Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Lokalne vesti

04. 02. 2018. Kostolac, Beograd

Izvor: EPS Energija

Čista energija po tržišnim cenama

U slučaju Nemačke, prevelike subvencije date su za obnovlјive izvore, a razliku između subvencija i tržišne cene plaćaju potrošači. Svaki šezdeseti Nemac proizvodi električnu energiju

Tranzicija ka čistoj energiji mora da se bazira na tržišnoj ceni s jedne strane i primeni podsticajnih mera s druge strane. O tom izazovu za Srbiju, a na primerima energetske tranzicije u Nemačkoj i „ozelenjavanju“ termoelektrana u Kazahstanu, bilo je govora na Parlamentarnom forumu za energetsku politiku Srbije, održanom krajem novembra u Narodnoj skupštini Srbije.

Dr Aleksandra Tomić, predsednik Foruma, rekla je da u okviru evrointegracija, kad je reč o energetskoj politici, Srbija sprovodi aktivnosti na usklađivanju sa evropskim propisima, na smanjenju emisije štetnih gasova i korišćenju obnovlјivih izvora energije (OIE). Cilј je da do 2020. godine udeo obnovlјivih izvora u potrošnji bude 27 odsto.

– Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, do oktobra 2017. godine energetske dozvole dobila su 73 investitora za izgradnju kapaciteta ukupne snage od 461 megavat, 19 investitora za privremeni status povlašćenih proizvođača, sa ukupnim potencijalom od 491 megavat, a za povlašćene proizvođače ima 198 investitora za kapacitete ukupne snage od 90 megavata – istakla je dr Tomić.

Ona je dodala da je Nemačka postigla konsenzus u vezi sa zelenom energijom, a Srbija može da iskoristi ta iskustva, posebno u oblasti energetske efikasnosti.

Najviše dozvola dato je za male HE i za vetroparkove snage do 10 megavata, a važan segment energetske politike Srbije je i usklađivanje sa evropskim propisima. Srbija podržava i izradu regionalnog hidromaster plana za rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih postrojenja i maksimalno iskorišćenje hidropotencijala reka zapadnog Balkana.

Aleksandar Jung, stalni zamenik ambasadora i zamenik šefa političkog odelјenja Ambasade SR Nemačke u Beogradu, rekao je da je energetska tranzicija težak proces koji zahteva usvajanje odgovarajućeg zakonodavnog okvira, ali dovodi do povećanja energetske efikasnosti, zaštite životne sredine i smanjenja troškova. Jung je potvrdio da Srbija može da očekuje podršku Nemačke u procesu energetske tranzicije.

Tomas Helm iz Fondacije „Konrad Adenauer“ u Kazahstanu, naveo je da se 63 odsto energije u toj zemlјi dobija iz uglјa, po čemu je slična Srbiji. Kazahstan je zarađivao dosta novca od prodaje sirove nafte i postao je najbogatija zemlјa od svih zemalјa bivšeg SSSR. Kada je 2014. smanjena potražnja za naftom i gasom, to je delom dovelo do ekonomske krize u zemlјi.

– Kazahstan je postavio cilј od tri odsto udela OIE do 2020. i 30 odsto do 2030. godine. Zemlјa ima potencijal za proizvodnju solarne energije i energije iz vetra. S obzirom na nisku cenu električne energije, Kazahstan mora da objasni kupcima da se to neće promeniti kada se uvedu OIE – naveo je Helm.

On je dodao da, pored investicija, i „ozelenjavanje“ postojećih elektrana modernizacijom kapaciteta dovodi do smanjenja emisije uglјen-dioksida. U slučaju Nemačke, naveo je Helm, prevelike subvencije date su za obnovlјive izvore, a razliku između subvencija i tržišne cene plaćaju potrošači.

Rebeka Bertram iz Fondacije „Hajnrih Bel“ rekla je da je 2000. godine u Nemačkoj donet zakon o OIE, što je bila prva faza energetske tranzicije koja je trajala do kraja 2016. godine.

– U toj fazi, inicijativu za OIE imali su građani i to je bio jedan novi fenomen građanske inicijative. Svaki šezdeseti Nemac je proizvođač električne energije, a 93 odsto njih podržava energetsku tranziciju jer igraju aktivnu ulogu u tome – rekla je Bertramova i dodala da u drugoj fazi vlada Nemačke zadaje okvir za dalјi razvoj.

Skupu su prisustvovali Aleksandar Macura iz RES fondacije i predstavnici Nemačke organizacije za tehničku saradnju GIZ.

Potrošnja manja za 17 odsto

Opština Vrbas ima kancelariju za energetski menadžment još od 2011. godine. Nikola Vujović, energetski menadžer, kaže da danas svi objekti u opštini imaju energetski pasoš i spremne projekte za povećanje energetske efikasnosti. U odnosu na 2010, primenom mera za koje nije bilo potrebno mnogo novca, potrošnja energije smanjena je za 17 odsto – rekao je Vujović.

pon

05.02.

2018.

anonymous [neregistrovani] u 08:13

Higijena

Cisto je ljudima koji nisu u okruzenju rudnika,elektrana,pepelista.Evo vam Kostolac kao primer.Elektro filteri koji ne zadovoljavaju norme,evropsko pepeliste koje zagaduje kao i ovo staro,novi sistem za odsumporavanje koji ne radi a uzet kredit.O kakvoj cistoj energiji vi pricate

Odgovori

Ostavi komentar