Naslovna  |  Info  |  Srbija  |  Trivan o opasnom otpadu: Biće ubrzo novih akcija i otkrića
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Srbija

07. 02. 2018. Beograd

Autor: Jelena Petrović Izvor: N1

Trivan o opasnom otpadu: Biće ubrzo novih akcija i otkrića

Ministar Goran Trivan kaže da će i sledeće nedelje biti akcija na otkrivanju deponija toksičnih otpada. "Biće novih otkrića, to me ne veseli, očigledno da toga ima u Srbiji, ali nemamo izbora". Prvi prioritet Ministarstva za zaštitu životne sredine su otpadne vode, od 300 potrebnih sistema za preradu, samo pet rade na zadovoljavajući način, kaže.

Samo u poslednje vreme, u blizini Novog Sada i Obrenovca, otkriveno je nekoliko lokacija sa stotinama tona zakopanog toksičnnog otpada koji predstavlja veliku ekološku opasnost. Prema podacima iz Ministarstva za zaštitu životne sredine u Srbiji se godišnje proizvede između 150 i 200 hiljada tona opasnog otpada od kog se većina ne prerađuje, jer za to ne postoje adekvatna postrojenja. Ministarstvo sumnja u postojanje organizovane kriminalne grupe koja preuzima, transportuje i legalno zakopava toksični otpad. U istragu ovog kriminala uključeni su ministarstva za zaštitu životne sredine i unutrašnjih poslova, tužilaštvo i Bezbednosno informativna agencija.

Predugo sam u ovoj delatnosti da bih mogao da poverujem da je to tek tako, od juče, naveo je ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan u Pressingu. Kaže da u Srbiji postoji još jedan problem - više od 4.000 deponija različitih materijala. "Srbija je u toj meri zagađena i devastirana da to više ne može da se toleriše", istakao je.

Govoreći o pronađenom toksičnom otpadu, kaže da je to par ekselans pitanje ekološke bezbednosti. Kad poredite podatke koliko generišete otpada, sa onima koliko se izveze, onda se pitate gde je ostatak, rekao je. Istako je kao problem i to što se ne prijavljuje sve agenciji za zaštitu životne sredine.

Ministar kaže da su u mestu Vukićevci, kod Obrenovca, prisutne različite vrste otpada, i da je deo njega jako opasan, kancerogen, što će kasnija analiza detaljno pokazati. "U prvoj akciji je pronađeno oko 25 tona, i nakon toga smo pronašli još dve lokacije... Pronađeno je još 14,15 tona na još jednom mestu na kom se radi", preneo je.

Trivan je istakao da će građani sve saznati kad se istraga završi, i da sada ne može ništa da kaže, jer se mora držati pravila istrage koja, kako navodi, ima svoj tok. Građani imaju pravo da znaju u kakvoj životnoj sredini žive i rade, i kako da se štite, dodao je, uz uveravanje da će svi imati sve informacije kad se istraga završi.

Govoreći strategiji EK o proširenju, rekao je da je prvi utisak - da je Srbija jako zadovoljna i da je izdvojena kao lider u napredovanju ka Uniji, kad je u pitanju region. "Mislim da je dobro, Srbija dobija priznanje za ono što radi". Kaže da ništa, što se tiče uslova, nije različito nego prethodnih meseci, godina.

U Novom Sadu je pronađeno oko 1050 tona toksičnog materijala, a ekološke patrole tvrde da su inspekcije znale šta se tamo događa. "Mene prošlost u tom smislu ne zanima... Srbija je puna otpada, 40 godina zagađujemo svoju zemlju", naveo je na to i dodao: "Mi ne žmurimo".

Na pitanje kako neko može da unese hiljadu tona opasnog materijala i da se niko iz inspekcije ne pita za to, rekao je da "nije nadležan za to šta je bilo u prošlosti". Svaka čast BIA, i inspekciji i građanima koji se javljaju, dodao je.

Govoreći o poreklu pronađenog otpada, kaže da će se teško sada, na osnovu hemijskog sastava, utvrditi odakle potiče, jer su materije pomešane. Na pitanje da li je moguće da ti toksični materijali potiču iz državnih preduzeća, odgovara da -  ne zna. Ali uverava da će odgovarati "ko god da je, iz čije god da se firme bude pronašao materijal". Po zakonu su svi u obavezi da isprate put toksičnog otpada, kaže i dodaje da ne isključuje ni jednu niti privatnu niti državnu firmu.

Na konstataciju da postoje indicije da, u velikoj meri, pronađeni otpad potiče iz Petrohemije Pančevo, rekao je da će istraga pokazati odakle je. Istina se ne može sakriti, nemam nameru da krijemo bilo šta, dodao je.

Samo mediji i građani će nam pomoći da idemo do kraja, naglasio je ministar i dodao da Srbija mora da otvori sva neuralgična pitanja. Trivan je rekao da ministarstvo na čijem je čelu dosta sarađuje sa NVO koje se bave ekologijom.

BIA i tužilaštvo nastavljaju da rade svoj posao i ne veseli me, ali biće novih otkrića već naredne nedelje, naglasio je ministar. "Očigledno da toga ima u Srbiji, ali nemamo izbora".

Govoreći o nezakonitom i opasnom zakopavanju otpada, kaže da ne isključuje mogućnost da se možda radi o kriminalnoj organizovanoj grupi. Imamo 113 firmi koje imaju dozvolu da se bave otrovnim otpadom, postoje neke kojima je delimično oduzimana dozvola za bavljenje ovim, kaže ministar. Imam pravo da spekulišem na ovaj način, da postoji jedna takva grupa, naveo je.

"Za mene je to najveći zločin koji može da se dogodi u Srbiji, jer ovde operišemo ljudskim životima", kaže i dodaje da posledice nisu trenutne već kumulativne. "Pričamo o ubijanju ljudi, ako mene pitate. Ako zakopate kancerogeni otpad, za mene ne postoji veći zločin", rekao je. Kazne su za ovu vrstu krivičnih dela su od pet do 10 godina, naveo je.

Do približno 200.000 tona godišnje opasnog otpada se generiše u Srbiji, kaže ministar. Od trećine do dve trećine otprilike se obrađuje, veći deo je izvezen, dodaje.

Za to što Srbija nema postrojenja za preradu, kaže da su problem novci i ekonomska situacija. Bilo bi dobro, navodi ministar, kada bi Srbija mogla da obradi 40.000 tona otpada godišnje, od 150-200 000 tona koliko se za godinu dana generiše, a ostalo da izveze.

Otpadne vode prioritet broj jedan

Ministar Trivan kaže da su otpadne vode prioritet broj jedan ministarstva koje vodi. Treba nam 300 sistema za preradu voda, a imamo tri do pet (sistema za preradu) koji mogu da funkcionišu na relativno zadovoljavajući način, istakao je.

Država je formirala ministarstvo da se pozabavi tim problemom, ali je problem novac, dodao je.

Za tehnologiju prerade otpadnih voda u Srbiji potrebno je pet milijardi evra, kaže ministar. Međutim, kao problem ističe i to što ne postoji ni projektno-tehnička dokumentacija za tako nešto. Moramo da uložimo deo novca za tu dokumentaciju, koji nije veliki, ali lokalne samouprave nemaju para za te namene, pa moramo da ubedimo Ministarstvo finansija, naveo je.

Ističe da je to nacionalno važan projekat, a ne projekat ministarstva za zaštitu životne sredine.

Za Bor postoji solucija

Borska reka je zbog svega najgora, kaže ministar, a problem je i vazduh u tom gradu i okolini. "Bor je, malo je reći, crna tačka".

Rekao je da za taj grad postoji solucija - "van svake sumnje".

"Bor je crna tačka koja ipak može biti rešena", rekao je i dodao da je glavni problem - glavni zagađivač.

Kaže da ukoliko dođe novi investitor, s njim će doći i nove tehnologije, a one, kako navodi, ne zagađuju. Mora dosta da se radi na remedijaciji i sanaciji zemljišta i vodotokova u okolini Bora, kazao je, dodajući da će to biti moguće kad se ukloni glavni uzrok.

Dovoljno je da neki strani investitor dođe u taj kompleks (RTB Bor) i delom participira u tome, i Srbija će dati deo sredstava, a i Evropa želi da se bavi tim problemima i kod nas - moći ćemo da nađemo sredstva u tim fondovima, i da te ljude spasimo horora u kom žive zadnjih deset godina, naveo je ministar.

Moramo da gasimo individualne kotlarnice

Govoreći o zagađivačima vazduha, kaže da su to uglavnom termoelektrane.

"Bez obzira što je najveći zagađivač, Elektroprivreda je najviše para uložila u postrojenja za sprečavanje i smanjenje zagađenja, ali to nije dovoljno... Trebaće nam godine da bi se to rešilo kako treba. To nije samo pitanje vazduha, već i zemljišta, tu se talože ppm čestice..."

Kaže da generalno vazduh u Srbiji nije loš, ali da individualni zagađivači i individualna ložišta dosta utiču na zagađenje. "Moraju da se gase individualne kotlarnice ili da se menjaju energenti, to je put", naveo je. 

Nema komentara.

Ostavi komentar