Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Srbija

01. 02. 2011.

Položaj novinara sve teži

Vlasnici medija su u trci za profitom, a to se često kosi sa poštovanjem prava zaposlenih, navode analitičari povodom teškog položaja novinara u Srbiji.

Udruženje novinara Srbije je apostrofralo stanje u redakcijama TV Pink, dnevnog lista Blic i nedeljnika NIN.

Nakon najavljenih otkaza na televiziji Pink na osnovu podataka pribavljenih prisluškivanjem zaposlenih, Udruženje novinara Srbije reagovalo je saopštenjem u kojem se navodi da se u Srbiji novinarima krše profesionalna i radna prava.

Takođe, ovo novinsko udruženje je kritikovalo i ponašanje nedeljnika NIN-a i dnevnih novina Blic, koje svojim zaposlnima nude ugovaranje ponižavajuće niskih zarada pod pretnjom otkaza.

Jedan novinar dnevnog lista Blic, koji je želeo da ostane anoniman, za B92 je ispričao da je u poslednjih mesec dana desetak zaposlenih dobilo ponudu novih ugovora, koji predviđaju zvanje "pomoćnik novinara", ali i smanjenu platu koja iznosi 20.000 dinara.

Naime, kako sama pozicija i kaže, pomoćnik je tu da pomaže novinaru, iako je do skoro samostalno i pisao i potpisivao svoje tekstove. Oni koji su odbili, već su dobili otkaz, objašnjava naš izvor.

Ova situacija mnogo podseća na onu koja se dešavala u nedeljniku NIN u vreme kada je ta medijska kuća privatizovana od strane kompanije Ringier Aksel Springer, koja je inače i vlasnik Blica, kaže za B92 Ruža Ćirković, sada već bivša novinarka NIN-a.

"Novinarima su nuđeni sledeći uslovi: novo radno mesto na poziciji reportera NIN-a na neodređeno vreme, koja podrazumeva prikupljanje informacija na terenu i prosleđivanje istih redakciji na obradu, što je vrlo smešno, s obzirom da je redakcija nedeljna, a za novinara je i vrlo ponižavajuće. Neto mesečna zarada iznosi 20 hiljada dinara, uz dodatak za minuli rad, topli obrok i prevoz. Time je pojedinačno počinjalo zlostavljanje novinara i u roku od 15 dana, novinari su dobijali otpremnine i odlazili", kaže ona.

Prema rečima Ćirkovićeve, mobing je u njenom slučaju bio očigledan, ali i u slučaju ostalih zaposlenih, koji je u trenutku privatizacije bilo 34, dok ih je sada ostalo samo desetak. Ona dodaje da po ovom pitanju nije reagovalo ni Ministarstvo rada i socijalne politike, ali ni Agencija za privatizaciju, u čijoj je nadležnosti privatizacija NIN-a.

Jedina reakcija je stigla iz Udruženja novinara Srbije, čija se predsednica Ljiljana Smajlović osvrnula i na situaciju na televiziji Pink. Najavljeni otkazi koji će biti utemeljeni na prisluškivanju zaposlenih su, kako kaže, veoma zabrinjavajući. Ona je postavila pitanje da li vlasnik Pinka, Željko Mitrović, misli da je vlasnik duše i misli svojih zaposlenih. Takođe, predsednica UNS-a je podsetila i da je feudalizam u Srbiji odavno gotov, ali i postojanje robova.

"Neovlašćeno prisluškivanje je krivično delo, za koje je zaprećena zatvorska kazna. Kako se ne plaše državnih organa, tužilaštva, policije, koja bi zapravo morala da se po službenoj dužnosti zainetesuje time da li se nečija ljudska prava krše time što se prisluškuje na radnom mestu i što se transkripti dostavljaju gazdama, koji slobodno najavljuju da će to iskoristiti da bi davali otkaze ljudima. Ne može se govoriti o slobodi štampe u uslovima materijalne bede u kojoj rade novinari, ali i korupcije. A to je opis današnje Srbije", kaže Smajlovićeva.

Svakako, vlasnici medija su najčešće u trci za profitom, iako se ona možda kosi sa poštovanjem prava zaposlenih.

Snježana Milivojević, profesorka na Fakultetu političkih nauka, koja se bavi istraživanjem medija u Srbiji, kaže da vlasnici neminovno koriste svoju moć da bi ostvarili lične, političke ili ideološke ciljeve.

"Kada razgovaramo o ponašanju vlasnika medija, uvek se setim jedne rečenice Noama Čomskog. Kada su ga pitali kako vlasnici medija utiču na medije, on je rekao da bi to bilo kao da ga pitaju kako vlasnici Dženeral motorsa utiču na dizajn automobila - ne moraju da utiču, oni ih poseduju. Mi se trenutno suočavamo sa tim da vlasnicizbog odsustvom barijera i podstaknuti svojim ogromnim ambicijama bukvalno kidišu na svoje medije", navodi Milivojevićeva.

Takođe, u Udruženju novinara najavljuju da će o kršenju prava zaposlenih novinara, bilo prisluškivanjem, bilo nezakonitim menjanjem ugovora o radu, biti obaveštena i Međunarodna federacija novinara, kao i novinska udruženja u Nemačkoj i Švajcarskoj, zemljama iz kojih su kompanije vlasnice Blica i NIN-a.

Uprkos brojnim pokušajima, o ovoj aktuelnoj temi B92 nije uspeo da razgovara sa urednikom NIN-a Nebojšom Spaićem, ali ni sa urednikom Blica Veselinom Simonovićem.

Nema komentara.

Ostavi komentar