Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Sport

05. 09. 2018.

Autor: N.Milić Izvor: Boom93

Intervju sa Marijom Vuković

Marija Vuković, dugogodišnja reprezentativka Srbije u fudbalu i član ŽFK Požarevac, pričala je o svojoj karijeri za Boom93.

Kada se pojavila ljubav prema fudbalu, koji nije karakterističan kao sport za žene?

Od malih nogu sam trčala za loptom sa drugarima iz ulice. Dečaci su koristili činjenicu da sam bila jedina devojčica u ulici, pa su me uvek postavljali za golamana jer su smatrali da sam smotana i jer sam žensko. Ali kada su videli koliko se dobro snalazim sa loptom, sve ekipe su se otimale za koga ću igrati“.

Gde si napravila svoje prve fudbalske korake, sećaš li se svog prvog treninga?

Svoje prve korake napravila sam u muškom timu Proleter iz Zrenjanina, odakle sam i rodom. Drug koji je trenirao za petliće Proletera poveo je i mene na trening i tako je sve počelo. Sećam se da sam pred svoj prvi trening ceo dan vežbala i šutirala loptu“.

U ŽFK Požarevac si dosta dugo, glavna si karika tima i kapiten. Koliko je napredovao sam klub u odnosu na tvoje početke i danas?

U Požarevac sam se doselila 2001. godine i ubrzo sam čula da u gradu postoji ženski fudbalski klub, kada sam bez razmišljana otišla da se upišem i počnem da trenira. U samom početku bilo mi je teško jer sam bila najmlađa, ali vremenom talentom i napornim radom izborila sam se za status standarno igrača. Klub i ja smo bukvalno rasli zajedno, i mogu da kažem da sam veoma ponosna na moju ekipu koja dugo godina igra Super ligu Srbije“.

Kako se sećas svog prvog nastupa za reprezentaciju i kako si se osećala kad se desio prvi poziv?

Poziv za reprezentaciju stigao je kada sam imala 15 godina. U tom period nisam imala pravo nastupanja za seniorsku reprezentaciju, tako da sam svoj debi imala u omladinskoj selekciji. Tada smo igrale kvalifikacije za Evropsko prvenstvo. To je bilo jako lepo iskustvo za mene iako, nažalost, nismo uspele da se kvalifikujemo. Uskoro usledio je i poziv za A selekciju”.

Koji su ovosezonski ciljevi ŽFK Požarevaca, a kakvi su tvoji planovi i želje za budućnost?

Cilj nam je da ove sezone uđemo u play-off. Imamo dobru ekipu, kvalitet, sjajnog trenera koji nam daje vetar u leđa, s toga mislim da ćemo uspeti u zacrtanom cilju. Što se tiče mojih želja vezanih za budućnost, one se odnose na igranje za neki inostrani klub. Ako bi mogla da biram za koga bi igrala, to bi bila ekipa Juventusa“.

Kako momci reaguju kad vide da bolje igraš fudbal od njih?

Verovali ili ne, momci reaguju pozitivno. Redovno me zovu na rekreativne partije malog fudbala, ali bilo je poziva da sa njima igram i turnire, gde sam sa zadovoljstvom igrala”.

Tokom aprila ove godine dogodila ti se povreda kolena, o čemu je reč?

Povredila sam se početkom aprila na kvalifikacionoj utakmici sa Austrijom. Pukao mi je meniskus pre dsam izlazak na tere. Odmah krajem tog meseca, povreda je sanirana operacijom i sada je sve vraćeno u normalu. Normalno treniram i igram mečeve. Povreda je arhivirana i zaboravljena“.

Dobitnik si dosta individualnih nagrada, koje bi izdvojila?

Za 2018. godinu sam proglašena za sportistu godine grada Požarevca i to je za mene zaista veliko priznanje s obizorm da imamo zaista dobre sportiste. Takođe, prošle sezone, bila sam najbolji strelac naše lige sa postignutih 26 golova“.

Kako vidiš ženski fudbal u Srbiji?

Nažalost, ženski fudbal nije toliko popularizovan u Srbiji kao u drugim zemljama kao što je to slučaj sa zemljama Skandinavije, Austrije i Engleske. Uslovi u tim zemljama su neuporedivo bolji nego kod nas u svakom smislu. Kada nekome ko me ne poznaje kažem da treniram ženski fudbal, reakcija je u većini slučajeva povezana sa čuđenjem. Ipak, nadam se da će se to promeniti i da će i ženski fudbal u Srbiji dobiti svoje mesto“.

Šta bi poručila mladim devojkama koje se dvoume da li da počnu sa treniranjem ovog sporta?

Mlađim devojčicama bi poručila da ne odustaju i da ako žele da treniraju ovaj sport slobodno to i učine. Bitno je samo da se trude, veruju i vole to što rade. Bavljenje sportom je nešto najlepše. Pored zdravog tela dobićete priliku da steknete dosta prijatelja, izgradite karakter i stvorite veru u sebe. Biće uspona i padova ali moraju biti istrajni“.

Nema komentara.

Ostavi komentar