Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Puls grada

16. 10. 2017.

Autor: K. Tričković Izvor: "Puls grada"

Kako do pozitivne računice u proizvodnji hrane

U Srbiјi sе 16. окtоbаr – Svеtsкi dаn hrаnе оbеlеžаvа оd 2001. gоdinе uz pоdršкu Ministаrstvа zdrаvljа Rеpubliке Srbiје. Оvе gоdinе Svеtsкi dаn hrаnе, 16. oкtоbаr, оbеlеžаvа sе pоd slоgаnоm: „Prоmеnimо budućnоst migrаciја – unаprеdimо bеzbеdnоst hrаnе i pоljоprivrеdni rаzvој”, аpеluјući nа јеdаn оd nајvеćih prоblеmа dаnаšnjicе – migrаciје stаnоvništvа.

U 2015. godini bilo je oko 244 miliona migranata. Preko 65 miliona ljudi je migriralo zbog ratnih dejstava i političkih previranja. Kao posledica raznih nepogoda (vulkanske erupcije, uragani i sl.) bilo je oko 19 miliona raseljenih lica. Ipak, daleko najviše je raseljenih lica, oko 150 miliona, u potrazi za poslom i to je nešto što se događalo kako interno u zemljama, tako i eksterno između zemalja, dakle jedan svetski trend koji je pogodio i Srbiju.

Očekivanja su da će 2050. godine na planeti biti 9,6 milijardi stanovnika. Sa druge strane svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) ima ideju da do 2030. godine ne bude gladnih“, kaže dr Saša Dražilović, nutricionista Zavoda za javno zdravlje Požarevac. „Konkretan plan bi bio da se migratorna kretanja upotrebe u svrhu povećanja proizvodnje hrane. Postoje zemlje u svetu kao što su Etiopija, Somalija, neke zemlje Srednje Amerike i oblasti u Indiji, koje zbog prirode podneblja, suša, poplava imaju problem sa proizvodnjom hrane i to je nešto što preti i ostalom delu čovečanstva. Treba pomoći tim ljudima. Jedan od načina je obezbeđivanje hrane humanitarnim akcijama  za raseljene ljude, a jedna od ideja je da ti ljudi budu uključeni tamo gde je to moguće, u poljoprivrednu proizvodnju. Ti ljudi naravno gravitiraju ka bogatim zeemljama i ne žele da se zadrže u zemljama u tranziciji i siromašnim zemljama gde uslovi nisu tako povoljni za život. To je nešto sa čim bi svetske organizacije morale da se suoče da bi preduzimale dalje korake, ali vremenom će se dati odgovori i na to.“

Našoj zemlji ne preti veliki porast broja stanovnika koji bi doveo do manjka hrane, ali bi proizvodnja hrane mogla da bude mnogo intenzivnija, za potrebe kako našeg tako i svetskog stanovništva. „U našoj zemlji je specifična situacija. Mi smo poljoprivredna zemlja, umereno kontinenatalno područje je zastupljeno na našem terenu i mi funkcionišemo tako što nastojimo da proizvodimo hranu. Međutim, imamo situaciju ove godine da se pšenica nekako izvukla pošto je bila ozima, u proleće je bilo padavina i topljenja snega, ali kukuruz je baš u periodu jake suše podbacio i to je jako negativna stvar za svakog ko se bavi proizvodnjom hrane, a ono što je još nepovoljnije to je da su i recipijenti dosta izgubili količinu vode tako da ni neka vrsta navodnjavanja ne bi bila moguća. Tako imamo ovakvu situaciju i moramo da tražimo neko rešenje. Eventualno, da imamo takve sorte koje su otpornije na sušu, jer očigledno to u poslednje vreme hoće da se ustali kao stalna pojava, kao jedan klimatski preobražaj. Mnogo je razloga zbog čega se do togađa, i ne može se tvrditi da je jedan razlog krunski i da je zbog njega sve to pokrenuto.

U svakom slučaju mi se sada moramo prilagođavati tim promenama bilo da su prirodne ili su izazvane čovekovim aktivnostima i upravo bi onda poljoprivredna proizvodnja morala da bude više zaštićena. Znači, moramo da iznađemo tehnologiju, da imamo i više znanja u pogledu same primene agrotehnoloških mera, i da nastojimo da uključimo mlade u čitavu tu proceduru.

Ono što bih izdvojio jeste razlog zbog kojeg mladi ne prilaze rado poljoprivredi. U većini slučajeva nemaju startnu poziciju da krenu sa tim poslom. Takođe, mislim da moramo sistemski da pružimo zalog da će nešto funkcionisati, što će biti baza za čitavu tu priču, jer možemo pričati bajke o pravilnoj ishrani ako nemamo hranu koja je zdrava. Mi moramo sistemski da ponudimo rešenja , da obezbedimo otkupna mesta za te proizvode jer sve dok proizvođač može da se nađe u poziciji da proizvede a onda nema gde da plasira svoj proizvod, lako može da zaključi da mu se ne isplati da se time bavi.  Znači mora de se iznađe naćin da tu postoji neka računica da ljudi mogu od tog plemenotog posla da žive“, zaključuje Dražilović.

Nema komentara.

Ostavi komentar