Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Srbija

07. 04. 2011.

Autor: 3 Izvor: Izvor:Press

Srbiji neophodan treći veliki grad

Srbija ne sme svoj razvoj da bazira isključivo na Beogradu i Novom Sadu već mora da ima makar još jedan grad koji će da bude privredni i kulturni centar.

Po svim parametrima to bi trebalo da bude Niš, jer je pogubno da se zemlja razvija samo na potezu između prestonice i Novog Sada.

Bivši ministar ekonomije Mlađan Dinkić pre nekoliko dana ocenio je da su spor i neravnomeran razvoj regiona među najvećim problemima koje imamo.

"Beograd dobija skoro sve što ova zemlja stvori, a drugi gradovi, u kojima žive četiri petine stanovništva, dobijaju vrlo malo ili nedovoljno. Svako bi trebalo da radi svoj posao - republička vlada da se koncentriše na velike nacionalne probleme, a da pusti opštinama i gradovima da rešavaju lokalne probleme, ali ne na papiru, nego da se gradovima i opštinama da mnogo više novca", poručio je Dinkić.

Madžar: Beograd prirodno superioran
Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da ministar Dinkić ne može da dokaže da je Beograd povlašćen zato što ga politika forsira. "Beograd je mnogo povoljniji ambijent za poslovne transakcije i razvoj firmi nego ostatak Srbije i njegov superioran rast u odnosu na periferiju prosto je rezultat prednosti koje periferija ne poznaje. Tu pre svega mislim na izvanredan geografski položaj, reke, vodeni transport, koji je doduše kod nas zamro, ali ipak predstavlja jedan potencijal. Tu su aerodrom, turizam, koji je u Beogradu bolje razvijen nego čak i u našim banjskim lečilištima. U Beogradu su informacije, tu je velika koncentracija poslovnog sveta...", kaže Madžar.

Kada se pogledaju brojke, jasno se vidi da iz republičke kase najviše para ostaje u Beogradu. U Ministarstvu finansija kažu da je to logično jer Memorandum o budžetu ima propisane kriterijume na osnovu kojih se taj novac dodeljuje.

"Gledaju se broj stanovnika, ukupna površina, broj vrtića i škola, odnosno dece u vrtićima i školama... Iznosi koji se iz budžeta daju gradovima su takozvana nenamenska transferna sredstva, koja se prebacuju po Zakonu o finansiranju lokalne samouprave. Beograd će ove godine dobiti 6,4 milijarde dinara, Niš 1,2 milijarde, a Novi Sad 1,139 milijardi", navode u ministarstvu.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da nije lako proceniti da li su ove sume dovoljne, a ukoliko nisu, to je moguće promeniti jedino izmenom zakona.

"Suštinski se stiče utisak da se cela Srbija razvija u dva velika centra - Beogradu i Novom Sadu. I u tom potezu između ta dva grada. Ali to nije samo posledica toga koliko se novca slije u koji od gradova iz centralne kase, nego i potpune propasti srpske industrije kroz proces privatizacije. Sa propadanjem velikih firmi praktično su zamrle industrija i privreda, ukupan život u većem delu zemlje", navodi on.

Savić dodaje da je "činjenica i da smo se mi razvijali na stranom kapitalu i na visokom uvozu. A taj uvoz je najvećim delom realizovan kroz sektor usluga. Cela Srbija se zaduživala, a najveću korist od tog ogromnog uvoza i stranog kapitala imali su upravo Beograd i Novi Sad. Tako da je krajnje vreme da i neki drugi grad u Srbiji postane privredni centar. Između ostalog, to bi bilo dobro i za Beograd".

On kaže da je Srbija trebalo odavno da se ugleda na Sloveniju, u kojoj nema velikih razlika ne samo u industrijskom razvoju već i u razvoju privrede, uopšte u uslovima života između, na primer, Maribora i Ljubljane, pa čak i mnogo manjih gradova kao što su Ptuj i Celje.

"U svim tim manjim gradovima prvo su planski razvijane industrija i neke druge delatnosti, koje su zadržavale stanovništvo da ostane. Od infrastrukture, bioskopa, prodavnica, obdaništa, fakulteta, škola do sportskih klubova. Nije bilo potrebe da čovek iz Ptuja ili Celja ode u Ljubljanu da živi jer nije bilo velike razlike u uslovima života. Danas kada pogledate kako se živi u Beogradu ili u Crnoj Travi ili Kruševcu, to je totalna razlika u načinu života. Tako da je potpuno prirodna težnja ljudi da iz te čamotinje pređu u centar, gde im se nudi zaposlenje i bolji život", objašnjava Savić.

Prema njegovom mišljenju, suština da nije više stvar da li Beograd ima dobru volju, već on to mora da radi i zbog sebe, jer se suočava sa ogromnim pritiskom ljudi koji traže posao, stan, mesto u školi, koji traže socijalna davanja...

"Suština je da treba decentralizovati razvoj, ali mi za to, nažalost, nemamo para. Ali ne da se decentralizuju institucije, kao što je uradio Mlađan Dinkić. To je demagoška priča, koja čak može da izazove više štete nego koristi. Treba stvoriti uslove da strani investitori novac iz Srbije investiraju u gradove koji su nekada bili industrijski centri. I tako zadržati taj narod. Da bi on zaista ostajao tamo, to znači da moraju da se poprave njihovi ukupni uslovi života i rada. A to su novci koje Srbija može samo da sanja", ocenjuje Savić.

Niš može da postane centar
Aleksandar Mitić, predsednik Regionalne privredne komore Niša, smatra da taj grad može da pomogne lokalnim samoupravama u okruženju da razvijaju svoje potencijale.

On kaže da "treba omogućiti ljudima da dolaze i ostanu, a moramo da podignemo i razvoj privrede. Pre svega poljoprivrede i tekstila. Jug Srbije je tradicionalno poznat kao tekstilni centar".

"U ovom delu Srbije imamo i jedan Tigar, koji zapošljava 4.500 ljudi, i to je fantastičan primer kako treba da izgleda privatizacija. U Nišu radi 'Filip Moris', a dolaze nam i Jura i Dajtek. Imamo aerodrom, Koridor 10 je tu, istorija Niša je izuzetno bogata, pa bi turistima mogla da bude interesantna", dodaje on.

"Ceo ovaj kraj ima i okolne planine, a pomenuću Staru planinu koja je u razvoju. Ovo je kraj u koji se decenijama manje ulagalo i to mora da se promeni", kaže Mitić.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije