Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Da se razumemo

29. 11. 2017. Požarevac

Autor: S. Lisac Izvor: Boom93

Pristupačnost i barijere

Na okruglom stolu „Strategija unapređenja položaja OSI – put do jednakosti OSI“ koji je organizovao je Centar za tranziciju i ljudska prava „Spektar“, uz podršku Vlade Republike Srbije - Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, govorila je Sanja Mitrović, bivša reprezentativka u stonom tenisu, koja je navela da je da su uslovi za osobe sa invaliditetom bolji u odnosu od pre deset godina, te da ima pomaka i u poboljšanju uslova za rekreativno ili profesionalno bavljenje sportom.

Mitrović smatra i da osobe sa invaliditetom moraju da se bore za bolje uslove. Ona kaže da je neophodna neka vrsta  internet novine za osobe sa invaliditetom.

Mikica Budimirović iz Foruma mladih sa invaliditetom Srbije izrazio je nezadovoljstvo što osobe sa invaliditetom nisu dovoljno uključene u politički život.

Budimirović kaže da pristupačnost nije rešena.a barijere i dalje postoje i u parlamentu. Za jedinu poslanicu, osobu u kolicima nema mesta prilagođeno za nju,  kako bi na ravnopravan način mogla učestvovati kao i ostali poslanici.

Ljupka MIhajlovska se tada iz Narodne Skupštine obratila poslanima i izrazila nezadoljstvo što joj nisu prilagodili mesto za sedenje, te se oseća kao u magarećoj klupi.

MIhajlovska je na jednoj od sednica odbora za ljudska i manjinska prava rekla da se prava osoba sa invaliditetom završavaju usvajanjem propisa i zakona, ali da se u praksi ništa ne dešava.

Grad Požarevac je 2015 godine usvojio lokalni akcioni plan za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom za period 2015.-2020. On predstavlja srednjoročni plan aktivnosti svih društvenih aktera u gradu koji osnažuju temelj građanskog društva. Uspeh u realizaciji akcionog plana meriće se stepenom ispunjenja ciljeva koje on postavlja. Akcioni plan sledi strategiju razvoja socijalne zaštite za područje grada Požarevca, u delu koji se odnosi na položaj osoba sa invaliditetom.

Član gradskog veća grada Požarevca, Dejan Krstić rekao je da je ove godine prvi put primenjen akcioni plan za bolji položaj osoba sa invaliditetom. On smatra da je napravljen pomak, a tiče se pristupačnosti i uklanjanja barijera osobama sa invaliditetom

Jasmina Turudić ispred udruženja “Veritas” , a po pitanju barijera, fizičkih iili arhitekstonskih prepreka kaže da kada se govori o fizičkoj pristupačnosti ne može se govoriti i misliti samo na osobe sa invaliditetom, već je to problem i starije populacije, kao i osoba koje se teže kreću zbog trenutnog stanja odnosno neke bolesti.

Turudić smatra da bi najpre trebalo da se radi na pristupačnosti glavnog objekta u gradu, zgrade Načelstva.

“U vremenu kada postoje montažno demontažne rampe koje se lako postavljaju i skidaju, to nije nerešivo”, smatra Turuduć.

Osim što je nedostatak rampi problem za osobe sa invaliditetom, nisu pošteđeni ni članovi njihovih porodica, jer čitav teret pada na njih. Bez rampi i pomagala osobe sa invaliditetom ne izlaze iz svojih stanova.

Problem arhitektonskih barijera u zgradama Doma zdravlja rešen je kupovinom „guseničara“. Uz pomoć ovog uređaja osobama sa invaliditetom i svima koji ne mogu samostalno da se kreću omogućen je pristup svim ordinacijama. Uređaj je plaćen iz budžeta 370.000 dinara.

U vreme kada su izgrađeni objekti Doma zdravlja u Požarevcu, standardi su bili drugačiji, tako da su uska stepeništa karakteristična za sve zgrade koje koristi ova ustanova.

Pacijente koji ne mogu samostalno da se kreću do sada nosili do ordinacija. U Domu zdravlja, zapravo ne postoji nijedno prizemno odeljenje, a standardizovana rampa za pristup osobama sa invaliditetom se nalazi samo na jednom objektu. Uslova za izgradnju unutrašnjih liftova nije bilo. “S druge strane, postavljanje spoljnih liftova bilo bi preskupo”, kaže direktor Dragan Rakić.

„Ovo je bio jedini način da odgovorimo potrebama ljudi koji se kreću uz pomoć kolica. Mogućnost za liftove nije postojala, a izgradnja spoljnih liftova bi bila preskupa.  Da ne bi davali 20-30 hiljada evra za liftove, razrešili smo sve sa 370 hiljada dinara koliko je koštao guseničar“, rekao je on.

Nosivost „guseničara“ je 130 kilograma sa kolicima, a uređajem upravlja jedna osoba.

Nabavka uređaja Domu zdravlja je važna i zbog predstojeće akreditacije. Do sada je problem arhitektonskih barijera bio razlog zbog čega ova ustanova nije mogla da stekne akreditaciju na sedam godina.

U pojedinim delovim grada na raskrsnicma krajem avgusta ove godine  postavljeni su novi semafori koji su zamenili stare i oštećene. Međutim, zvučnih semafora za slepa i slabovida lica i dalje nema, skoro 20 godina.

To kao veliki nedostatak ističe  Božidar Bojković, predsednik Saveza slepih i slabovidih u Požarevcu.

Ništa bolja situacija nije ni za natpise na Brajevom pismu

U zakonu o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom stoji da su jedinice lokalne samouprave dužne da preduzmu mere sa ciljem da se, između ostalog,  javne površine i okruženje  učine pristupačnim osobama sa invaliditetom. Zabranjena je diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama, u šta spadaju trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice.

Olakšano kretanje i bezbedan prelaz preko ulice dobile su slepe i slabovide osobe u Vranju, gde je na dve prometne raskrsnice, sredinom ove godine,  postavljena signalna oprema. Zvučni semafori postavljeni su u još šest gradova u Srbiji, uz podršku Minstarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, a po projektu Saveza slepih Srbije.

Primer pozitivne prakse, a tiče se pristupačnosti je Kulturno –sportski centar u Požarevcu, čiji su radnici dokazali da sa malo volje i novca može da se uradi prilaz za osobe u kolicima.

Oni su  postavili su prilaznu stazu za osobe sa invaliditetom.   Nenad Mitić, direktor Kulturno sportskog centra rekao je da je za bolje funkcionisanje i pristupačnost sportskim događajima za osobe invaliditetom postavljen prilaz ispred ulaza na gradski stadion. “Naša je obaveza da osobama sa invaliditetom obezbedimo što bolje uslove, nesmetan pristup i kretanje” rekao je Mitić.  Stazu su asfaltirali radnici Kulturno -sportskog centra sa vrlo malo novčanih sredstava, rekao je Mitić i dodao da je prilaz postavljen nakon 30 godina. On kaže da se planira i adaptacija pri ulazu u Sportski centar  koja će takođe biti namenjena osobama sa invaliditetom. Ovaj primer dobre prakse govori da prilaze za nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom nije teško postaviti na nekim mestima, a ne iziskuje ni velika novčana sredstva. Nekad su potrebni samo dobra volja i razumevanje.

Za slepa ili slabovida lica u našoj zemlji pored brojnih problema koje donosi ova vrsta invaliditeta susreću se i s nedostatkom knjiga za čitanje na Brajevom pismu. Najviše nevolja imaju đaci i studenti koji se pri učenju moraju snalaziti na razne načine. Pri tome im pomaže tehnika, ali i osobe koje ih okružuju tako što im čitaju gradivo kako bi to snimili u tonski zapis i na taj način učili.

Božidar Bojković iz Saveza slepiih u Požarevcu kaže da Požarevac u gradskoj biblioteci ima posebno odeljenje gde se mogu naći knjige u zvučnoj tehnici.

Čitaonica za slepe i slabovide postoji od 2010.. godine, Prvi softver za slepa i slabovida lica biblioteka je kupila novcem od prodatih ulaznica, rekla je ranije za naš radio Boom 93 tadašnja direktorka biblioteke, Beba Stanković.

Inicijative i brojne ideje zemalja Evropske  unije za projekte i programe obezbeđivanja boljih uslova za život osoba sa invaliditetom govore o odgovornosti. Ozbiljnost jedne države ogleda se u njenoj brizi prema najslabijima.

Upoznaćemo vas sa primerom najbolje prakse za veću pristupačnost gradova iz EU.

Koliko su ozbiljno i odgovorno pristupili uređenju okoline i javnih površina za osobe sa invaliditetom govori i to da se već sedam godina  dodeljuje nagrada za pristupačnost u organizaciji Evropske komisije i Evropskog  foruma osoba s invaliditetom.

Nagrada za pristupačnost grada je evropska nagrada za gradove koji grade pristupačnpsto osobama sa invaliditetom i starijim osobama. Nagrada za pristupačnost grada je za gradove gde živi više od 50 000 ljudi.

Svih sedam gradova koji su učestvovali u sedmom izdanju, sada već vrlo dobro uhodane Nagrade za pristupačnost grada, pokazali su visok stepen  predanosti unapređivanju pristupačnosti svih vidova gradskoga  za svakoga u zajednici.

Napori ovih vrlo različitih gradova zaista nadahnjuju i oni će pružiti smernice i podsticaj svim gradovima širom Evrope.

Nema komentara.

Ostavi komentar