Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Da se razumemo

08. 11. 2017. Požarevac

Autor: S.Lisac Izvor: Boom93

Život osoba sa invaliditetom – šta se promenilo?

Kakav je život osoba sa invaliditetom i šta se promenilo donošenjem novih zakona? Ako se sagleda realna slika sadašnjeg statusa osoba sa invaliditetom po mišljenjima naših sagovornika, stvari se pokreću, menjaju, ali to ide veoma sporo.

U Srbiji živi oko 800 hiljada osoba sa invaliditetom . Potrebno je srušiti sve barijere koje otežavaju socijalni, ekonomski i politički život osobama sa invaliditetom. I pored dobrih zakona, osobe sa invaliditetom nisu zaštićene.

Osobe sa invaliditetom su jedna od najugroženijih i najdiskriminisanijih društvenih grupa u svim oblastima javnog i privatnog života, posebno u oblasti obrazovanja i stručnog usavršavanja i prilikom pružanja javnih usluga ili pri korišćenju objekata i površina , rada i zapošljavanja.

Prema prošlogodišnjem  izveštaju poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Brankice Janković  najviše pritužbi podneto je zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, 12,9%.

To ukazuje da su u Srbiji diksriminaciji najviše izložene osobe sa invaliditetom.

Janković je  na okruglom stolu „Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom put ka jednakosti osoba sa invaliditetom“ u ogranizaciji Centra za tranziciju i lјudska prava „Spektar“ ukazala na nedovolјnu primenu već postojećeg, inače dobrog zakonskog okvira, ali i na potrebu da se određena zakonska rešenja izmene i usklade sa međunarodnim standardima kao što su ona koja se odnose na pitanje lišavanja poslovne sposobnosti.

Vladana Jović zamenica zaštitnika građana za prava osoba sa invalidiitetom, koja je takođe učestvovala u radu okruglog stola rekla da je najveća prepreka u unapređenju prava položaja osoba sa invaliditetom nedovoljna društvena svest o njihovom položaju.

Kada bi zakone gledali u teoriji stekao bi se utisak da je mnogo toga urađeno i uređeno  za bolji položaj osoba sa invaliditetom. Da je primena zakona u praksi problem slaže se i Jelena Stojanović, slepa osoba,  samostalni stručni saradnik za socijalnu politiku i zdravstvenu zaštitu u gradskoj upravi u Smederevu.

„Ono na čemu organizacije koje okupljaju osobe sa invaliditetom pa samim tim i savez slepih Srbije treba da rade i rade godinama unazad jeste da se svi zakoni koji su usvojeni primenjuju u praksi onako kako treba“, kaže Stojanović.

U svakodnevnom životu, osobe sa invaliditetom koje zbog svoje prirode svog invaliditeta telesnih ili senzornih oštećenja ili bolesti nisu u mogućnosti da se svojeručno potpišu. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, sa izmenama i dopunama tog zakona, predviđa da osoba sa invaliditetom može da se potpisuje uz pomoć faksimila. To znači da se osobi sa invaliditetom koja ima trajne posledice telesnog ili senzornog oštećenja ili bolesti, pored potpisivanja isprava na način uređen posebnim propisom, omogući potpisivanje isprava uz pomoć pečata koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili uz pomoć pečata sa ugraviranim potpisom. Takav potpis se ugravira na pečat i koristi u konkretnim situacijama.

Stojanović navodi primer neprimene zakona u praksi.Ona kaže da ovim zakonom nije ništa rešeno I da ima previše nejasnoća.Ona smatra da treba menjati i Zakon o javnom beležništvu kako bi se rešilo i pitanje potpisa uz pomoć faksimila.

„To je zakonom tako regulisano da bukvalno kada uzmeš da primenjuješ taj propis ispada da ništa nije rešeno u smislu da je mnogo toga još uvek nejasno. Tu poseban problem imamo sa bankama, sa poštom...Uzmemo da konkurišemo za neki kredit, onda ne možemo da koristimo faksimil kao potpis, nego nam traće da voalstimo drugo lice koje će umesto nas potpisivati raznorazne ugovore, menice...Tako da pored toga što bi trebalo raditi na izmenama zakona o javnom beležništvu i samog zakona o sprečavanju diskriminacije,gde je taj faksimil uveden kao sredstvo za potpisivanje slepih osoba kao i osoba koji ne mogu da se samostalno potpišu, trebalo bi raditi i na donošenju nekih novih zakona“, zaključuje Stojanović.

Jedna od preporuka poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Brankice Janković  je upravo i preduzimanje mera  za unapređivanje pravnog okvira kako bi se omogućilo osobama sa invaliditetom da efikasno i bez diskriminacije koriste pečat koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili pečat sa ugraviranim potpisom prilikom ostvarivanaj prava i korišćenja usluga. Janković je to naznačila u izveštaju od prošle godine.

Da se zakoni brže donose nego što se primenjuju, slaže se predsednik Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Milan Stošić, koji je podsetio da u Srbiji ima od 600.000 do 800.000 invalida. Kao predsednik Saveza slepih Srbije Stošić kaže da se u poslednjih deset godina mnogo više govori o osobama sa invaliditetom, ali se većina stvari ne primenjuje.

On kaže da je potrebno doneti neke nove zakone, između ostalih i zakon kojim se reguliše status udruženja osoba sa invaliditetom.

 “Ne može se isto gledati na udruženja koje  godinama ozbiljno rade i imaju svoje programske aktivnosti i neka hobistička udruženja”, smatra Stošić. On rešenje vidi u izdvajanju udruženja iz sektora klasičnih nevladinih organizacija i promene statusa udruženja u sistem države.

Zakon o državnoj upravi i lokalnoj samoupravi treba menjati, jer je zakon  udruženjima naneo veliku štetu zbog isključivo projektnog finansiranja.

Stefana Miladinović, poslanica Narodne Skupštine kaže da je u poslednjih nekoliko godina godina usvojeno par zakona koji se direktno tiču osoba sa invaliditetom..  Usvojen je i Zakon o psima vodičima, ali još uvek nema centra. Ona smatra da je napravljen pomak.

“Činjenica je da kada vi usvojite neki zakon potrebno je vreme da bi se sve implementiralo, pa tako imamo situaciju, bez obzira na to  što  imamo važeći zakon o psima vodičima, mi još uvek nemamo centar, razvijen centar. POstoje različite lokacije, jedna od njih je u Pančevu. POstoji psi, za sada samo jedan uvežen, ali je činjeica da je napravljen pomak.”

Novinarka Vesna Nestorović, predsednica Saveza udruženja za samostalno kretanje i obuku pasa za osobe sa invaliditetom „Beli štap”, i njen labrador Astor napravili su istorijski korak kada su 5. oktobra 2015. samostalno prvi put prošetali beogradskim ulicama. Ali, Vesna još nije uspela da načini jedan ogroman korak koji je i pre kupovine Astora zacrtala. To je školovanje prvog instruktora za obuku pasa za osobe sa invaliditetom, čime bi još poneka slepa i slabovida osoba u Srbiji dobila mogućnost da uz čovekovog najboljeg prijatelja prošeta gradom.

“ Novac za kupovinu prvog psa i školovanje instruktora počeli smo da prikupljamo 2013. godine. Zahvaljujući donacijama građana i medijskoj podršci savez je dobio Astora koji je prvi pas vodič slepih u Srbiji,” rekla je Nestorović početkom godine za list Politika.

Arhitektonske barijere, socijalna isključenost, nedovoljno inkluzivno obrazovanje, siromaštvo, problem zapošljavanja u Požarevcu su problemi koji su i dalje prisutni, a tiču se osoba sa invaliditetom.  Član gradskog veća zadužen za nevladine organizacije, kulturu i medije , Dejan Krstić kaže da problema za funkcionisanje osoba sa invaliditetom  ima u svim oblastima. Potrebno je raditi na  uklanjanju svih vrsta barijera koje osobama sa invaliditetom otežavaju pristup javnim objekatima i površinama, prevozu, komunikacijama, uslugama.

Da je život osoba sa invaliditetom i dalje težak govori i to da su nedavno postavljeni novi semafori u gradu, ali bez zvučnih za slepa i slabovida lica. Zvučnih  semafora nema već 20 godina.

Božidar Bojković, predsednik Saveza slepih i slabovidih u Požarevcu rekao je ranije da je Savez slepih je pre 12 godina nabavio osam zvučnih semafora koji su u centralnim gradskim ulicama bili ozvučeni, ali su brzo prestali da rade jer ih je tadašnja Direkcija za izgradnju nije servisirala.

“Slepa i slabovida lica su tu zaista oštećena i značilo bi nam kada bi ti semafori ponovo proradili”, rekao je Bojković i dodao da je kretanje osoba sa invaliditetom otežano.

U zakonu o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom stoji da su jedinice lokalne samouprave dužne da preduzmu mere sa ciljem da se, između ostalog,  javne površine i okruženje  učine pristupačnim osobama sa invaliditetom. Zabranjena je diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama, u šta spadaju trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice.

Inkluzija kao ideja je ušla u Zakon o obrazovanju još 2009.god.Medjutim, njen ulazak u sve nivoe obrazovanja ide sporo. U Požarevcu u školama do sada nije bilo ličnih pratilaca i pedagoških asistenata, iako su neophodni kako bi inkluzija imala smisla.

Brankica Janković u svom izveštaju za zaštitu ravnopravnosti navodi i da je potrebno je da nadležni državni organi preduzmu sve neophodne radnje i mere iz svoje nadležnosti kojima će obezbediti angažovanje pedagoškog asistenta za decu i učenika kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju i nastaviti rad na razvoju inkluzivnog obrazovanja, u skladu sa principima jednakosti i dostupnosti u obrazovanju na svim nivoima.

U Požarevcu nema pedagoških asistenata, ali je je počela realizacija pilot projekta usluge ličnih pratilaca za decu. Edukacija je nedavno završena, te je trodnevnu obuku za pružanje podrške deci sa smetnjama u razvoju završilo je 24 kandidata. Udruženju za negovanje zdravih stilova života “ Veritas” Požarevac dodeljena su sredstva od oko 2 miliona dinara za realizaciju usluge ličnog pratioca. Ova sredstva su namenjena za obuku kandidata i stručnih lica za realizaciju usluga i praćenje aktivnosti.

Obuka je realizovana programu autora iz Ivanjice “Lični pratilac deteta Korak po korak”, a program je akreditovan kod Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

Na 15.zasedanju Komiteta za prava osoba sa invaliditetom, 5. i 6. aprila 2016. godine u Ženevi, državna delegacija Republike Srbije je predstavila Inicijalni izveštaj o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.Posebnu zabrinutost komitet je zamerio zbog nepostojanja nacionalne strategije obezbeđivanja pristupačnosti i zakonskih propisa koji bi sadržavali delotvorne sankcije za nepoštovanje propisa, te niskog stepena mogućnosti pritupa javnim objektima, institucijama i uslugama. Preporuka komiteta je da Srbija razvije svaobuhvatan plan za obezbeđivanje pristupačnosti uz efikasan nadzor i mapu puta koja će postaviti polazne tačke za ukljanjanje postojećih prepreka, te da promoviše univerzalni dizajn za sve zgrade, javne servise i javni transport, kao i pristupačnost informacija i medija.

Nema komentara.

Ostavi komentar