Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Srbija

24. 01. 2018. Beograd

Izvor: Danas

Podržati slobodu medija u Srbiji. I tačka!

Stav predsednika Srbije Aleksandra Vučića mora da se promeni tako da on podržava slobodne medije i ne treba da ih pominje kao "strane plaćenike", mora da preokrene takvu retoriku i da čuva novinarstvo i slobodne medije, ocenio je za Dosije NUNS-a predsednik Evropske federacije novinara Mogens Bliher Bjeregord.

"Nažalost, vidimo mnogo pritisaka i pretnji prema srpskim novinarima i taj broj se samo povećava, sudeći prema platformi koju je Savet Evrope usvojio o slobodi štampe ibezbednosti novinara, gde se vide mnogi primeri represije i povrede prava novinara u Srbiji. Nisam saglasan sa ocenom premijerke Brnabić da nema pritisaka na novinare u Srbiji i, kao što sam već rekao, to mora da se promeni dok ne bude prekasno. Zadovoljan sam što je predsednik Vučić želeo da sedne za sto sa našom delegacijom u misiji proučavanja medijskih sloboda. Važno je za predsednika da bude postojan i čvrst u izrečenom stavu prema novinarstvu, prema slobodi medija, mora to da podržava. Ne sme da dovodi u pitanje bilo šta u vezi sa tim, nema tu mesta za ʼaliʽ, on jednostavno treba da podrži slobodu štampe i tačka. Važno je podržavati novinarstvo i rešavati slučajeve kada su novinari napadnuti, jer ako postoji nekažnjivost, onda pozivate na novo nasilje. Rešavanje slučajeva napada na novinare mora da bude prioritet", ističe Bjeregord.

On naglašava da postoje brojni problemi po pitanju slobode medija u Srbiji i da se novinari boje šta će im se desiti tokom rada na istraživačkim temama. Kao očigledan primer navodi slučaj Krika, koji je bio izložen brojnim pritiscima i pretnjama.

Pozitivno je, dodaje Bjeregord, saznanje koje je dobio od tužioca tokom razgovora da nema razlike u tretmanu pretnji upućenih preko interneta ili lično.

Dosije: Kakvi su vaši utisci iz razgovora sa predsednikom Vučićem?

Bjeregord: Imali smo dug razgovor. Ukazao sam na glavne probleme koji su važni sa stanovišta slobode medija, kao i na neophodnost poštovanja novinara, medija, slobode medija... To je otvorilo brojne teme tokom razgovora.

Najvažnije je da je, na kraju razgovora, predsednik ponovio da će, kako je naveo, svake nedelje braniti medijske slobode. U vezi as tim sam ga upitao da li će to biti bezuslovno. I on je potvrdio. Sada je važno šta će se dogoditi u stvarnosti. Generalno, mislim da smo imali zanimljiv i važan sastanak, ali i ne uvek lagan razgovor. Obećao sam mu, i to ću uraditi, da ću mu predočiti slučajeve na koje je ukazao Savet Evrope, jer je bio izuzetno zainteresovan za te konkretne primere.

Dosije: Šta vam je predsednik obećao?

Bjeregord: Osim obećanja da će braniti slobodu medija bez uslova, rekao je i da neće više prozivati medije kao američke. (Odnosi se na TV N1 – prim. Dosijea.)

Dosije: Misija će posle višednevnog boravka u Srbiji imati preporuke. Možete li da ih navedete za Dosije?

Bjeregord: Prva preporuka se odnosi na pitanje bezbednosti. Svi slučajevi ugrožavanja bezbednosti novinara moraju se tretirati ozbiljno, a slučajevi iz prošlosti moraju da se istraže i procesuiraju do kraja. Ako se to ne uradi, počinioci neće biti kažnjeni.

Ovo je važno ne samo zbog individualnih slučajeva, nego i zbog pitanja nekažnjivosti. Sve napade na novinare treba da osude najviši zvaničnici. Neophodno je poslati jasne znake da sloboda medija mora bezuslovno da bude zaštićena, a preduslov za to je da slučajevi napada i ubistva novinara budu istraženi do kraja.

Druga preporuka odnosi se na medijsku strategiju. Imajući u vidu situaciju u ovom trenutku, pitanje medijske strategije treba veoma brzo da se razreši. Po pitanju nove medijske strategije širom zemlje treba organizovati javne konsultacije na pristojan i transprentan način, mora da se obezbedi dovoljno vremena za pristojnu debatu i to treba sprovesti „online i offline“. To mora biti transparentno i promišljeno, a treba uzeti u obzir sve preporuke novinara i medija.

Treća preporuka odnosi se na socijalnu pravdu i prava. Postoje mnoga mesta na kojima socijalni dijalog ne postoji, te ga treba zasnovati. Treba obezbediti bolju infrastrukturu za socijalni dijalog, u koji treba uključiti i poslodavce, a postoji potreba da se izgrade kapaciteti kako bi institucije mogle da rade. Bilo bi dobro i da ombudsman ima više alata za postupanje i konsultaciju s medijima i medijskim organizacijama, a vreme koje novinari čekaju za pristup informacijama od javnog značaja treba da bude kraće. Novinari imaju pravo da istražuju one koji se nalaze na vlasti i to je poruka koju je poverenik uspešno preneo predsedniku i drugim zvaničnicima.

Neophodno je dodatno ojačati Savet za štampu i podstaći novinare da poštuju preporuke Saveta.

Ukazali smo i na to da sužavanje definicije ko može biti novinar može ugroziti slobodu štampe. Kada sužavate te mogućnosti, u suštini, sužavate i definiciju ko može da se bavi novinarstvom, a to može da bude faktor koji otežava slobodu novinara.

Radnu grupu za bezbednost novinara, koju čine predstavnici medijskih udruženja, policije i sudstva treba ojačati i unaprediti dijalog i njen rad. Ne slažem se sa tim da treba napustiti Radnu grupu, jer ako želiš da promeniš stvari i trenutno stanje to ćeš lakše da uradiš kroz instituciju nego van nje.

Dosije: Kako planirate da pratite primenu vaših preporuka? Da li planirate da ponovo posetite Srbiju?

Bjeregord: Pluralističko medijsko okruženje, istraživačko novinarstvo, poštovanje uloge medija su osnovni stubovi demokratije i zaslužuju poštovanje. S demokratijom cveta i novinarstvo. Imamo puno posla ispred sebe, ali mi ćemo to detaljno pratiti. Vratićemo se ovde i pratićemo šta se dešavalo s našim preporukama. Nismo još raspravljali na koji način ćemo pratiti primenu preporuka, ali sigurno je da ćete me videti opet u Srbiji u bližoj ili daljoj budućnosti. Budite uvereni da ćemo sigurno naći način da pratimo primenu naših proporuka.

Možemo ove slučajeve da pokažemo Evropskoj uniji, da prikažemo sve, da se pobrinemo da se traži od države da odgovori o čemu se radi, zašto se nešto dešava, zašto napadaju novinare i šta će da se uradi po tom pitanju.

Naglasio bih i da su u ovom procesu važne i sve tri novinarske organizacije u Srbiji koje su naše članice. Mi smo započeli zajedničku misiju sa informacijama, odnosno znali smo šta se dešava. Uostalom, ne možete da započnete misiju sa preporukama, a tokom dvodnevne posete Srbiji saznali smo nove stvari i proširili svoja saznanja. Mogu da navedem baš primer Radne grupe za bezbednost – kao što sam ranije istakao, mora da se nađe način da se učestvuje u dijalogu. Problem se neće rešiti ako se napusti Radna grupa. Znam da su to teške stvari. Kada se osećaš uvređenim i kada vidiš da stvari idu isuviše sporo, normalna ljudska reakcija je da se kaže da je to previše i da se zbog toga želi izaći i staviti tačka na to. Uprkos tome, smatram da novinari i organizacije moraju da učestvuju u dijalogu, a ne da budu van njega.

Jedna od preporuka srpskim kolegama biće i to da moraju biti svesni toga da ako žele da reše problem, onda oni moraju da učestvuju u dijalogu, a ne da ga napuštaju. Kada staviš tačku na dijalog onda moraš da shvatiš da nisi blizu odluke, mada je jasno da je posle lakše kritikovati. Ali poenta je da treba tražiti rešenje. Uostalom, i ja i organizacija na čijem sam čelu često smo bili predmet kritike što se učestvuje u određenom dijalogu, ali smo ostali istrajni. Svakako da nekada rezultati nisu najbolji, ali jesu bolji od situacije kada ih uopšte nema. Da ne verujem da treba da se borim za slobodu štampe, onda ne bih dolazio u ovakve misije da razgovaram sa vama, sa predstavnicima vlasti, da nisam uveren da će se postići neki rezultat ne bih ovo radio.

Dosije: Po čemu se razlikuje srpsko novinarstvo od evropskog?

Bjeregord: Strah, pritisak i pretnje usmerene ka novinarima u Srbiji, ne postoje u EU. Mada bih naglasio da je Turska najgori primer po pitanju slobode medija.

Dosije: Imajući u vidu sadašnji nivo slobode medija u Srbiji, da li ona ispunjava evropske standarde po pitanju članstva u EU?

Bjeregord: Apolutno ne. Srbija ne ispunjava te uslove i ako ne bude poboljšanja stanja, to će svakako biti problem kada je reč o članstvu u EU.

Unija vrlo dobro zna kakva je situacija, moraju da budu vrlo čvrsti i nepokolebljivi kada se obraćaju predsedniku o uslovima koji treba da se ispune da se uđe u EU, sloboda medija mora da bude jedan od preduslova da Srbija uđe u EU. Ako se EU vrlo strogo postavlja kada govori o zakonima o medijima u Poljskoj i Mađarskoj, koje su članice, onda ne može da pristane na takvu sitauciju u zemlji koja je kandidat za članstvo, poput Srbije.

Zbog građana je važno da postoji kompletna slika o onome što se dešava u njihovoj zemlji, a to može da se postigne jedino ako postoje otvoreni i slobodni mediji.

Dvostruki standardi

Dosije: Da li vaša organizacija može da pomogne srpskim kolegama koji rade u evropskim kompanijama koje najgrublje krše njihova radna prava, dok to ne rade u EU? U stvari, reč je o duplim standardima kada je reč o pravima novinara u EU i u Srbiji. 

Bjeregord: Naravno da je ovo jedan od problema kojim se mi kao Evropska federacija novinara bavimo. U tom smislu podržavamo kolege u Evropi i njihove sindikate kada vode socijalni dijalog, s tim što mi kao organizacija ne učestvujemo u tome.

Konkretno, ako imamo veliku nemačku kompaniju u Srbiji, onda novinari iz Srbije moraju da budu u kontaktu sa kolegama u Nemačkoj kako bi se izvršio pritisak na tu kompaniju da i oni budu obuhvaćeni kolektivnim ugovorom. To je izuzetno važna tema i mora da se pronađe način da se reši ovo. I u tom smislu moraju da se iskoriste svi mogući instrumenti kako bi se menadžment kompanije naterao da poštuje radna prava i novinara u Srbiji.

Lažne vesti su propaganda

Dosije: Lažne vesti ili „fake“ vesti su postali karakteristični za novinarstvo na globalnom nivou. Kako se boriti protiv toga?

Bjeregord: To nisu lažne vesti, već je to propaganda. Važno je to nazvati pravim imenom. To su laži, propaganda ili dezinformisanje. Svi moramo biti saglasni u tome da ih nazovemo pravim imenom. Ukoliko to ne uradimo, ostavljamo mogućnost da neko pokrene raspravu o tome koliko je nešto lažno.

Takođe, novinari moraju da učestvuju u tom definisanju, a ne da to ostane na akademskom nivou. Između ostalog, zato je važno da postoji kvalitetno i pluralizovano novinarstvo, jer u tom slučaju neće biti puno lažnih vesti protiv kojih se treba boriti.

Nema komentara.

Ostavi komentar