Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Da se razumemo

18. 11. 2017. Požarevac

Autor: S. Lisac Izvor: Boom93

Zabrana diskiminacije, vladavina prava i zaštita ljudskih prava

Srbija ima niz propisa o zabrani diskriminacije i zaštiti ljudskih prava, ratifikovala je ključne međunarodne sporazume i konvencije, a pošto joj je cilj da se integriše u EU teži da ispuni evropske standarde na tom planu. Međutim, izazov predstavlja primena zakona, otklanjanje nekih osnovnih prepreka, nepristupačnosti objekata u slučaju osoba za invaliditetom, i uspostavljanje dobrih praksi.

Sistem zaštite od diskriminacije, koji je zaokružen uvođenjem institucije poverenika za ravnopravnost, građen je više godina, uz otpor u konzervativnom delu javnosti i političkom spektru.

Ustavom Srbije, usvojenim 2006, zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu i propisano načelo jednakosti. Pored opšteg Zakona o zabrani diskriminacije koji je usvojen 2009. postoje i zakoni koji se odnose na pojedinačne grupe, poput zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom ili o ravnopravnosti polova. Zakoni koji se odnose na različite oblasti, poput obrazovanja, takođe bliže uređuju to pitanje.

 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti predstavlja centralno nacionalno telo za zaštitu od diskriminacije. On je nadležan za sprečavanje svih vidova i slučajeva diskriminacije, zaštitu ravnopravnosti u svim oblastima društvenih odnosa, i nadzor nad primenom propisa o zabrani diskriminacije. Postupa po pritužbama u slučajeivma diskriminacije, ali nije ovlašćen da sam pokrene postupak. On može da podnese tužbu u ime oštećene osobe, uz njen pismeni pristanak.

 Osnovni zadatak kancelarije poverenice za ravnopravnost, Brankice Janković je borba protiv diskriminacije po svim osnovama, pa tako i u na osnovu invaliditeta. O zadacima kancelarije Janković je govorila na okruglom stolu, koji je organizovao cenntar za tranziciju i ljudska prava udruženja „Spektar“ : Cilj skupa je ubrzavanje procesa inkluzije OSI u društvo,  a tema „Strategija unapređenja položaja OSI – put do jednakosti OSI“.

Prema ranijim izveštajima broj pritužbi za diskriminaciju na osnovu invaliditeta je 10 % svih pritužbi.

Brankica Janković smatra da je podnošenje pritužbe kancelariji poverenice za ravnopravnost jveoma važno pogotovo kada su u pitanju osobe sa invaliditetom.

Zamenica zaštitnika građana za prava osoba sa invaliditetom, Vladana Jović kaže da se i deca moraju senzibilisati u smislu njihovog ponašanja i pomoći prema svojim vršnjacima.

Podizanje svesti moglo bi se proširiti uvođenjem edukativnih udžbenika, počevši od vrtića, smatra zamenica zaštitnika građana za prava osoba sa invaliditetom.

Kada se govori o osobama sa invaliditetom mora se razmišljati kako funkcioniše jedna porodica u okviru koje je osoba sa invaliditetom. Porodice su jednako ugrožene i ne mogu funkcionisati na pravi način, jer to je i pravo na porodični život.

Pravni okvir za zaštitu prava osoba sa invaliditetom je uglavnom uspostavljen, ali u praksi njihov položaj nije u većoj meri unapređen pa se svakodnevno suočavaju sa diskriminacijom. Izolovanost u društvu, nepristupačnost objekata i usluga i nedovoljna pomoć u okviru lokalne zajednice dovode osobe sa invaliditetom u neravnopravni položaj u odnosu na druge građane, pošto ne mogu da ostvare svoja osnovna prava.

Iako zakon propisuje njihovu deinstitucionalizaciju, razvoj sistema usluga u okviru zajednice, uključujući pružanje dnevne nege i stanovanje u pristupačnom okruženju sa težistem na osamostaljivanju, primena zakona i dalje je nedovoljna. Nije retko i da, pošto se utvrdi da se krše prava osoba sa invaliditetom i one dovode u neravnopravni položaj, izostanu mere kojima bi se takva praksa prekinula.

Sa problemom diskriminacije i nerazumevanja okoline susrela se majka deteta sa Daunovim sindromom, Dragana u Požarevcu. Ona se sa tim problemom suočila se od upisa svoje ćerke u osnovnu  školu.

I to nije bio kraj problema, već početak. Draganina ćerka je kako tvrdi Samardžić postala meta vršnjaka.

Iako je Dragana prosvetnoj inspekciji uputila prijavu, odgovor nikad nije dobila. Umesto odgovora, Draganinu  prijavu  su zaposleni u školi čitali roditeljima na sastanku, tvrdi ona.

Nerazumevanjem, neznanjem, strahom ili nedovoljnom svešću o jednakosti i pravima koje imaju osobe sa invaliditetom, stvara se ružna slika društva u kojoj bi svi trebali biti ravnopravni sa jednakim mogućnostima. A kažu da se ozbiljnost jedne države ogleda se u brizi prema najslabijima.

Samo skretanjem pažnje javnosti, pre svega, da se u javnoj upravi na načelima jednakosti, inkluzije i nediskriminacije, te zaštiti ljudskih prava OSI uspostavi adekvatan institucionalni okvir koji će ubrzati proces inkluzije.

Sigurno se sećate slučaja autističnog dečaka kome početkom svgusta ove godine nije dozvoljeno ukrcavanje na avion Er Srbije na Aerodromu Nikola Tesla. Reagovao je otac dečaka, a slučaj su propratili i mediji. N1 je tada preneo da je „Jedanaestogodišnjem autističnom dečaku, sinu istoričara Čedomira Antića, nije bilo dozvoljeno da se 6. avgusta, ukrca u avion kompanije Er s obrazloženjem da ne bi uznemirio ostale putnike. Antić je rekao da njegov sin nije otputovao na more, iako je trebalo da putuje u pratnji majke, bake i sestre, jer su supervizor, lekar i menadžerka leta procenili da bi eventualno njegovo dugotrajno plakanje moglo da uznemiri ostale putnike.“

Niko nije bio ni siguran ni spreman da da tačan razlog odbijanja da se dečak ukrca u avion. Bilo je i prebacivanja odgovornosti. Međutim, duboko uvređen otac je odlučio da pravdu potraži na sudu najavio je tada tužbu, a najviše je bio ogorčen što mu se niko iz ove kompanije nije izvinio.

U svetu živi oko 7,5 miliona ljudi sa autizmom. Umesto da svima, iz bezbednosnih razloga, uskrate pravo na putovanje, velike svetske avio kompanije uvele su druge mere - poput obučenog osoblja i posebno prilagođenih prostora za osobe sa autizmom, naveo je tada N1.

Osobe sa invaliditetom su često izložene predrasudama i stigmatizaciji. Nataša Nikolić, član mreže za inkuzivno oibrazovanje kaže da su društvene mreže postale mesta na kojima svako može da iskaže svoje negodovanje, etiketira neku osobu, a najgore kada se na društvenim mrežama spominju deca.

Gajić smatra da se mulitsektorskom saradnjom mora razvijati i jačati svest građana.

Podsticanje klime tolerancije i razvijanje svesti je neophodno, rekla je ranije Nevenka Gajić iz Udruženja “Osmi dan”.

Pomoći svakome, posebno osobama sa invaliditetom je čin koji bi svaki građanin trebao da ima u vidu, smatra Božidar Bojković iz međuopštinske organizacije slepih i slabovidih lica.

U savezu slepih u Požarevcu rade na osnaživanju svojih članova kroz uključivanja u društveni život.

Za Srbiju je bilo važno i da izradi nacionalnu strategiju za borbu protiv diskriminacije, jer je, kako naglašavaju i nadležna državna i nezavisna tela i nevladine organizacije, sprečavanje diskriminacije ključno, a ne samo reagovanje nakon zabeleženih slučajeva diskriminacije.

U rezoluciji Evropskog parlamenta od  2017. o izveštaju Komisije o Srbiji za 2016. godinu naglašava se da je uspostavljen zakonodavni i institucionalni okvir za poštovanje međunarodnog prava o ljudskim pravima i ističe da je potrebno dosledno sprovođenje u celoj zemlji. Napominje se da su potrebni kontinuirani dodatni napori za poboljšanje položaja osoba koje pripadaju ranjivim grupama, uključujući osobe s invaliditetom. Potrebno je da vlasti, sve političke stranke i javne osobe u Srbiji i inkluzije u državi, te poziva vlasti da obezbede odgovarajuće sprovođenje donesenog zakonodavstva protiv diskriminacije.

Komitet za prava osoba sa invaliditetom ujedinjenih nacija je prošle godine u inicijalnom izveštaju o Srbiji pohvalio državu članicu za niz postignuća, posebno za donošenje Strategije sprečavanja i zaštite od diskriminacije (2013) i Akcionog plana za primenu Strategije sprečavanja i zaštite od diskriminacije od 2014. do 2018. godine.

Komitet je zabrinut zbog toga što ne postoji utvrđena praksa podizanja svesti o osobama sa invaliditetom, posebno u redovnim školama, i što nema mehanizma za borbu protiv višestruko štetnih stereotipa i široko rasprostranjene diskriminacije.

Komitet je takođe izrazio  zabrinutost zbog toga što se zakonski propisi protiv diskriminacije ne primenjuju sistematski, što u zakonskim propisima nedostaje jasno određenje diskriminacije po osnovu invaliditeta i što oni ne obuhvataju sve oblike diskriminacije. Takođe je zabrinut zato što ni koncept razumnog prilagođavanja, niti prepoznavanje da odbijanje takvog prilagođavanja predstavlja oblik diskriminacije, nisu eksplicitno uključeni u zakone protiv diskriminacije. Komitet, takođe, izražava zabrinutost zato što nema dovoljno informacija o mogućim sankcijama zbog nepoštovanja prava osoba sa invaliditetom.

Komitet ohrabruje državu članicu da sprovede kampanje podizanja svesti, u koje bi se uključile osobe sa invaliditetom i pozitivnu sliku o osobama sa invaliditetom usresređujući se na njihove veštine i talente. Ove kampanje bi trebalo da budu usmerene ka opštoj populaciji, javnom i privatnom sektoru, kao i ka obrazovnim institucijama, u pristupačnom formatu.  Komitet preporučuje da država članica preispita svoj zakonski okvir s ciljem uključivanja određenja diskriminacije po osnovu invaliditeta koje bi se eksplicitno odnosilo na sve oblike diskriminacije, kao i uključivanja koncepta razumnog prilagođavanja i obezbeđivanja da se odgovarajućim zakonima i propisima utvrdi da je odbijanje razumnog  prilagođavanja oblik diskriminacije po osnovu invaliditeta. Komitet, takođe, preporučuje da država članica uvede delotvoran i proporcionalan pravni lek, uključujući penale kao sredstvo odvraćanja.

Nema komentara.

Ostavi komentar