udruženju ističu da je ovaj projekat trajao do novembra i da do novog apliciranja za projekte, koji je u aprilu, personalni asistenti prestaju sa radom.

Da će problema tek biti ističe Momčilo Gardinović, roditelj deteta sa cerebralnom paralizom koji smatra da bi projekat trebalo da uđe u budžet grada i da se finansira tokom čitave godine, jer su personalni asistenti nešto što se pokazalo kao neophodna pomoć, kako osobama sa cerebralnom paralizom, da se na što bolji način uključe u društveni život, tako i porodicama.

“Deca se vežu za personalne asistente i nakon završetka projekta bude jako teško. Svaka vlast je činila ponešto, ali nijedna dovoljno. Mi predlažemo da finansiranje projekata ne bude više kroz projekte, već da uđe u budžet. Nažalost, ima mnogo dece i starih koji ne izlaze iz svojih domova, jer nema dovoljno personalnih asistenata”, ističe Gardinović.

Ovo potvrđuje i Verica Bosić, majka devojčice sa cerebralnom paralizom, koja kaže da je njena ćerka imala slabu koordinaciju pokreta, a da je sa personalnim asistentom počela da seče makazama, što je bilo nezamislivo. 

Dodaje da će biti jako teško kada se projekat završi i ostanu bez personalnog asistenta.

Brojne organizacije i udruženja osnovani su kako bi dali podršku onima kojima je potrebna, naročito u vezi sa određenim bolestima, ali i pitanjima od zajedničkog interesa. To doprinosi ne samo razvoju društva, već i ličnom razvoju pojedinaca. Utiče se na socijalnu integraciju, smanjenje siromaštva i zaposlenje.

Kako bi građani promenili svoju percepciju osoba s invaliditetom i način ophođenja s njima, moraju se promeniti i stavovi i percepcija samih osoba s invaliditetom. Treba poboljšati njihove socijalne veštine i kompetencije u svrhu lakše socijalne inkluzije i integracije, treba ih pripremiti i motivisati za aktivno učešće i ulogu jednakih građana u lokalnoj zajednici. Osobe sa invaliditetom se moraju osnažiti i izgraditi vlastite kapacitete kako bi postali jednaki članovi zajednice. To je posebno važno u manjim sredinama, gde su one potpuno demotivisane da budu aktivni članovi zajednice.

Potrebno je nastaviti sa osnaživanjem udruženja, organizacija i predstavnilkih grupa osoba sa invaliditetom u zastupanju njihovih interesa, jer oni poseduju kapacitete u višedecenijskom radu, prihvatanjem i finansijskom podrškom njihovih programa i projekata.

 

Ovaj tekst je deo projekta „Da se bolje razumemo “ koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na konkursu za sufinansiranje projekata medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za 2018. godinu.  Sadržaj i stavovi izneti u ovom tekstu isključiva su odgovornost Boom93 i ne odražavaju mišljenja i stavove Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije