Naslovna  |  Info  |  Srbija  |  Rektorka Beogradskog univerziteta:Kad ne radite dovoljno ili ne radite ništa, drugi vas prestignu
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Srbija

16. 08. 2019. Beograd

Izvor: Insajder

Rektorka Beogradskog univerziteta:Kad ne radite dovoljno ili ne radite ništa, drugi vas prestignu

Univerzitet u Beogradu drugu godinu za redom pada na Šangajskoj listi i sada se nalazi između 401. i 500. mesta, što je u odnosu na 2018. pad za oko 100 mesta. Ivanka Popović, rektorka Beogradskog univerziteta, navodi za Insajder da je pad na Šangajskoj listi bio očekivan, kao i da je posledica raznih okolnosti vezanih za realizaciju nauke u Srbiji i za opšte okolnosti u svetu.

Od 1.000 rangiranih svetskih univerziteta, Univerzitet u Beogradu našao se na prestižnoj Šangajskoj listi između 401. i 500 mesta. Možda bi ova pozicija bila zadovoljavajuća, s obzirom na to da Lista obuhvata svega dva odsto univerziteta na svetu, da beogradski nije nastavio trend pada. Naime, pre dve godine se na istoj listi nalazio između 201. i 300. mesta, a prošle između 301. i 400. pozicije. 

Rektorka Ivanka Popović kaže za Insajder da je pad bio očekivan i da je posledica onog koliko mi radimo, ali i koliko rade drugi.

„Kad vi ne radite dovoljno ili ne radite ništa, onda vas drugi koji rade prestignu. Stajanje u mestu je klizanje na dole. Ovaj pad na Šangajskoj listi bio je očekivan. Posledica je raznih okolnosti vezanih za realizaciju nauke u Srbiji i za opšte okolnosti u svetu“, kaže Popović.

Ona navodi da očekuje da će novi zakoni, kao što su zakoni o Fondu za nauku i naučnim istraživanjima, napraviti podsticajniju atmosferu u društvu, kao i da će se efekti videti tek za dve godine.

„Očekujem da ćemo uspeti da se održimo među 500 najboljih. To je izvanredan uspeh za zemlju kao što je Srbija, uz tako skromna ulaganja. Na Šangajskoj listi desetinke bodova prave razliku u plasmanu“, ističe Popović.

Na pitanja da li su afere o spornim doktoratima u Srbiji doprinele padu, ona odgovara odrično.

„Bilo kakve insinuacije oko toga su netačne. Lista je vezana za kvantitativne pokazatelje“, tvrdi rektorka Univerziteta u Beogradu.

BU: Stvar prestiža je biti na Šangajskoj listi

Beogradski univerzitet je saopštio da je do promena na Šangajskoj listi došlo prvenstveno zаhvаljujući činjenici dа „pojedine zemlje, nаročito one u Istočnoj Aziji, sve više ulаžu znаčаjnа sredstvа u osnаživаnje i pozicionirаnje svojih univerzitetа”.

U saopštenju se ističe da je Šаngаjskа listа neformаlnа, ali da je stvаr prestižа biti nа njoj jer obuhvаtа sаmo dvа odsto svetskih univerzitetа.

„Kriterijumi zа rаngirаnje su аlumni dobitnici Nobelove nаgrаde i srodnih disciplinаrnih nаgrаdа, nаstаvnici i istrаživаči dobitnici Nobelove nаgrаde, broj visoko citirаnih nаstаvnik i istrаživаčа u okviru određene nаučne oblаsti, broj nаučnih rаdovа objаvljenih u čаsopisimа 'Science i Nature', broj nаučnih rаdovа objаvljenih u čаsopisimа sа 'Science Citation Index' i 'Social Science Citation Index', аkаdemski doprinos premа nаvedenim indikаtorimа u odnosu nа broj zаposlenih”, navodi se u saopštenju.

To rаngirаnje sprovodi šаngаjski Univerzitet Đаo Tong još od 2003. godine.

Osim Beogradskog, na Šangajskoj listi rangiran je i Univerzitet u Novom Sadu i to između 901. i 1.000. mesta što je pozicija koju je imao i prošle godine.

Rektorka Ivanka Popović navodi da je uprkos padu Univerzitet u Beogradu zauzeo najbolju poziciju na Listi u odnosu na univerzitete u regionu. Zagreb se takođe našao između 401. i 500. mesta, dok je prethodne godine bio rangiran od 501. do 600. mesta.

Ljubljana je zabeležila pad na 501-600, a prethodne godine bila je među 500 najboljih univerziteta.

Ministarstvo prosvete: Konkurencija je sve oštrija

Povodom pada BU na Šangajskoj listi oglasilo se i Ministarstvo prosvete, koje je naglasilo da je „konkurencija širom sveta sve oštrija”, a ulaganja u nauku i visoko obrazovanje, posebno u Aziji su sve veća, tako da to što se srpski univerziteti nalaze na listi najuspešnijih može smatrati određenim uspehom.

Ministarstvo je navelo da je jedan od razloga pada to što naši univerziteti nemaju više nijednog naučnika koji se nalazi na listi najcitiranijih naučnika na svetu, a da taj kriterijum utiče sa 20 odsto na ukupan skor svakog univerziteta.

Dodaje se i da se ukupno 30 odsto poena dobija na osnovu toga da li univerzitet ima naučnike, bilo među zaposlenima ili bivšim studentima koji su dobili Nobelovu nagradu ili Fildsovu medalju, a da dodatnih 20 odsto poena nosi broj radova objavljenih u časopisima Nature i Science i da su i po tom kriterijumu naši univerziteti loše pozicionirani.

Nema komentara.

Ostavi komentar