Naslovna  |  Info  |  Srbija  |  Bilčik za RSE: Pre ulaska u EU Srbija mora izaći iz Evroazijske unije
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Srbija

10. 11. 2019. Beograd, Brisel

Izvor: slobodnaevropa.org

Bilčik za RSE: Pre ulaska u EU Srbija mora izaći iz Evroazijske unije

Pre nego što Srbija bude spremna za ulazak u Evropsku uniju (EU) sporazum koji je nedavno potpisala sa Evroazijskom unijom (EAEU) mora prestati da postoji, izjavio je Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama EAEU premijerka Srbija Ana Brnabić potpisala je 25. oktobara, u Moskvi.

Njime je, između ostalog, proširena lista proizvoda iz Srbije koji mogu da se izvoze na teritoriji EAEU bez carine, a pored Rusije, u savezu su Kazahstan, Belorusija, Jermenija i Kirgistan.

Bilčik, koji je na poziciju izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju stupio četiri dana pre potpisivanja sporazuma, navodi da ovaj dogovor mora prestati da postoji pre nego što proces učlanjenja Srbije u EU bude okončan.

"Mora postojati usporazumu klauzula o izlasku. I pre nego što Srbija bude spremna za ulazak u EU, taj trgovinski sporazum mora prestati da postoji. Dakle, to će biti jedan od uslova za puno članstvo Srbije u EU. Usaglašenost po pitanju carinske unije i sa EU politikom izvoza je osnovni preduslov članstva. Tako da Srbija mora uskladiti svoju spoljnotrgovinsku politiku", ističe Bilčik.

RSE: Verujete li da su takvi iskoraci mogući sa aktuelnom političkom elitom u Srbiji?

Bilčik: Verujem da je ukoliko je Srbija posvećena dostizanju članstva u EU to moguće sa svakim političkim liderstvom. Ovo nije pitanje političkog izbora, već pitanje principa. Ukoliko je Srbija posvećena EU članstvu, automatski, taj ugovor mora prestati da postoji.

RSE: Kako vidite podelu u srpskom vladajućem političkom stavu, na jednoj strani EU, na drugoj Rusija?

Bilčik: Dolazim iz Slovačke, zemlje u kojoj takođe postoji određeni sentiment javnosti, skoro pa iracionalni, prema Rusiji. Najpre ja volim Rusiju. Rusku kulturu, muziku, književnost, ali moramo biti realistični. Govorimo o politici, političkim izborima i političkoj posvećenosti. Članstvo u EU je politički izbor, koji sa sobom nosi značajne ekonomske konsekvence.

Dozvolite mi da podsetim, u slučaju Slovačke, pre nego što smo se priključili Evropskoj uniji, veći deo naših ekonomskih veza – investicionih i trgovinskih je bio sa EU, isto važi i za Srbiju. Najveće investicije, kao i najznačajniji trgovinski partneri, dolaze iz država članica EU. To je realnost. To je nešto o čemu moramo diskutovati veoma otvoreno sa našim partnerima takođe i u samoj Srbiji, baš kao što ta diskusija mora biti zasnovana na činjenicama. To je izuzetno važno.

zazovi koji su pred Zapadnim Balkanom u ovom trenutku vezani su za potrebu fer, demokratske diskusije, zasnovane na činjenicama. Moramo biti veoma ozbiljni po pitanju toga kako analiziramo činjenice u razgovoru o EU članstvu i kako se borimo protiv dezinformacija. To je posebno bitno u diskusiji o vezama Srbije i Rusije, o političkim i posebno ekonomskim vezama.

Veoma su jasne činjenice, i to moramo podvući, kada govorimo o evropskoj perspektivi Srbije, odnosno srpskoj ambiciji da se priključi EU. Kao što sam rekao to je pitanje izbora, a taj izbor takođe podrazumeva da će budući odnosi između Srbije i Rusije biti drugačiji i zasnovani na pravilima koji su zajednički za EU. Zajedničku EU trgovinsku politiku i spoljnu politiku.

Skepticizam nije samo francuski

RSE: Nakon što je Evropski savet u oktobru odlučio da ne započne pregovore, sa Albanijom i Severnom Makedonijom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da bi ova odluka mogla biti signal za druge balkanske države da za gradnju boljih odnosa sa Rusijom.

Bilčik: Da razjasnim, Evropska komisija je zapravo preporučila da se otvore pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Ovo je bila odluka Evropskog saveta kojeg čine lideri zemalja članica Unije koji se nisu složili oko otvaranja pristupnih pregovora. Problem skepticizma u vezi sa proširenjem naročito dolazi od strane Francuske i predsednika (Emanuela) Makrona, ali skepticizam je prisutan i kod lidera Holandije i Danske. Tako da konsenzus u Evropskom savetu, koji je bio potreban preduslov da bi došlo od otvaranja pregovora, nije mogao biti i nije postignut i to pitanje je odloženo. Međutim, ovo nije kraj proširenju i to je suština.

RSE: Ali, ovo je krucijalni momenat sa različitih aspekata. Za Srbiju, na primer.

Bilčik: Proširenje je bilo, jeste i biće jedna od ključnih politika Evropske unije i mislim, ključni instrument Evropske unije za Zapadni Balkan. Poruka koja je poslata Severnoj Makedoniji i Albaniji bila je istorijska greška. Istovremeno, sa Srbijom vodimo pregovore o proširenju od 2014. godine i mislim da je glavni zadatak u ovom trenutku da se pregovori nastave.

Da bismo uspešno nastavili te pregovore, potrebno je da imamo jasan signal da se sprovode značajne unutrašnje reforme u Srbiji. Odluka prošlog meseca nije bila dobra za proces proširenja EU, ali ova odluka ni u kom slučaju ne šalje drugačiji signal Srbiji. Naprotiv, mislim da sada obe strane, i Evropska unija i Srbija, treba više da se posvete i da daju više rezultata kako bi se pregovori ubrzali.

Medijske slobode ključne

RSE: Uskoro ćete doći u Beograd kao deo delegacije koja posredovati dijalog vladajućih partija u Srbiji i opozicije. Na osnovu svega što se u tom segmentu srpske političke stvarnosti do sada događalo, dolazite li kao optimista ili ste više sumnjičavi?

Bilčik: Dolazim kao realista. Ovo su teška vremena za region, kao i vreme mnogih izazova za Evropu i imam, rekao bih, realistična očekivanja. Moj najvažniji cilj je da budem oprezni optimista, da budem u mogućnosti da pomognem u posredovanju dijalogu, kao i procesu funkcionisanja i izgradnje političke kulture u Srbiji, što je jedan od naglašenih ciljeva čitave ove inicijative.

RSE: Ovo je drugi pokušaj uspostavljanja neke vrste dijaloga između vladajućih partija i opozicionih snaga. Prvi je bio dijalog podržan od organizacije Otvoreno društvo (Open society), drugi je dijalog podržan od Evropskog parlamenta. Da li ste u međuvremenu videli bilo kakav signal od strane vladajuće partije u Srbiji da diskutuje određena pitanja i spremnost da se dođe do preciznih zaključaka, na primer, o medijskim pitanjima u Srbiji?

Bilčik: Dolazim u Srbiji prvi put na poziciji izvestioca Evropskom parlamenta. Moj cilj kada budem tu sledeće nedelje tokom dijaloga vlasti i opozicije je da sedim i slušam. Da slušam vrlo pažljivo. Da slušam sve partije, kao i Srpsku naprednu stranku (SNS). Neću suditi unapred.

Svestan sam postojećih teškoća i podela, a koje su se na neki način produbile na srpskoj političkoj sceni, ali moj najvažniji cilj je da slušam veoma pažljivo, i na osnovu onoga što čujem da pokušam da utvrdim kako mi možemo najbolje podržati funkcionalnije odnose između Vlade i opozicije u srpskom parlamentu. Ali takođe, i šire gledano u susret parlamentarnim izborima u Srbiji naredne godine.

RSE: Vaš prethodnik na mestu izaslanika Evropskog parlamenta, Dejvid Mekalister, u mnogome je obraćao pažnju na medijske slobode u Srbiji. Da li se slažete sa onima koji predlažu da pitanje medijskih sloboda treba uključiti u proces pregovora Srbije i EU, kroz kriterijume koje bi trebalo ispuniti?

Bilčik: Mislim da je sloboda medija uvek bila vrlo važan deo kriterijuma Evropske unije koje treba ispuniti u pristupnom procesu. Medijske slobode su integralni deo političkih kriterijuma koji su određeni u Kopenhagenu 1993. godine i oduvek su važan deo uslova za članstvo u Uniji, za svaku državu, uključujući i moju.

Lično sam vrlo osetljiv po tom pitanju jer dolazim iz Slovačke, iz zemlje u kojoj se prošle godine dogodilo ubistvo istraživačkog novinara Jana Kucijaka i njegove verenice Martine Kusnirove. Tako da su medijske slobode nešto za šta moramo da se borimo širom Evrope i na šta moramo posebno da pazimo u današnjem vremenu u kojem se suočavamo sa širenjem lažnih informacija na Zapadnom Balkanu, uključujući i Srbiju.

 

RSE: Koja je vaša poruka vlastima u Srbiji kada je reč o političkom pritisku na domaće medije na koji ukazuju i Fridom Haus i nekoliko drugih međunarodnih organizacija?

Bilčik: Mislim da je poruka vrlo jasna. Medijske slobode su jedan od ključnih uslova za napredak Srbije u evrointegracijama. Tako da svaka vlada koja je ozbiljna po pitanju evropske perspektive Srbije mora biti ozbiljna i kada se radi o medijskim slobodama i mora ozbiljno da shvati kritike na račun stanja u medijima u Srbiji.

Slovačka osetljiva prema promeni granica

RSE: Kako vidite trenutne odnose Srbije i Kosova?

Bilčik: Mislim da je izuzetno važno da učinimo sve kako bi dijalog između Beograda i Prištine ponovo počeo. Imali smo izbore na Kosovu, u Srbiji će se parlamentarni izbori održati sledeće godine i mislim da je važno da tokom naredne godine vidimo zamah u tom dijalog.

Kada govorimo o cilju ulaska u Evropsku uniju u osnovi postoje dva velika uslova koje Srbija mora da ispuni - jedan je postepeno ali ubedljivo ispunjenje političkih, zakonskih i ekonomskih kriterijuma koji se tiču značajnih unutrašnjih reformi koje se moraju sprovoditi kako bi Srbija počela da zatvara pristupna poglavlja. Za progres nije bitno da se poglavlja otvaraju, već i da se zatvaraju.

Drugi uslov je, naravno, paralelni i kontinuirani dijalog koji će rešiti buduće odnose Srbije i Kosova. Tokom prošle godine teško da smo videli ikakav napredak u tom procesu i nadam se ćemo u narednim mesecima i posebno naredne godine videti nekakav napredak u dijalogu koji se vodi na najvišem političkom nivou, ali prvo moramo da ga ponovo pokrenemo, sa novim političkim vođstvom u Prištini.

RSE: Da li je pitanje Kosova osetljivo i za vas kao političara, budući da dolazite iz Slovačke, koja je jedna od pet država EU koje nisu priznale Kosovo?

Bilčik: Mislim da je pitanje Kosova nešto što ću ja pomno pratiti, kao što sam radio i do sada kao član Evropskog parlamenta. Za mene kao člana parlamenta ključan je nastavak dijaloga i napredak u tom procesu između Prištine i Beograda koji će dati rezultate. To je ono što moramo da vidimo. Pitanje nezavisnosti ili priznanja, u tom slučaju, nije pitanje koje mene na bilo koji način stavlja u osetljivu poziciju, ili bilo koga drugog.

Mi jasno u Evropskoj uniji imamo države koje priznaju nezavisnost Kosova i one koje to ne priznaju. Međutim, svi mi u Evropskoj uniji priznajemo da je jedina kredibilna budućnost celog Zapadnog Balkana u Uniji, tako da moramo da radimo na evropskoj perspektivi i za Srbiju i za Kosovo. To je ono što moramo imati na umu kada govorimo o ključnom cilju dijaloga Beograda i Prištine.

RSE: Ali, veoma je jasno zašto, na primer, Španija nije priznala nezavisnost Kosova. A kako biste objasnili specifičnost slovačkog stava prema tom pitanju?

Bilčik: To nas vraća na unutrašnju političku situaciju u Slovačkoj tokom protekle decenije, kada su usledila priznanja od strane drugih zemalja i vraća nas na deklaraciju parlamenta staru više od deset godina iz 2007. godine ja mislim, koja je kada je čitate veoma jasna - u njoj stoji da Slovačka ne priznaje Kosovo i da, istovremeno, priznanje Kosova zavisi od rezultata u dijalogu Beograda i Prištine. U ovom momentu mi zaista nismo videli napredak u dijalogu.

Pozicija Slovačke je veoma specifična i, da ponovim, ima veze sa unutrašnjom politikom države, kao i sa specifičnim sastavom našeg parlamenta u protekloj deceniji, ali i sa onim što bih ja podvukao, a to je veoma specifičan i osetljiv odnos prema ikakvoj promeni granica. To je nešto što mi u Slovačkoj, ali i u drugim državama Evrope, vidimo kao veoma nesrećan i opasan pristup konfliktnim situacijama. Posmatrano sa istorijske strane, to je češće vodilo problemima nego rešenjima. Tako da ću ja vrlo pomno pratiti dijalog Beograda i Prištine.

Raditi zajedno sa SAD

RSE: Kako vidite trenutnu ulogu Sjedinjenih Država u procesu dijaloga?

Bilčik: Mislim da je uloga Sjedinjenih Država u regionu uvek bila važna i da moramo da osiguramo da SAD ostanu prisutne u regionu i važno je da imamo konstruktivnu saradnju sa našim američkim partnerima kada se radi o pronalaženju rešenja za veoma teška pitanja sa kojima se svi suočavamo.

RSE: Da li vam je jasno koja je namera Sjedinjenih Država u ovom momentu po pitanju budućih odnosa Srbije i Kosova?

Bilčik: Uloga SAD, baš kao i uloga EU, je da pomogne i da olakša taj proces obema stranama. Mislim da se rešenje može pronaći jedino i samo ako je ono održivo za obe strane i ako su u to rešenje uključene i jedna i druga strana, jer će one na kraju morati da žive sa posledicama tog rešenja. Ključ za rešenje leži u Beogradu i Prištini, a Sjedinjene Države, baš kao i Evropska unija mogu da pomognu kao posrednik u tom procesu i dijalogu koji treba da dovede do rešenja.

RSE: Verujete li da Brisel i Vašington mogu da rade zajedno na rešavanju ovog pitanja?

Bilčik: Mislim da moramo da radimo zajedno na rešenju. Moramo da sarađujemo, da radimo zajedno, zato što verujem da imamo vrlo sličan zajednički cilj - a to je da ponudimo bolju budućnost Zapadnom Balkanu i to ne na apstraktan način, već bolju budućnost za građane Zapadnog Balkana, građane koji žive u Srbiji, na Kosovu, kao i građanima ostalih država regiona. Zapadni Balkan se suočio sa mnogim problemima i konfliktima tokom devedesetih godina i mislim da moramo da prevaziđemo to. Sjedinjene Države i Evropska unija su zajedno u tome.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije