Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Lokalne vesti

12. 09. 2018. Kostolac

Izvor: EPS Energija

Parne lokomotive kao spomenici i svedoci

Zaštita industrijskog nasleđa Kostolca jedan je od bitnih markera identiteta i značajan potencijal za razvoj kulturnog turizma i ekonomske održivosti

Prvi, za sada jedini napori u zaštiti industrijskog nasleđa Kostolca načinjeni su 2008. godine, kada je u centru kod zgrade opštine, na Dan oslobođenja grada 13.oktobra, na koloseku kao postoljupostavljena reparirana parna lokomotiva kao spomenik prošlih vremena. Ona i danas, kao snažna i simbolična vizuelizacija rudarskog Kostolca, dominira centrom grada. Ovom tematikom bavili su se dr Radiša Đurić, šef pomoćne mehanizacije za kopove iz kostolačkog ogranka EPS-a, i Dragana Spasić-Đurić, viši kustos Narodnog muzeja iz Požarevca.

To je jedna od sedam parnih lokomotiva koje je u periodu posle Drugog svetskog rata za posleratnu obnovu tadašnjeg Dnevnog kopa „Kostolac“donirala u narodu poznata UNRRA, zapravo Administracija Ujedinjenih nacija za pomoć i obnovu, osnovana 9. novembra 1943. u Atlantik Sitiju, SAD. Lokomotiva je proizvedena 1945. godine, a dopremljena je u Kostolac 1948. godine istakao je dr Radiša Đurić.

Parnjača „Kostolac“ saobraćala je na prugama rudnika uglja „Stari Kostolac“ od druge decenije 20. veka, ali je korišćena i za transport uglja tokom nemačke eksploatacije i po završetku rata. Kostolac je ovaj značajni primerak ustupio Železničkom muzeju u Beogradu krajem septembra 1951. godine.

"Osnovu pamćenja i kulture čine materijalna i nematerijalna svedočanstva. Ako se na pravi način čuvaju i prezentuju za buduće generacije, predstavljaju jedan od važnih izvora obrazovanja i kulturnog obogaćivanja kroz prisutnost kolektivnog pamćenja i održavanje vlastitog identiteta. Njihov drugi život u sadašnjosti reflektuje naš odnos prema sopstvenoj istoriji, posebno zavičajnoj. Primer parne lokomotive, koja je primarno korišćena gotovo pola veka u rudničkom transportu, a potom reparirana i izložena ispred Gradske opštine Kostolac, ukazuje na složenost čitavog procesa revitalizacije industrijskog nasleđa, posebno što se najčešće radi o eksponatima velike težine rekao je Đurić.

Zaštita industrijskog nasleđa Kostolca jedan je od bitnih markera identiteta i značajan potencijal za razvoj kulturnog turizma i ekonomske održivosti. Izložena lokomotiva dobar je primer prezentovanja dela zavičajne kulture i jedan od instrumenata za kvalitetnu revitalizaciju i korišćenje potencijala industrijskog nasleđa za kulturni turizam, tačnije arheološki turizam, koji je u Kostolcu posebno razvijen.

Industrijsko nasleđe može imati mnogobrojne različite namene. Ovo je potencijalna prekretnica u promeni odnosa prema industrijskom nasleđu.Revitalizacija parnjače otvara nove mogućnosti za društveni razvoj. Propadanje i demontažu industrijskih postrojenja mnogi ljudi doživljavaju kao gubljenje traga o celom jednom periodu života rekla je Dragana Spasić-Đurić.

Ona naglašava da je iz ličnih doživljaja prošlosti, koja je bila teška i obeležena napornim radom, sintetisan opšti potcenjivački odnos prema objektima i strukturama industrijskih aktivnosti.

Razvoju industrijske arheologije kao discipline doprineo je i razvoj kulturnog turizma, jer industrijsko nasleđe ima značajan turistički potencijal rekla je Dragana Spasić - Đurić.

Faktori koji će značajno uticati na organizovani institucionalni razvoj ove vrste arheologije su međunarodne institucije kao UNESKO. Iako su u začetku, inicijative pojedinih institucija zaštite u organizovanju stručnih skupovai konferencija imaju značajnu edukativnu ulogu u promenama odnosa prema industrijskom nasleđu.

Počeci jamske eksploatacije uglja 1870. godine u Kostolcu označili su početak industrijalizacije i ulazak u moderno doba, što je za širu teritoriju bilo od dalekosežnog značaja. Kostolac je u Srbij i isvetu poznat po izuzetno bogatoj kulturno-istorijskoj baštini i ostacima prošlosti iz različitih kulturnih epoha, od kojih su pojedini, poput Viminacijuma i Braničeva, od izuzetnog značaja.

Postupak

Složeni poslovi na zaštiti i pripremi lokomotive za izlaganje mogu se podeliti na više faza: demontaža, pranje, mašinska reparacija, peskarenje, korozivna zaštita, montaža lokomotive, zaštitno farbanje, nabavka šina, pragova i zastora,te postavljanje koloseka na kojem će stajati eksponat.

čet

13.09.

2018.

rada [neregistrovani] u 07:54

android

Cuvajte se ljudi sa brenerima, cujem da su se nameracili na lokomotive ovih dana, sto starije to bolje.

Odgovori
sre

12.09.

2018.

knot [neregistrovani] u 17:08

android

Bogami, i ti zeleni se ponovo javljas. Neumoran si. Koji je tvoj problem u zivotu?

Odgovori
sre

12.09.

2018.

anonymous [neregistrovani] u 15:28

Muzej

Bogami i one termoelektrane deluju strasno.Prevazidjeno odavno

Odgovori

Ostavi komentar

Najčitanije