Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Lokalne vesti

16. 01. 2020.

Autor: Boom 93, Blic

Gde je otišao novac od ekoloških naknada?

Od 2010. do 2018. godine u Srbiji je nenamenski potrošeno gotovo pola milijarde evra naplaćenih od privrede i građana na ime ekoloških naknada, piše "Blic". Prema podacima ekološkog centra „Stanište“, Požarevac je posle Beograda na vrhu liste gradova po iznosu nenamenski utrošenog novca iz budžetskog fonda za zaštitu životne sredine.

Informacije o nenamenskom trošenju novca rezultat su istraživanja o finansiranju zaštite životne sredine u Srbiji koje je tokom osam godina sprovodila organizacija "Stanište".

"Dok se građani cele zemlje guše u zagađenom vazduhu, a deponije iz dana u dan bivaju sve zatrpanije, Srbija sve manje novca planira da uloži u životnu sredinu, a novac od ekoloških naknada se raspoređuje za druge svrhe", upozoravaju iz "Staništa".

Koliko je situacija alarmantna, pokazuju podaci o koncentraciji čestica PM-2,5. Vazduh u Beogradu je juče prema merenjima u 13 časova ocenjen kao „vrlo nezdrav“, što je ljubičasti alarm i pretposlednji na skali zagađenja. . Smederevo je poslednjih dana, kao i jutros  u uslovima magle imalo nezdrav vazduh – crveni alarm. Požarevac i Kostolac uglavnom se nalaze u zoni umerenog zagađenja, mada su u nekoliko navrata prethodnih dana ulazili u narandžastog alarma koji označava ocenu vazduha „nezdrav za osetljive grupe stanovništva“. Inače, vazduh u Beogradu koji je bio u ljubičastom alarmu je prema rečima stručnjaka, na nivou zdravstvenog upozorenja na vanredne uslove. To znači da je čitava populacija osetila zdravstvene tegobe.

Još 2018. u Srbiji kvalitet vazduha bio je ocenjen trećom kategorijom, što znači da je bio prekomerno zagađen. I pored toga, u Srbiji se u zaštitu životne sredine ulaže manje novca nego što je potrebno, između 0,25% u i 0,7% bruto društvenog proizvoda (BDP) godišnje.

- Do kraja 2015, sredstva od ekoloških naknada na republičkom i lokalnom nivou bila su namenska. Međutim, i pored ove obaveze, znatni iznosi prihoda od pomenutih naknada su bez posledica trošeni nenamenski - objasnili su autori istraživanja.

Primera radi, novac namenjen za životnu sredinu trošen je na subvencije komunalnim preduzećima, asfaltiranje ulica, rekonstrukciju mostova, saobraćajnice, zimsku službu ili čišćenje kanala...

- Novac je trošen i na saniranje štete od poplava, hvatanje pasa lutalica, čak i na naknade sudske troškove za ujede pasa, suzbijanje komaraca i krpelja, sanaciju bunara, izgradnju i rekonstrukciju vodovoda, nabavku autobusa, plaćanje duga za gas, javnu rasvetu, ugradnju stolarije, popravku krovova - naveli su iz ekološkog centra "Staništa".

Kada se sve sabere, što mimo fondova, a što kroz njih, od 2010. vlast, čini se, nije marila za zaštitu životne sredine. Jer, za sav taj nenamenski potrošen novac, primera radi, moglo se izgraditi 20 regionalnih deponija, piše Blic.  Zabrinjava i to što raste broj lokalnih samouprava koje su ukinule fond za zaštitu životne sredine.

- U 2013. Sremska Mitrovica je ukinula fond, da bi do 2019. to učinile 22 opštine i grada - rekli su iz "Staništa".

Najviše nenamenski potrošenog novca imaju gradovi sa najvišim prihodima od naknada, dakle, koje imaju najviše zagađivača.

- Tu prednjače Beograd - 3.157.405.014 dinara, Požarevac  - 1.413.480.608 dinara, Bor - 605.090.692 dinara - objasnili su iz "Staništa". Za njima su Pančevo sa 551.408.398 dinara, Ub sa 336.307.924 dinara, Lajkovac  sa 325.790.632 dinara) i Pećinci sa 304.777.463 dinara.

 

Uskoro opširnije.

pet

17.01.

2020.

anonymous [neregistrovani] u 17:33

Cist vazduh je luksuz

Sve lopov do lopova,sve se vidi, sve se zna, a niko ne odgovara. Pa sta se cudimo?

Odgovori
čet

16.01.

2020.

Trošadžija [neregistrovani] u 10:39

Kod pevaljki

Bez komentara !

Odgovori

Ostavi komentar