Naslovna  |  Info  |  Srbija  |  BBC panel: Političari kreiraju lažne vesti i tako zaobilaze posrednike – novinare
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Srbija

26. 02. 2020. Beograd

Izvor: Danas

BBC panel: Političari kreiraju lažne vesti i tako zaobilaze posrednike – novinare

Neretko imamo problem sa političarima koji proizvode lažne vesti, sa ciljem da se domognu vlasti, uzvrate kritičarima, ili da bi kreirali određeni imidž. To rade preko društvenih mreža, kako bi zaobišli posrednike – novinare, koji proveravaju informacije, istaknuto je na panelu „Lažne vesti i izbori u regionu“ koji je organizovao “BBC news na srpskom”.

Govoreći o FB i Tviter postu Hašima Tačija, u kojima je objavio da je Jamajka priznala Kosovo, glavni urednik lista Koha, Agron Bajrami, istakao je da je u tom slučaju najproblematičnija bila vremenska razlika.

„Kontaktirali smo medije u Kingstonu, kao i Ministarstvo spoljnih poslova Jamajke. Međutim, sve se desilo kasno, pa smo preneli tvrdnje predsednika, a već sledećeg dana priča je propisno urađena. U ovom slučaju ne verujem da je čak i Tači znao da je to fake news, jer se na kraju krajeva osramotio. Možda će nam nekad Vikiliks otkriti šta je bilo posredi“, rekao je Bajrami.

U određenim okolnostima treba objasniti procese kojima se bavite, pogotovo ako priče na kojima redakcija radi mogu da uznemire javnost, kao npr. informacija da pojedini zaposleni u kosovskom Telekomu imaju platu od 12.000 evra, smatra urednik Kohe.

„U slučaju Jamajke smo morali drugačije da izvestimo čitaoce, tj. kako se desilo da je Tači objavio tu informaciju. Za neke priče je potrebno vreme da bi se ispričale do kraja, a mi moramo da objavljujemo svakog dana. Nekad su priče koje objavljujemo najbolja verzija istine koju možemo da dobijemo u tom trenutku, a istina nekad ne bude otkivena godinama. To je realnost sa kojom se suočavamo“, zaključio je Bajrami.

Vildana Selimbegović, glavna urednica sarajevskog Oslobođenja, osvrnula se na vest o smrti Ratka Mladića koja je nedavno odjeknula u regionu.

„Za nas kažu da smo medij u kojem možete da pročitate šta na istu temu kažu Bošnjaci, Hrvati i Srbi. Kad svi ganjanju brzinu, mi insistiramo na tome da vest bude tačna. Kad je prvi portal objavio da je Mladić umro, ta vest je obišla ceo region u narednih pet minuta. Za to vreme mi smo proverili informaciju na četiri najvažnija mesta i prvi objavili da je ona lažna“, rekla je urednica.

Na pitanje moderatora, novinara BBC-ja, Aleksandra Miladinovića, da li joj je žao klikova, Selimbegovićeva je odgovorila odrično, ističući da joj je mnogo važnije da Oslobođenje sačuva arhaični, antifašistički imidž.

„Antifašizam je borba protiv lažnih vesti“, zaključila je urednica Oslobođenja.

Komentarišući situaciju u kojoj je kabinet Mila Đukanovića na Tviteru optužio crnogorske Vijesti za senzacionalistički tekst pod naslovom „Milo bi crkvu pod Vatikanom“, Marijana Bojanić, izvršna direktorka Vijesti Group, duhovito je konstatovala da joj je drago što je predsednik konačno otkrio Tviter.

„Poslednji smo objavili tu analizu i preneli je autentično, a tražili smo od kabineta da se očituje povodom nje. Kako nije bilo odgovora, na kraju smo je i mi preneli, i onda su se setili da kažu da je to lažna vest i da je Vijesti kreiraju. Bilo je važno targetirati Vijesti, a ne druge medije“, objasnila je izvršna direktorka Vijesti.

Ono što je karakteristično za Crnu Goru, kad su vanredne situacije, nama gledanost, posećenost portala i čitanost novine raste, ali se istovremno pojačava i pritisak na nas – od fizičkih napada, pokušaja ubistava, napada na imovinu, sve sofisticiranijih sajber napada na portal i ekonomskih na naš sistem, dodala je Bojanić.

„Đukanović ne može da podrije naš kredibilitet. Portal Vijesti je najčitaniji u zemlji, duplo više od ostalih, a nemamo žutih vesti, izveštaje iz rijalitija i sa estrade, sve ono što donosi klikove“, zaključila je izvršna urednica Vijesti.

Saradnja sa BBC na projektu „Moj svet“

Urednici Oslobođenja, Kohe i Vijesti iskoristili su priliku da na početku panela zahvale BBC na saradnji koju su uspostavili u okviru projekta „Moj svet“. Reč je o revolucionarnoj globalnoj emisiji za mladu publiku, koja objašnjava priče koje stoje iza vesti i pruža im činjenice i informacije kako bi se sami opredelili za važna pitanja.

Lažne vesti i izbori u Velikoj Britaniji

Na panelu koji je održan ranije na istu temu „lažnih vesti i izbora u Velikoj Britaniji“ Frančeska Ansvort, direktorka BBC news, rekla je kako su joj poslednji izbori bili najteži u čitavoj karijeri.

„Bila je potpuno drugačija atmosfera. Javnost je bila jako polarizovana zbog Bregzita. I to je uticalo na izbore, porodice su bile podeljene, i desnica i levica su imale jake podeljene stavove. Društvene mreže su takođe odigrale svoju ulogu, kontrolisale su narative kojih je BBC postao žrtva. Nismo se davili u moru lažnih vesti, već gluposti, koje su podstakli političari. I jedni i drugi su govorili da je BBC pristrasan“ izjavila je Frančeska Ansvort.

Ana Šulc, naučna saradnica Rojtersovog instituta za studije novinarstva, predstavila je rezultate istraživanja o konzumiranju vesti tokom izbora, ističući da je 72 odsto ljudi imalo pristup barem jednom informativnom portalu, što znači da 25 odsto uopšte nije konzumiralo nikakve vesti tokom perioda od šest nedelja.

Mlađi su vesti čitali oko osam minuta, dok su stariji za njih izdvajali oko 16 minuta. Rezultati su pokazali i da su mlađi više onlajn, ali da ne obraćaju previše pažnje na vesti.

Filipa Tomas, voditeljka BBC News, rekla je da je lepo biti novinar, ali i da su ovo jako teška vremena za profesiju.

„Nikad mi nije govoreno šta treba da pišem, i šta treba da se nalazi u mojim izveštajima. Danas se suočavamo sa velikim izazovom da ono što radimo učinimo šerabilnim, atraktivnijim“, rekla je Tomas, parafrazirajući citat Džordža Orvela da „ako sloboda išta znači, onda je to mogućnost da kažemo ljudima ono što ne žele da čuju“.

U tom kontekstu, Frančeska Ansvort je objasnila i da su nekad znali da ljudima koji gledaju serije na BBC ili slušaju radio ubace kratke pakete vesti između, ali da sad to nisu u mogućnosti.

„Oni danas moraju da traže vesti, ali to ne rade, zato moramo jako da se potrudimo da ih nađemo i da im predstavimo te vesti. Zato uzimamo novac od građana, da bismo ih informisali. I moramo da radimo mnogo ozbiljnije nego nekad“, zaključila je.

Nema komentara.

Ostavi komentar