Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Srbija

07. 11. 2010.

Srpska pamet beži preko bare

Svaki peti naučnik razmišlja o odlasku iz zemlje. Među njima je skoro polovina mlađa od 35 godina. Polovina otišla iz Srbije zbog loših uslova i niskih primanja.

Pamet odlazi iz zemlje, a kao najčešće razloge naučnici navode loše uslove za rad, nerešeno stambeno pitanje i niska primanja.

Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, po odrednici „odliv mozgova" Srbija je među 139 zemalja rangirana na 136. mesto, a od okolnih država lošije je plasirana samo Bosna i Hercegovina.

Zabrinjava podatak da koliko imamo naučnika u državi, toliko ih živi i u inostranstvu, kaže Vladimir Grečić, autor upravo objavljene knjige „Naučna dijaspora", u izdanju Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Državu "odliv mozgova" košta milijarde

Školovanje magistra i doktora nauka državu košta desetine hiljada evra. Ni iznosi koje država izdvoji do nečije fakultetske diplome nisu mnogo manji. Na svima koji su u Srbiji završili škole, a posle otišli u inostrastvo, država je, dakle, izgubila milijarde evra.

"Samo u Sjedinjenim Američkim Državama živi i radi blizu 6.000 istraživača iz Srbije. Procene su da ih je u ostatku sveta još toliko. A pitanje je da li u Srbiji ima i toliko naučnika", kaže Grečić.

Prema Grečićevim saznanjima, u SAD je 1999. godine bilo 4.100 naših naučnika. Među njima čak 1.300 sa doktoratom. Isto toliko ih je imalo zvanje magistra, a u potrazi za američkim snom otišlo je i 1.500 inženjera. Deset godina kasnije broj je bio upola veći. Broj doktora nauka premašio je 2.000.

"Ovaj broj mora da nas zabrinjava. Više istraživača otišlo je iz zemlje nego što ih je u njoj ostalo. Nismo mi jedina zemlja koja ima problem odliva mozgova. Ali, svejedno, moramo sa njim da se borimo. Jer, bez znanja i inovacija nema ni napretka našeg društva", smatra Grečić.

On dodaje da "ministarstvo za nauku, istina, pokušava strategijom naučno-tehnološkog razvoja da zaustavi odlazak i da vrati deo naših ljudi iz sveta. Predviđene su razne stimulativne mere. Ali, sve je to nedovoljno dok se značajnije ne povećaju sredstva koja trošimo na nauku".

Prema Grečićevim rečima, svuda u svetu, koliko i država u nauku ulaže i privreda. Kod nas je država u izdvajanjima za naučnu zajednicu stigla na blizu pola procenta BDP. Pare koje daje privreda zanemarljive su. Kada bi i ona davala koliko i država, stigli bismo do evropskog minimuma od jedan odsto. A evropski zacrtani cilj je, podseća on, tri odsto BDP nauci!

Grečić dodaje i da je anketa među 450 naših studenata u Americi i Kanadi pokazala da je više od dve trećine njih spremno da se vrati pod određenim uslovima. Među uslovima za povratak, kaže, nisu spominjali američke plate.

Mladi naučnici iz Srbije najradije odlaze u Ameriku. Posebno stručnjaci za informaciono-komunikacione tehnologije. Od 46.757 naših građana kojima su SAD u periodu 2000-2009. izdale useljeničke vize, oko deset odsto ima visoko obrazovanje.

Iza SAD, na ovoj listi su Kanada i Australija. Od evropskih zemalja najčešće biraju Veliku Britaniju, Nemačku i Francusku. U ovih šest zemalja nalazi se 85 odsto naše naučne emigracije.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije