Naslovna  |  Info  |  Srbija  |  Ustav ne menjati samo zbog EU, već i brojnih manjkavosti
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Srbija

23. 10. 2017. Beograd

Izvor: N1

Ustav ne menjati samo zbog EU, već i brojnih manjkavosti

Srbiji predstoje ustavne promene. Vlada je u okviru pregovora sa Evropskom unijom davno obećala da će izmene koje se tiču pravosuđa biti usvojene do kraja 2017. Stručnjaci, ipak, smatraju da je promena najvišeg pravnog akta prilika da se nedovoljno dobre formulacije u aktuelnom Ustavu, koje se odnose na unutrašnja pitanja - zamene boljim.

Iako je tek pre nekoliko meseci polagao zakletu nad Ustavom, koji se sada menja, Aleksandar Vučić uveravao je javnost da bez obzira na većinu vladajuće stranke, novi Ustav neće biti "oktroisan" - već rezultat širokog konsenzusa.

Kakva je u novom Ustavu sudbina preambule o Kosovu?

Predsednik Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji, Vladimir Međak, podseća da preambula sama po sebi ne pravi nikakvo dejstvo.

"Vi imate delove Ustava koji kažu da je Kosovo i Metohija deo Srbije. E, ako se oni promene, onda dolazi do promene na terenu. Preambula je tu pojavni oblik za koji su se svi zakačili, zato što - lepo zvuči”, ističe on.

Da bi postala članica Evropske unije, Srbija će dva puta menjati Ustav. Pre svega, pojedine nadležnosti biće prebačene na EU, sledi promena političkog sistema, ali kao prvo na dnevnom redu - izmene koje se tiču pravosuđa i ljudska prava.

Novinar lista “Danas” Božidar Andrejić skreće pažnju da ipak postoji velika razlika između normativnog i stvarnog.

“Dakle, može u Ustavu šta god da piše i u zakonima, ako nema onog o čemu sam maločas govorio - zauzimanje čitavog društva, svih segmenta, za dizanje nekakve nacionalne svesti. Ja stalno imam jednu rezervu da sadašnja vlast uvek drži rezervna odškrinuta druga vrata i da u jednom trenutku može da kaže - ma, ljudi moji, kakva Evropa”, ocenjuje on. 

Osim što promena Ustava sledi zbog obaveza koje proističu na daljem evropskom putu, ustavna reforma je neophodna i zbog brojnih unutrašnjih pitanja, objašnjava profesor prava, Stevan Lilić.

Od teritorijalne organizacije do izbornog sistema i formulacija koje nisu "sjajne".

"Jednu formulaciju koju apsolutno treba izbaciti iz Ustava, a to je član 111, koji kaže da predsednik Republike izražava državno jedinstvo - znači da predsednik Republike ima cezarističkih ovlašćenja zbog toga što izražava državno jedinstvo - pazite - ne jedinstvo institucija. To je u direktnom sukobu sa principom podele vlasti, posebno sa ulogom Skupštine, kao doma koji predstavlja narodni suverenitet. To znači da imamo jedan državni organ koji je iznad, jer ako je predsednik Republike jedinstvo države, onda je on država”, upozorava Lilić.

Samo dva meseca deli državu od obećanja: Ustav će omogućiti potpunu nezavisnost sudstva.

"Nema žurbe" - poručivala je resorna ministarka, koja želi da ustavne izmene budu "lepeza različitih mišljenja".

Za sada je samo različito mišljenje nevladinih organizacija, koje su uključene u proces izmena Ustava, a koje kažu: Dosadašnji navodni dijalog je samo debata jedne strane.

Nema komentara.

Ostavi komentar