Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Lokalne vesti

04. 11. 2019. Požarevac

Autor: K. Pajić

(Ne)Pristupačnost za invalide

Najveći problem za osobe koje su korisnici kolica jesu arhitektonske barijere.

Diskriminacija je nejednako postupanje prema jednakima i jednako postupanje prema nejednakima.

Takav slučaj – jednako postupanje prema nejednakima, je i u gradu Požarevcu, kao posledica zaostajanja Srbije za drugim zemljama kada je u pitanju pristupačnost i prilagođavanje grada za osobe sa invaliditetom i njihova socijalizacija, kao i teškoće na koje nailze prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti.

Najveći problem za osobe koje su korisnici kolica jesu arhitektonske barijere. Novac se izdvaja za rešavanje tih problema koji su na kraju rada obično neprilagođeni, ali su tu. Jedan od problema je strma rampa niz koju je nemoguće spustiti se pristojno i oprezno, a isto tako je nemoguće i popeti se uz nju, jer je visina i ugao rampe jednaka sa visinom i uglom tri stepenika pored kojih se nalazi. Zato se stiče utisak da se na planiranje ovakvih arhitektonskih površina ne obraća pažnja na njihovu funkcionalnost.

Naša sagovornica Milena koja se kreće uz pomoć kolica kaže da svaki njen izlazak iz kuće nije moguć bez pomoći drugog lica. Iako je sposobna da se kreće samostalno u kolicima i da obavlja jednostavne i svakodnevne aktivnosti, to ipak nije moguće zbog neprilagođenosti pešačkog prelaza. Ona je jedna aktivna osoba koja želi da prošeta gradom, ode na utakmicu ili bilo koje drugo dešavanje bez nečije pomoći, s obzirom na to da je invalid od rođenja i da uz pomoć svojih ruku može o sebi da brine.

-Ima dosta prepreka gde kolica moraju da se podignu uz pomoć drugog lica, da bih mogla da pređem. Veoma mi je teško zbog toga, jer nekada znam da ja mogu sama da odem da prošetam, bez ometanja drugih ljudi da mi pomognu.

Trebalo bi ukazati na to da te rampe, iako su prvenstveno namenjene osobama sa invaliditetom, njih koriste majke sa bebama u kolicima, ali i stare osobe.

Propust u planiranju nalazimo i na pešačkom prelazi u ulici Lole Ribara, ispred medicinske škole, gde na jednoj strani postoji rampa, a na drugoj visok ivičnjak.

Tako polovično prilagođene rampe olakšavaju pomoćnom licu da Milenu u kolicima pregura sa jedne strane ulice na drugu, jer ukoliko bi trebalo sama da izgura svoja kolica, postoji mogućnost da se prevrne zbog velikog nagiba ili visokog ivičnjaka na kojem je obeležen prelaz sa osobe koje koriste kolica.

Očigledno je da taj problem nije prisutan samo na jednom mestu, jer  većina pešačkih prelaza na kojima postoji rampa je neprilagođena bilo kojoj vrsti kolica, bila ona motorna ili ne, dečija ili bilo koje drugo pomoćno sredstvo.

Radmila Stjepović iz Društva za cerebralnu i dečiju paralizu u Požarevcu kaže da pristupačnost osoba sa invaliditetom koje su uređene konvencijama i zakonima se sprovode, ali ne u toj meri u kojoj bi trebalo, te su bez plana i bez nadzora na lokalnom nivou.

- Zadnjih godina naša lokalna samouprava jeste uradila pomak što se tiče tih rampi, ali mislim da sa našeg gledišta Organizacije osoba sa invaliditetom, da to nije ni po standardima. Postoji pravilnik o standardima, o pomagalima, o pristupačnosti i to je sve taksativno navedeno. Međutim, mislim da se u praksi to ne sprovodi.

Rampe postoje na prilazima nekih javnih institucija, kao što je npr. bolnica ili Dom zdravlja, ali samo prilaz do ulaza, tako da je pristupačnost opet polovično ispoštovana. Milena navodi da joj je pristup laboratoriji za analize krvi, totalno nepristupačan, te problem rešavaju tako što joj krv vade napolju.

Napominje i to da joj je rampa potrebna i u Policijskoj upravi, gde bi sama mogla da izvadi dokumenta koja su joj potrebna. I pita se šta će raditi kada ostane sama, bez pomoći, jer je svesna da roditelji neće biti večno pored nas.

Problem je i sa novim stambenim zgradama koje, takođe, nemaju pristup za bilo koju vrstu kolica, iako je zakonom o planiranju i izgradnji predviđeno je da se objekti visokogradnje javne i poslovne namene moraju projektovati i graditi tako da osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omogućava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad.

Iako postoji oprema koja olakšava kretanje osobama sa invaliditetom, neupotrebljiva je na ulicama našeg grada u kojem je registrovano oko 300.000 lica sa invaliditetom.

Stjepović navodi da je možda to i njihov propust, da oni kao organizacija ne upućuju na probleme koji ih muče.

Sa druge strane, dobili su prostor u ulici 27. aprila, ali je sada problem doći do tih prostorija, jer je potrebno preći prugu, a nema ni adekvatnih trotoara. Uz saradnju lokalne samouprave i donatora, kojima su zahvalni na ovom ustupku, sredili su i prilaz prostojima.

Najveći problem jesu visoki ivičnjaci na kojima su obeležene rampe, neplansko formiranje rampi na pešačkim prelazima i nepristupačnost u javnim institucijama.

Takođe, potrebno je obnoviti i preurediti već postojeće rampe.

Kada se govori o tome da je potrebno posmatrati ih ravnopravno i stvoriti uslove bez diskriminacije, ne misli se na to da ih ostavimo da se sami snalaze, već da se obezbedi mogućnost da se sami snalaze, da efikasno ostvaruju građanska, politička, ekonomska, socijalna, kulturna i sva druga prava koja im pripadaju po Ustavu Republike Srbije. U suprotnom, pristupićemo onoj drugoj vrsti diskriminacije – kada one u neravnopravnom položaju tretiramo na ravnopravan način. To je samo jedan od vidova diskriminacije kojeg okolina, možda, nije svesna.

Pristupačnost je jedan od osnovnih elemenata kako bi osobe sa invaliditetom imale jednako učešće i uključenost u društvo i stekle ravnopravnost pri obavljanju dnevnih aktivnosti, bez diskriminacije i srama.

Iz PR službe Lokalne samouprave rečeno nam je da su rampe za invalide postavljene u Načelstvu i Uslužnom centru.

Ali na pitanje – zašto grad, ako već ulaže u uklanjanje prepreka i postavljanje rapmi za kolica na pešačkim prelazima, ne sprovodi planski i do kraja, po standardima koji su propisani zakonom, nismo dobili odgovor iz lokalne samouprave Požarevca do objavljivanja ovog teksa.

pon

04.11.

2019.

anonymous [neregistrovani] u 12:40

Žalosno

Razumem ih u potpunosti, samo i nama koji nismo u kolicima je isto tesko. PP odred godinama ne pešaćku stazu a tamo gde je ima budes okupan kao u Knez Milošev venac,inače ulica rađena 3 meseca sve novo a ne valja. Jednostavno ceo grad je u haosu, tako da nikome nije lako, čak i vozačima. Najgora vlast od Turaka pa na ovamo je sadašnja

Odgovori

Ostavi komentar

Najčitanije