Naslovna  |  Info  |  Lokalne vesti  |  Povećava se broj gojazne dece, svako peto dete ima višak kilograma
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Lokalne vesti

06. 11. 2019. Požarevac

Autor: N.Stojićević Izvor: Boom 93

Povećava se broj gojazne dece, svako peto dete ima višak kilograma

Skoro svako peto dete u Srbiji ima višak kilograma, a broj gojaznih mališana iz godine u godinu se povećava. Prema istraživanjima broj gojazne dece deset puta je veći nego pre 40 godina.

Povećanje broja gojazne dece predstavlja potencijal za opterećenje stanovništva, pre svega hroničnim bolestima u narednim decenijama.

Nedovoljno fizičke aktivnosti, sati i sati provedeni ispred kompjutera ili televizora, ali i nepravilna ishrana najveći su krivci za višak kilograma kod dece.

Nutricionista u Zavodu za javno zdravlje Požarevac, Saša Dražilović kaže da sveprisutnost brze hrane u ishrani i manjak fizičke aktivnosti pokazuju da postoje ozbiljni razlozi za zabrinutost.

„Dominantni u ishrani su šećeri, masnoće, industrijski proizvedena hrana, proizvodi od mesa i gotovi obroci. Sve češće najmanje jedan obrok tokom dana jedemo van kuće, a hranu pripremamo uglavnom samo tokom vikenda“, ističe Dražilović.

Prema njegovim rečima potrošači u gradskim sredinama se najčešće u izboru vrsta hrane oslanjaju na supermarkete, kioske brze hrane ili naručuju hranu za poneti.

Prema istraživanjima zdravstvenog stanja stanovnika Srbije, utvrđeno je da više od polovine odrasle populacije ima prekomernu težinu, a svaka peta osoba među njima je klinički gojazna. Prekomerna težina i gojaznost u detinjstvu imaju veoma veliki značaj zbog pojave ranih oboljenja povezanih sa prekomernom težinom kao što su šećerna bolest, povišen pritisak i bolesti srca. Ovo sa sobom povlači povećanje pritiska na zdravstveni sistem, a takođe utiče i na ekonomski razvoj, koji je ugrožen zbog smanjene produktivnosti.

Sa ovog stanovišta, Dražilović ocenjuje da je daleko isplativije ulaganje u prevenciju, u poređenju sa troškovima koji su potrebni za lečenje posledica hroničnih bolesti.

Pravilna ishrana kod dece važna je od najranijeg uzrasta, a prvi kritični period je polazak u školu kada mogu da izgube zdrave navike zbog vršnjačkog uticaja. Hraniti se pravilno znači obezbediti telu sve potrebne hranljive i zaštitne materije za optimalan rad svih ćelija i tkiva, kao i dobru zaštitu od infekcija. Način ishrane zavisi od uzrasta, pola, zdravstvenog stanja, vrste posla kojim se osoba bavi, fizičke aktivnosti u toku dana, te se i ovi opšti principi prilagođavaju individualnim potrebama.

Prema savetu nutricioniste pravilna ishrana pre svega podrazumeva redovne obroke, pravilan izbor vrste namirnica i način njihove pripreme. Umesto belog hleba i peciva, prednost treba dati hlebu od integralnog zrna žitarica, a kod dece je poželjno isključiti grickalice kao što su štapići, grisine, ribice, krekeri, koje sadrže i veću količinu soli, ali i lisnata testa i peciva – zbog sadržaja zasićenih masnoća. Žitarice se mogu koristiti kao dodatak supama ili čorbama umesto testenine ili kao prilog uz meso/ribu i povrće. One sadrže složene šećere koji obezbeđuju dovoljnu sitost sa jedne strane, a takođe sadrže i dovoljno vlaknastih materija koje obezbeđuju bolje pražnjenje creva. Кada su u pitanju mleko i mlečni proizvodi korisno je u svakodnevnoj ishrani izbegavati buter, kajmak, pavlaku, krem sir, sirne namaze, margarin.

„Preporuka je i da se koristi sezonsko voće i povrće, što raznovrsnije to bolje. Кada su u pitanju meso, riba i proizvodi, treba izbegavati iznutrice i suhomesnate proizvode, a prednost dati ribi, kao i belom pilećem ili ćurećem mesu“, navodi Dražilović.

On ističe da je i ove godine je po školama na teritoriji Braničevskog i Podunavskog okruga sprovedena  kampanja Oktobar mesec pravilne ishrane. Cilj kampanje je da se podstakne zdravstveno vaspitni rad u predškolskim ustanovama i osnovnim školama u cilju razvijanja pravilnih navika u ishrani. Formiranje pravilnih navika u ishrani je važno od najranijeg uzrasta, posebno kada je reč o redovnosti obroka tokom dana, raznovrsnosti i količinama namirnica koje se koriste u ishrani, načinu njihove proizvodnje, transporta, čuvanja i pripreme.

 

 

 

 

Nema komentara.

Ostavi komentar

Najčitanije