Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Puls grada

21. 02. 2018.

Autor: K. Tričković Izvor: "Puls grada"

Na Međunarodni dan maternjeg jezika: Koliko smo (ne)pismeni

Širom sveta, danas se obeležava Međunarodni dan pismenosti, proglašen od strane UNESCO-a 1965. godine. Ovaj dan se obeležava sa ciljem podizanja svesti o važnosti opismenjavanja, čitanja i kontinuiranog rada na sebi – pojedinaca i društva u celini. U Srbiji je oko 165.000 nepismenih ljudi.

U Srbiji živi više od 30 etničkih zajednica koje govore svojim jezikom, a u službenoj upotrebi je 11 jezika manjina.

Oko 850.000 stanovnika, ili nešto manje od 14 odsto populacije, je bez dana škole ili sa nekoliko razreda osnovne škole. Među njima je oko 165.000 nepismenih ljudi, a nepotpunu osnovnu školu ima oko 677.000 stanovnika Srbije.

Među nepismenim odraslim stanovništvom dominiraju žene. Na svetskom nivou više od 774 miliona odraslih ljudi nepismeno, od čega gotovo 2/3 čine žene, od kojih većina živi u svega 9 zemalja.

Kada je u pitanju digitalna pismenost, u Srbiji je više od 50% stanovništva kompjuterski nepismeno.

Stručnjaci upozoravaju da naši đaci ne poznaju dovoljno gramatiku, pravopis i da im je leksički fond siromašan. Među mladima je izražena upotreba žargonizama i stranih reči, posebno anglicizama, dok ih je većina kompjuterski pismena.

Pismenost je od suštinskog značaja za iskorenjivanje siromaštva, bolesti, smanjenje smrtnosti dece, obezbeđivanja rodne ravnopravnosti, održivog razvoja, mira i demokratije i trebalo bi da je među prvim i osnovnim temama za rešavanje svake države i njene politike.

Podaci o školskoj spremi i pismenosti od značaja su za različita društveno-ekonomska, sociološka i demografska istraživanja, kao i za definisanje i realizaciju državnih strategija i politika za unapređenje obrazovnog sistema.

***

Prema definiciji Projekta međunarodne pismenosti odraslih (IALS), pismenost se definiše kao - prozna pismenost (razumevanje i korišćenje informacija dobijenih iz tekstova), dokumentaciona pismenost (informacije koje se nalaze u razlicitim formularima) i kvantitativna pismenost (razumevanje, na primer, izveštaja o stanju na računu u banci, određivanje poreza, kamata...). Takozvana nova pismenost, odnosno informatičko opismenjavanje i nove forme komunikacija, stupili su na scenu krajem 20. i početkom 21. veka.

Nema komentara.

Ostavi komentar