Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Da se razumemo

13. 12. 2017. Požarevac

Autor: S. Lisac Izvor: Boom93

Inkluzivno obrazovanje, dodatna podrška obrazovanju

Generalna Skupština Ujedninjenih nacija je usvojila Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom 2006. i 30. marta 2007. su države članice mogle da je potpišu. Srbija je potpisala konvenciju u 17.decembra 2007.a ratifikovala Konvenciju 30. jula 2009. godine.

Države koje su potpisale Konvenciju su se složile sa načelima Konvencije i složile su se sa pravima osoba sa invaliditetom koja su pomenuta u Konvenciji. Ratifikacija je čin kada se država zakonski obaveže na implementaciju Konvencije. To znači da će država da uključi u svoje zakone ono šta piše u UN Konvenciji i da će ta prava da sprovede u praksi.

Načelo jednakosti i zabrana diskriminacije je zajamčena Ustavom Republike Srbije (član 21). Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (2006) je prvi celovit antidiskriminacioni propis u zemlji, koji na sveobuhvatan način određuje pojam diskriminacije osoba sa invaliditetom, posebne oblike diskriminacije, kao i posebne slučajeve diskriminacije prema osobama sa invaliditetom u pojedinim sektorima organizovanog društvenog života.

U skladu sa Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine i Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja definisani su glavni principi za dostizanje pravednog obrazovanja

Iako je sprovođenje inkluzivnog obrazovanja u Republici Srbijiu prethodnih nekoliko godina značajno unapređen, on i dalje sporo ide.  Primena obrazovnih zakona i inkluzivna obrazovna praksa su i dalje veomanerazvijeni. Podaci o deci sa smetnjama u razvoju u Srbiji su neažurirani i nedostupni, amikropodaci o položaju dece sa smetnjama u razvoju u obrazovnom sistemu ne postoje.Nepotpuna dodatna podrška onemogućavapraćenje nastave naročito kada su u pitanju deca sa intelektualnim i senzornim ošetećenjima.

Nastavnici u redovnim školama nisu edukovani za rad sa decom sa smetnjama urazvoju. Kada dete ide u redovnu školu, predlaže se manji broj časova i skraćivanje vremenakoje se provodi u školi.Kao razloge, navode period adaptacije, detetovu nemogućnost dapohađa nastavu, itd.Sve obrazovne ustanove vide asistenciju za učenika (lični pratilac ili asistent) kao najvažnijipreduslov za boravak deteta u vrtiću/školi. Ako asistencija nije obezbeđana, deca ne mogu bitiodbijena od upisa, jer je protiv zakona, ali se suptilno sugeriše da se dete upiše u nekuspecijalnu školu. Interresorna komisija na opštinskom nivou nadležna je za mišljenje ododatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnog podršci učeniku, a za finansiranje usluge

ličnog pratioca je odgovorna lokalna samouprava, odnosno Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja za uslugu pedagoškog asistenta. Finansiranje usluge nije rešeno i za sada se obezbedjuje kroz projekte. Tako je lokalna samouprava u Požarevcu kroz pilot projekat sproveo uslugu ličnog pratioca koju realizuje Udruženje “Veritas” iz Požarevca. Trodnevnu obuku za pružanje podrške deci sa smetnjama u razvoju završilo je 24 kandidata.

Dragana Samardžić, majka  devojčice sa Daunovim sindromom čekala je na pomoć odnosno dodatnu podršku  u nastavi i konačno je dočekala ličnog pratioca. Ona kaže da je zadovoljna dodeljnim pratiocem i da je devojčica trenutno u fazi adaptacije sa ličnim pratiocem.

“Još uvek smo u fazi privikavanja, i nadam se da će to da zaživi, jer je to još uvek pilot program. Roditelji čijoj deci je dodeljen lični pratilac su zadovoljni, i već im je lakše, deca sada samostalno idu u školu sa ličnim pratiocem, bez roditelja”, kaže Samardžić.

Prepoznavanje roditelja kao važnog resursa u procesu planiranja i pružanje podrške detetu je još uvek ozbiljan izazov. Roditelji ne dobijaju osnovne informacije u vezi sa obrazovanjem deteta u obrazovnoj ustanovi. Kada je u pitanju uključenost u planiranje podrške za dete, umesto timskog rada, kontinuirane komunikacije i razmene informacija, roditelji učestvuju samo formalno. To tvrdi i Dragana Samardžić, koja je odlučila da svoje dete sa Daunovim sindromom upiše u redovnu nastavu i po mišljenju interesorne komisije.

“Mi nismo znali, trebali smo dobiti jaču podršku u obrazovanju za naše dete od pedagoško psihološkog tima i samog direktora. Ušli smo u nepoznato, uz data obećanja, mi od toga nismo dobili apsolutno ništa”, tvrdi Samardžić.

U prvoj godini upisa u školu donosi se individualni obrazovni,dokument kojim se reguliše i obezbeđuje prilagođavanje škole i nastave obrazovnim potrebama dece i učenika koji (iz bilo kog razloga) nisu mogli da se uklope u postojeći vaspitno-obrazovni proces ili školski program. IOP se donosi i vrednuje tromesečno a u svim narednim godinama na kraju ili početku svakog polugodišta ili radne godine.

Dragana Samardžić tvrdi da je njena devojčica tek u drugom razredu dobila IOP.

“ Dobila je IOP tek nakon što smo ga tražili. I dan danasje taj IOP sporan. U drugom razredu smo od direktora napismeno tražili da nam se uradi IOP u skladu sa njenim mogućnostima. Tad smo prvi put odreagovali kako treba, odreagovali smo pismenim putem, sve do tada smo se usmeno dogovarali i to nije imalo efekta.”

Od kada je usvojen Zakon o osnovama sistema obrazovanja, više od 15.000 nastavnika i pedagoških radnika je obučeno za inkluzivno obrazovanje u okviru programa unapređenja stručnih veština kako na srpskom, tako i na jezicima manjina. Radiša Đorđević, član nacionalne mreže podrške inkliuzivnom obrazovanju kaže da su novi načini rada i nova iskustva za nastavnike bila opterećujuća na samom početku inkluzije. Nastavnici i učitelji koji su radili u redobnim odeljenima nisu imali nikakvu pedagošku pomoć za takvu decu, nisu bili ni edukovani.

Komitet za prava osoba sa invaliditetom Ujedinjenih nacija je nakon razmatranja inicijanog izveštaja o Srbiji, koji je usvojen na zasedanju početkom 2016.godine izrazio  je zabrinutost  zbog toga što ne postoji utvrđena praksa podizanja svesti o osobama sa invaliditetom, posebno u redovnim školama, i što nema mehanizma za borbu protiv višestruko štetnih stereotipa i široko rasprostranjene diskriminacije.  Komitet je dao preporuku da se sprovede kampanja podizanja svesti, u koje bi se uključile osobe sa invaliditetom i organizacije koje ih predstavljaju, i da aktivno promoviše pozitivnu sliku o osobama sa invaliditetom usresređujući se na njihove veštine i talente. Ove kampanje bi trebalo da budu usmerene ka opštoj populaciji, javnom i privatnom sektoru, kao i ka obrazovnim institucijama, u pristupačnom formatu.

Na Okruglom stolu pod nazivom : „Strategija unapređenja položaja OSI – put do jednakosti OSI“ u organizaciji Centra za tranziciju i ljudska prava „Spektar“, uz podršku Vlade Republike Srbije - Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je u sistemu obrazovanja doplo do pomaka i nakon preporuke, ponovljene više puta donet je pravilnik o bližim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog,  deteta, učenika ili trećeg lica u ustanovama obrazovanja i vaspitanja.

Ovim pravilnikom propisuju se bliži kriterijumi za prepoznavanje oblika diskriminacije u ustanovama obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: ustanova) od strane zaposlenog, deteta, učenika ili trećeg lica.

Diskriminacija i diskriminatorsko postupanje u obrazovanju i vaspitanju u smislu ovog pravilnika, je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lice ili grupe lica, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način u ustanovi kojom se neopravdano pravi razlika ili daje prvenstvo, a naročito ona kojom se:

1) ograničava ili uskraćuje pravo na predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje pod jednakim uslovima,

2) otežava ili onemogućava upis lica ili grupe lica u ustanovu, usled njihovog ličnog svojstva,

3) isključuje lice ili grupa lica iz obrazovnog sistema usled njihovog ličnog svojstva,

 4) otežava ili uskrađuje mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim obrazovnim odnosno vaspitnim, aktivnostima usled ličnog svojstva lica ili grupe lica,

 5) deca, odnosno učenici, zaposleni ili treća lica razvrstavaju po njihovom ličnom svojstvu,

 6) uskraćuju ili ne preduzimaju mere podrške koje su zakonom propisane, a po osnovu ličnog svojstva, 7) na drugi način neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa sa decom, učenicima ili drugim licima koja učestvuju u obrazovnom i vaspitnom procesu.

Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti kaže da postoji spremnost dase izradi i priručnik koji će služiti za pravilnu primenu ovog pravilnika. Janković kaže da je postignut i dogovor o organizaciji obuka za prosvetne radnike, savetnike i inspektore

Inkluzija se definiše kao proces prepoznavanja i odgovaranja na različite potrebe dece kroz povećavanje učešća u učenju, kulturnom životu i životu zajednice, kao i kroz smanjivanje isključivanja iz školovanja. Škola treba da bude otvorena za sve učenike, uz posebno usmeravanje pažnje na decu sa smetnjama u razvoju i decu iz marginalizovanih grupa. Sva deca treba da budu deo školske zajednice bez obzira na njihove snage i slabosti u pojedinim oblastima. Prava svakog deteta moraju da budu uvažena i poštovana, a na državama je da obezbede jednake uslove za svu decu da se obrazuju.

Nema komentara.

Ostavi komentar