Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Srbija

15. 04. 2011.

Autor: 3 Izvor: Izvor:B92

Niko neće donaciju od 600.000 EUR

Srbija je među zemljama koje najslabije koriste raspoloživa sredstva Svetske banke i trenutno koristi samo četvrtinu sume koja joj je na raspolaganju.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor izjavio je da je Srbija spora u korišćenju sredstava koja joj je odobrila ta međunarodna institucija i da je u poređenju sa ostalim zemljama Evrope i centralne Azije, Srbija zemlja u kojoj je jedan od najnižih nivoa iskorišćenosti raspoloživih sredstava.

Određeno je oko 850 miliona dolara za projekte za koje je vlada rekla da su važni, ali je ipak čitavih 620 miliona i dalje neiskorišćeno, rekao je on, navodeći da se projekti u Srbiji realizuju za šest do sedam godina, umesto za pet do šest.

Što se inflacije tiče ona je već neko vreme u Srbiji viša nego u okolnim zemljama, a naročito u zemljama EU, i može biti da se to dogadja zbog odredjenih specifičnosti u Srbiji na koje će vlada morati da obrati pažnju, ukazao je predstavnik Svetske banke. Brefor je naveo da u Srbiji hrana ima veći udeo u potrošačkim cenama nego u većini evropskih zemalja, a to znači kada su cene hrane visoke da direktno utiču na inflaciju.

Brefor je ukazao da je Srbija na pragu da izgubi donaciju vrednu 600.000 evra zato što već četiri-pet nedelja ne može da se ustanovi ko je ovlašćen da povuče ta sredstva od Svetske banke i da ih koristi.

Prema njegovim rečima, najveći problem u korišćenju sredstava predstavljaju veoma komplikovane procedure i glomazna administracija, i ne radi se dovoljno na rešavanju tih problema.

"Mi ćemo nastaviti da savetujemo vladu da bude odgovornija u korišćenju sredstava jer je reč o projektima od kojih svi građani imaju koristi", istakao je Brefor.

On je podsetio da se u 2011. godini za Srbiju predviđa privredni rast od oko tri odsto ali, kako je dodao, zabrinjava što taj rast nema za posledicu otvaranje novih radnih mesta, zbog čega je neophodno definisati model rasta koji podrazumeva i nova radna mesta.

Da bi cene poljoprivrednih proizvoda bile snižene potrebno je rešavati strukturne probleme u poljoprivredi, tu mislim na problem monopola, organizaciju proizvodnje, povećanje produktivnosti, nedostatak investicija, rekao je on i dodao da bi centralna banka i vlada zajednički trebalo da rade kako bi oborili inflaciju, jer centralna banka sama neće moći to da uradi.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije