Naslovna  |  Info  |  Srbija  |  Antikorupcijske preporuke Saveta Evrope, posle dve godine odlaganja, “na dnevnom redu” Vlade
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Srbija

11. 05. 2018. Beograd

Izvor: Insajder

Antikorupcijske preporuke Saveta Evrope, posle dve godine odlaganja, “na dnevnom redu” Vlade

Oktobar je rok da Srbija ispuni svih 13 preporuka posebnog antikorupcijskog tela Saveta Evrope – GRECO. Preporuke su date u julu 2015. godine, a nakon što je pre nekoliko dana GRECO ponovio upozorenje grupi zemalja, u kojoj je i Srbija, formiran je Koordinacioni tim Vlade za primenu standarda. Postavlja se pitanje ko je odgovoran za to što se u poslednjem trenutku ispunjavaju preporuke za tako važne reforme, posebno što Srbija u GRECO ima svoje predstavnike.

Preporuke GRECO odnose se na uspostavljanje mehanizama za sprečavanje korupcije među parlamentarcima, sudijama i tužiocima. Uprkos deklarativnoj opredeljenosti za reforme i borbu protiv korupcije, institucije Srbije ove preporuke nisu ispunile gotovo dve godine.

Još u martu 2018. godine GRECO saopštava da Srbije nije primenila na zadovoljavajući način nijednu od 13 preporuka tog tela, a upućen je poziv šefu srpske delegacije da dostavi izveštaj o napretku u primeni svih neispunjenih preporuka što pre, a najkasnije do 31. oktobra 2018.

Tek danas, nakon novog upozorenja GRECO od 3. maja, održaće se prvi sastanak Koordinacionog tima za usmeravanje aktivnosti u sprovođenju preporuka Grupe država za borbu protiv korupcije (GRECO) Saveta Evrope, kako se zvanično zove ovo ad hoc formirano telo.

Kako je navedeno u najavi prvog sastanka, članove Koordinacionog tima, kojim predsedava ministarka pravde Nela Kuburović, čine predstavnici Ministarstva pravde, Ministarstva spoljnih poslova, Agencije za borbu protiv korupcije, Narodne skupštine, Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

Iz ovoga se može zaključiti da će sastanku prisustvovati i predstavnici države Srbije u GRECO.

Pošto je najavljeno je da će javnost će o rezultatima sastanka biti obaveštena putem saopštenja, danas neće biti prilike za pitanje zašto se toliko čekalo da bi se sada radilo “po hitnom postupku”, iako je jedna od preporuka GRECO upravo da se sa praksom “hitnog donošenja” propisa bez javne debate prestane. 

Ko Srbiju predstavlja Srbiju u GRECO

Delegaciju Srbije u GRECO čine dva člana i dve zamene.

Šef delegacije je direktor Agencije za borbu protiv korupcije, a u januara ove godine na tu fukciju imenovan je Dragan Sikimić. 

Legitimitet Sikimića na čelu Agencije dovedena je u pitanje zbog činjenice da je povezan sa Srpskom naprednom strankom. Postavilo se pitanje da li kao jedan od donatora može biti nepristrasan prilikom kontrole stranačkih finsijasija, što je jedan od ključnih zadataka Agencije.

Naime, ubrzo nakon što je imenovan na tu funkciju  u Danasu je objavljeno da je Sikimić bio član opštinske izborne komisije ispred Srpske napredne partije kao i da je bio njen donator. Bio je čak jedan od onih koji su stranku pomogli sa identičnim iznosima od 40.000 dinara.  Iste donacije, iako ne iz te godine, predmet su posebnog interesovanja nadležnih institucija, uključujući I Agenciju na čijem je Sikimić sada čelu.

Drugi predstavnik Srbije u GRECO je pomoćnik ministra pravde Jovan Ćosić, u javnosti poznat i kao neko ko je potpisao dopis koji je 2010. godine pokrenuo svojevrstan rat između Agencije za borbu protiv korupcije i Ministarstva pravde, a sve zbog tumačenja odredbe oko duplih funkcija.

Naime, Agencija za borbu protiv korupcije početkom 2010. godine saopštila je da do 31. marta te godine ističe rok do kojeg svi funkcioneri koji sede na dve nespojive stolice treba da se odluče za jednu od njih ili da Agenciji upute molbu da zadrže obe. U danu isteka roka, međutim, Dragan Marković je podelio novinarima u Skupštini Srbije pisano tumačenje Ministarstva pravde prema kojem, kako tvrdi, on može da zadrži obe funkcije do isteka mandata.

A preporuka GRECO su…

GRECO je 2015. između ostalog preporučio Srbiji preduzimanje mera za dalje poboljšanje transparentnosti parlamentarnog procesa, koje uključuju utvrđivanje preciznih rokova za podnošenje amandmana i korišćenje hitnog postupka kao izuzetka, a ne kao pravila.

Istaknuta je potreba uvođenja pravila o transparentnosti kontakata poslanika s lobistima i trećim stranama, zbog visokog rizika od nedozvoljenog uticaja.

Među preporukama iz 2015. godine bilo je i jačanje nezavisnosti i uloge Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i promena procedura za izbor sudija, predsednika sudova i tužilaca. Savetovano je isključenje Narodne skupštine iz tog procesa i obezbeđivanje izbora na osnovu zasluga, kao i kontinuirana reforma sistema procene učinka sudija i tužilaca.

Činjenica je i da su u međuvremenu neki koraci preduzeti, poput Nacrta ustavnih izmena u oblasti pravosuđa ili Nacrta zakona o lobiranju. Predložena rešenja su međutim naišla na kritike struke, a za razliku od predstavnika institucija u Srbiji, Savet Evrope ove kritike ozbiljno razmatra. 

Savet Evrope formirao je Grupu država za borbu protiv korupcije - GRECO 1999. godine, sa ciljem da nadzire primenu Konvencija Saveta Evrope, odnosno usklađenost zakonodavstava zemalja članica sa antikoruptivnim standardima Saveta Evrope. Njegova osnovna uloga je da unapredi kapacitet država članica za efikasniju borbu protiv korupcije, da se identifikuju nedostaci u nacionalnim zakonodavnim rešenjima i ubrzaju neophodne izmene.

U svom sastavnu GRECO ima 49 država članica (48 država Evrope i SAD), a Srbija je članica od 1. aprila 2003. godine.

Postupak zbog nesprovodjenja preporuka ovog tela Saveta Evrope je, pored Srbije, pokrenut i za Belgiju, Madjarsku, Irsku, Luksemburg, Portugal, Rumuniju, Španiju i Tursku.

Nema komentara.

Ostavi komentar