Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Sport

29. 02. 2020. Požarevac

Autor: M. Veljković Izvor: Boom93

Marjan Marković: I dalje igram za rodno mesto

Marjan Marković nekadašnji najmladji kapiten Mladog radnika i igrač Crvene zvezde, Dinama iz Kijeva i bivši reprezentativac naše zemlje je razgovarao sa novinarom portala Boom93.

Posle dosta godina vratio si se u Mladi radnik?

„ Svuda pođi, svojoj kući dođi. Izuzetan osećaj i drago mi je, nadam se da je i ovim momcima drago koji su iza mene. Do pre šest meseci sam bio sa njima na terenu i trenirao, a već sedam, osam meseci se bavim i trenerskim poslom. Treniram pionirsku selekciju, trudimo se da tu decu izvedemo na pravi put, da i oni jednog dana budu iza nas i da se o njima tako priča kao o prvotimcima.“

Ti si sa kao vrlo mlad zaigrao za prvi tim Mladog radnik, kako si se tada osećao?

„Osećao sam se izvanredno. Došao sam iz jednog malog rodnog sela koje se zove Batovac, gde sam prve fudbalske korake i počeo. Zapazili su me ljudi iz kluba ovde, doveli kao napadača i posle te uspešne sezone i igara, postao sam najmlađi kapiten u istoriji Radnika sa 16 godina.“

Tvoji odlični nastupi nisu bili n primećeni, kada se Crvena zvezda zainteresovala za tebe?

„Bilo je vreme rata kad smo igrali ovde prijateljsku utakmicu sa Zvezdom. Ako se dobro sećam, zgubili smo 1:0, ali sam odigrao jednu od boljih utakmica i zapazili su me igrači i uprava Zvezde gde je trener bio Vojin Lazarević. I kad sam potpisao ugovor, iza juga sam sa njim odradio prvi trening iza juga na terenima po snegu. Igra sudbine nas je spojila.”


Da li je bilo straha otići u tako veliki klub?

“Svakako je bilo straha, veliki igrači i klub, dolazim iz male sredine. Prvi put kad sam sišao na  marakanu dole, osećao sam se kao da sam u svemirskom brodu. Međutim, posle nekoliko dana i treninga video sam da vredim i da imam kvalitet da mogu da se nosim sa tim igračima. Posle toga sam se lepo uklopio i igrači su me prihvatili, počev od kapitena Bunječevića, Gorana Drulića, Pjanovića... Imam pozitivno mišljenje o njima i hvala im što su me lepo dočekali.”

Tih godina kada si igrao ostala je umpamćena utakmica u kvalifikacijama za Ligu šampiona sa Dinamom iz Kijeva?

“Tu utakmicu smo izgubili. Prvo u Kijevu smo igrali 0:0, a trebalo je da rešimo tamo. Imali smo tri, četiri zicera, Pjanović, Drulić nisu iskoristili, ali opet kažem bilo je dobro tamo. Došla je utakmica u Beogradu, gde nesrećnim slučajem, zbog odbitka od noge Bajčetića, dolazi lopta do protivničkog igrača, on ostaje sam sa Kocićem i eto. Dali smo gol za 1:0, ali smo primili taj bezveze gol. Ali opet, nismo padali, imali smo podršku navijača. Odigrao sam jednu od boljih utakmica i tada i posle dobio poziv da pređem u Dinamo iz Kijeva. Uprava kluba je rešila da nije povoljno vreme, a kasnije se to i ostvarilo i igra sudbina je rešila da budem u Dinamu”


Ipak si kasnije prešao u Dinamo, kakvi su uslovi za igru i trening?

“Oni uslovi koje oni imaju, to nema nigde. Svako ima svoju sobu, bazen, saune za oporavke, sve, sve, sve. Tereni isto, pet, šest travnatih terena, jedan balon pokriven ceo. Nema neke razlike sa našim ligama, nebo i zemlja! Ne može da se meri ovo naše i ono tamo. Ipak je naše, naše.”

Koji je igrač protiv koga si igrao ostavio najveći utisak na tebe?

“Verovatno je to u Ligi šampiona Kristijano Ronaldo. To je ne znam, mašina! Neverovatno brz igrač, eksplozivan. Sećam se jedne situacije u Mančesteru smo igrali. Ja sam donekle važio za brzog igrača, međutim, u jednoj situaciji sam izašao na njega, odigrao je povratnu i dok sam se ja okrenuo, on je već bio u 16 metara, a to se desilo na centru.”

Zbog dobrih igara usledio je poziv u reprezentaciju?

“Moj debi za reprezentaciju bio je u Rusiji. Naći se sa tako velikim imenima kao što su Peđa Mijatović, Savo Milošević, Zoran Bata Mirković, selektor je bio Dejan Savićević, Predrag Đorđević. Ne mogu da se setim još nekih velikih imena. Samo da sedim sa njima i da ih slušam, meni je san bio ispunjen. Ali za mene je veliki gospodin bio Peđa. Izdvajala ga je neka pozitiva, figura, smirenost.”


Kada smo se dotakli teme reprezentacije, tvoj trener u Crvenoj zvezdi bio je Slavoljub Muslin koji je kasnije bio selektor Srbije. Po tvom mišljenju da li je uspeo da ostvari rezultat sa reprezentacijom?

“On je uspeo jea reprezentacijom i sa taktikom 3-4-3 donekle vratio taj rezultat i po meni ponovio uspeh dok je bio trener  Zvezde. Odveo je reprezentaciju na Svetsko, ali putevi su se razišli, možda se nisu našli zajednički razgovori i otišao je”

Pored trenerskog posla i dalje igraš za Fudbalski klub iz rodnog sela, Batovca?

“I dalje u 38. godini igram u svom selu sa svojim drugarima, nedelja pa nedelja. Tako da opet kažem, ko voli fudbal on će ga uvek igrati. Da li na ulici ili na terenu, davaće uvek sto posto, ko je protivnik, nebitno je. Neko ko voli fudbal, taj će ga igrati uvek.”

Šta očekuješ od predstojećeg derbija?

“Savo Milošević i Dejan Stanković su veliki prijatelji još iz vremena njihovog igranja u reprezentaciji. Mislim da Crvena zvezda ima kvalitetniji tim, ali opet ne pobeđuje bolji, pobeđuje ko je disciplovaniji i požrtvovaniji, ali mislim da će Deki pobediti.”

Derbi utakmica izmedju Crvene zvezde i Partizana odrigraće se u nedelju 1. marta od 18 časova na stadionu Rajko Mitić.

Nema komentara.

Ostavi komentar