Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Lokalne vesti

18. 07. 2018.

Autor: N.S. Izvor: Boom 93

Deca imaju sve više problema sa jezikom i govorom

Razvoj modernih tehnologija, kao i nedovoljna pažnja koju roditelji poklanjaju, najčešći su uzrok toga da deca imaju problema sa jezikom i govorom. Česta je pojava da deca prve reči izgovaraju na engleskom ili nekom izmišljenom jeziku koji je mešavina srpskog, engleskog ili nekog drugog stranog jezika.

Rani razvoj je jedan od najosetljivijih perioda u razvoju čoveka i to se smatra temeljem za sve kasnije životne zadatke koje jedna osoba treba da obavi, Vesna Gardašević, psiholog u razvojnom savetovalištu Doma zdravlja u Požarevcu.

“U periodu od rođenja do druge godine se daju temelji čitavom kasnijem razvoju. Razvoj govora je jedan od najznačajnijih segmenata tog razvoja. Prve reči počinju negde već od devetog meseca, a sa godinu i po dana dete bi već trebalo da barata sa nekim manjim fondom reči”, ističe ona.

Međutim, danas je poremećaj u govoru jedan od najčešćih u razvoju dece.

“Dete koje nema razvijene verbalne funkcije, teško da će uz televizor progovoriti zato što izostaje živa komunikacija, bez obzira što je dete izloženo maternjem jeziku. Jako je bitno da roditelji provode vreme sa svojom decom jer nije potreban samo kvantitet već i kvalitet provedenog vremena”, dodaje Gardašević.

Sve je veći broj dece koja imaju potrebe za logopedskim tretmanima. Stručnjaci smatraju da razlozi što deca kasnije progovaraju (oko treće ili četvrte godineživota) danas nisu isti kao ranijih godina.  

Veliku ulogu u tome ima razvoj modernih tehnologija i to što ih roditelji nepravilno koriste.

Logoped Aleksandra Petrović kaže da se prvih godina rada susretala sa decom  koja kasno progovaraju ili progovaraju na svom izmišljenom jeziku.

Uglavnom se dešavalo da roditelji kažu da su detetu uključivali mobilni telefon ili tablet u periodu sa osam ili deset meseci. Danas se takve pojave dešavaju već od trećeg ili četvrtog meseca, a zgodan su način da se detetu skrene pažnja.

“Kada dovedu dete, ono ili ima jako oskudan rečnik. Često je  to izgovaranje boja i brojeva na engleskom jeziku ili je još češće da govore nekim svojim nerazumljivim jezikom. U tom najranijem razvojnom period, negde između godinu i godinu i po dana, dete bi trebalo da bude aktivno, da sluša i osluškuje svet oko sebe, da čuje ono što govorimo i da razume da sve oko njih ima svoj naziv”.

Ona dodaje da nije teško da se stekne pažnja dece i da vrlo brzo počinju da se ponašaju u skladu sa svojim uzrastom.

“Dešava se da dodju roditelji i dovedu dete koje je već krenulo u školu, a koje nema dobro razvijen govor i meša glasove. Zato apelujemo na roditelje da se što pre jave jer što kasnije dete progovori to će se odraziti i na veštine u školi”, navodi Petrović.

Preporuka stručnjaka je da dete najpre treba da savlada svoj maternji jezik, najbolje do treće godine, pa tek onda da krene sa slušanjem nekog stranog jezika, kako kasnije ne bi došlo do problema sa čitanjem, pisanjem i izgovaranjem reči.

Nema komentara.

Ostavi komentar