Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Srbija

19. 12. 2017. Beograd

Autor: V. Jeremić Izvor: Danas

Građani ne žele ratne zločince u politici

I samo delimično informisanom posmatraču, odmah je jasno da glavni cilj Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, a to je da imamo više predmeta ratnih zločina, odnosno da veći broj osumnjičenih pojedinaca bude procesuiran, nije realizovan.

U proteklih skoro dve godine, od kako je usvojena strategija, ne samo da ne vidimo povećanje efikasnosti, već se nastavlja isti trend u procesuiranju ratnih zločina koji u Srbiji ide jednom regresirajućom i opasnom putanjom - rekao je juče Relja Radosavljević iz Fonda za humanitarno pravo (FHP) predstavljajući prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne stragije za procesuiranje ratnih zločina.

Radosavljević je podsetio da je Vlada Srbije usvojila je Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina u februaru 2016. godine, ali da je i pored toga izostao sveobuhvatan pregled njene primene. Radna grupa koja treba da nadgleda primenu strategije, dodao je Radosavljević, imenovana je tek u septembu ove godine, iako je strategijom bilo predviđeno da se ovo telo formira 30 dana po njenom usvajanju.

Od 1.500 istraga, osam optužnica

U izveštaju FHP-a se navodi da je u prošloj i ovoj godini Tužilaštvo za ratne zločine podiglo samo osam optužnica, protiv osam osoba. Pritom, dodaje se, radi se o jednostavnim predmetima koji se odnose na jednu ili nekoliko žrtava i uvek na po jednog počinioca koji su nižerangirani u hijerarhiji. Većina podignutih optužnica, naglašeno je, nisu proizvod istrage koju je vodilo srpsko tužilaštvo već se radi o predmetima koje im je ustupilo pravosuđe BiH.

- Ako uzmemo u obzir podatke do kojih je došao FHP da se u tužilaštvu danas nalazi oko 1.500 predmeta, bilo u fazi istrage ili predistrage, postaje evidentno da je rad Tužilaštva za ratne zločine na najnižem nivou od njenog osnivanja - kazao je Radosavljević.

Govoreći o optužnicama koje jesu podignute, Radosavljević je istakao da je i njihova sudbina u jednom trentuku je bila neizvesna pošto su podizane u trenutku kada nije bio imenovan novi tužilac za ratne zločine.

"Te optužnice su redovno odbacivane na sudu, jer nisu bile podnete od strane ovlašćenog tužioca. Iako se radilo o premostivom problemu, to je dovelo do velikog utroška vremena i resursa i ostavilo u vazduhu pitanje odgovornosti državnih organa za propust da se bez odlaganja imenuje tužilac, odnosno da se postavi vršioc funkcije, što je bila zakonska obaveza Republičkog javnog tužioca", naveo je Radosavljević dodajući da još uvek nije usvojena tužilačka strategija, najvažniji dokument koji bi mogao da poboljša ovu statistiku.

Situacija ne stoji mnogo bolje ni sa predmetima po kojima se sudi, pošto prema Radosavljevićevim rečima, glavnim pretresi se zakazuju u razmacima koji u proseku premašuju četrdeset dana.

- Iako je usvajanje strategije bilo značajan prvi korak to samo po sebi nije dovoljno. Bez istinske posvećenosti, kao i političke volje sve predviđene mere osuđene su na propast, identifikovani problemi ostaju nerešeni, a sama strategija ostaje mrtvo slovo na papiru - kazao je Radosavljević.

Višnja Šijačić iz FHP-a je istakla da od 61 aktivnosti koje su predviđene Nacionalnom strategijom, 30 njih nije implementirano. U periodu od donošenja strategije, naglasila je, održana su suđenja u ukupno 25 predmeta, podignuto je osam optužnica, donete tri prvostepene presude i jedna presuda kojom se prihvata sporazum o priznavanju krivice.

Bolju ocenu aktivnosti Srbije u procesuiranju ratnih zločina, prema njenim rečima, nemaju ni u Briselu. U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2016. godine, nedvosmisleno stoji da "nije zabeležen nikakav napredak u oblasti procesnih prava", "da podrška i zaštita za žrtve krivičnih dela nije u skladu sa pravnim tekovinama EU" , te da "nedostaju delotvorni mehanizmi za zaštitu prava žrtava".

- Nedostatak posebnih mera zaštite za žrtve seksualnog nasilja, neadekvatna primena postojećih mehanizama zaštiti i porške za žrtve i svedoke, nametanje finansijskih tereta na žrtve i svedoke u predmetima ratnih zločina - samo su neki od hroničnih problema u ovom domenu koji nisu adresirani od usvajanja Strategije do danas - kazala je Šijačić.

Govoreći o nestalim licima ona je naglasila da prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MCKC) iz septembra 2017. godine broj lica čija sudbina nije razjašnjena, a koja su nestala tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu iznosi 10.390. U maju 2016. godine je, prema podacima MKCK-a, ovaj broj je iznosio 10.698, dok je pre pet godina taj broj iznosio 12.544.

- Imajući u vidu da više od dvadeset godina od ratova još uvek trećina nestalih nije pronađena, nedvomisleno se može zaključiit da dinamika rasvetaljvanja sudbine nestalih lica ne odgovara adekvatno humanitarnoj dimenziji ovog problema - navela je Šijačić.

Analizirajući poslednja tri izveštaja koji su Savetu bezbednosti UN poslali predsednik i glavni tužilac Haškog tribunala, Šijačić je istakla da su Srbiji upućene oštre kritike.

- Te kritike su se uglavnom odnosile na neizvršavanje naloga za hapšenje tri člana Srpske napredne stranke koji su optuženi za nepoštovanje suda. Međutim, glavni tužilac tribunala Serž Bramerc uputio je kritiku i zbog kašnjenja sa izborom tužioca za ratne zločine tokom cele 2016. godine. Jedna kritika se odnosila i na to da je u regionu prisutna jedna progresivna tendencija poricanja sudski utvrđenih činjenica, odnosno revizionističkog prisutpa događajima iz prošlosti - kazala je Šijačić.

Više informacija možete pročitati OVDE.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije