Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Srbija

06. 10. 2010.

Izvor: B92/Politika

Politika: Istraga o pobuni JSO

Specijalno tužilaštvo vodi pretkrivični postupak o pobuni JSO 2001. koja se može dovesti u vezu s političkom pozadinom ubistva premijera Đinđića, piše Politika.

Miloš Simović i Sretko Kalinić dali su tom tužilaštvu informacije na osnovu kojih bi mogla da bude rasvetljena politička pozadina atentata na Zorana Đinđića.

Postupak se bazira ne samo na izjavama Simovića i Kalinića, već i na analizi dokaza koji su izvođeni u toku postupka za ubistvo premijera, nakon što je tu presudu potvrdio i tadašnji Vrhovni sud Srbije.

Prema saznanjima lista, bivši komandant JSO Milorad Ulemek mogao bi uskoro da bude izveden pred sud pod optužbom da je organizovao pobunu JSO.

Sve je izvesnije da je Milorad Ulemek bio glavni organizator pobune. Sarađujući sa kolegama iz drugih zemalja dobili smo podatke koji su doveli do pomaka u pretkrivičnom postupku o pobuni JSO, kažu izvori Politike, ne precizirajući koje zemlje su sarađivale sa Srbijom u ovom postupku.

List podseća da su advokati porodice Đinđić Rajko Danilović i Srđa Popović podneli pre pet godina Specijalnom tužilaštvu predlog za proširenje optužnice za ubistvo premijera Zorana Đinđića i na krivično delo oružane pobune.

Pripadnici JSO blokirali su "hamerima" i pod punom ratnom opremom most "Gazela" u ranim jutarnjim časovima 12. novembra 2001. godine.

Povod za pobunu, kako je saopšteno iz komande JSO u Kuli, bilo je hapšenje braće Predraga i Nenada Banovića, optuženih za ratne zločine u Hagu, odnosno to što "crvene beretke", navodno, nisu znale koga hapse.

To naređenje je, navodno, izazvalo revolt u jedinici, koja je smatrala da je izmanipulisana. Na čelu JSO tada je bio Duško Maričić Gumar, koji sada služi zatvorsku kaznu od 35 godina zbog ubistva Ivana Stambolića. JSO je tražila smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića i donošenje Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom.

Kasnije se ispostavilo da hapšenje braće Banović nije bio pravi razlog pobune, već najava rasformiranja jedinice i mogućnost slanja pripadnika u Hag.

Pobuna JSO vremenski se poklopila i sa saslušanjem bivšeg komandanta Milorada Ulemeka Legije u istrazi po, u to vreme, privatnoj tužbi za slučaj "Ibarska magistrala", koje je bilo zakazano u Palati pravde.

U isto vreme, u zatvoru su zbog otmice Miroslava Miškovića bili vodeći članovi "zemunskog klana" Mile Luković Kum, Miloš Simović i Vladimir Milisavljević koji su izručeni iz Francuske.

U vreme održavanja pobune JSO, politički protivnici premijera Đinđića okarakterisali su taj događaj kao protest. Vojislav Koštunica, tada predsednik SRJ, izjavio je da je protest naoružanih specijalaca identičan štrajku lekara u belim mantilima.

Na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, sud se mnogo bavio pitanjima u vezi sa pobunom JSO. O tome su govorili svi Đinđićevi saradnici koji su bili pozvani da svedoče Čedomir Jovanović, Vladimir Popović, Dušan Mihajlović, Goran Petrović i Zoran Mijatović, ali taj događaj nije bio obuhvaćen optužnicom i pored insistiranja advokata porodice Đinđić. Sud tada nije prihvatio ni predloge da, pored Đinđićevih saradnika budu saslušani i njegovi politički protivnici, u prvom redu Vojislav Koštunica. Svedočio je jedino Aco Tomić, načelnik Vojne bezbednosti.

On je negirao informaciju iz akcije "Sablja", o tome da je Ulemeku obećao da protiv JSO neće intervenisati vojna jedinica "Kobre", koja je jedina bila sposobna da im se suprotstavi, podseća Politika.

Nema komentara.

Ostavi komentar