Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Srbija

05. 08. 2019.

Autor: grupa autora Izvor: ogp.rs

Partnerstvo za otvorenu upravu (Blog)

Partnerstvo za otvorenu upravu (POU) predstavlja dobrovoljnu, multilateralnu inicijativu čiji je cilj da osigura obaveze vlada prema svojim građanima u smislu promovisanja transparentnosti, osnaživanja građana, borbe protiv korupcije i korišćenja novih tehnologija radi jačanja sistema upravljanja. Takođe, Partnerstvo za otvorenu upravu predstavlja međunarodni forum za dijalog i deljenje iskustava između izvšne vlasti, organizacija civilnog društva i privatnog sektora. Partnerstvo je zvanično formirano 20. septembra 2011. godine kada je usvojena deklaracija od strane osam Vlada. Danas Partnerstvo ima 69 zemalja članica.

Sve zemlje članice Partnerstva razvijaju Nacionalne akcione planove (NAP) koji predstavljaju najvažniju komponentu učešća države u Partnerstvu. Akcioni plan predstavlja rezultat procesa u kome Vlada u saradnji sa civilnim društvom definiše ambiciozne obaveze. Takođe,  akcioni plan treba da pokriva dvogodišnji period i treba da sadrži set obaveza koje unapređuju transparentnost, odgovornost i učešće građana.

Srbija u POU

POU u lokalnim sredinama

Uspostavljanje Elektronske oglasne table za sve organe državne uprave

Dejan Grujić- Narodni parlament Leskovac

Činjenica je da veliki broj organa državne uprave nema posebno izdvojenu elektronsku oglasnu tablu na svojoj veb prezentaciji, što otežava informisanje stranaka. Iz toga proizilazi da fizička i pravna lica nemaju pravnu sigurnost jer na veb prezentacijama ne mogu da pronađu tražene dokumente. Trenutni način javnog dostavljanja uvida u dokumente jeste putem oglasnih tabli u zgradama upravnih organa, a koje su često nepregledne zbog prevelikog broja dokumenata.

Na oglasnim tablama državnih organa i JLS se objavljuju i dokumenta vezana za razne konkurse, javne nabavke, planski dokumenti, pojedinačni i opšti akti lokalnih samouprava i sl. Takođe, i pored činjenice da su objavljena dokumenta nepregledna, rokovi teku od dana objavljivanja, što građanima i pravnim licima predstavlja veliki problem jer nisu u mogućnosti da se pravovremeno informišu.

Uvođenjem Elektronske oglasne table na internet stranicama svih organa državne uprave i lokalne samouprave, građani i pravna lica će bez troškova, na jednom mestu moći da vide sva dokumenta koje je organ javnim dostavljanjem uputio strankama. Na taj način će i sam državni organ efikasnije dostavljati dokumenta za koje postoji obaveza javnog dostavljanja. Građani i pravna lica bi imali stalan uvid u sve one dokumente koje državni organi i JLS objavljuju u papirnom obliku na oglasnim tablama unutar organa, kao što su informacije o konkursima, javnim nabavkama, izmene planskih dokumenata, pojedinačni i opšti akti lokalnih samouprava i sl.

Ovom merom se postiže unapređenje dostupnosti informacija i omogućavanja prava na informacije. Takođe, doprinosi se otvorenosti i odgovornosti javne uprave kroz korišćenje novih tehnologija, dok se građanima i pravnim licima u postupku povećava pravna sigurnost i omogućava pronalaženje dokumenata koja se odnose na njih. Na osnovu dostupnosti dokumenata koji su dostavljeni na ovaj način, tj. na elektronskoj oglasnoj tabli, građani i pravna lica mogu da pokreću dalje postupke.

 

Transparentnost javnih finansija

Nemanja Nenadić- Transparentnost Srbija 

Zašto je za građane važno da javne finansije budu transparentne?

Mnogi građani će reći da je za njih važno da znaju kako se troše javne finansije, zato što je to novac koji treba da stvori dobrobit i za njih kao članove zajednice. Oni koji su još osvešćeniji reći će da to mora da se zna zato što država i političari koji trenutno gospodare državnom kasom nemaju nikakav svoj novac, već samo ono što uzmu od naroda. Stoga, građani koji pune budžet imaju puno pravo da znaju na šta se te pare troše.

Međutim, to što građani načelno smatraju da tokovi novca treba da budu transparentnti nikako ne vuče sa sobom zaključak da će se tim pravom koristiti. Naprotiv, velika većina neće nikada otvoriti Službeni glasnik ili internet stranicu na kojoj je objavljen usvojeni budžet, neće nikada kliknuti na Portal javnih nabavki, a kamoli učestvovati u nekom praćenju izvršenja ili anketi o narednom budžetu. Svoje mišljenje o budžetu i o javnim nabavkama zasnivaće na istim onim izvorima koje bi koristili i da su budžetski procesi značajno manje transparentni – na novinskim izveštajima, anegdotskim iskustvima prijatelja koji rade u institucijama koje su „na budžetu“, ili iz ličnog uvida u loš kvalitet izvedenih radova u javnim objektima.

To što većina ne prati aktivno tokove javnog novca, ne znači da je transparentnost uzaludna. Naprotiv, činjenica da su informacije dostupne omogućava da ih pogledaju oni koji imaju dovoljno znanja i vremena da uoče sporne tačke i da na to ukažu drugima.

Nacrt novog Akcionog plana Partnerstva za otvorenu upravu donosi neke korisne stvari. Po prvi put se vlast u Srbiji obavezuje da objavi budžet u „mašinski čitljivom obliku“. Za razliku od sadašnjeg stanja, gde se budžetski podaci objavljuju tako da se mogu pročitati, ali u obliku koji nije pogodan za obradu na kompjuteru, ubuduće će analiza budžetskih podataka moći da bude mnogo brža. Brzina je važna zato što je budžet dokument koji ima preko hiljadu stranica. Štaviše, da bi analiza imala više smisla nije dovoljno gledati samo podatke koji se odnose na tekući budžet, koji je Skupština odobrila za jednu godinu, već treba ukrštati podatke o odobrenom budžetu sa podacima o njegovom izvršenju, kao i podatke o istim tim prihodima i rashodima koji su nastali u ranijim godinama. Takve analize mogu da pokažu koliko se novca izdvaja za pojedine namene, u kojoj meri se ti planovi ostvaruju i koliko se tokom vremena menja budžetska politika. Još važnije, kada se ovi podaci povežu sa drugim informacijama može se doći do odgovora i na pitanja o uspešnosti tih ulaganja. Primera radi, kada je reč o javnim nabavkama, može se videti koliko košta svaki novi kilometar auto-puta, koliko su (ne)povoljni krediti koje država uzima u određenom periodu, kolika su izdvajanja po jednom državnom službeniku, školovanom đaku ili pacijentu koji je dobio određenu uslugu.

Nacrt novog akcionog plana Partnerstva za otvorenu upravu predviđa „Objavljivanje Zakona o budžetu Republike Srbije u mašinski čitljivom formatu“. Ova aktivnost je planirana za IV kvartal 2018. godine i I kvartal 2019. godine, a odgovorna institucija jeMinistarstvo finansija. Obaveza se sastaoji u tome da Ministarstvo počne da objavljuje najvažniji zakon koji se donosi tokom godine pored postojećeg iskazivanja u PDF formatu, i u WORD i EXCEL formatu. Konstatuje se da za sprovođenje ove obaveze nisu potrebna dodatna budžetska sredstva. Rok je „nakon usvajanja Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu.“

Pošto je reč o dokumentima koji se i inače stvaraju u mašinski čitljivoj formi, a potom pretvaraju u pdf dokument, iz kojeg je kopiranje otežano, ono što čudi u ovoj nameri jeste zašto ona nije ostvarena bez donošenja bilo kakvog akcionog plana i zašto budžet na sličan način nije bio dostupan svih prethodnih godina. Pogotovo zato što to ne stvara nikakve dodatne troškove za Ministarstvo finansija, kao što se navodi i u nacrtu ovog Akcionog plana. To je ujedno razlog da se na sličan način objavi ne samo usvojeni budžet za tekuću godinu, već i svi budžeti objavljeni ranijih godina, podaci o izvršenju budžeta, kao i informacije koje su dostupne u okviru predloga Zakona o budžetu (obrazloženje), ali ne i u verziji koja se objavljuje u Službenom glasniku (obrazloženje pojedinih programa, nefinansijski indikatori uspešnosti).

Kako su javne nabavke jedan od vidova trošenja budžeta koji izaziva najviše pažnje građana, ali i najviše sporova, Transparentnost Srbija je predložila da budući Zakon koji će važiti u ovoj oblasti predvidi objavljivanje svih informacija na Portalu javnih nabavki takođe u mašinski čitljivom obliku (ceo dokument možete pročitati OVDE). Naime, trenutno su samo neki od podataka sa ovog Portala dostupni u tom obliku, ali ne i oni koji su najzanimljiviji za dalje analize, poput procenjene i ugovorene vrednosti nabavke.

 

Objavljivanje podataka u otvorenom formatu

Ivan Grujić 

U okviru Nacrta Akcionog plana Partnerstva za otvorenu upravu nalazi se nova obaveza objavljivanja u otvorenom formatu podataka iz konkursa za finansiranje rada udruženja i sufinansiranje izrade medijskih sadržaja od javnog interesa (obaveza 4.).

Šta ovo znači?

Do sada su organi javne vlasti na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou objavljivali na svojim internet prezentacijama podatke iz konkursa za finansiranje projekata udruženja i projekata za sufinansiranje medijskih sadržaja. Međutim, ti podaci su objavljivani u formi slike ili PDF dokumenta i nisu bili pogodni za dalju (mašinsku) obradu. Znamo ko je raspisao konkurs, ko se prijavio, ko je dobio sredstva, ali nismo mogli dalje (lako) da analiziramo podatke.

Ispunjenjem pomenute obaveze imaćemo podate iz konkursa u formi „otvorenih podataka“ i moći ćemo da ih lakše analiziramo u upoređujemo sa drugim podacima. „Otvoreni podaci“ su oni koji su slobodno dostupni, pristupačni, mašinski čitljivi i dostupni u otvorenim formatima (jedna od definicija).

Zašto je ovo važno?

Važno je zbog analize podataka iz konkursa za finansiranje projekata udruženja i sufinansiranje medijskih sadržaja na sva tri nivoa javne vlasti. Država je najveći donator udruženja i medija. Upoređivanje podataka pokazaće kako se troši novac građana. Krajnji cilj treba da bude unapređenje konkursa za finansiranje projekata udruženja i sufinansiranje medijskih sadržaja i racionalnije trošenje novca građana. U Radnoj verziji Strategije razvoja javnog informisanja (mera 4.6.) ušla je odredba o postojanju centralne platforme preko koje bi se objavljivali i linkovi medijskih sadržaja sufinansiranih javnim novcem. Ukoliko se usvoji predložena mera iz Strategije moći ćemo da vidimo na internetu sve ključne informacije iz konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja. Na ovaj način građani dobijaju uvid u sve medijske sadržaje koje su sufinansirali, a finansira se do 80% troškova javnim novcem.

Izazovi u primeni?

Postoje dva izazova u „otvaranju“ podataka iz konkursa za finansiranje rada udruženja i sufinansiranje izrade medijskih sadržaja od javnog interesa. Prvi je što su ovo za sada samo predlozi prihvaćeni od strane radne grupe, ali ostaje da vidimo konačnu odluku Vlade. Drugi izazov je praktična primena. Za to nam je potrebna pomoć institucija, udruženja, medija i svih drugih koji žele da se unapredi trošenje novca građana.

 

Unapređenje registra medija

Tanja Maksić- BIRN/AOM

 

Ko je vlasnik medija i iz kojih izvora se finansiraju mediji su dve glavne informacije koje svaki građanin treba da zna da bi mogao da proceni kako se kroji uređivačka politika jednog medija. Zakonitost je jasna- ako je vlasnik medija naklonjen jednoj političkoj opciji, i medij će o njoj pohvalno izveštavati.

Takođe, građani moraju da znaju koji mediji se finansiraju iz budžeta, sa kojom količinom novca i da li neki mediji imaju „lakši pristup“ tom novcu i česte ugovore sa državnim institucijama, dok je drugima budžetski novac nedostupan. Mali broj građana, zapravo, je upoznat sa ovim informacijama, iako se, suštinski radi o novcu koji ide iz njihovog džepa.

Sve važne informacije o medijima, neka vrsta njihove lične karte, treba da se nađe u Registru medija koji vodi Agencija za privredne registre. Ovaj Registarpostoji od 2014. godine i funkcioniše kao onlajn baza podataka.

Za 4 godine funkcionisanja Registra, pokazalo se da je ova baza podataka od male koristi za građane i da bi njegovo funkcionisanje moglo dodato da se unapredi kako bi služio svojoj svrsi – da bude centralno mesto za sve važne podatke o medijima i tokovima novca u ovom sektoru. Dodatno, Registar je tehnički formiran tako da se prosečan korisnik teško snalazi i potrebno je dosta truda da bi došao do kompletne informacije.

Zato je jedna od mera iz Akcionog plana za Partnerstvo za otvorenu upravu i unapređenje rada ovog Registra kroz propisivanje sve potrebne dokumentacije koja se prilaže, obaveze institucija koje troše novac, osnov po kom se novac daje medijima, sankcije za one koji obaveze ne poštuju, i to sve transparentno, lako za korišćenje i dostupno na klik svim zainteresovanim građanima.

Glavni cilj države potrošnje je da učini rad medija boljim, da se ovom vrstom državne pomoći obezbedi kvalitetniji sadržaj građanima. Prvi korak je ka tom cilju je javna dostupnost svih važnih podataka o medijima, a uređenje Registra medija neophodna mera.

 

Javno raspravljati VS hitno donositi 

 Nebojša Rančić – Media&Reform centar Niš 

U srži otvorene uprave nalazi se slobodan, aktivan i kreativan građanin.

Takvu upravu, koja je otvorena za građane, nose četiri stuba, kao nosači krova na kome velikim slovima piše JAVNI INTERES. JAVNI INTERES i njegovo ispunjenje osnovni je zadatak otvorene uprave. Otvorena uprava ide u susret potrebama građana i ostvaruje javni interes kao korist ili dobrobit za sve građane, za veliku većinu ili manjinsku grupu posebno zaštićenu određenim propisima. Dakle, otvorena uprava kao nosač javnog interesa sa svoja četiri stuba daje u isto vreme i sigurnost, i čvrstinu, i elastičnost, i nosi taj teret velikog krova, koji se zove javni interes. Koji su to stubovi koji čine otvorenu upravu i nose javni interes?

  • Nove tehnologije – Stub broj jedan, čini da građani imaju efikasnu i jeftinu uslugu primenom novih tehnologija.
  • Otvoreni podaci – Stub broj dva, čini da građani – pojedinci i organizacije, koriste javne podatke za svoje potrebe u svakodnevnom životu, u poslu, za bolju komunalnu uslugu, za uspešno učenje, za akademsko ili poslovno istraživanje, za nove inicijative za razvoj zajednice, a sve kroz otvorene baze podataka, velike rezervoare dostupnih podataka, u mašinski čitljivim formatima koji se nalaze na portalima javnog sektora. Ovaj stub omogućava i razvojnu upotrebu podataka i tok – od podataka, preko informacija, do znanja.
  • Integritet vlasti – Stub broj tri, čini da građani budu sigurni da se javni fondovi ne troše na zloupotrebe budžeta, korupciju, nameštene „javne konkurse“ i nameštene „javne nabavke“. Da bi se to predupredilo, potrebna je transparentna vlast, koja ima integritet.
  • Učešće građana – Stub broj četiri, čini da građani aktivno učestvuju u procesu predlaganja, donošenja i kontrole izvršenja odluka, da imaju jasnu ulogu i da se pitaju, tj. da svako ko se nalazi na poziciji javne vlasti mora da zna da ta funkcija nije privremena privatna svojina nad javnim resursima, od izbora do izbora, već je služenje građanima koje stalno i neprekidno mora da pita koju i kakvu odluku da donese. Dakle, stalno i neprekidno, da pita…

Ova četiri stuba otvorene uprave moraju da nose uvek istu, veoma veliku težinu JAVNOG INTERESA i moraju da budu, svaki od njih ponaosob, dovoljno jaki da se ta težina JAVNOG INTERESA ne sunovrati na građane zbog neodgovarajućih, zastarelih, krutih, pogrešno osmišljenih, od loših materijala, po pogrešnim pravilima napravljenih stubova nosača uprave.

U četvrtom stubu otvorene uprave glavni mehanizam, koji daje čvrstinu i elastičnost, koji daje snagu i sigurnost da se JAVNI INTERES ostvaruje u skladu sa potrebama ljudi, još iz antičkog doba je poznat običaj i ustanovljeno pravilo – javno raspravljati o javnim poslovima. Da li su ljudi pre dve i po hiljade godina bili spremniji da javno raspravljaju ili su tadašnji vlastodršci bolje razumeli potrebe ljudi? Istorijska iskustva su dokazala da ako nešto treba raditi kada obavljaš javnu vlast ili javni posao, onda je to sigurno javno predlaganje, javni govor, javno raspravljanje slobodnog građanina – politikosa o svim bitnim pitanjima za grad, region, državu, pa i šire.

Kako je to danas u Srbiji javno raspravljati o temama i odlukama od javnog interesa? Da li hoćemo građane politikose i da li za građane politikose ima prostora u javnom životu?

U Srbiji ne postoji precizan i jasno definisan, efikasan i sveobuhvatan, zakonom uređen način da javno raspravljamo. Po izveštaju Evropske komisije 2019, „…Regulatorni okvir za javne rasprave poboljšan je izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i Zakonom o planskom sistemu, kojima se zahteva da se javne rasprave organizuju u ranoj fazi procesa kreiranja politika. Uticaj ovih propisa tek treba da se proceni u praksi“.

Umeren i prilično neodređen stav Evropske komisije koji samo najavljuje očekivanje da se ovi propisi primene u praksi. Zato možemo da kažemo da postoji sasvim mali napredak u sferi donošenja pravnog okvira. Spomenute su javne rasprave u nekim aktima, ali i dalje nemamo jedan integralni, opšte obavezujući propis – Zakon o postupku pripreme, predlaganja i donošenja propisa kojim bi se utrdio okvir i format javnih rasprava u skladu sa prioritetima i vrstama akata koji se donose na svim nivoima vlasti. Dakle, velika je potreba da imamo jasno definisan postupak, vremenski okvir, korake i procedure javnih rasprava, kao i ostale elemente potrebne za transparentnost i efikasnost ovog postupka.

Takva je situacija sa Izveštajem Evropske komisije, zakonima i drugim pravilima, a kako to izgleda u realnom životu?

Od 12. decembra 2015. godine do 21. maja 2019. usvojeno je ukupno 212 zakona po hitnom postuku,[1]  što stvara utisak da smo živeli u konstantnom vanrednom stanju, pa su državne vlasti stalno morale da donose propise po neredovnoj, vanredno-hitnoj proceduri. I danas, čak i kada se o nekim propisima održavaju „javne rasprave“, to su obično njihovi „surogat proizvodi“, koji treba da zaliče na javnu raspravu, da je fingiraju, a za koje je po Poslovniku Vlade potrebno ne manje od dvadesetak dana[2], bez ozbiljnog uključivanja stručne i opšte javnosti. Poseban su slučaj lex specialis-i po hitnom postupku kojima se izbegavaju propisi o javnim nabavkama, kojima se ukida transparentnost trošenja budžeta ili transparentnost korišćenja državnih i drugih javnih resursa. Tako nepostojanje četvrtog stuba (učešće građana) dodatno opterećuje treći stub (integritet vlasti) i ruši celu konstrukciju.

Ako ovome dodamo da u mnogim lokalnim samoupravama ne postoje propisi i dobre prakse da se organizuju bilo kakve vrste javnih čitanja lokalnih akata sa prethodnom najavom i postavljanjem na web prezentacije lokalnih samouprava, stvara se jasna slika o stanju javnog raspravljanja, nedostatku javnih rasprava u javnom životu i nedostatka javnih rasprava u procedurama donošenja propisa na svim nivoima.

To sa druge strane otvara i pitanje motivisanosti građana, koji s vremenom postaju anestezirani, pa i kada se javna rasprava otvori, ne mogu da poveruju da će biti „ona prava“ i da će ih neko sigurno i čuti. Možemo reći da ovakav način rada, uz nedostatak ili apsolutno nepostojanje javnih rasprava, ima za posledicu i veliki broj sukoba i konfliktnih situacija u javnom i političkom životu Srbije.

Međutim, istine radi, mora se reći da baš u lokalnim samoupravama počinju da se javljaju poboljšanja i da pojedine lokalne samouprave već uveliko rade svoje propise i odluke uz učešće građana, a pogotovu one koje su krenule da kreiraju otvorenu upravu na lokalnom nivou. Ovaj trend poboljšanja i primera dobrih praksi na lokalnom nivou možemo prepoznati i kroz rad Stalne konferencije gradova i opština i podršku Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom. Ipak, i dalje su vrlo kratki rokovi i opet se svode na ne manje od 20 dana[3]. I pored toga Model odluke o javnim raspravama koji je predložila Stalna konferencija gradova i opština jasno definiše obavezne i fakultativne javne rasprave, definiše mnoge oblasti rada lokalnih samouprava gde je potrebno imati javnu raspravu, i posebno utvrđuje način da građani iniciraju javne rasprave[4]. Dakle, javna rasprava nije jedno javno čitanje dokumenta, već čitav tok zajedničkih aktivnosti onih koji obavljaju posao vlasti i građana. Iako Radna grupa za otvorenu upravu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatila predlog mere da se u Akcioni plan 2018–2020. ugradi obaveza donošenja i primena opšteg obavezujućeg propisa – Zakona o postupku pripreme, predlaganja i donošenja propisa koji bi uključivao i sveobuhvatno regulisanje javne rasprave ipak je usvajanjem akcionog plana, a kroz Obavezu 13: Podrška unapređenju saradnje organa javne uprave i organizacija civilnog društva u procesu pripreme, donošenja i praćenja primene propisa otvorila jasan prostor za dalja unapređenja. Predviđene zajedničke obuke predstavnika javne uprave i organizacija civilnog društva unaprediće međusobno razumevanje dva sektora, ojačati poverenje među njima, a dalje je na organizacijama civilnog društva da otvore prostor za veće uključivanje građana i pravu institucionalizaciju javnih rasprava. Ovo je svakako mali, ali prvi korak, koji će u jednom trenutku dovesti i do usvajanja posebnog zakona koji će jasno urediti formate, rokove i sve bitne elemente javnih rasprava.

Ovo je zapravo i jedini način da sva četiri stuba nosača otvorene uprave i nosača javnog interesa budu funkcionalna i da na veliko pitanje krize poverenjaizmeđu vlasti i građana (što je pitanje od značaja širom sveta, i u mnogim demokratskim društvima) dobijemo odgovore kulturom upravljanja. A javne rasprave su jedan od odgovora, star već dve i po hiljade godina.

[1]   Izvor: Otvoreni parlament, https://otvoreniparlament.rs/statistika/zakoni-po-hitnom-postupku?page=1#tab-2_tab

[2] Poslovnik o radu Vlade Republike Srbije, član 41 stav 8 „Javna rasprava traje najmanje 20 dana“

[3] SKGO Model Odluke o javnim raspravama, član 3 stav 1 „Javna rasprava traje najmanje 20 dana“

[4] SKGO Model Odluke o javnim raspravama, član 24 stav 4 „Predlog građana za sprovođenje javne rasprave je punovažan ako ga svojim potpisima podrži najmanje 100 građana sa biračkim pravom na teritoriji Opštine/Grad“

 

Sve o sporvođenju inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji možete saznati na https://ogp.rs/ 

Nema komentara.

Ostavi komentar