Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Sport

06. 08. 2018.

Autor: N.M. Izvor: Boom 93

Intervju sa Jovanom Bogojević

Požarevac je uvek imao sportiste koji su davali dobre rezultate na individualnom ili klupskom nivou. Neretko, neki od njih su bili i članovi reprezentacija u različitim sportovima. Boom93 je razgovarao sa Požarevljankom Jovanom Bogojević, igračicom ŽRK Jagodina i povremenim članom rukometne reprezentacije Srbije.

 

Kako je izgledao početak tvoje karijere?

Prve  korake sam načinila na rukometnoj sekciji u osnovnoj školi gde sam trenirala kratak period pre nego što sam se pridružila lokalnoj ekipi iz Požarevca. Ipak, sa ove tačke gledišta, mišljena sam da je početak mogao da bude bolji. U ŽRK Požarevac trenirali smo svega dva puta nedeljno, a to nije dovoljno kada ste dete. Propustila sam dosta u početnoj obuci jer nismo imali kontinuriani rad. Takođe, trenerski kadar nije bio previše operativan. Treneri koji su bili kvalitetni, nisu se dovoljno dugo zadržali, pa su tako izostajali rezultati kluba i individualni napredak. Tada smo bili mladi i bilo je potrebno raditi aktivno na tehničkoj i taktičkoj pripremi“.

Nakon kratkog perioda provedenog u ŽRK Požarevac, odlaziš u Petrovac na Mlavi. Kako si podnela prvi odlazak od kuće?

Na početku mi je bilo teško jer sam još uvek pohađala srednju školu i morala sam da usklađujem obaveze u školi sa konstantnim putovanjem. Ipak, kolektiv je bio jako dobar i brzo su me prihvatili. Sve vreme sam se osećala kao da sam kod kuće i više mi nije bilo teško da putujem“.

U ekipi Sloge praviš svoje prve ozbiljnije rezultate. Kako pamtiš taj period?

Prelepe uspomene me vežu za taj klub. Bilo je tu pregršt lepih momenata koje ću pamtiti zauvek. Ceo tim je bio jedna velika porodica, uključujući i navijače koji su uvek dolazili u velikom broju. Sa Slogom sam ušla u Prvu ligu, a posle i u Superligu. Dosta sam napredovala  i kao sportista i kao čovek u tom periodu. Mogu slobodno da kažem da će Sloga uvek biti moj dom“.



 

Još u vremenu dok si igrala za petrovački klub, stigao je poziv iz reprezentacije. Kako si se osećala u trenutku kada si to saznala?

Dok sam još bila u ekipi Sloge, dobila sam poziv iz reprezentacije da učestvujem u prijateljskoj utakmici protiv Južne Koreje. To mi je prvi značajni uspeh jer mi je prvenstveno bilo drago što neko prati moj rad i što smatra da zaslužujem da nosim boje naše zemlje. Neverovatan osećaj koji ću pamtiti za ceo život.



Šta ti je ostavilo najlepši utisak u tvom debiju za državni tim?

Najlepši utisak sa te utakmice desio se neposredno pred početak duela dok je trajalo intoniranje himne. Samo to pevanje himne i osećaj zajedništva pružaju neverovatan osećaj. Verovatno večini sportista, nijedna klupska titula, ne može da zameni osećaj kada braniš boje svoje zemlje. Osećaj je fenomenalan. Isti ponos sam osećala i dok sam igrala za rukometnu reprezentaciju na pesku“.

Ove godine bila si član reprezentacije koja je učestvovala na Mediteranskim igrama u Španiji. Kakva su iskustva?

Mediteranske igre su jedno divno iskustvo koje će mi značiti u nastavku karijere, jer sam imala priliku da vidim kako sve to funkcioniše na jednom visokom nivou. Upoznala sam dosta ljudi i to mi je dalo motivaciju za napredak. Želja mi je da konstantno igram za reprezentaciju i pomognem timu da pravi što bolje rezultate na takmičenjima na kojima učestvuje”.



 

Dobre igre u ŽRK Sloga su te preporučile jačim timovima. Nakon nekoliko sezona provedenih u timu iz Petrovca na Mlavi, seliš se za Jagodinu. Kako je prošao period adaptacije i dolazak u organizovaniji tim?

Brzo smo sklopili dogovor. Period adaptacije je prošao odlično jer su sa mnom iz Sloge u Jagodinu došle tri saigračice. Takođe dosta igračica sam znala jer smo tokom prethodnih sezona bile suparnice. Rad je ovde jači i profesionalizam je na višem nivou. Ovde živimo sve vreme, sve dnevne aktivnosi su usresređene na rukomet što na kraju donosi rezultate“.

Prva sezona u Jagodini i odmah titula. Kakav je osećaj biti državni šampion?

„ Na polusezoni je došlo do smene trenera kada dolazi sjajni stručnjak Dragan Markov. Sa njim su došle i dve nove igračice koje su dale kvalitet za drugi deo sezone. Sezona je bila duga i napornaa ali smo na kraju smogle snage da dođemo do glavnog cilja. Borile smo se u više frontova, prvenstvu i kupu, a takođe smo imali i takmičenje u Čelindz kupu, gde smo prošle prvo kolo, ali već smo u drugoj rundi napustile takmičenje zbog neisukstva. Osvojile smo državnu titulu i Kup istočne Srbije
. Ostaje žal za glavnim kupom, koji nam je za malo izmakao, ali svi u timu se nadamo da ćemo ove godine odbraniti titulu i osvojiti Kup. Takođe, želja nam je da prođemo što bolje u Evropi gde ćemo ove godine igrati kvalifikacije za Ligu šampiona.

Kako usklađuješ fakultet i profesionalno bavljenje sportom?

„ To ume da bude jako teško i zahtevno. Ali ipak fakultet ima razumevanje za studente koji rade ili se bave profesionalnim sportom. Uspela sam da sve četri godine budem na budzetu i da istovremeno igram rukomet neometano“.


Kako vidiš ženski rukomet u Srbiji?

„U borbi da održi kvalitetan nivo. Krivo mi je što veliki broj igračica bira da napusti zemlju i ode u insotrane klubove. Ipak to je razumljivo jer je dosta teška situacija što se tiče finansija. Odlaze nam najbolje igračice veoma brzo i onda liga gubi na kvalitetu. Takođe smatram da bi više trebalo da se radi na edukaciji mlađih igračica, jer je najbitniji period za rad kada počinjete. Ja nisam imala adekvatnu početnu obuku i dosta mi je krivo zbog toga. Kada uđeš u neke godine nije kasno za napredak ali neke stvari je teško nadoknaditi“.

Kako koristiš svoje slobodno vreme?

„ Svoje slobodno vreme, koje je mahom u letnjem periodu između dve sezone, koristim za boravak u prirodi. Već sedam godina bavim se planinarenjem, visokogorstvom i alpinizmom. Imam završen letnji kurs alpinizma i taj kurs mi pomaže da savladam najviše vrhove. Osvojila sam Erbrus, najviši vrh evrope koji se nalazi u Rusiji na Kavkazu. Takođe sam se popela i na Mont Blan, najviši vrh Alpa i zapadne Evrope. A pored toga osvojila sam i najviše vrhove Austrije, Italije i zemalja regiona. Ove godine, posebna mi je bila čast što sam bila proglašena za sportistu godine grada Požarevca. Nagradu sam dobila iz oblasti alpinizma. Ostaje mi da se potrudim i dobijem novo priznanje koje će biti iz sekcije rukometa“.

Za kraj, šta bi poručila mlađim igračima?

„ Mlađim igračicama bi poručila da se trude, rade i da ne odustaju jer će biti trenutaka kada će im biti teško ili će misliti da ništa nije vredno truda. Ali na kraju se svaki trud isplati na neki način. Nema boljeg osećaja nego kad obučete dres nacionalnog tima ili osvojite titulu. Istrpite dane kada je teško i nastavite da se borite. Kroz sport možete da upoznate dosta ljudi i da dobijete prijatelje za čitav život. Verujte u sebe i idite ka ostvarenju ciljeva“.

uto

07.08.

2018.

kreblezable anonymous [neregistrovani] u 16:22

Budućnost Srbije !

Konačno pravi sportski sadržaj na sajtu Radio Boom-a 93. Sport je velika vrednost društva, smernica za zdravu naciju, usmerenje za mlade. Nastavite tako, dosta nam je lokalne politike i političara, okrenite se pravim vrednostima.

Odgovori
uto

07.08.

2018.

Jasmina Živković [neregistrovani] u 14:35

Pobedi sebe

Samo napred Jovana! Svaka ti čast! Primer si kako bi danas mladi trebalo da žive. Budi i dalje jaka, vredna i bori se. Pobedi sebe. Srećno!

Odgovori

Ostavi komentar