Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Da se razumemo

11. 10. 2016. Požarevac

Autor: S.Lisac Izvor: Boom93

Osobe sa invaliditetom kao uspešni sportisti

Na takmičenju na Paraolimpijskim igrama u Riju od 7. do 18. septembra ove godine, Srbiju je predstavljalo 16 takmičara, koji su se borili u sedam disciplina: stonom tenisu, powerliftingu, streljaštvu, bacanju čunja, diska, kugle i koplja.

U Brazil su doputovali osvajači odličja sa evropskih i svetskih prvenstava,  paraolimpijskih igara, iz Brazila su došli sa osvojenih rekordnih devet medalja.Srbiji su tri zlatne medalje doneli Laslo Šuranji u streljaštvu, Borislava Perić Ranković u stonom tenisu i Željko Dimitrijević u bacanju čunja. Dve srebrne medalje osvojili su Borislava Perić Ranković, Nata Matić u stonom tenisu i Miloš Zarić u bacanju čunja, a četiri bronzane medalje izborili su Laslo Šuranji u streljaštvu, Nata Matić u stonom tenisu, Mitar Palikuća u stonom tenisu i Nemanja Dimitrijević u bacanju koplja. Od svih zemalja u regionu Srbija je najbolja.

Vrhunski sportisti Paraolimpijade suočavaju se sa sličnim izazovima kao olimpijski sportisti. Nedostaje im novca, prostora za rad, moraju da prilagode živote zahtevnim rasporedom treninga, putuju u daleke krajeve i takmiče se.  Kada naši sportisti ostvare dobre rezultate na takmičenjima postavlja se pitanje kakvi su uslovi u kojima su trenirali, koliko se ulagalo da bi došli do dobrih rezultata.

Novi Sad ima verovatno najbolje uslove za treniranje paraolimpijaca. Razlog za to je što iz ovog grada dolazi tri  takmičara koji su osvojili neku od medalja. Stonoteniseri Borislava Perić Ranković, Nada Matić, Mitar Palikuća su članovi stonoteniskog kluba i na paraolimpijskim igrama osvojili su dva zlata i dve bronze.

Koliku podršku osobe sa invaliditetom dobijaju od države? Stonoteniserka, Borislava Perić Ranković kaže da to ide uzlaznom linijom. Ona kaže da je Zakonom o sportu izjednačen je status paraolimpijaca i olimpijskih sportista.

Ipak, situacija u domaćem sportu je više nego alarmanta. I dok na reprezentativnoj sceni još uvek imamo odlične rezultate, klubovi iz svih grana sporta su iz godine u godinu za korak bliže amaterizmu.

Nisu retki primeri da takmičari nemaju ni za pripreme, opremu i normalan život. Ministarstvo omladine i sporta je za redovne godišnje programe nacionalih granskih saveza, Olimpijskog komiteta, Paraolimpijskog komiteta i Sportskog saveza izdvojio 1.587.223.000 dinara. Paraolimpijcima je pripalo 44 miliona dinara. U 2015. godini je za finansiranje sporta izdvojeno 1.605.559.500 dinara, dok je  u 2014. sredstva izdvojeno  1,676 milijardi dinara.

U Srbiji praktično ne postoji sportski kamp koji je njima prilagođen sportistima sa invaliditetom. Dovijaju se uz pomoć štapa i kanapa. Država ih se seti tek kada se popnu na pobedničko postolje, prestigavši konkurente u čijim zemljama se paraolimpijcima poklanja mnogo više pažnje.

Kako bi promovisao sportski potencijal osoba sa invaliditetom, paraolimpijac Goran Nikolić krenuo je u sportski izazov i postavio sebi zadatak da istrči 55 maratona za 55 dana. Nikolić svakog dana pređe 42 kilometra i 196 metara do jednog od 55 gradova u Srbiji. Posle jednog istrčanog maratona potrebno je 12 dana odmora, a on ima manje od 19 sati da se pripremi za sledeći.

Goran je rekreativac punih 25 godina, ima iza sebe istrčanih 29 maratona pre ovog poduhvata.

Slabovid je i vidi samo pet odsto na jedno oko. Ovo je prvi put da sportista sa invaliditetom pokušava da obori rekord jednog sportiste bez hendikepa. Sadašnji Ginisov rekord je 52 maratona za 52 dana. 
Goran Nikolić dolazi iz Kragujevca, a ove godine je u tom gradu izgrađen Centar za sport i rehabilitaciju osoba sa invaliditetom, čiji je on upravnik..On želi da trčanjem na maratonu pošalje poruku u svakom gradu.

Jedan od ciljeva mu je iI da stvori uslove za kolektivne sportove za osobe sa invaliditetom pošto ih na paraolimpijadi već dugo nema. Nikolić kaže da su dobri uslovi za vežbanje u Kragujevci

Pokazalo se da su rekreacija i sport najadekvatniji i najhumaniji način za postizanje vidnih rezultata. Sportsko-rekreativnim aktivnostima stvara se mogućnost osobama sa invaliditetom da uspostave bolju vezu sa ljudima, posebno sa svojim okruženjem, kako bi se vremenom vratila njihova volja i snaga i uključili u društvene tokove.

Upornom primenom sportsko-rekreativnih aktivnosti dolazilo je u određenim slučajeva do potpune rehabilitacije.U svakom slučaju, uključivanje osoba sa invaliditetom u sportsko – rekreativne aktivnosti veoma je značajno.

U Požarevcu postoje dva sportska kluba namenjena osobama sa invaliditetom.

Sportsko udruženje gluvih “Bambi” pri savezu gluvih i nagluvih u Požarevcu obrazuje sekcije u fudbalu, košarci, rukometu, kuglanju, odbojci, stonom tenisu, streljaštvi, ribolovu I šahu. Svoje ciljeve ostvaruje kroz stvaranje uslova za razvoj sporta gluvih u Braničevskom okrugu, organizuje treninge, podstiče bavljenje sportom posebno žena, dece. Omladine I starih, populariše sport gluvih u medijima, obrazovnim institucijama I drugim organizacijama.

Jelena Redic, predsednica kluba “Bambi” kaže da clanovi kluba redjaju pehare i nižu uspehe na Republičkim takmičenjima. Klub ima 30 članova.

Novčana sredstva za sport su ranije bila manja. Sada je stanje malo bolje. Klub je kroz projektno finansiranje dobio 250.000 dinara i za sada je to dovoljno za .osnovne potrebe kluba, pripreme za takmičenja i putovanja, kaže skromno Redić.

Jelena kaže da za osobe sa invaliditetom nema ništa bolje od bavljenja sportom bilo koje vrste.

Predsednik Saveza slepih i slabovidih u Pozarevcu, Božidar Bojković ističe značaj sportskog  “Polet” koji funcioniše u okviru saveza.

Bojković kaže da je jedna od važnijih stvari da okruženje osobe sa invaliditetom doživi kao ravnopravne članove društva.

Sport i telesne vežbe odavno se koriste kao sredstvo za lečenje. Oni licima sa invaliditetom pomažu da se uključe u normalne tokove života. Učesnici  u sportsko-rekreativnim aktivnostima su većinom - invalidi rada, opšti invalidi, paraplegičari, slepi i slabovidi, gluvi i nagluvi i dr.

Osobe sa invaliditetom lica najčešće se bave sledećim oblicima sportske aktivnosti: sedeća odbojka, košarka, stoni tenis, šah, pikado, streljaštvo, trčanje, atletika, skok u dalj, plivanje, bacanje diska, kuglanje, bacanje kugle i koplja i dr. a vremenom broj sportskih disciplina kojima se bave ova lica sve se više povećava što pokazuje njihovu sposobnost i ukazuje na potrebu da im se što više posveti pažnja kao ravnopravnim članovima društva. Potrebno je osnovati sportska društva za sve kategorije invalidnosti i za sve uzraste na nivoima lokalnih zajednica, republika i šire.

Nema komentara.

Ostavi komentar