Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Srbija

03. 04. 2011.

Autor: 3 Izvor: Izvor:B92

Jača veza vlasti i tajkuna

Savet za borbu protiv korupcije podneo je u proteklih osam godina više od 70 puta Vladi skrenuo pažnju na spregu vlasti i tajkuna.

Na postavljene zahteve Saveta Vlada je dala svega pet odgovora, ali nije preduzela konkretne mere kako bi sprečila korupciju.

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać kaže da problem koji je nastao zbog toga što se u analizama navode imena ministara i drugih funkcionera odgovornih za odluke kojima je povređen javni interes proglašen je za nesaradnju Vlade i Saveta.

"U tom smislu, pitanje koje treba postaviti nije da li naš rad ima smisla, već zašto Vlada nije preduzela ništa da reši probleme na koje je Savet ukazao. Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije usvojena je još 2005. godine. Sada Vlada govori o donošenju nove strategije, bez ikakve analize primene postojeće", kaže ona.

Barać navodi da se "jednostavno ponašaju kao da dokument koji je parlament usvojio pre šest godina ne postoji. Koliku je štetu pretrpela zemlja zbog toga što antikorupcijska strategija šest godina nije primenjivana, već je sprega vlasti i krupnog kapitala opstala do danas, čak je mnogo čvršća nego što je bila u vreme donošenja strategije".

1. Luka Beograd
Savet je 19. februara 2008. u svom izveštaju Vladi Srbije skrenuo pažnju na zloupotrebe prilikom preuzimanja Luke Beograd. Izveštaj ukazuje na kršenje prava malih akcionara i države kao jednog od vlasnika prilikom preuzimanja akcija, što je dovelo do koncentracije vlasništva.

Preuzimanjem akcija novi vlasnici Luke Beograd stekli su pravo svojine nad objektima i dobili pravo na korišćenje zemljišta sve dok te objekte upotrebljavaju u postojećoj nameni, što znači da predmet transakcija nije bilo zemljište koje je u državnoj svojini.

U trenutku preuzimanja akcija zemljište je, saglasno Zakonu, bilo izgrađeno gradsko građevinsko zemljište koje nije bilo u prometu. Shodno tome, njegova vrednost je prilikom procene iznosila nula dinara.

Članovi Saveta su se povodom ovog slučaja obratili i predsedniku Borisu Tadiću i specijalnom tužiocu za organizovani kriminal Miljku Radisavljeviću. Premijer Mirko Cvetković zatražio je potom od Saveta da mu dostavi konkretne mere. Savet još nije dobio odgovor.

2. C market
Dopis u vezi s memorandumom o razumevanju, tajnim sporazumom na osnovu kog je izvršeno preuzimanje akcija „C marketa", Savet je uputio premijeru Vojislavu Koštunici 20. avgusta 2007.

Sporni dokument Savet je tada dobio od malih akcionara, a potpisali su ga učesnici u preuzimanju ovog preduzeća Miroslav Mišković, Milan Beko i Slobodan Radulović, na sastanku koji je organizovao direktor „EKI investmenta" Danko Đunić, i to na inicijativu premijera Koštunice.

Savet je u svom dopisu zatražio od predsednika Vlade da potvrdi autentičnost memoranduma, u kojem je utvrđen način kako će i po kojoj ceni potpisnici sporazuma kupiti akcije malih akcionara „C marketa". Odgovor, međutim, nije dobio.

3. Autoput Horgoš - Požega
Savet je u septembru 2007. analizirao dodelu koncesije za autoput Horgoš-Požega i u svom izveštaju ukazao da političari i izvršna vlast u Srbiji koriste javna dobra u cilju ostvarivanja partijskih interesa.

Svoje tvrdnje ilustrovao je činjenicom da se javni put gradi do izborne baze resornog ministra, iako njegovo krajnje odredište nema veći privredni, finansijski, socijalni, pa ni strateški značaj.

Savet je takođe ocenio da donošenje odluke o koncesiji, kao i prekoračenje nadležnosti tehničke vlade prilikom zaključenja ugovora o koncesiji, predstavljaju rečit primer političke korupcije, koji će se negativno odraziti u svim oblicima društvene aktivnosti.

Iako se predsednica saveta Verica Barać krajem avgusta sastala sa potpredsednikom Vlade Božidarom Đelićem, Vlada nije razmatrala izveštaj Saveta o koncesiji.

4. Mobtel
Izveštaj o Mobtelu, u kome su analizirani najvažniji aspekti poslovanja ove kompanije, Savet je Vladi Srbije dostavio početkom aprila 2005. godine.

U njemu je navedeno da zaključak Vlade od 24. juna 2004. treba da se stavi van snage, budući da je u njegovoj pripremi ključnu ulogu odigrao čovek koga je ta ista vlada smenila sa mesta pomoćnika ministra usled izraženog sukoba interesa. Savet do danas nije obavešten o slučaju.

5. Jugoremedija
Savet je septembra 2004. dostavio Vladi izveštaj o privatizaciji zrenjaninske fabrike lekova Jugoremedija. Dopisom Komisiji za hartije od vrednosti Savet je, na osnovu pismene predstavke malih akcionara, skrenuo pažnju da većinski vlasnik Jugoremedije krši sudske zabrane trgovanja akcijama fabrike.

Konstantovano je i da je Centralni registar hartija od vrednosti i pored sudskih zabrana registrovao trgovinu akcijama u vlasništvu Jugoremedije.

Vlada je krajem novembra razmatrala i prihvatila izveštaj Saveta, ali bez informacije Akcijskog fonda da ne može da pokrene spor za raskid ugovora, jer za to nema novca.

Fond je tada zatražio da se sačeka ishod spora koji vode mali akcionari da ne bi pokrenuo spor za raskid ugovora. Ni Vlada ni Ministarstvo privrede nisu ništa tim povodom preduzeli.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije