Naslovna  |  Info  |  Srbija  |  Nacrt strategije proširenja: Za Srbiju prelomna 2019.
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Srbija

22. 01. 2018. Brisel

Izvor: Hina

Nacrt strategije proširenja: Za Srbiju prelomna 2019.

Srbija i Crna Gora mogu u najboljem slučaju da postanu članice 2025, a za ostvarenje tog cilja prelomna će biti 2019. kada se od obe zemlje očekuje ispunjenje prelaznih mera u poglavljima pravosuđa i unutrašnjih poslova, a u slučaju Srbije i puna normalizacija odnosa s Kosovom, stoji u nacrtu strategije proširenja na zapadni Balkan, prenosi Hina.

Nacrt strategije proširenja na zapadni Balkan, Komisija bi trebalo da prihvati počekom sledećeg meseca, navodi hrvatska agencija koja je imala uvid u dokument.

"Sa snažnom političkom voljom, sprovođenjem stvarnih reformi i trajnim rešenjem za sporove sa susedima, Crna Gora i Srbija bi trebalo da budu spremne za članstvo do 2025. godine", stoji u jednoj od radnih verzija nacrta "Verodostojne perspektive proširenja za zapadni Balkan", u koji je Hina imala uvid.

Komisija bi taj dokument trebalo da prihvati 6. februara, kada će biti objavljena konačna verzija, a do tada su moguće promene teksta.

Za ostale zemlje - Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Makedoniju i Kosovo, predlaže se formulacija da do 2025. godine  "treba da daleko odmaknu na evropskom putu" ili alternativno, da su "pregovori s tim zemljama daleko odmakli". 

Prema indikativnom vremenskom rasporedu, Srbija i Crna Gora moraju se do kraja 2019. usredsrediti na ispunjavanje prelaznih merila iz područja vladavine prava. U slučaju Srbije prelazno merilo u Poglavlju 35 - u okviru kog se vodi proces normalizacije odnosa s Kosovom, mora biti ispunjeno, navodi agencija. To znači, dodaje, da se postigne potpuna normalizacija odnosa s Kosovom. 

"Za trajnu stabilnost u regionu potrebna je puna i sveobuhvatna normalizacija odnosa Beograd-Priština. Sveobuhvatna normalizacija odnosa između Srbije i Kosova u obliku pravno-obavezujućeg sporazuma, hitno je potrebna i ključna je za evropsku perspektivu i Kosova i Srbije kao i regiona u celini", kaže se u dokumentu.

Srbija je u julu 2016. otvorila pregovore u dva ključna poglavlja u pristupnim pregovorima - Poglavlje 23 tj. Pravosuđe i osnovna prava i Poglavlje 24 Sloboda, pravda i sigurnost, koja će biti zatvorena tek na kraju pregovaračkog procesa.

Novost u sadašnjem pregovaračkom procesu je uvođenje prelaznih merila za ispunjavanje kriterijuma po pojedinim poglavljima, dok su ranije bila samo merila za otvaranje i za zatvaranje pregovoračkih poglavlja.

U Poglavlju 23 Srbija ima 50 prelaznih merila, a u Poglavlju 24 njih 41, prenosi Hina.

Crna Gora je ta poglavlja otvorila mnogo ranije, u junu 2012, na samom početku pregovora.

"Kada se ispune prelazna mjerila, EU bi trebalo da reši pitanje merila za zatvaranje poglavlja i da bude spremna za drugu fazu pregovora najkasnije do kraja 2019. godine", kaže se u dokumentu.

Do kraja 2021. Komisija će pripremiti procenu učinka budućeg proširenja na zapadni Balkan u nekim ključnim područjima poput slobode kretanja osoba, poljoprivrede, kohezione politike i budžeta.

Pod uslovom da ispune sva merila za zatvaranje u svim poglavljima, zemlje članice EU mogle bi dati pristanak na zatvaranje pregovora s Crnom Gorom i Srbijom na međuvladinoj konferenciji do kraja 2023.

Perspektive Albanije, Makedonije, Kosova...

Albanija bi do kraja 2019. trebalo da postigne uverljiv napredak u pet prioritetnih područja, među njima i po pitanju  pravosudne reforme.

Makedonija bi trebalo da postigne opipljive rezultate u rešavanju spora oko imena zemlje. U slučaju ispunjavanja tih uslova, pregovori s tim dvema zemljama trebali bi biti u toku.

Što se Kosova tiče, kaže se da do kraja 2019. mora postići punu normalizaciju odnosa sa Srbijom, čime bi otvorilo put napretka prema Evropi.

Bosna i Hercegovina bi do kraja 2023. trebalo da postigne napredak u reformama i funkcionalnosti kako bi bila spremna za otvaranje pristupnih pregovora.

Ako sve ispune, pristupni sporazum 2024. za Srbiju i Crnu Goru

Godinu dana posle, 2024. trebalo bi da bude potpisan pristupni sporazum sa Srbijom i Crnom Gorom, ako do tada uspešno zaključe pregovore. Do kraja 2025. trebalo bi da bude gotov proces ratifikacije pristupnih sporazuma, što bi tim zemljama omogućilo ulazak u punopravno članstvo EU, prenosi Hina.

U nacrtu dokumenta se kaže da je reč o ambicioznom kalendaru, koji tim zemljama treba da bude podsticaj za potrebne reforme.

Pre ulaska u EU svaka od tih zemalja treba da rešava otvorena pitanja sa svojim susedima, jer EU ne želi uvoziti te probleme.

"Za zaceljivanje rana iz 1990-tih treba još vremena. Ali nakon 25 godina vreme je da se reše pitanja koja još ometaju pomirenje. Sve zemlje se moraju nedvosmisleno obvezati, rečima i delom, na predladavanje nasljeđa prošlosti, postizanje pomirenja i rešavanje otvorenih pitanja pre ulaska u EU-u", stoji u nacrtu dokumenta.

"Tamo gde nisu rešeni granični sporovi, strane bi to bezuslovno trebalo da predaju na obavezujuću, konačnu arbitražu, na primer Međunarodnom sudu pravde, pre zatvaranja pregovora i da poštuju presude", kaže se u dokumentu.

Ulazak u EU i "dve stolice"

U nacrtu dokumenta se kaže da ulazak u EU znači napraviti izbor, čime indirektno upozorava one koje bi hteli da sede na dve stolice.

"Pridruživanje Evropskoj uniji je izbor. Za to je potreban politički i društveni konsenzus i podrška naroda dušom i srcem. Ne može biti dvosmislenosti kod čelnika u pitanju gde pripada zapadni Balkan i u kom pravcu ide", kaže se u nacrtu dokumenta.

Takođe se navodi da je potrebno doneti "posebne aranžmane" kako one zemlje koje uđu prve ne bi mogle da blokiraju pristapanje ostalih zemalja zapadnog Balkana.

Komisija najavljuje mogućnost povećanja finansijskih sredstava za zemlje zapadnog Balkana, jačanje institucionalne saradnje pozivanjem čelnika zemalja iz regiona na pripremne sastanke EU.

Spominje se i mogućnost smanjenja rominga za mobilnu telefoniju za zemlje zapadnog Balkana.

Komisija će nakon objave u strategije proširenja na zapadni Balkan, u aprilu objaviti izveštaj o napretku svih zemalja kanidadata i potencijalnih kandidata, što uz zemlje zapadnog Balkana uključuje još i Tursku. Do sada su se izveštaji o napretku zemalja kandidata objavljivali u jesen svake godine, a 2017. je prva kada je to izostalo.

U maju će se u Sofiji održati samit EU-zapadni Balkan, treći takav sastanak od 2000. godine.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najviše komentara